JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Online
Gender:
Last Login: Today at 09:11:41 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 305
|
|
« Reply #2370 on: May 15, 2020, 09:06:01 am » |
|
О последњој бановој битки код Врбаса 'Аустриском Коресподенту' овако дописују: 'Кад је бан равницу тителску 22. Маја оставио, у намери да с леве стране Дунава Варадин цернира, да у Бачку продере, францовиј канал задобије и себи комуникацију са Темишваром начини; то је цели том чинио, да се сајузи са руском армадом, која од гора долази. По известијама дошавшим, сви Маџари, кои су из долњи крајева истиснути били, сајузили су се са расутом Перцеловом војском. Све ове маџарске трупе сајединише се тако, да иј нису наши могли приметити, нити нападајем своим на стариј Бечеј, нити пак кавалеријским рекогностицирањем Отишера код Хеђеша 26-г Јунија. Но 29-г и 30-г дошла су известија, да је непријатељ заузео целу линију од Мошорина до Фелдвара, и да се јака маса код Хеђеша концентрира. Бан је хотео манути се офензиве и к Тителу повући се, докле год северне армаде стање му не одлакшају, но опет рад је био између 1-г и 2-г т. м. један нападај на Хеђеш учинити. Ба н је у Врбасу чуо, да је непријатељ Стапар попалио, и да је већ своје пикете до Куцуре пружио. Одма је морао три батаљона и једну батерију овамо послати, и тако за нападње опредељена трупа износила је само 7000 људиј. У три сата у јутру, после јаког марширања, банова војска дошла је до Хеђеша. Ни једна непријатељска ведета није се се у фланки показивала, и тако учинило се, као да је непријатељ своју позицију оставио. Наједанпут дигоше се више ракетла, ватра пленкарска започела је, неколико ватрени кугла летило је, и одма започне велика канонада у фронту и на десној фланки, и видило се, да је нападај (банов) на непознат начин издан. Како је већ свитати почело, и кад је бан троином јачу силу у колонама и топовима видио, дао је заповест, да се ретерира, и кавалерија и артилерија је морала ретираду заштићавати. И ова ретирада је учињена тако, да поред великог губитка у људству и коњима, није ни један топ изгубљен, а непријатељ осим једног цуга храбри Личана, коима је у пленкарењу пут препречен био, тек такове је заробити могао, кои су од тешки рана онде лежали. – До 1 сата после подне трајала је ова убиточна битка, премда јача непријатељска артилерија, од наши топова много путиј заћутати је морала. Банова кавалерија, премда није била у прилици да дејствовати може, јер против ње непријатељске трупе нису биле вођене, била је топовским куглама јако изложена, но опет је пред непријатељем толико импонирала, да је овај само у сразмеру ретираде напред корачати морао. Бан је показао чудесниј душевниј покој и велику храброст, он је сам водио у штурму више колона против непријатељски пленкара , где су кугле најгушће падале, тамо се он налазио. Мостовниј шанац код Врбаса бригадом Растићевом јуначки бранио се, докле год цела кавалерија преко канала прешла није. Овде је пао храбриј полковник Оцверек, испод његовог ађутанта убијен је коњ; два официра остала су мртва, и велика част људства; готово сви су овде рањени били, но шанац није био остављен, докле год није последњиј топ у сигурност постављен био. Ретирада је учињена полако но уредно од Врбаса до Кишкера, а међу тим чинило се, да је непријатељ са заузећем Врбаса задовољан; но трупа једва се 1 сат у логору бавила, и тек што су војници јело себи почели кувати кад наједанпут непријатељ почне напред ступати. Бан је заузео позицију иза села, па кад непријатељ није хотео нападати, то започне се марш преко римског шанца до Каћа, куда је у 1 сат после поноћи авангарда стигла. Банове трупе биле су 31 сат у непрестаном движенију, међутим учиниле су пут од 11 миља, и тукле су се једнако 10 сатиј. Колико је непријатељ јак био, види се из тога, што је у једно време код Фелдвара и Книћевца узбијен био, али да је ствар цела издајством покварена била, видило се одма у почетку битке. Трупа банова у јунаштву, штрапацу изредно се показала, да и сами јошт довољно неексерцирани батаљони у највећој ватри знали су се у добар ред стављати, и по налогу непријатеља нападати. Цео губитак банов износи 700 мртви и рањени но непријатељ је морао доста изгубити, поред свега тога, што су његове колоне топовима заклоњене биле. Бан је одма после ове битке наредбе учинио, да неби непријатељ на Каменицу продерати и Славонију напасти могао.' - Из Бачке нам стижу вести, да св. бан од прекјуче са војском својом прелази опет у Бачку, и заузима пређашње своје позиције на францовом каналу. Из Перлеза су се Маџари одвукли к Сегедину. - Из Загреба нам пишу, да је најновијом наредбом предано св. бану ф. ц. м. Јелачићу привремено управљање војене славонске границе. – У Загребу се догађају ексцеси међу граничарима и немачким солдатима. Ово последњи свему повод дају.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Online
Gender:
Last Login: Today at 09:11:41 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 305
|
|
« Reply #2371 on: May 15, 2020, 09:13:58 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Online
Gender:
Last Login: Today at 09:11:41 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 305
|
|
« Reply #2372 on: May 16, 2020, 08:21:07 am » |
|
