Српске буне

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Маџарска.
'Рускиј Инвалид' доноси између остали и следујућа известија од руске војске у Маџарској:
По заузећу предградија вароши Брашова 10-г Јулија, видило се могућно и варош заузети, и закониј поредак и владу краљевску опет повратити, и неку част војске у земљу Сикула послати, да се житељи обезоружају, и закона власт барем у брашовском окружју и у околини уведе.
У следству тога буде једно војено одељење, састојеће се из 7 батаљона пешака, 1 кумпаније сапера, 1 кумпаније шицара, 4 швадрона улана са 12 топова и 2 сатније козака од донске регименте, под командом ђен. Хасфорда, тамо оправљено.
Војено ово одељење изишло је 11-г Јунија из Брашове. Ћуприју, на малој реци, поред села Тортлао намештену, ђен. Хасфорд нађе сасвим порушену, и док се прелазак начинио, трупа се више од два сата задржавала. Непријатељ, ползујући се овим задржавањем, намести 7000 момака са 8 топова иза реке Фекете и у околини села Кекеша, одкуда прикривену батерију извуче и ћуприју рушити почне. Почем су дакле непријатељи на приближавајућу се трупу нашу оштру ватру из топова отворили, заповеди и ђен. Хасфорд 3-ћу лаку батерију наместити, одкуда се жестокиј бој артилерије с обе стране отвори. Премда су топови наше артилерије добро гађали, и непријатеља у неред доводили, ништа мање није се могло с преда на непријатеља напасти, што је ћуприја разваљена била, због чега ђен. Хасфорд заповеди, да се два батаљона пешака и 4 швадрона коњаника преко реке пребаце, да би се тим непријатељу за леђа зашло. – Движенијем наше трупе пожелана се цељ достигне, јер је непријатељ почео узмицати, почем је већ пре тога и артилерију повукао. Жестоко нападање наши улана, велику је штету непријатељу узроковало. Маџари се на три стране поделе: главна сила упути се к Кезди-Вашархељу, нека част с леве стране к Ст. Ђерђу, а остала одељења упуте се у гору. Међутим пређе наша главна сила преко нове намештене ћуприје на реци Фекете, и пође у потеру за непријатељем до села Исона, где преноћи.
Ми смо тај дан изгубили једног мртвог и 29 рањени прости војника.
12. Јунија из јутра продру предње страже одељења ђен. Хaсфорда у село Мара, где су се Маџари сместили. Главна пак сила реченог одељења упути се к Ст. Ђерђу. Сикули, кои су се на овој точки налазили, повуку се натраг к Mари, и својевољно Ст. Ђерђ оставе, које место буде нашом војском заузето, без икаквог препјатствија; будући су нам житељи с белим барјацима, знаком предаје, на сусрет изишли. Да би се обезоружали житељи, заповеђено буде, да се све оружје и муниција покупи.
Кад је ђен. Хасфорд владу закону и поредак у месту Ст. Ђерђ повратио, оде 13-г Јунија у Кезди-Вашархељ. Премда се непријатељ на неким местима утврдио, те се опет није усудио у њима остати, него се у Есик-Серед повуче. Већа част житеља оставила је варош Кезди-Вашархељ, а заоставши ишли су нашој војсци с белим барјацима на сусрет; но ми смо од њо оружје покупили и власти иј законој подвргли.
