PALUBA
February 24, 2024, 11:56:17 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 [158] 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 ... 335   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 702470 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 060



« Reply #2355 on: May 09, 2020, 11:02:53 am »

Проглас св. патријарха.

Његово Величество премилостивиј наш Цар и Господар имао је милост високим решенијем своим од 2. Априла 1849. г. мени, као своме особито опуномоћеним царском Комисару привремено правленије следујућим Аустриско-Србским воинством до горе назначенога дана заузети бивши провинцијални Окружија, сиреч: Сремске, Бачко-Бодрогске и Торонталске Градомеђе; заједно са судејским окружијем вршачким, као и свију области речени окружија находећи се слободни краљевски вароша и надлежателства вручити. Ова правленију мом поручена провинцијална окружија, као и остала судејска окружја Темешке Градомеђе са целом Крашовском Градомеђом сачињавају 7-мо војено окружје у Угарском краљевству, и свима с њиме досада сајуженим бившим провинцијама, над коима се ратно стање изрећи морало. За заповедника 7-г овог окружја на представљење Високославног заповедништва од високог је места г. ђенерал-мајор Мајерхофер опредељен а заједно и упућен, да он правлење Сремске и Банатске граничарске трупе и окружја – с коима сам до сада ја управљао – с моим подпомагањем оним начином са високославним министарством способствује, кои се са задржавањем војеног устројства у пограничним окружијама, и покрај они начела, која су у државном уставу од 4. Марта 1849. постављена, са садашњим остојателствима слаже, и то само дотле, док решително уређење и ови граничарски одношења не буде могућно у дејство привести.
Високославном правителству наложено је, да за одправљање камерални послова, и управљање са јавним добрима, као и за заштиту права фишкуса особитог управитеља у окружијама, правленију мом повереним, постави, кои ће ово своје званије јединствено са моим, и г. војеног заповедника споразумљењем одправљати има.
Ако се висока ова уредба у онима од Србског народа постављеним начелима, да сиреч војено и финансијално дело по свом простору целокупне монархије од високославног ц. кр. министарства зависи, усредоточавала буде, и кад се промисли, да ће војена власт у таквој држави, где се грађанскиј рат води, силније и успешније обштиј поредак и мир одржати, и грађанску власт у своим званичним пословима подупирати моћи, онда се мора признати, да уредбе, у горехваљеном високом решенију учињене, имају свој основ у обстојателствима времена, у садашњем изванредном ратном стању, и у начелима устава државног од 4. Марта 1849.
Народима Војводства Србије веће је јемство, да ће сиреч по начелу равноправности, скоро своје народно унутрашње правленије получити, тим дато, што је оно врховно правителство војводства, које сам ја од народа получио, привременим од високог места мени повереним правленијем своје законо признавање и своју закону подпору получило. Ја сам досада са сваким пожртвовањем и преданости за добру и праведну ствар сјајне династије, целокупне монархије, и народа Србског дејствовао; и најсветији задатак ће ми и одсад мој остати, да све моје силе на то употребим, да се високиј престол утврди, целокупна монархија одржи, граница војводства определи и да у високим царским манифестима и ручним писмима од 15. Дец. 1848. Војводству Србији најторжественије обећано народно унутрашње правленије по начелима равноправности што скорије у живот ступи.
Да би се речена цељ постигла, послани су у следству праводушног позива високославног министарства народни повереници у Беч, да се о овом мерама, које до умирења Угарског краљевства предварително буду нуждне, саветује, уређење јединствене части државе, као и целог Угарског краљевства на основу равноправности свију народностиј у зрело разуђење узме, да се начела, онима за руководство служити имајућа, определе, и нуждна предуготовителна дела што скорије предузму.
Његово величество имало је највишу милост преузвишеном г. Бану и главном заповеднику јужне војске наложити, да у смотрењу времену сходног поправљења граничарског заведенија предложење учини. И моје је мненије о важном овом предмету изискано.
Ова истинита дела моћиће сваког правичног и праведног човека уверити, да како високославно државно правителство, тако и од највишег места наименовани повереници – у сред бесновања грозног грађанског рата – за благостање народа и целокупног отечества без престанка раде; само смутљивци, подстрекатељи, и непријатељи народне среће могу безсовесно на то ићи, да са своим противним мненијама народ узнемире, принешене његове велике жертве као сујетно усиљавање му представе, и високославно врховно правителство и народне поверенике у подозреније код народа доведу. Ја ћу моју дужност одсада сматрати, да сва мени на расположење стојећа средства на то употребим, да претежније добро мненије код народа сачувам, поверење његово к високославном правителству одржим и свакој себичној или упливом непријатељским појавившој се тежњи, у случају нужде и војеном силом, противустанем, а виновника мога безопасним учиним.
Све ово до обштега знања достављајући, позивам народ Војводства Србије, да у својој непоколебимој верности к нашем цару и господару постојан остане, и мени као свога патријарха-управитеља војводства, и особито опуномоћеног царског комисара – кои га је више него кроз једну судбе пуну годину кроз ужасниј лабиринт грађанског и државног замешатељства са опасносћу живота, своје најдрагоценије архијерејске чести, и са лишавањем свои земни добара водио, и покрај свију примамљиви искушења и сјајни обећања на стази оданости прама закономе своме владатељу сачувао – у моим искреним, и поштеним делањима, као досада тако и у будуће, подпомаже, законима повинује се, и садејствује, да се благостање народа изнова подигне и у темељи.