Маџарска. Из главног стана кнеза Вашавског у Асоду 9-г Јулија изишло је следеће известије: 'За рекогностицирање у Јазигији налазећа се уланска дивизија, од Маџара одбегша, примљена је од ђенерал-лајтнанта Толстоја; после тога изродила се јака кавалеријска битка, у којој су Маџари у пркос својој многобројнијој сили за Тот-Алмашом к Tамаш-Кати бачени. Непријатељ је имао под Дежефијом 20 ешкадрона и 20 – 30 топова; под Висоцким шест батаљона. Говори се, да је и Дембински у тој битки присуствовао. Инсургенти имали су много мртви и рањени и изгубили су један топ. Кнез Паскијевић похитао је такође из Асода на битку. Између Солнока и Цеглида јошт се шетају одељења напријатељска. Губитак Руса код Ваца, осим неколико официра, износи 400 људиј. Од Маџара 3-г Јулија донешено је у наш војени шпитаљ преко 120 јако рањени. 4-г има се главниј стан ђенерала Хајнауа у Кечкемет преместити.' 'Солдатенфрајнд' о стању рата следеће пише: 'Битка код Ваца довела је Коморан у пређашње (лањско) стање. Коморански град има гарнизон око 8000 људиј, и биће од царске трупе церниран. Против града за сада тежко ће се што предузимати, јер осим тога што би многе људе изгубили и муницију потрошили, и време би се губило, и тек једва би до 6 или 8 недеља до каквог резултата дошли. Кад се инсургенска трупа, која се к северу нагнула, од Руса стесни и неделателна учини, онда и Коморан мора пасти. За цернирање града за сад довољан је код Шита станујућиј 2-гиј корпус, јер су 3-ћиј и резервни корпус пут к Кечкемету и Сегедину заузели, и то 3-ћиј корпус поћи ће преко Столнога Београда на Фелдвар да бана подпомогне. У битки код Ваца догодило се позорје, које одважност Козака осведочава; једно одељење козачко напало је на једну непријатељску батерију, и гонило је до унутра у варош; на једнпут од веће силе обкољени буду, и пут ијм се сасвим пресече. Без закоснења скочи најпре козачки вођа у Дунав, а за њим сви Козаци, па препливаше, а непријатељ чудећи се само иј је гледао. Из Черновића пишу, да код Бистрице потучени инсургенти код Марош-Вашархеља заузели су јаку позицију, и намеравају је бранити, јер паденијем М. Вашархеља главну подпору изгубили би ребелијантски Сикули. Ђенерал Лидерс већ се спремио, да нападне ову варош. Будимско-пештанским Чивутима је наложено, да о свом трошку за царску војску морају приправити 10.000 пешачки и 8000 коњанички јапунџета; 40.000 пешачки панталона, а за коњанике 16.000 плаветни, 8000 пепељиви чакшира. Даље 60.000 немачки цокула, 20.000 маџарски, 15.000 чизама, 60.000 кошуља, 60.000 гаћа, 20.000 краватла, 16.000 марама, 16.000 рифиј пепељаве чоје, а 30.000 рифиј беле чоје; 800 центиј ђона, 402 центе дебеле коже и 300 центиј друге сорте коже, и 100 добри и с оправом снабдевени коња. Све ово мора се за 6 месециј приправити, и месечно издавати. Познато је, да је Арад у маџарске руке пао. Како се то догодило, немачке новине овако достављају: 'Кад је Перцел од банове војске више пута потучен био, дошао је Бем из Ердеља, које да подкрепи Перцела, која пак да Арад задобије. 6. и 7. Јунија почели су Маџари Арад страшно бомбардирати, више пута су на град јуришили и узбијени били; но на последку учинише један главан јуриш на три точке, и гарнизон су већ прилично стеснили; грађанство поплашено посакривало се по подрумима, и показало се на предају склоно. Ране и муниције је већ нестало, надежде није било да ће скорим какова помоћ доћи, и тако морали су капитулирати. Гарнизон се 19-г Јунија из града извукао, оружје положио и заклео се, да за 6 месециј против Маџара војевати неће. Тако су Маџари у град ушли; Гијон је првиј пред трупом ујашио, за њим ишла је трупа, а за овом свакојако наоружана маса народа, и једно 600 жена. Случио се и по гдекои екцес, али клање и пљачкање није чињено. У граду је заостало 69 топова и нешто барута. Код Арада пало је у разним јуришима преко 3000 Маџара.'
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Online
Gender:
Last Login: Today at 09:11:41 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 305
|
|
« Reply #2373 on: May 16, 2020, 08:22:55 am » |
|
Бечке новине о ердељским операцијама следеће пишу: 1-г Јулија дознало се у Брашову, да се око 6000 индугента под предводителством ђен. Гала у чикској столици скупљају, кои намеравају на Брашов, кад одавде руска трупа напред ступала буде, ударити и опљачкати га. Већ су били 200 празни кола приправили. Код Тартаве намештена руска трупа од 2 батаљона, 4 топа и 400 козака пошла је на кекешкиј мост, кои је од непријатеља заузет био, и чекала је помоћ, која је ноћу од брашовског гарнизона и дошла. 2-га у јутру бацио је ђен. Адлерберг непријатеља у Узонцу, где је непријатељ своју позицију са страшном ватром из 20 топова бранио. Одавде је критично било непријатеља у његовој позицији нападати, јербо су Руси само 8 топова имали, зато се ђенерал одавде у своју позицију повуче. Међутим марширала је на сибињанском путу к Фогаршу главна руска колона. Кад је авангарда под ђен. Енгелхартом до Шаркања а главна сила до Вледења дошла, дошло је гореспоменутом прикључењу известије од ђенерала Алдерберга. У исто доба разнео се лажљив глас, да је Бем са своим трупама у Харомсик дошао. У следству тога командујућиј ђенерал Лидерс повукао је своју авангарду натраг до Вледења, и 4-га начинио је један фланксимарш к кекешкој ћуприји са главним корпусом. Због изненадног његовог доласка инсзургенти повукоше се натраг до Сенђерђа, где су другиј дан у јутру намерили одпор дати напредујућој авангарди, која се састојала од 4 ешкадрона улана, неколико стотина козака и по кавалеријске батерије. Но били