У Кезди-Вашархељу нашло се неколико топовски калупа, један магацин топовски танета и картача, једна пушчанога праха воденица и две фабрике, у коима је салитра прављена. Сва ова зданија по заповести ђен. Хасфорда буду разорена. Непријатељ је варош тако хитро оставио, да је две заставе заборавио, једну као поклон цара аустријског, а другу од бунтовничке владе 1-вој сикулској регименти подарен.
У исто време, по одласку одељења ђен. Хасфорда, изда ђен. Лидерс команданту волхинске пешачке регименте, полковнику Лејнеу, заповест, да са командујућем од њега трупом, састојећом се од речене регименте, лаке батерије № 5. од 14-те артилеријске бригаде и пол сатније козака од 2-ге донске регименте. 15. Јунија на ојтачкиј теснац удари, где су, како смо извештени, јаки редути понамештани, и да одатле у Кезди-Вашархел продру. Да би се овај војениј поход подпомогао, ђен. Лидерс по уласку своме у Кезди-Вашархељ изашиље једно оделење на излазак теснаца. На основу овога ђен. Хасфорд, почем је дознао, да је ојтачниј-теснац само са 2000 момака обсађен, међу коима је 500 регуларни и 6 топова било, заповеди, да ноћу између 14. и 15. отиду тамо 3 батаљона пешака са 4 топа и 50 козака под заповедништвом ђен.-мајором Аделберга. По последњим известијама јавља се, да је оделење полковника Лејнеа срећно преко брегова прешло.
У следству тога добије оделење од ђен. Хасфорда заповест, да у село Петерсберг продре, и тамо последујуће заповести очекује.
Почем су раздељена војена оделења ђен. Хасфорда и полковника Лејнеа у предреченој маси дејствовала, ђен. Лидерс повуче се с главном силом 13. Јунија к Маријенбургу на реци Олти, да би у околним сикулским областима мир повратио, и ђен. Хасфорда у његовим операцијама подпомогао. – 14. и 16. Јунија учињено је рекогносцирање на левој обали реке Олте с долње стране до села Миклоша, а с горње до села Илијевалфа. Из овог рекогносцирања то се дознало, да би житељи сикулски у миру остали, када ијм неби њиова судбина зависила од блудећи по околини чета, кои, од главни коловођа подстрекивани, сву надежду на Бемову помоћ полажу.
16-га Јунија отишао је ђенерал Лидерс са главном силом из Маријенбурга у село Тартлау, да се са Хсфордским оделењем сајузи.
17-га Јунија изаслате су неке трупе у Ст. Ђерђ. Козачка патрола наишла је у једном од ова два села сасвим нова два трифунташка топа, које су Маџари оставили.
19-га Јунија трупе ђен Чадојева марширале су из Токаја у Дебрецин.
Оделење ђен. Белогушева, почем је 17-ог Вац посело, продре одатле 18-г и дође 19-г Јунија у Токај.
Четврта пешачка дивизиоја отишла је у Мишколц.
Друга војена оделења остала су у свом првашњем стању.
20., 21. и 22. Јунија морала је трупа од другога и трећега пешачког корпуса, којој никакво определење није предстајало, због кише се у доста тесне квартире повући.
Ђенерал Чеодајев био је при доласку свом у Хадхаз 21. Јунија од маџарске депутације из Дебрецина дочекан, која је повиновење своје к законој власти изјавила, и наша поискивања испунити обећала. Истог дана његова трупа, ни једну пушку не опаливши, Дебрецин је посела. Непријатаљ је к Солноку узмакао.