У Земуну 10/22 Јунија 1849.                                                     Јосиф с. р.
                                                                                      Патријарх-Управитељ,
                                                                                    ц. кр. опуномоћениј комисар. 
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 060



« Reply #2356 on: May 11, 2020, 04:06:09 pm »

У Бежанији. 21. Јунија преставио се владика вршачкиј Стефан Поповић, и тако окончао своје горке дане, које је у намастиру Фенеку у самоћи проводио. Погреб није био сјајан, но таковиј, да се сакупљениј народ саблазнити морао. Чинодејствовао је као најстарији један прота! Сандук је био сасвим прост; на главу нису му метнули митру, него камиловку. Како су га опојали, како ли до на крај села носили, нећу да вам приповедам, да се свет неби крстио левом руком; иза села метнули су га на једна проста кола и у Фенек однели. – Та за Бога, је ли он био архијереј, и тако ли се архијереју чест указује? Пун Земун људиј са свију страна, па ко је био на погребу? Нико живиј. Тако је, смрт све мири, прекида лична неспоразумљења, и Александра и Цезара тера, да над Даријем и Помпеом плачу; само код нас Србаља смрт не уме помирења да учини!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 060



« Reply #2357 on: May 11, 2020, 04:14:57 pm »

Маџарска.
Известије ф. ц. м. барона Хајнауа о битки 20. Јунија подношено њ. в. цару. (ђен. Хајнау не наводи место одкуда пише, следователно не зна се где му је гл. стан.)

'После заузећа 16. т. м. Ђура заповедио сам, да на десној обали Дунава оперирајућа војска крене сe 17-г перко Бења у Мели-Ереш, а 18-г лево крило у Ач, у Чеп и Киш-Бир. Непријатељ се са свију точка брзо повукао, да га наша војска нигде није могла достићи.
Сва известија у том се сложише, да се је главна сила непријатеља к Коморану повукла, куд је и она на Вагу и код Нови Замока стојећа непријатељска војска отишла. Под зидинама дакле ове тврдиње сакупило се је 40-50.000 непријатељске војске са многобројним топовима, и ја сам се надао, да ће непријатељ под заштитом саграђеног на Сандбергу великог моста покушати, да одлучну битку предузме.
Ја сам дакле заповедао, да резервниј корпус, под ф. м. л. бар. Волгемутом, ступа од Игманда према Пуста-Чему напред, а коњичка дивизија ф. м. л. барона Бехтолда да иде десним крајем од резерв-корпуса, најпосле Руска дивизија ђенераллетнанта Панјутина да следи резерв-корпус, њему за подпору, почем је 1. војени корпус под ф. м. л. грофом Шликом из Ача и Ловада према Коморану ишао.
Овим кретањем хотео сам непријатеља натерати да развије своје силе, да се заметне битка те да га узбијем у тврдињу.
Но намера моја није била навалити на обшанчену линију Сандберга. Непријатељ се међутим повукао за своје шанцеве, те је само на левом крилу свога положаја јако утврдио место О-Сењ и многобројним батеријама подкрепио. Наредио сам дакле, да коњичка дивизија Бехтолда иде према О-Сењу, те да узбије непријатељске батерије и коњанике.
Затим сам одредио бригаду Бенедека подкрепљену коњаничком бригадом Симбшена, да заузме речено место. Премда је непријатељ ватру непрестано сипао, то ипак пође за руком, те је војничка бригада Симбшена више пута узбила непријатељско коњаништво, а регимента Лихтенштајнови шваљижера заробила је 6 топова и двоје кола натоварена са џебаном уједно са препрегом.
За то је време ф. м. л. Шлик победоносно ступао из Ача према Коморану, а непријатељ је из многобројни топова на целу нашу линију непрестано но безуспешно пуцао.
Бригада Руска узбила је непријатеља из винограда код Уј-Сења, и употребивши згоду провали обкопе Сандберга.
Регимента Парма освои на јуриш прва два шанца, но ради непрестане ватре није иј могла задржати. После овога напне непријатељ све силе. Бригади Јајшада следило је 10 до 12 батаљона са многобројним топовима те су хотели обићи лево крило. Дочим је тако првиј војениј корпус на непријатеља спреда напао, заиђе ђенераллетант Панјутин непријатељу са стране.
Непријатељ је до душе хотео са своим коњаницима да надкрили ову Руску дивизију, но буде у бегство натеран и Пуста-Харлок после жестоке битке опет је од наши заузет.
Друго једно непријатељско одељење, које је намеравало обићи лево крило првог војеног корпуса у шуми код Ача, дочека бригада Бјанхи са картачима и потера у бегство: овом је приликом непријатељ великиј поднео губитак, једну заставу и много заробљеника изгубио, и јошт више на бојном пољу оставио. После овог несрећног за непријатеља пораза, повуку се они са сви точака у тврдињу.
На овим биткама заробили смо 6 топова и двоје кола са џебаном нуз припрегу и 1 барјак. Непријатељ је знатан губитак претрпио, особито код Уј-Сења и Пуста-Харкаља, где је до 500 мртви и рањени оставио на боишту.
Заробљеници говоре, да је заповедник непријатељске војске Гергеј рањен. Наш губитак није велик. Једина бригада Рајшаха много је трпила при јуришању на обкопе.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 060