су са одважности нападнути и одбијени, и крепким гоњењем на све стране распрскани. Шуме су иј тек спасти могле од коначне пропасти. На бојном пољу оставили су 550 мртви и 4 топа. 6-га су се чиниле већ разне административне наредбе. Другиј дан главниј стан преместио се у Маријенбург, да би се удејствовало сајужење са царском аустријском војском, која под ђен. Клам-Галасом не на ротентурмскиј, но кроз Терцбуржкиј теснац маршира. Ова промена у маршу аустријске војске учињена је због тога, што умирење Сикула с великом је тегобом скопчано, и аустријска ће војска задатак имати ову земљу у запту држати, и таковим планом најлакше ће се моћи покорити сав Ердељ, у толико лакше, што код Бистрице намештена руско-аустријска војска већ је двапут одбила нападање инсургентског ђенерала Бема. Хајнау долази с војском к Сегедину, бану на помоћ. И Руси од стране ердељске праве диверзију, да бана, кои је многобројним непријатељем окружен, подпомогну. Јосиф Лоновић, бившиј владика чанадскиј, некадашњиј коловођа маџарске конзервативне партаје и прозелита уније, одведен је из Ланцендорфа у Пожун, где ће га милитарна комисија под испит ставити. Маџари су више заробљени аустр. официра погубити дали, због тога, што је аустријска војена команда вешати дала барона Медијанског, команданта Новога Места. Гергеја гони једнако трећиј војени корпус, а особито кавалерија ђенерала Ридигера. Гергеј је намеравао до Тисе продрети, и онде са Дембинским сајузити се, но по свој прилици неће му за руком поћи, јербо је већ до Лошонца дотеран, а путови су му пресечени. У горњим странама нема маџарске војске, окром неколико батаљона хонвида, кои под предводителством Армина Ђергеја и Коринидеса по Карпатима блуде. Говори се, да из Галиције једнако руске војска у Маџарску прелази, и осим тога да ће и јошт нова војска из Русије доћи.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Online
Gender:
Last Login: Today at 09:11:41 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 305
|
|
« Reply #2374 on: May 16, 2020, 09:54:20 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Online
Gender:
Last Login: Today at 09:11:41 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 305
|
|
« Reply #2375 on: May 17, 2020, 08:44:22 am » |
|
Кошутова нота, управљена на правителство француско и англијско у смотренију руске интервенције у Маџарској.
Маџарска одбија од себе свакиј солидаритет пољске и немачке револуције. Борба Маџара није револуционарна; ова борба има цељ, само стару маџарску конштитуцију одржати. Ми нисмо русомрзци шта више, кад би Маџарска клонути морала, то би волили са Русијом се сајединити, него да се породици Хабсбуржкој подвргнемо, која нас је издала и преварила. Пољаци, кои маџарскиј рат подпомажу, само су војничке левенте (Abenthenerer), кои се из слободног побуђења за Маџарску боре, али зато нису јошт у армаду улили своју варшавску страст, и то само због тога, јер су Маџари против Аустрије, али нису против Русије. Осим тога, маџарска армада од 150.000 људиј у себи садржава само 2500 Пољака. Је ли цар рускиј кадгод помислио, да рат против Белгије и Француске подигне, само зато, што много Пољака у армади својој имају? Дакле неутрална правителства имају пуно право, живо протестирати против руске интервенције, којој Маџари никада нису основаниј повод дали, будући интересима, правима и карактеру руског правителства ни у каквој струци нису противустали. Ако маџарски емисари у страним земљама са револуционарним Пољацима обштинског саобраштења имају, то чине у следству претеране своје ревности, коју маџарско правителство нит' је препоручило, нити пак одобрило. И ако су способни ђенерали, кои у Маџарској служе, у неким приликама повредили своим речма уважење, које се имену цара Николе пристои, ово је само погрешка, која се пољској крви приписати има, и за које маџарскиј народ не може бити одговоран. Ово је право одношење Маџарске и њеног правителства према Русији. Ако Русија, која је наше границе прешла, од свога неправедног ратовања не одустане, онда овај рат, кои је досада јошт местниј конштитуционалан и особениј, постаће правим револуционарним ратом. Кошут неће ни једно агитације средство не употребљено оставити; он ће ватру побуне бацити и у оне земље, које Маџарску окружавају, и револуција разнеће се по свим аустријским, московским и отоманским провинцијама. Нема Маџара, кои није готов пре умрети, него један комадић од свога права упустити. Сви ће они или изгинути, или своју стару конштитуцију одржати. Народ маџарскиј има неисцрпљиве изворе, зна се, колико су његови солдати учинити кадри, рат ће дуго трајати, па излазак му макар какав био. Нека сад Европа својом мудости промотри, да ли се правителства тим крепе и да ли је конгерветивним интересима на ползу, да се један сасвим правителстваене и консервативне нарави народ до тога доведе, да из очајања одушевљење црпи. Нека Европа измери, до које точке допустити се може, да руска интервенција, у пркос трактатима и никаквим делом неоснована, овај рат продужава, и ову запаљиву част континента опасности једног неизмерног и очајателног рата изложи. ('Independence'.)
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Online
Gender:
Last Login: Today at 09:11:41 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 305
|
|
« Reply #2376 on: May 17, 2020, 09:09:41 am » |
|
Србске Новине, бр. 74. од 26. Јулија 1849. (Напомена: бројеви 72. и 73. нису доступни.)