[JASON]

Кад је ф. м. кнез Паскијевић ноћу између 2. и 3. Јулија дознао, да су бунтовници своје позиције код Коморана оставили, и даље се к Вацу кренули, заповеди другом и трећем пешачком корпусу, кои је у Хатвану и Гарти становао, да к Вацу маршира. Ђен. кнез Бебутов, кои је већ од 3. Јулија с мало нешто авангарде Вац у обсади држао, примети, да авангарда непријатељска у већој маси к њему ступа због чега се иза села Цефала повуче. Но долазком авангарде 3-г корпуса, састојеће се од 8 батаљона пешака, 8 швадрона коњаника и 3 дивизије лаке кавалерије, буде непријатељ принуђен к селу Ст. Дуки повући се, где му је главна сила од 26.000 људиј са 60 топова стајала. Овде се започне жестокиј бој. Непријатељ проспе ватру из свију топова, и нападне жестоко на нашу авангарду; но са штетом његовом био је свуда узбијен.
По жестоком нападању авангарде 3-ћег корпуса, у ком је кавалерија муселманске регименте, једна дивизија Кавказана и донски козака и регимента № 15 и 43 участвовала, натерају непријатељску кавалерију на своје пешаке, и тако иј нередом забуне, да су иј преко стотине потукли, и непријатеља само на канонаду једне батерије топова ограничили. У боју од 3. Јулија код нас је пало 85 мртви и 165 рањени.
Трупа 2 и 3 пешачког корпуса давала је доста решителниј одпор 9. Јунија код Ст. Гијатина. Истог дана дођу у Вац и друге трупе Гергејове, тако, да је 15.000 људиј и 130 топова имао.
5-га Јулија намери ђен. Бебутов непријатеља с јужне стране напасти, но будући да се је једно крило непријатељско с нашим предстражама већ око 7 сатиј пушкарати почело, зато буде козацима уланска регимента великог кнеза Константина Николајевића на помоћ послана, која је маџарске хусаре разбила, једну непријатељску батерију задобила, и у сокаке Вацке продрла. Од заобивени топова само се један понети могао.
Јуриш овом региментом учињен, уверио нас је, да непријатељ узмиче. Пехота трећег војеног корпуса пође незадржно напред, и Вац обседне, у коме је се јошт аријер-гарда непријатељска налазила. Тим начином устремљења непријатељска била су осујећена, и морали су се к јужној страни натраг повући. За потеру измицајућег непријатеља, кои је путем у Вадкерт хитио, била су сходна средства употребљена.
О штети нашој 5. Јулија немамо јошт никаквог достаточног известија, али непријатељ је много већу штету у мртвим и рањеним имати морао. Истог дана т. ј. 5. Јулија заробљена су ијм два топа, и до 1000 момака; осим тога разбегло се и много пешака, кои су по шумама ухваћени били.
Аустријска војска остави за обсаду Коморана доста великиј војениј корпус, и одатле пође у Пешту, од куда се нека војена оделења у Цеглид и Кечкемет пошаљу, да би се нападање у том пределу налазећи се бунтовника предузети могло.

[JASON]

Маршал кнез Паскијевић 13-га поставио је 2-гиј и 3-ћиј војениј корпус у движеније од Ђенђеша к Тиси; у исто време добио је и 4-тиј, код Миклоша станујућиј корпус заповест, да к Порослову ступа. Између овог места и Тисафиреда морао се један јарак, кои к Тиси води и кои је од инсургента топовима начичкан био, силом узети. 2-гиј и 3-ћиј корпус јошт овог истог дана прешао је Тису и већ 11-oг главниј стан маршала са 4-тим корпусом налазио се у Тисафиреду. Овим је осујећено сајужење Гергеја са Дембинским. Ђенерали Саксен и Грабе добили су упутствије, да преко Мишколца к Токају позицију заузму.

Од ђенерала Гротенхелма, кои на северној страни Ердеља оперира, дошла су следећа известија: Како се чуло, да су се Маџари јако подкрепили, ђен. Гротенхелм 9-г са својом главном силом пошао је из Бистрице преко Текендорфа напред до Дерде, где су трупе 10-г ноћу бивуакирале, а у јутру рано напали су на Маџаре, кои су били концентрирани на узвишеним местима код Сасригена. Битка је трајала један сат, и Маџари су били са свију страна узбијени, и отишли су у Марош-Варшахељ. Губитак с обадве стране јошт није познат, но опет је један хонвидски батаљон кои се у шуми код Дедре налазио, знатну штету претрпио. Командант непријатељске трупе био је Дамаскин. Говори се, да се Бем у Мартон-Вашархељу болестан налази.