« Reply #2358 on: May 11, 2020, 04:18:40 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Das oſtreichiſche Heer.jpg (448.36 KB, 1172x914 - viewed 23 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 060



« Reply #2359 on: May 12, 2020, 08:10:47 am »

Отворено писмо Лудвику Кошуту и његовим друговима.

Раздерана је већ она завеса, која је ваше издајство покривала. Одкривена је већ она тајна, у којој је ваше лукавство сакривено лежало. Изишла је на видик ваша подла гордост, која гази све границе и свакиј закон. Она вам је колокрет у замршеној вашој машини; она вас је научила подле и лукаве речи говорити; ви варате само да преластите; ви прелашћавате, само да ратујете; ви ратујете само да грабите; ви грабите само да владате; ви владате само да рушите. Станите и говорите: шта ће бити са Маџарском кад је ви поработите и опустошите?
Мислите ли да ће вас наше руке и наше мишице у тој намери подпомоћи, да честитиј Аустријанскиј владајућиј дом уништите? Чујте глас покајања, пре него што оглувите од топовске грмљавине, помислите докле сте нас са вашим лудилом довели! Маџарска ненада се ничему од вас, јер јој немате ништа давати, али она се нада, да ће саједињењем свои пробуђени народа вас победити, и ово уже покидати, коим нас ви вежете. Она се нада, да ће њени синови радо крв пролити у боју против неверства и издајства, за краља, закон, и правду. Ово је надежде тврд основ, а чему се ви имате надати? Нада ли се Кошут, да ће га његови последоватељи за краља извикати? Надате ли се, да ће Маџарска признати, да сте ви њени избавитељи? Надате ли се ви Маџарску оружаном руком задобити?
Но јошт има времена, да се окови, које су такова чудовишта слободном народу наметнули, стресу.
Маџари! немојте стрепити пред гомилом бунтовника! Осећајте подлиј срам, кои вас очекује! Помислите на бољу вашег краља, пробудите се на вашу дужност! Узмите оружје, и терајте на поље из земље стране плаћенике гадни тирана! Отворите наше благо, напитајте сиротињу, да јој може рука на освету сабљом махати, приљубите се као браћа један другом и ступајте уредно к триумфу отечества! Маџари! будите смели, - смелост против крвожедни тирана; свештеници, вичите освету, освету против рушитеља олтара! Занатлије, кујте оружје, и из земље копајте гвожђе. Грађани, на звонима ужета покидајте, да они урлајући звоне. Запалите у честитом срцу онај стариј јуначкиј дух, кои вас је некада удручитељима вашим страшне правио, одма ће уништени бити горди легиони страни најемника; одма ће отечествена земља од овог пакленог порода очишћена бити, мир ће се задобити, а краљ, закон и отачбина биће освећена.

Друштво Маџарског светог тајног судилишта у име више стотина хиљада чланова.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 060



« Reply #2360 on: May 12, 2020, 08:12:33 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Das oſtreichiſche Heer (2).jpg (434.11 KB, 1172x914 - viewed 22 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 060



« Reply #2361 on: May 12, 2020, 08:27:33 am »