Драма маџарског рата све се више концу приближава. Од горњи крајева истиснути Маџари намеравали су се у Бачкој и Банату угнездити, но и ово ијм за руком поћи неће. После битке код Хеђеша поред свега тога, што су бана узбили, нису се ништа друго хаснили, окром што су Варадин ослободити и раном снабдети могли. Маџари нису имали времена, да могу ову победу на своју ползу употребити, јер ијм је с леђа руска и аустријска војска дошла и већ насртаје на Срем и Славонију предупредила. Руси, протеравши Маџаре најпре из Карпата, заузели су за кратко време половину Маџарске, а Маџари бацили су се на ново у своје праотеческе степе, да последњу своју срећу онде покушају. По свој прилици и ту ће ијм бити лоша срећа, и дисциплина руско-аустријске војске одржаће победу над фанатизмом разуздани чета маџарски. Маџари су се са целом својом северном армадом повукли у долње пределе око Сегедина и В. Варада, и док се ови редови пишу, ваљда је већ и Сегедин од царске војске заузет, и Темишвар ослобођен. Бан се опет са својом војском у офензивно положење ставио, и до скора ће се чути гласови, да је Банат и Бачка опет ослобођена, а љуто пострадавши Срби моћи ће своим кућама вратити се. Што се проговарало после битке хеђешке, да има преко педесет хиљада Маџара, кои ће себи пут у Хрватску кроз Срем правити, данас се већ сасвим другчије преокренуло. Баш и ако је и било у пределу бачком около Варадина толико маџарске војске сада је већ доиста нема, јер се к Сегедину сви повлаче, а повлачити се морају, јер би другчије чрез Русе од своје главне војске одсечени бити морали. Маџари са свим своим покретима у Бачкој и Банату тек демонштрацију праве, да тим своју слабост покрију. Судба Маџара ће се, по садашњим движенијама, судећи око Сегедина, В. Варада и по ердељским границама решавати. Битке ће по свој прилици страшније бити и крвавије, него све до сада што су биле, али баш због тога ће се тај несрећан рат за најкраће време и окончати.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Online
Gender:
Last Login: Today at 09:11:41 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 305
|
|
« Reply #2377 on: May 17, 2020, 09:15:47 am » |
|
Београдски Дневник. Три маџарске уводе, родом из Н. Сада, кои су из Варадина с пасошем, од биргермајстора Шишића подписаним, преко Панчева у Београд дошли, 10-га т. м. су овде ухваћени. Првиј се зове Бала, матријалиста; другиј Грозингер, апотекар; а трећиј Сопрон, дрвар; и одма су одавде преко аустријског конзулата војеном суду у Земун послани. - Другиј дан, кад су испиту предстати имали, позову се од стране војеног суда неколико Новосађана, кои су пре судом изјавили: да су сва троица за време Маџара у Новом Саду гардисте били, и као нејжешће коловође маџарске буне беснили. При испиту нашло се код њи 7.400 фр. ср. у банкама маџарским и јоште неколико форинтиј у цванцикама.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Online
Gender:
Last Login: Today at 09:11:41 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 305
|
|
« Reply #2378 on: May 18, 2020, 08:55:24 am » |
|
Београд. Прекјуче смо из Београда били опет зритељи малога боја између Маџара и шајкаша. Шајкаши су по Дунаву рекогносцирали и једну чету маџарску око Нове Борче вребали. Истом што ову у шипрагу опазе, опале са шајкиј из топа, на које и Маџари на обалу топ изведу, и ту је неколико магновења с обе стране ватра из топова трајала, на које се најпосле шајкаши у Земун одвуку, а Mаџари са своим форпостама на Новој Борчи остану. Видило се да је од Маџара један пао, а од Шајкаша дошли су гласови из Земуна, да су двоица погинула, а једном је руку топ маџарскиј однео. Како чујемо, властник штампарије у Земуну Дан. Медаковић затворен је опет, и налази се сада под изследованијем војенога суда. Зашто је то учињено, јошт нико не зна. Штампарија му је под стражом, а сва његова писма узапћена су. Маџари на Борчи од јуче копају редуте. – Св. патријарх је јуче у подне отишао у Беч.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Online
Gender:
Last Login: Today at 09:11:41 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 305
|
|
« Reply #2379 on: May 18, 2020, 09:08:33 am » |
|
Војводство Србско. О несретном боју код Хеђеша јавља 'Soldatenfreund' следеће: 1. Јулија буде од шпиона јављено, да код Хеђеша 6-8 батаљона са 16 топова и неколико ешкадрона (остатком негдашњег Перцеловог корпуса) стоје, и да тамо саједињење са гарнизоном од Сегедина и Суботице, после са негдашњом цернирајућом трупом од Арада, најпосле са Аулићевим четама, очекују. Ово саједињење требало је од прилике за 8 дана да буде. У следству тога буде закључено, овај малиј корпус са зором дана напасти и ма како уништожити. Око поноћи скупе се наше трупе код Врбаса. – Правим путем к малом Хеђошу ступи се напред. – Јошт није ни свитало, кад смо близу места, које ћемо напасти, дошли. Први редови наше авангарде марширају у пољану хеђешку. На то пукне једна пушка, и као да је каковом чаролијом постало, видимо наједанпут дугачку линију небројени мали ватрица, које се чак до Сек-Хеђа пружила. Тек је свитало, а оно се отвори бој пленкарскиј пред Хеђешом. Чује се у селу на ларму добовати и свирати. Јошт једанпут предамо се већ пола изгубљеној надежди, непријатеља напасти. У том забели и дан – и из осамдесет топова наједанпут зазује танета и гранати, зазвижде картачи и сапред и са плећа на наше колоне. Овим дознамо, да је непријатељ од нас много јачији, и да су се његови различити корпуси, које је требало тек за 8 дана да буде, већ сајединили. Тако смо били од непријатеља обкољени, да је једна од његови шесфунташки батерија на нашу резерву од муниције пуцати могла, и то са усијаним танадима, из чега увидимо, да је наше ступање и начин ступања издан био. На срећу нису ни једна кола с