Новинама 'Ново Време' из Беча 28-г Јулија следеће дописују: 'Кад је Хајнау 11-г у Кечкемет дошао, добио је известије да се Дембински пре његовог доласка са 40.000 војске не далеко од вароши станио, готов битку какову дочекати. Оволико се зна само о напредовању дунавске армаде, и к томе јошт и то додати се може, да ће царски ђенерали или ту исту позицију заузети, или ће се мало већма Пешти приближити. Бегунци из Пеште донели су разне гласове о стесњеном Темишвару. Пред Комораном хусари су последња бечка поштанска кола изненада напали, два штабна официра и два министеријална чиновника ухватили, и одвели у Коморан 100.000 фр. у готовом новцу, што је било за армаду оправљено. Данас се о Гергеју само толико гласа, да му је за руком изишло, сајединити се са Дембинсковом резервом за Солноком. Руски булетини и релације, које су нам доста јасно ствари изјасњивале, биће и сад у овом призренију поштеније него наши (аустријски) журнали. Чује се, да се на Млетке бомбардирање на ново започело.'

Из Наве под 14-г Јулија јављау: За леђи руске армаде појављују се поједине чете инсургената, кои су предузели рану, која се трупама вози, отимати, и претњама словачки народ плашити. Тако се догодило, да је пре неколико дана у рударске вароши један управљениј рускиј транспорт са хлебом и зобљу од гверила отет, и да је у Бистрици, штацији пописивања регименте Ђулај, која се у Италији тако храбро бори, за попуњење исте тако делателниј капетан Ландерер са једном части своје кумпаније, у следству повторавања претња, принуђен био у Костолањ повући се. Понајвише су ова тумарања гверила са арањем, палењем и т. д. сајужена. Из Галиције дошавша једна регименте истераће им вољу, учиниће претње рударским варошима у дело привести, и нове транспорте нападати. Притом много је важније известије, да су сва ова обстојателства словачкиј народ већ једанпут на то навела, да позна своје положење, и да јуначки противустане маџарској лукавштини. Ватрено изјављену, због ови прикљученија, жељу за оружјем, а особито у Туроцу и Липтову, говоре да је склоњена влада задовољити; барем нас неки уверавају, да ће се већ Словачка под упливом владе наоружати. С оружјем снабдевене, војено организиране и под предводителством влади одани људиј, треба Словаке, као јаку обрану против Кошутовог намамљивања, као снажног чувара карпатски кланаца, сматрати.

Гл. стан ђенерала Хајнауа био је 15-г т. м. у Кечкемету. Житељи су се сасвим за царску ствар показали. Месарош и Аристид Дежефи хотели су иј склонити да се изселе, но цела се варош томе успротиви, и тако су само неколико млади људиј на силу одвучени. Кад се царска војска вароши приближила, изиђу јој на сусрет хиљаде житеља са множином јестива свакога рода, тако, да је ђен. Хајнау сасвим убезекнут био. Месарош се пре један дан одвукао у Сегедин. Маршал кнез Паскијевић кренуо је из Ђенђеша са својом главном војском и 15-га прешао је Тису. И тако се бацио на среду између Гергејеве и сегединске војске. - Нама пристижу известија, да су Руси ови дана између Дебрецина и Сегедина хаметом Маџаре повукли, једно пак руско оделење отишло је у Бају. Маџарско правителство преселило се из Сегедина у Б. Варад. Говори се, да је Темишвар узет. – Дембински држи позицију између Солнока и Јасберина, но овде су га Руси јако стеснили. – Ђенерал Енгелхарт освоио је у Ердељу Фогараш.

[JASON]

Србске Новине, бр. 77. од 2. Августа 1849.
(Напомена: бројеви 75. и 76. нису доступни.)

У прошастом листу саобштили смо писмо, које је св. патријарх министерству бечком писао, и обећали смо том приликом проговорити штогод како о истом писму, тако и о положењу св. патријарха и о дејствовању журналистике наше у покрету србском.
Но времена су сад такова, да је свако независно мненије опасно, и зато и ми, кои само срећу, живот народа пред очима имамо, претресање реченог предмета остављамо за срећнија времена. За сада само толико кажемо, да исто писмо у себи много истине и решителности садржи, и да је њиме св. патријарх, ако је заиста министерство аустријско на народ србскиј због неки сепаратистички тежња подозревало, много народ овај себи обавезао. Но има у њему и доста претерани ствари, нарочито пак журналистика србска није заслужила онаку анатему. Али… блажени јегда поносјат вам!