Аустрија.
Цар је издао наредбу, којом се политична организација Маџарске привремено устројава. По овој наредби стајаће уз команданте војени окружја грађански чиновници вишег реда, кои ће се звати окружни виши комисари а имаће чин ц. кр. министеријални саветника; они ће руководити цело политично правленије жупанија и сл. градова, у њиовом окружју лежећи. Њи ће министарство наименовати, и имају на руци потребниј спомоћниј персонал. Вућиће плату од 4000 фор. са надокнадом за путне трошкове. Мање жупаније сајединиће се у једну већу. У жупанијама ће се по смислу државнога устава од 4. Марта судоводство од политичнога правленија разлучити и једним вишим чиновником руководити, кои има чин губернијалнога или наместничкога саветника, и зваће се правителствени комисар. Њега именује врховниј повелитељ ц. кр. војске у споразумљењу са царским комисаром по предложењу окружнога вишега комисара и команданта војенога окружија. Правителствениј комисар имаће за путне трошкове 400 фр. и плату 1600, 1800 или 2000 фор.; соразмерно простору и житељству жупанија или по тешкоћи њинога управљања. Срески комисари (судци) постављају се за поједине срезове (ради парница), и правителственога комисара у извршењу његови дела подпомаже у сајузу са осталим, за особите службене послове опредељеним персоналом. Органи политичног правленија јесу државни чиновници; њиово је званије привремено, но урачунаће ијм се у време службе кад се буду потврдили.

Најновије. Од Баната нам стижу вести, да је град Арад пао у маџарске руке, и заповедник истога града ђен. Шиљак да је од Маџара одведен у В. Варад. Темишвар Маџари од неко доба непрестано бомбардирају. – По најновијим известијама из Баната, Маџари се од онуд к Сегедину повлаче. – Њ. в. цар се из логора у Беч повратио, и сад се у Шенбруну бави. – Писма из Букурешта од 15. Јунија јављају, да је Руска војска, која је у Влашкој стајала, границу Ердеља прешла, и ушла у Брашову, а одавде је на Сибињ, где се Бем налази, скупивши све силе, које се при њему налазише. – Аустријскиј ђен. Пухнер, кои је у Влашку са својом војском добегао, Отишао је у Банат кроз Оршаву, коју су Маџари оставили.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 060



« Reply #2362 on: May 13, 2020, 08:28:51 am »

Србске Новине, бр. 68. од 12. Јулија 1849.
Напомена: бројеви 66. и 67. нису доступни.

Србија.
Правителство аустријско јошт јесенас је издало наредбу, да се гвоздена роба, и уобште све, од чега се оружје ма какво правити може, у побуњене стране Маџарске уносити не сме. Ова се наредба најстрожије обдржава, и простире се не само на Маџарску, но и на сајужене стране Хрватску и Славонију, па – доста чудно – и на страну државу, Србију! Тако је за печатњу нашу у Београду купљениј у Бечу брзотиск у Загреб донесен, али тамошња власт не давши носити га даље, узаптила га је. Ми овај поступак од стране аустријске власти не налазимо за политичан ни најмање – особито према држави, с којом је Аустрија у пријатељском одношењу, као што је Србија.

Војводства Србско.
'Слав. Југ' пише следујуће: 'Опет рђави гласови, Маџари су опет у Сомбору. 30. пр. м. у вече ушло је њине војске до 100, а 1. т. м. у јутру су њи до 5-6000 са топовима ушли уз свечану свирку банде и усклика: 'Éljen a szabadság!' Пошто су у варош без икаквог одпора ушли, одма око подне изашиљу једну част своје војске и обколе Стапар те га запале. Неки говоре, да је томе злу послу дало повод то, што су Стапарци за време, кад су Маџари оставили Сомбор, улазили у варош и пљачкали маџарске куће, а неки кажу, да је то по свој прилици учињено без знања њини поглавица, кои јако настоје око тога, да се са Србима помире, и да ијм се војводство и свака слобода даде, те да буду сасвим свои у свом дому. Еле за узрок се незна, али ма кои био, свакојако је жалостно по наш народ, кои једнако страда. Срби сад опет из Бачке без броја грне на сремску страну: Вуковар, Сотин, Илок пуни су нови бегунаца бачки, кои дању ноћу амо прелазе.'
- Главниј стан св. бана налази се у Руми. Тамо је јуче отишао и св. патријарх, од куда ће, како кажу, до кои дан у Беч полазити. Св. бану предаће се по вишој наредби и управљање војводства, а њему ће се придати јошт из Далмације познатиј губернијални саветник Флук. – царске војске у шајкашком батаљону и у Фрушкој гори има сада преко 30.000 и 200 топова.
- Прекјуче на ноћ и јуче у јутру чули су се топови од Титела. Сада баш разабрали смо, да су Маџари на Мошорин ударали, но да иј је Книћанин честито побио. Обстојателно известије надамо се за следујућиј лист добити. – Из Земуна извештавају нас, да се св. патријарх позива у Беч на неко саветовање. – Ђен Мајерхофер отишао је к св. бану на своје определење као начелник писарнице гл. штаба при јужној војсци. – У Земуну од прошасте суботе излазе под редакцијом Саве Јовановоћа неке назадњачке новине, под именом 'Позорник.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 060



« Reply #2363 on: May 13, 2020, 08:32:17 am »