барутом погођена, но страшна је забуна била. Три дивизије хусара хтеше ову забуну да употребе, и напали су већ на известниј грабеж. На то се појави јуначкиј полковник Добрзенскиј, са царски драгона једном дивизијом и једном дивизијом саксен-киразира. Његови коњаници ступаху тако одважно и један уз другога, да непријатељска кавалерија, премда већа, атагирање не дочека већ побегне. Наши коњаници за њима пођу, те ијм изиђе за руком, да се онако опасна батерија морала уклонити. Док се ово готово на самој нашој натраг повлачећој се линији догађало, бан је имао одвећ много посла, бој на свим точкама једнак одржати. Он је највише тамо се налазио, где је смрт највећма косила. На то падне неколико граната у првој линији стојећа батаљона својевољаца, ови се поплаше, окрену се и почну бегати. Њиов пример дејствовао је и на друге батаљоне, те и они почну ослабљивати. На то истрчи распаљени бан са голом сабљом пред бегајуће, и викне ијм громовито 'натраг'. Они стану, окрену се опет против непријатеља и буду од нашег јуначког предводитеља на 500 кораклаја пред непријатељско положење доведени. И с овим се опет на целој линији бој отвори. Но сила непријатеља много је већа, где је једна батерија с наше стране палила, стајале су јој најмање две насупрот. Из Сек-Хеђа долазиле су једнако нове колоне, а блато између положаја нашег и села осушило се било. Притом јошт јаве, да од Сомбора 15.000 коњаника хонвида и ландштурма долазе. Ништа друго није остало, већ колико је могуће уредно повлачити се натраг. Кавалерија је образовала, кад смо на сасвоим отворено место приспели, авангарду са собственим пожервовањем и необичном храбрости. У осталом то је било прво, две речене дивизије изузимајући, што су кавалеристе учинили. – Бан иј је хотео јошт и пре употребити, један за другим шиљан је њи са заповестима, но ове не буду испуњене. Тако се догодило, да је један батаљон личана од две дивизије хусара нападнут био, а нападање ово предупредити не могосмо. – Батаљон се владао врло добро и двапут је нападања снажно одбио. – Мало по мало готово је све око бана, што је присуство духа најнуждније требало да има, сасвим исто изгубило. Само он, предводитељ, био је ладнокрван и издавао је нужне заповести сасвим мирно. Премда од непријатеља јако гоњени, изишло нам је опет за руком преко пољане врбашке уредно прећи. Овде смо мислили непријатељу 'не даље' рећи. Но бадава, сила непријатеља била је врло велика, и инсургенти борили су се храбро. Положење на каналу, које нисмо могли нашом силом задржати, морали смо оставити. Како је овај повратак теготан био, види се одтуда већ, што су стотине кола, напуњене бежећим Србима, путове покрили, и кроз ова кола морале су наше колоне пролазити и опет нисмо, трајућем боју и повлачењу, ништа друго изгубили, до један покран 12-фунташкиј топ, кои закован је пао непријатељу у руке. Ово му је јединиј трофеј. Јошт ноћу од 1 – 3 прешле су наше трупе римске обкопе, и станиле се не далеко од кућа, где је главниј стан бивуакирао, почем су најмање 36 сатиј које у боју које у маршу биле. Које мртви које рањени имали смо 1000 људиј, између њи неколико штабални и други официра. И полковник Поантрен у пратњи бановој био је већ код Врбаса јако рањен. Под некима ђенералима били су коњи потучени. Наша сва, у боју бивша сила, није више од 7200 људиј износила. То многи неће веровати а опет је непријатељ са својом грдном силом (најмање 40.000 људиј) и издајство, као што је пре речено, за сајузника имао.
Хрватска и Славонија. Министерсво бечко је преко св. бана позвало у Беч неколико одабрани људиј, с коима ће устав за Хрватску и Славонију израдити, и то на основу октроираног, од кога се ни за длаку одступити неће. Међу тима позваним људма налази се и Трифун Младеновић из Срема. По томе се види, да војводству србском већ нема ни трага ни гласа, него ће Срем пасти под Хрвата, а Барања, Бачка и Банат под Маџара. Јадниј Србине! Сви ће којекако проћи, а ти никако! И граница ће остати под старим јармом, а о сајузу Далмације са Хрватском није ни мислити!
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Online
Gender:
Last Login: Today at 09:11:41 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 305
|
|
« Reply #2380 on: May 18, 2020, 09:30:01 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Online
Gender:
Last Login: Today at 09:11:41 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 305
|
|
« Reply #2381 on: May 19, 2020, 08:24:44 am » |
|
Маџарска. 'Рускиј Инвалид' доноси између остали и следујућа известија од руске војске у Маџарској: По заузећу предградија вароши Брашова 10-г Јулија, видило се могућно и варош заузети, и закониј поредак и владу краљевску опет повратити, и неку част војске у земљу Сикула послати, да се житељи обезоружају, и закона власт барем у брашовском окружју и у околини уведе. У следству тога буде једно војено одељење, састојеће се из 7 батаљона пешака, 1 кумпаније сапера, 1 кумпаније шицара, 4 швадрона улана са 12 топова и 2 сатније козака од донске регименте, под командом ђен. Хасфорда, тамо оправљено. Војено ово одељење изишло је 11-г Јунија из Брашове. Ћуприју, на малој реци, поред села Тортлао намештену, ђен. Хасфорд нађе сасвим порушену, и док се прелазак начинио, трупа се више од два сата задржавала. Непријатељ, ползујући се овим задржавањем, намести 7000 момака са 8 топова иза реке Фекете и у околини села Кекеша, одкуда прикривену батерију извуче и ћуприју рушити почне. Почем су дакле непријатељи на приближавајућу се трупу нашу оштру ватру из топова отворили, заповеди и ђен. Хасфорд 3-ћу лаку батерију наместити, одкуда се жестокиј бој артилерије с обе стране отвори. Премда су топови наше артилерије добро гађали, и непријатеља у неред доводили, ништа мање није се могло с преда на непријатеља напасти, што је ћуприја разваљена била, због чега ђен. Хасфорд заповеди, да се два батаљона пешака и 4 швадрона коњаника преко реке пребаце, да би се тим непријатељу за леђа зашло. – Движенијем наше трупе пожелана се цељ достигне, јер је непријатељ почео узмицати, почем је већ пре тога и артилерију повукао. Жестоко нападање наши улана, велику је штету непријатељу узроковало. Маџари се на три стране поделе: главна сила упути се к Кезди-Вашархељу, нека част с леве стране к Ст. Ђерђу, а остала одељења упуте се у гору. Међутим пређе наша главна сила преко нове намештене ћуприје на реци Фекете, и пође у потеру за непријатељем до села Исона, где преноћи. Ми смо тај дан изгубили једног мртвог и 29 рањени прости војника. 