Писмо св. патријарха ђенералу Книћанину.

Ваше Високородије!
Из приложеног овде под ˑ/. у преводу царског ручног писма увидећете Ваше Високородије, да ме милостивиј мој Монарх и то нарочно због чега позива. Желећи дакле тога ради што скорије царском позиву удовлетворити, као и о срећи и будућности народа нашег и цркве православне пред Његовим Величеством благовремено и достојно подејствовати, намеравам до кои дан на пут кренути се, нити ћу се моћи до свршетка рата, кои ће се на скоро срећно окончати, кући повратити. Ону свету дужност, коју би ја у име целога народа према великим Вашим заслугама и жертвама, које сте ви за спасеније и срећу рода нашег, на великиј понос и дику Вашег отечества, на славу Ваши потомака пред Богом и пред светом показали, при свршетку рата испунити обавезан био, данас свесрдно извршујем, и у име целог народа нашег и православне цркве наше како Вашем Високородију, тако и целој Вашој јуначкој војсци благодарим и најискренију Вам моју признателност отдајем, просећи од премилостивог Бога, да он како Вама, тако и целој војсци Вашој са постојаним и крепким здрављем свако душевно и телесно добро дарује, да крепост Вашу витежку, којом сте за цело ратовања време страх и трепет међу непријатеље на све стране распростирали, и Србство од коначне погибели спасавали, богато накнади и устогуби, тако, како би милом отечеству Вашем у свако време његове потребе искушену већ Вашу и засведочену војничку умешност, дивну и прослављену храброст вашу, као редкиј Србскиј јунак и родољубац показати и засведочити могли. Не треба мислим даље ни мало Ваше Високородије о том уверавати, да ће поносно име Ваше како у мом и народном срцу, тако и у листовима нововоскреснуте војводовине Србије кроз све векове као образац великог јунака и најтоплијег родољубца овековечено бити. Немогу јошт и то пропустити, да Вам приликом овом не исповедим, да ћу ја тек онда спокојно и с највећим задовољством Богу на истину отићи, ако премилостивиј мој владатељ, имајући праведно призреније на ове велике и непрегледне народа Србског у војводовини налазећег се жертве, уважавајући редке Вашег Високородија на олтар спасенија Австријске Монархије положене заслуге, и на моје верне труде и подвиге оно достоинство, ону важност, она права народу Србском царски потврди, кои је он свагда достојан показао се.
Кад се најпосле Ваше Високородије! редкиј овај за целокупност Австријске Монархије и за нашу слободу вођениј рат срећно оконча, и Ви ваше војнике у мило отечество распустите, озбиљно Вам препоручујем, да Ви одма, како узможете, у Беч к мени доћи ускорите, где ћу ја Ваше Високородије Свепресветлом Монарху мом и прејасном Двору онако представити, као што ми признателно чуство моје налагало буде.
С усрдним овим 'с Богом остајте' праштам се с Вама, и оддавајући вас покрову и милости Божјој, са архипастирском љубави и истиним високопочитанијем пребивам Вашега Високородија

У Земуну на Илијн дан 1849.                    благонаклониј
                                                                      Јосиф.