Маџарска.
Руско известије о заузећу Ђура овако гласи: 'Главна аустријска војска, имајући у свом саставу и дивизију ђен.-ађутанта Панјутина, овладала је веома јаком позицијом при граду Ђуру, кои је био заштићаван бунтовничком војском од 10-12.000 људиј. Подробности тога дела изложене су нижестављеном известију к ф. м. кнезу Варшавском ђен.-ађутанта Берга:
Трећиј корпус преко реке Ђура дође 15. Јунија у Еђет, и истог дана био је у Тети. 16. Јунија приближио се Сент-Мартону. Стражња бригада, постављена код Папе, била је нападнута у путу корпусом бунтовничким од 8.000, кои је био разбијен и к Папи отеран.
Бригада Шнајдера корпуса Волгемута, која је имала определење сачувати саобраштај са овим и трећим корпусом, преко реке Баденхолца и упути се по десном брегу к горњем Ђуру. Бригада ова, ма да се и сусрела с једним оделењем непријатељским, ништа мање опет га је побила и оружја лишила.
Главне силе корпуса ђен. Волгемута, имајући ђен. Бенедека у авангарди, опредељене су биле прећи преко реке Ђура у Сент-Патоњ; за њима следовала су 46 ешкадрона кавалерије, резервна артилерија и одељење ђен.-ађутанта Панјутина; но ђен. Бенедек немогаше никако направити ћуприју у Сент-Патоњу од многе кише, прошастог вечера изливене, река је веома нарасла, и при бреговима на обе стране блатна места тако су наводњена била, да се грађење ћуприје оставити морало.
Извештен о том главно командујући аустријске војске бар. Хајнау, приморан буде оставити кавалерију, рез. артилерију и дивизију ђен.-ађутанта Панјутина у Лајдену дотле, док не нађе друго место, преко ког би могао реку прећи, и заповеди ићи ђен. Волгемуту из Енеда у гор. Ђур, желећи наместити ћуприју у Ђармату, седам врсти више града.
Ово движеније ђен. Волгемута принудило је непријатеља, кои је смештен био у Абди на реци Рабницу, у бегство обратити се. Гроф Шлик овим ползујући се, одма похити направити прелазак на истој реци и за 4 сата ћуприја буде готова.
Да би непријатеља с фронта, кои је преко реке био, захватили, ђен. Волгемут заповеди, да се на њега из топова пуца, које је један сат трајало; у то време бригада кнеза Јаблонског имала је начинити мост у Ђармату; но брзо добије известије, да због блата ћуприја се и ту начинити не могаше.
Међутим ђен. Шлик пређе с првим корпусом преко реке Рабница, и постави се на левом крилу корпуса Волгемута.
Оба ова ђенерала налазила су се, у следству ови наредба, према горњем Ђуру, и будући да га није можно било обићи, то решено буде ударити јуришем на лево крило. Ђен. Шлик прими команду обадва корпуса, и постави батерију, састојећу се из 48 топова, против предградија.
У то време дође од Лајдена преко Ст. Миклуша аустријскиј цар на бојно поље, где га војска с највећим усхићењем предусретне.
Батерије почну сад јошт жешће ватру просипати, и приближи се к непријатељским позицијама у најближем растојању (од 4-500 хватиј).
Бадава је Гергеј, предводитељ бунтовника дошавши тог дана из јутра у Ђур, трудио се охрабрити гарнизон, састојећиј се од 10-12.000 људиј, да се држи за 24 сата; бадава је обећавао брзу помоћ довести из Коморана од 12.000 људиј. Артилерија бунтовничка, постављена у злоначињеним позицијама, не издржи ватру аустријске артилерије и повуче се у предградије градско.
Аустријски ђенерали, видивши неколико ешкадрона маџарски хусара, закључе из тога, да у граду нису све ћуприје покварене, и одваже се без оклевања с пешацима јуришити, кои и заиста брзо овладају предградијем. Непријатељ клонувши духом, распуђен жестоком артилерије ватром, и движенијем III-г корпуса и ђен. Шлик уплашен, са свију страна у бегство се обрати. Бегство ово тако је било свеобште, да је град Ђур у једном магновенију заузет био, и два маџарска топа, која су ћуприју заштићавала, задобивена су.
Њ. в. цар аустријскиј, дошавши к једној ћуприји, с које је непријатељ даске поскидао био, сиђе с коња, и пређе по оставшим балванима заједно са своим храбрим стрелцима.
Аустријска војска другиј дан упути се к Будиму с трима колонама; наша дивизија састављала је обшту резерву војске.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 060



« Reply #2364 on: May 13, 2020, 08:42:04 am »