12. Јунија из јутра продру предње страже одељења ђен. Хaсфорда у село Мара, где су се Маџари сместили. Главна пак сила реченог одељења упути се к Ст. Ђерђу. Сикули, кои су се на овој точки налазили, повуку се натраг к Mари, и својевољно Ст. Ђерђ оставе, које место буде нашом војском заузето, без икаквог препјатствија; будући су нам житељи с белим барјацима, знаком предаје, на сусрет изишли. Да би се обезоружали житељи, заповеђено буде, да се све оружје и муниција покупи. Кад је ђен. Хасфорд владу закону и поредак у месту Ст. Ђерђ повратио, оде 13-г Јунија у Кезди-Вашархељ. Премда се непријатељ на неким местима утврдио, те се опет није усудио у њима остати, него се у Есик-Серед повуче. Већа част житеља оставила је варош Кезди-Вашархељ, а заоставши ишли су нашој војсци с белим барјацима на сусрет; но ми смо од њо оружје покупили и власти иј законој подвргли. У Кезди-Вашархељу нашло се неколико топовски калупа, један магацин топовски танета и картача, једна пушчанога праха воденица и две фабрике, у коима је салитра прављена. Сва ова зданија по заповести ђен. Хасфорда буду разорена. Непријатељ је варош тако хитро оставио, да је две заставе заборавио, једну као поклон цара аустријског, а другу од бунтовничке владе 1-вој сикулској регименти подарен. У исто време, по одласку одељења ђен. Хасфорда, изда ђен. Лидерс команданту волхинске пешачке регименте, полковнику Лејнеу, заповест, да са командујућем од њега трупом, састојећом се од речене регименте, лаке батерије № 5. од 14-те артилеријске бригаде и пол сатније козака од 2-ге донске регименте. 15. Јунија на ојтачкиј теснац удари, где су, како смо извештени, јаки редути понамештани, и да одатле у Кезди-Вашархел продру. Да би се овај војениј поход подпомогао, ђен. Лидерс по уласку своме у Кезди-Вашархељ изашиље једно оделење на излазак теснаца. На основу овога ђен. Хасфорд, почем је дознао, да је ојтачниј-теснац само са 2000 момака обсађен, међу коима је 500 регуларни и 6 топова било, заповеди, да ноћу између 14. и 15. отиду тамо 3 батаљона пешака са 4 топа и 50 козака под заповедништвом ђен.-мајором Аделберга. По последњим известијама јавља се, да је оделење полковника Лејнеа срећно преко брегова прешло. У следству тога добије оделење од ђен. Хасфорда заповест, да у село Петерсберг продре, и тамо последујуће заповести очекује. Почем су раздељена војена оделења ђен. Хасфорда и полковника Лејнеа у предреченој маси дејствовала, ђен. Лидерс повуче се с главном силом 13. Јунија к Маријенбургу на реци Олти, да би у околним сикулским областима мир повратио, и ђен. Хасфорда у његовим операцијама подпомогао. – 14. и 16. Јунија учињено је рекогносцирање на левој обали реке Олте с долње стране до села Миклоша, а с горње до села Илијевалфа. Из овог рекогносцирања то се дознало, да би житељи сикулски у миру остали, када ијм неби њиова судбина зависила од блудећи по околини чета, кои, од главни коловођа подстрекивани, сву надежду на Бемову помоћ полажу. 16-га Јунија отишао је ђенерал Лидерс са главном силом из Маријенбурга у село Тартлау, да се са Хсфордским оделењем сајузи. 17-га Јунија изаслате су неке трупе у Ст. Ђерђ. Козачка патрола наишла је у једном од ова два села сасвим нова два трифунташка топа, које су Маџари оставили. 19-га Јунија трупе ђен Чадојева марширале су из Токаја у Дебрецин. Оделење ђен. Белогушева, почем је 17-ог Вац посело, продре одатле 18-г и дође 19-г Јунија у Токај. Четврта пешачка дивизиоја отишла је у Мишколц. Друга војена оделења остала су у свом првашњем стању. 20., 21. и 22. Јунија морала је трупа од другога и трећега пешачког корпуса, којој никакво определење није предстајало, због кише се у доста тесне квартире повући. Ђенерал Чеодајев био је при доласку свом у Хадхаз 21. Јунија од маџарске депутације из Дебрецина дочекан, која је повиновење своје к законој власти изјавила, и наша поискивања испунити обећала. Истог дана његова трупа, ни једну пушку не опаливши, Дебрецин је посела. Непријатаљ је к Солноку узмакао.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Online
Gender:
Last Login: Today at 09:11:41 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 305
|
|
« Reply #2382 on: May 19, 2020, 08:26:06 am » |
|
Кад је ф. м. кнез Паскијевић ноћу између 2. и 3. Јулија дознао, да су бунтовници своје позиције код Коморана оставили, и даље се к Вацу кренули, заповеди другом и трећем пешачком корпусу, кои је у Хатвану и Гарти становао, да к Вацу маршира. Ђен. кнез Бебутов, кои је већ од 3. Јулија с мало нешто авангарде Вац у обсади држао, примети, да авангарда непријатељска у већој маси к њему ступа због чега се иза села Цефала повуче. Но долазком авангарде 3-г корпуса, састојеће се од 8 батаљона пешака, 8 швадрона коњаника и 3 дивизије лаке кавалерије, буде непријатељ принуђен к селу Ст. Дуки повући се, где му је главна сила од 26.000 људиј са 60 топова стајала. Овде се започне жестокиј бој. Непријатељ проспе ватру из свију топова, и нападне жестоко на нашу авангарду; но са штетом његовом био је свуда узбијен. По жестоком нападању авангарде 3-ћег корпуса, у ком је кавалерија муселманске регименте, једна дивизија Кавказана и донски козака и регимента № 15 и 43 участвовала, натерају непријатељску кавалерију на своје пешаке, и тако иј нередом забуне, да су иј преко стотине потукли, и непријатеља само на канонаду једне батерије топова ограничили. У боју од 3. Јулија код нас је пало 85 мртви и 165 рањени. Трупа 2 и 3 пешачког корпуса давала је доста решителниј одпор 9. Јунија код Ст. Гијатина. Истог дана дођу у Вац и друге трупе Гергејове, тако, да је 15.000 људиј и 130 топова имао. 5-га Јулија намери ђен. Бебутов непријатеља с јужне стране напасти, но будући да се је једно крило непријатељско с нашим предстражама већ око 7 сатиј пушкарати почело, зато буде козацима уланска регимента великог кнеза Константина Николајевића на помоћ послана, која је маџарске хусаре разбила, једну непријатељску батерију задобила, и у сокаке Вацке продрла. Од заобивени топова само се један понети могао. Јуриш овом региментом учињен, уверио нас је, да непријатељ узмиче. Пехота трећег војеног корпуса пође незадржно напред, и Вац обседне, у коме је се јошт аријер-гарда непријатељска налазила. Тим начином устремљења непријатељска била су осујећена, и морали су се к јужној страни натраг повући. За потеру измицајућег непријатеља, кои је путем у Вадкерт хитио, била су сходна средства употребљена. О штети нашој 5. Јулија немамо јошт никаквог достаточног известија, али непријатељ је много већу штету у мртвим и рањеним имати морао. Истог дана т. ј. 5. Јулија заробљена су ијм два топа, и до 1000 момака; осим тога разбегло се и много пешака, кои су по шумама ухваћени били. Аустријска војска остави за обсаду Коморана доста великиј војениј корпус, и одатле пође у Пешту, од куда се нека војена оделења у Цеглид и Кечкемет пошаљу, да би се нападање у том пределу налазећи се бунтовника предузети могло.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Online
Gender:
Last Login: Today at 09:11:41 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 305
|
|
« Reply #2383 on: May 21, 2020, 07:34:28 pm » |
|
Маршал кнез Паскијевић 13-га поставио је 2-гиј и 3-ћиј војениј корпус у движеније од Ђенђеша к Тиси; у исто време добио је и 4-тиј, код Миклоша станујућиј корпус заповест, да к Порослову ступа. Између овог места и Тисафиреда морао се један јарак, кои к Тиси води и кои је од инсургента топовима начичкан био, силом узети. 2-гиј и 3-ћиј корпус јошт овог истог дана прешао је Тису и већ 11-oг главниј стан маршала са 4-тим корпусом налазио се у Тисафиреду. Овим је осујећено сајужење Гергеја са Дембинским. Ђенерали Саксен и Грабе добили су упутствије, да преко Мишколца к Токају позицију заузму.
Од ђенерала Гротенхелма, кои на северној страни Ердеља оперира, дошла су следећа известија: Како се чуло, да су се Маџари јако подкрепили, ђен. Гротенхелм 9-г са својом главном силом пошао је из Бистрице преко Текендорфа напред до Дерде, где су трупе 10-г ноћу бивуакирале, а у јутру рано напали су на Маџаре, кои су били концентрирани на узвишеним местима код Сасригена. Битка је трајала један сат, и Маџари су били са свију страна узбијени, и отишли су у Марош-Варшахељ. Губитак с обадве стране јошт није познат, но опет је један хонвидски батаљон кои се у шуми код Дедре налазио, знатну штету претрпио. Командант непријатељске трупе био је Дамаскин. Говори се, да се Бем у Мартон-Вашархељу болестан налази.
Новинама 'Ново Време' из Беча 28-г Јулија следеће дописују: 'Кад је Хајнау 11-г у Кечкемет дошао, добио је известије да се Дембински пре његовог доласка са 40.000 војске не далеко од вароши станио, готов битку какову дочекати. Оволико се зна само о напредовању дунавске армаде, и к томе јошт и то додати се може, да ће царски ђенерали или ту исту позицију заузети, или ће се мало већма Пешти приближити. Бегунци из Пеште донели су разне гласове о стесњеном Темишвару. Пред Комораном хусари су последња бечка поштанска кола изненада напали, два штабна официра и два министеријална чиновника ухватили, и одвели у Коморан 100.000 фр. у готовом новцу, што је било за армаду оправљено. Данас се о Гергеју само толико гласа, да му је за руком изишло, сајединити се са Дембинсковом резервом за Солноком. Руски булетини и релације, које су нам доста јасно ствари изјасњивале, биће и сад у овом призренију поштеније него наши (аустријски) журнали. Чује се, да се на Млетке бомбардирање на ново започело.'
Из Наве под 14-г Јулија јављау: За леђи руске армаде појављују се поједине чете инсургената, кои су предузели рану, која се трупама вози, отимати, и претњама словачки народ плашити. Тако се догодило, да је пре неколико дана у рударске вароши један управљениј рускиј транспорт са хлебом и зобљу од гверила отет, и да је у Бистрици, штацији пописивања регименте Ђулај, која се у Италији тако храбро бори, за попуњење исте тако делателниј капетан Ландерер са једном части своје кумпаније, у следству повторавања претња, принуђен био у Костолањ повући се. Понајвише су ова тумарања гверила са арањем, палењем и т. д. сајужена. Из Галиције дошавша једна регименте истераће им вољу, учиниће претње рударским варошима у дело привести, и нове транспорте нападати. Притом много је важније известије, да су сва ова обстојателства словачкиј народ већ једанпут на то навела, да позна своје положење, и да јуначки противустане маџарској лукавштини. Ватрено изјављену, због ови прикљученија, жељу за оружјем, а особито у Туроцу и Липтову, говоре да је склоњена влада задовољити; барем нас неки уверавају, да ће се већ Словачка под упливом владе наоружати. С оружјем снабдевене, војено организиране и под предводителством влади одани људиј, треба Словаке, као јаку обрану против Кошутовог намамљивања, као снажног чувара карпатски кланаца, сматрати.