- Од ђен.-ађутанта Грабе стигла су следујућа известија: Извештен од ђен. Бутенкура, да непријатељ од 15.000 иде из Бањске Бистрице на Сент-Миклуш, ђен.-ађутант Грабе изиђе из Алшо-Кубина 15. Јунија с оделењем од пет батаљона пешака, 12 топова и 250 козака, имајући у намерењу сајузити се с авангардом од два батаљона са шест топова, да јуриши на бунтовнике, кад они преко Вага прелазили буду. У Лучки он известно дозна, да окром мале части, у Сент-Миклуш никаква војска долазила није, и после, не сајузивши се са авангардом, са осталом војском дође истог дана до Сент-Миклуша, од куд се непријатељ благовремено удалио. Житељи приме нашу војску с радости.
16. Јунија. Да би се војска боље ободрила, ђен.-ађутант Грабе пређе тамо преко ћуприје на Вагу, и левим брегом ишао је к Розенбергу, вратио се 27-г у Алшо-КУбин, оставивши авангарду на тој позицији, у Розенбергу. У том граду ђен.-ађутант Грабе дозна, да је бунтовничка војска, дошавши у непоредак, тако устрашена била, да је и сам Кремниц оставила, и до Керешта одступила. Осим авангарде у Розенбергу, ђен.-ађутант Грабе расположио је јошт два бдителна одељења у Варину и Шушану, а такође код реке Вага; последњиј од ови имао је главно намерење чувати ћуприју у Шушану. Авангарда и ова два одељења, налазећи се у једној линији од Алшо-Кубина, немогаху бити обкољени.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 060



« Reply #2365 on: May 14, 2020, 10:10:19 am »

(Н.В.) Дивизија Рамбергова, из Бишке идући, заузела је Будим и Пешту. Дошло је такође и то известије, да кнез Паскијевић у двема колонама од Ваца и Хатвана, и ђенерал Грабе на Поште марширају. Због тога што су се Маџари из Пеште к Цеглиду повукли, дало би се мислити да ће последња битка бити около Солнока, ако тек Руси својом брзом офензивом не предупреде пут маџарској главној војсци од Коморана преко Острогона, Ваца и Геделе. Чудно се види оно, што је некиј дан један официр у вишем кругу у Бечу приповедао, а то је, да се Гергеј, кога су новине сад за мртвог
сад опет за збаченог извикале, са свим своим трупама, сајединивши се најпре са корпусом Дембинска, од Коморана удалио, и да намерава са свом силом својом на предел Вага ударити; или се у Слезку и Галицију бацити, а у случају да му то за руком не изиђе, онда ће се к Блатном језеру обратити, узеће са собом корпус Аулића и пренеће рат у хрватску краину. Ово је известије по речма једног веродостојног од велике важности, но не можемо лако веровати, да ће коморанскиј град инсургенти без крволиптија предати. Бечлије, јако се надају, да ће сад после заузећа Пеште у Бечу обсадително стање престати а и није већ томе никакова нужда. За известно се држи, да ђенерал Бем са 18.000 људиј у левој фланки против бана оперира. Само га Тиса највећма задржава, што не може ближе Бачкој да ce приближи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 060



« Reply #2366 on: May 14, 2020, 10:33:36 am »

'Преса' следеће важне кореспонденције саобштава:
У Будиму 12. р. Јунија. Баш данас смо овамо дошли, и заузели смо Будапешту. Ми имамо и козака, сутра ће доћи и руска инфантерија. Железниј мост за кои дан оправиће се. Једна част овога била је од инсургената покварена. Под њиме била су четири барутна лагуна начињена, но само су се два запалила. Засад је начињен један превоз кои може однети један батаљон са топовима и пртљагом. Град будимскиј је покварен, а варош од пештанске стране страшно прорешетана. Све је овде опустошено, попаљено и разлупано, и из овог видити се може, колико је ова варош препатила. Многи су из Будима и Пеште избегли и има много празни кућа. Не можемо казати, да су нас са разширеним рукама примили. Но надамо се, да ће се из ове потајне надежде, ова злоба и пакостно смешећа се лица скоро ублажити, и да ће се овим раскалашеним духовима разум улити.
Пешта сад веома смутно изгледа; које год оружје носити могао, свакиј је са Маџарима отишао; нема овде ни једног ђака, ни једног лекара. Све је у војску отишло. Кошут при одласку свом држао је обично, једно обширно слово. Он је житељство опоменуо, да се мирно и неутрално влада. Он ијм је казао, да пред Аустријанце царске барјаке изнесу, да иј добро приме, и тим да удале од себе ону пропаст, која би иј постићи могла. На последку с тим је закључио своју беседу, да је љубљен и женијалан војсковођа Гергеј од ране излечен, коју је код Сена добио. Будимски је град сасвим наг остао. Само се тек попаљени кровови и прозори виде. 15 година требаће, да се будимскиј град оправи, да буде као што је био. Оружје, муниција и топовске ливнице, штампарија, све је то однешено и за ово су потребовали Маџари 6-7000 кола. За ландштурм у Будиму пријавило се 30.000 џида. Будим и Пешта само су две трећине од свог негдашњег житељства имале, и у гарнизону је било само до 1500 маџарски солдата. Заробљен полковник Монтекукли под строгим је надзирањем. Са затворенима и рањенима добро се поступа. - Њитра је царском војском заузета. Хурбан се налази у горњим жупанијама, и врбује под царскиј барјак Словаке. Он у сваком селу придику држи и ватреним речма народ на оружје узбуђује. Маџари многе заробљенике из Коморана пропуштају, јер се боје да неће довољно ране имати.
У главном стану аустријске војске код Итманда стрељали су два ухваћена свештеника, једног католика и једног калвина, кои су своим беседама побуњивали народ на ландштурм и подстрекавали га, да на царску војску, ако друго оружје нема, камењем нападају. Имена ови свештеника јесу Мадјербарс и Сиксај. – По најновијим гласовима Дембински је главнокомандујућиј ђенерал код Маџара.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 060