Гл. стан ђенерала Хајнауа био је 15-г т. м. у Кечкемету. Житељи су се сасвим за царску ствар показали. Месарош и Аристид Дежефи хотели су иј склонити да се изселе, но цела се варош томе успротиви, и тако су само неколико млади људиј на силу одвучени. Кад се царска војска вароши приближила, изиђу јој на сусрет хиљаде житеља са множином јестива свакога рода, тако, да је ђен. Хајнау сасвим убезекнут био. Месарош се пре један дан одвукао у Сегедин. Маршал кнез Паскијевић кренуо је из Ђенђеша са својом главном војском и 15-га прешао је Тису. И тако се бацио на среду између Гергејеве и сегединске војске. - Нама пристижу известија, да су Руси ови дана између Дебрецина и Сегедина хаметом Маџаре повукли, једно пак руско оделење отишло је у Бају. Маџарско правителство преселило се из Сегедина у Б. Варад. Говори се, да је Темишвар узет. – Дембински држи позицију између Солнока и Јасберина, но овде су га Руси јако стеснили. – Ђенерал Енгелхарт освоио је у Ердељу Фогараш.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Online
Gender:
Last Login: Today at 09:11:41 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 305
|
|
« Reply #2384 on: May 22, 2020, 09:45:41 am » |
|
Србске Новине, бр. 77. од 2. Августа 1849. (Напомена: бројеви 75. и 76. нису доступни.)
У прошастом листу саобштили смо писмо, које је св. патријарх министерству бечком писао, и обећали смо том приликом проговорити штогод како о истом писму, тако и о положењу св. патријарха и о дејствовању журналистике наше у покрету србском. Но времена су сад такова, да је свако независно мненије опасно, и зато и ми, кои само срећу, живот народа пред очима имамо, претресање реченог предмета остављамо за срећнија времена. За сада само толико кажемо, да исто писмо у себи много истине и решителности садржи, и да је њиме св. патријарх, ако је заиста министерство аустријско на народ србскиј због неки сепаратистички тежња подозревало, много народ овај себи обавезао. Но има у њему и доста претерани ствари, нарочито пак журналистика србска није заслужила онаку анатему. Али… блажени јегда поносјат вам!
Писмо св. патријарха ђенералу Книћанину.
Ваше Високородије! Из приложеног овде под ˑ/. у преводу царског ручног писма увидећете Ваше Високородије, да ме милостивиј мој Монарх и то нарочно због чега позива. Желећи дакле тога ради што скорије царском позиву удовлетворити, као и о срећи и будућности народа нашег и цркве православне пред Његовим Величеством благовремено и достојно подејствовати, намеравам до кои дан на пут кренути се, нити ћу се моћи до свршетка рата, кои ће се на скоро срећно окончати, кући повратити. Ону свету дужност, коју би ја у име целога народа према великим Вашим заслугама и жертвама, које сте ви за спасеније и срећу рода нашег, на великиј понос и дику Вашег отечества, на славу Ваши потомака пред Богом и пред светом показали, при свршетку рата испунити обавезан био, данас свесрдно извршујем, и у име целог народа нашег и православне цркве наше како Вашем Високородију, тако и целој Вашој јуначкој војсци благодарим и најискренију Вам моју признателност отдајем, просећи од премилостивог Бога, да он како Вама, тако и целој војсци Вашој са постојаним и крепким здрављем свако душевно и телесно добро дарује, да крепост Вашу витежку, којом сте за цело ратовања време страх и трепет међу непријатеље на све стране распростирали, и Србство од коначне погибели спасавали, богато накнади и устогуби, тако, како би милом отечеству Вашем у свако време његове потребе искушену већ Вашу и засведочену војничку умешност, дивну и прослављену храброст вашу, као редкиј Србскиј јунак и родољубац показати и засведочити могли. Не треба мислим даље ни мало Ваше Високородије о том уверавати, да ће поносно име Ваше како у мом и народном срцу, тако и у листовима нововоскреснуте војводовине Србије кроз све векове као образац великог јунака и најтоплијег родољубца овековечено бити. Немогу јошт и то пропустити, да Вам приликом овом не исповедим, да ћу ја тек онда спокојно и с највећим задовољством Богу на истину отићи, ако премилостивиј мој владатељ, имајући праведно призреније на ове велике и непрегледне народа Србског у војводовини налазећег се жертве, уважавајући редке Вашег Високородија на олтар спасенија Австријске Монархије положене заслуге, и на моје верне труде и подвиге оно достоинство, ону важност, она права народу Србском царски потврди, кои је он свагда достојан показао се. Кад се најпосле Ваше Високородије! редкиј овај за целокупност Австријске Монархије и за нашу слободу вођениј рат срећно оконча, и Ви ваше војнике у мило отечество распустите, озбиљно Вам препоручујем, да Ви одма, како узможете, у Беч к мени доћи ускорите, где ћу ја Ваше Високородије Свепресветлом Монарху мом и прејасном Двору онако представити, као што ми признателно чуство моје налагало буде. С усрдним овим 'с Богом остајте' праштам се с Вама, и оддавајући вас покрову и милости Божјој, са архипастирском љубави и истиним високопочитанијем пребивам Вашега Високородија
У Земуну на Илијн дан 1849. благонаклониј Јосиф.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|