« Reply #2367 on: May 14, 2020, 10:36:02 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Das öſtreichiſche Heer (3).jpg (427.79 KB, 1172x914 - viewed 24 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 060



« Reply #2368 on: May 15, 2020, 09:01:48 am »

Из Ђура, под 12. р. пишу, да једнако нове трупе марширају к Коморану против Маџара, и у таковој ће се маси концентрирати, да не само што ће се град цернирати, но и самом Гергеју ће се излазак препречити. Код Коморана чине се велика приправљања, и свакиј дан се очекује, да се што важно око овог града догоди. Врућина је тако велика, да трупе само у јутру и пред вече марширају. Од Маџара многи к царској војсци дезертирају.

Из Вараждина 14-г р. Јулија пишу: да је шомођскиј ландштурм са неколико хонвидски батаљона под командом Аулића на ђенерала Нужана с леђа напао. Нужан иј је јуначки дочекао и за два сата  нестало је хонвида и ландштурма. Они су се повукли са своим шанцевима код Блатног језера. Путници, долазећи из предела Блатног језера, приповедају: да је онде и старо и младо фанатизирано. Шанцеви се праве, регрути долазе и ексерцирају се, оружје се скупља, ландштурм се организира. Маџари се у баконској шуми скупљају. Кошут да би народ на рат распалио, даје по целој земљи носити крвавиј мач, свештеници проповедају крстоносниј поход.
Говори се да ће ђенерал Волгемут команду примити оне армаде, која под ђенералом Клам-Галасом у Ердељу оперира.
Рускиј ђенерал Хасфорт, кога је ђенерал Лидер послао да Сикуле покори и обезоружа, сусретнуо се на неким местима са мањим четама инсургентским, ове је распудио, а грађани и сељаци са белим барјацима га дочекивали. Руси су у Кездавашархељу топовску ливницу Маџара разрушили. 19-г Јунија неколико стотина Kозака прешли су реку Алуту, да рекогносцирају, а после тога одма се и главна војска к Сибињу упутила. Како је успела – јошт се ништа незна.

Писма из Пеште јављају, да су Руси 3-га т. м. тамо ушли. Руска главна војска нaлази се сада између Ваца и Острогона. Кошут је са правителством своим у Сегедину. – Свију су очи управљене на предстојеће догађаје, али ипак не може се затаити, да међу житељима гдекои јоште полажу неку надежду на успех инсургента. Код добромислећи пак Пештанаца велико је упечатљење причинио долазак сајузне војске. Ова је ускликујући са бандом кроз варош ишла, и велика част житељства такође је ускликавала. Власт се труди, да страшљиве житеље успокои. - Из Беча нам јављају, да ће ђен. Хајнау-а, оставивши једну част свога корпуса за цернирање Коморана, са другом части сићи доле у јужне пределе и са корпусом св. бана сајузити се.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 060



« Reply #2369 on: May 15, 2020, 09:04:11 am »

Србске Новине, бр. 71. од 19. Јулија 1849.
(Напомена: бројеви 69. и 70. нису доступни.)

Војводство Србско.
Добили смо следујуће обстојателно известије о битки на Мошорину од једног очевидца: 11. Јулија у ½ 3 сата у јутру стану топову од Перлеза грмити, а у 3 сата и на Вилову; и у то време ми спазисмо непријатеља у густим гомилама к Мошорину марширајућа. Предводитељи ови трупа маџарски били су Фетер и Гион. Њиове трупе без сваког страха марширале су к нашим шанцевима напред. Битка се почне. И до пола сата Маџари јуришише на наше редуте. Једни газише преко баре и ритова, други насрнуше на шанцеве наше долом. Наши су топови непрестано пуцали; картачи и плотуни јуришеће непријатеље разређивали, но при свему томе он преко ћуприје пређе и одатле читавиј сат на нас је пуцао. И ту Маџар толико изгуби, колико досад ни у једној од од 21 битке, у којој сам участвовао, изгубио није. Битка је трајала два сата, истина кратака но жестока; при свршетку битке Србијанци из редута изскоче, шест живи Маџара ухвате, и троици одсеку главе. Непријатељ је у овој битки изгубио 150 људиј; осим рањени, кои је число неизвестно, кои су по риту и пољанама као црвови пиштали. Довде о битки, која је јутром произведена била – сад следује о вечерњој.
По свршетку ове битке, ђенерал Книћанин пошље ме на брег Книћевац. Око полдне виђосмо са дурбином, да се Маџари код Жабаљске скеле на пароброду из Баната на нашу страну превозе. Око Ст. Ивана виђаше се неко маневрирање. Старе трупе, које су из јутра на нас нападале, одмарале су се под багремима. Из овога виђаше се да нам нова опасност предстио. – Ђен. Книћанин у једанпут примети, да непријатељ, из пароброда излазећи, повлачи се преко рита к Мошорину. Они за кратко време покрише равнице около Жабља и Ђурђева, и накитише иј своим блистајућим бајонетима. Ја добијем заповест, да одма у Мошорин идем, а мајор Миливој Петровић с једном капетанијом Србијанаца и једном кумпанијом Шајкаша, с једним шестфунташом пред непријатеља да изиђе и пут му препречи. Мајор М. Петровић стигао је благовремено на своју позицију, и ја на редут Дрварицу. На нашим редутима имали смо једну батерију 6-фунтовну, по батерије 12-фунтовне, један 18-фунтовниј и 12 градски топова, по батерије 3-фунтовне и по батерије коњичке 6-фунташке. Около ови топова занимали су се на победу навикнути славног негда Србобрана и дичног Томашевца јунаци. Число њино спроћу грдне масе непријатеља било је веома незнатно; но они, за два ова света разорена места осветом распаљени, учинише се непобедмима. На десном крилу нашем стајаху: врстни мајор Миливој Петровић и јунак мајор Павле Николајевић, с једном капетанијом Србијанаца, две кумпаније Шајкаша, једним цугом драгона и четири 6-фунташка топа, коима је и једна дивизија кирасира у помоћ притекла. На левом крилу стајао је остатак наша два батаљона Србијанаца и два батаљона Шајкаша. Непријатељи заузевши место од шатора ђен. Книћанина до Тисе, почеше у највећим редовима к Мошорину ступати. Њи је било до 26.000 људиј, и могли су до 60 топова имати. Они с 24 топа крену се напред с пуцањем. Полковник Миклош, брат Перцелов, одцепи се од ови, и са своима, на пљачку навикнутим коњаницима, удари на јуриш. Фетер и Гион стајаху и управљаху главном трупом. – (Овако казују Маџари које смо заробили.) – Сад се тек битка, за коју се до пол трећег сата после подне спремало, жестока почне. И ми и непријатељи у једанпут с топовима загрмимо. Миклош је све ближе долазио. Он дође под наше ћуприје. Његови предњаци дођоше до бара и ритова и на наше навале. Наши с картачима, Србијанци и Шајкаши с плутонима из пушака почну ватру сипати. О Боже мој! чињаше нам се, као да се земља под нама тресе, да брегови около нас дркћу, и од силне пуцњаве топова да се хоће небо над нама да провали! – И у овој највећој ватри, најопаснијој битки, кад сваком живот на концу висаше, долети нам јунак србскиј, наш славниј ђен. Книћанин, и на белцу своме кроз најгушћу канонаду пролетајући ободраваше јуначке војнике своје, усклицајући: 'Сложно браћо! победа је наша!' И заиста велики овај муж у тај мах тако се великој опасности изложио, да то многи добар јунак учинио неби. – На десном крилу, као што реко, грмила је ужасна пуцњава топова. Миклош, пошто сву надежду изгуби, да ће у наше шанчеве ући, и пошто штету од 700 и више војника претрпи, принуђен буде остатак свој натраг повући, и јуначкој србској мишици уступити. Поред однешени мртви и рањени многи су маџарски војници пиштећи у риту остали. При битки овој одликовали су се топџије: Глиша Михајловић и Стеван Петровић, и многи други, коима имена не знам. – И на десном крилу ималисмо ваљане топџије, тако, да би иј сто пута назначио, кад би ијм само имена знао. Поред тога особиту похвалу заслужује мајор Миливој Петровић, кои је вешто знао редуте за топове поставити. На 18-фунташком топу Јаја Караманлија највећма се одликовао. На чистом пољу били су најодважнији: Петар Николајевић мајор, Младен Павловић Брка капетан коњаничкиј, Никола Блазнавац, Таца Ћурчић официр шајкашкиј, особито драгонскиј ритмајстер Киндел са целом трупом, Глиша Михајловић на 18-фунташком топу, Милија Јовановић буљукбаша, и Новица Петровић са пешацима. Наши су које мртви које рањени до 25 људиј, и 6 коња рањени. - Слава свима јунацима.
Logged
Pages:  1 ... 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 [158] 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 ... 335   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.065 seconds with 22 queries.