[JASON]

Војводство Србско.
О несретној битки код Хеђеша од 2. пр. м. не имасмо јошт обстојателнога известија; зато судимо да нећемо неугодно читатељима учинити, ако саобштимо следујуће из загр. новина:
Дан код Хеђеша био је један од најстрашнији у овом рату. Искључително законом унутрашње нужности ватрено против знатне силе непријатељске предузето нападање требало је пресудити, да ли је у кругу могућности јошт дотле Бачку одржати, докле од неколико недеља жељно, али бадава изчекивана помоћ са севера не би дошла. Трупе, које храброст презирала је смрт њиово јуначко дурање према четири пута јачем непријатељу, дали су у жестоком боју, кои је 9 сатиј трајао, најбољиј доказ, да смо подпуно важност задатка поњали, да смо одважили се тек немогућности уступити.
Ако нас обсена не вара, Бачка је морала одма при првој пушки изгубљена бити. 12 миља дугачкиј канал није се могао бранити; да смо оставили, како што се дошло, удаљенију половину, и ограничили се одржати најближе лежећу, онда би се могло обилазење извршити; Варадин је био, а да војска томе на пут стати није могла, странпутицом преко Сомбора, Бача и Паланке, од обсаде ослобођен, а наша цернирајућа линија десне обале може бити продерана.
Јошт само једно је остало изабрати – остати, или из земље изићи; но сада буде од нашег одважног предводителства започето, никоме ни на ум падало није на повратак без крајње нужде мислити; те тако ми останемо. Јошт је било друго питење: или чекати док непријатељ нападне, или сами да нападнемо? Прво је било опасно, а на друго одважили смо се.
Непријатељски редови свакиј дан подкрепљавали су се, а од нас је свакиј дан грозничави одлазили су у болнице, и свакиј час несоразмерност сила већа била. К томе су ноћи биле тавне, и лако је могао непријатељ под њеном обраном на 5 миља дугачком простору, међу Врбасом и Фелдваром, подпомажен тврдом обалом, место какво за ћуприју узети и међу нама и Тителом, на једном путу повратка, стојећи, покора војсци починити. Било је поузданије да сами нападнемо и ни часа да не оклевамо. Да смо, као што се мислило, пре зоре на неприправног непријатеља наишли, и кад би изишло за руком његове прве линије надбити – а то је лако могућан случај – онда би се забуна и даље распрострла, а да би ову на своју ползу употребили, непријатеља непрестано гонила, имали смо многочислено коњиштво на услузи. Само овакиј резултат могао је јужној војсци за неко тек време допустити, да се у положају свом на каналу одржи. Паралелниј бој, лагано напредовање са сајуженим крилима, при чему се пак непријатељ сасвим натенани натраг повући, или на стражњим линијама даље марширати могао; то је било најсигурније себе од штете сачувати, но није ни у најсретнијем случају никакав резултат отуд проистекао, зашто само изненадним нападајем, само кад би се протукли кроз непријатеља, могли би с успехом победити. Расположење боја као да је било на то управљено и суглашавало се са свима известијама, која су се о положају непријатеља дознала, и зато тврдо можемо мислити, да план овај не само је одважан, већ и добро смишљен био.
Неколико речиј о бојном пољу напред изрекавши, ваљда ће се лакше разумети шта следује.
На франц-каналу, готово на његовој средини, лежи Врбас а 2 миље даље доле Ст. Томаш. Оностранска обала јесте облађујућа и изгледа као равна, баруштинама покривена, која вода по блатнавим дољама к левој обали канала тече.
Пут, кои од Врбаса к Суботици води, на једно 2 миље даље пресечен је од таког блатнавог потока, кои дубљином од више хвати к Ст. Томашу повлачи се, готово у целом свом течају с десна стрменим одсеком, и тек се на ћупријама, које се сада налазе, прећи се може. На разскршћу пута и потока лежи у дубљини и готово сакривено село Хеђеш даље на десном стрменом брегу, један сат ниже Сегхеђ и још по сата даље Фекетић. Непријатељ је по последњим суглашивајућим се известијама, Хегеш здраво, а друга два ближа села само слабо посео. Ваљало је Хеђеш отети, јер овај је у такој позицији, која напред, барем заклоњена на стрменој облађујућој обали, на таковом је месту, које је за топове сваку поспешност и могућност давало, да се одатле по вољи офензива предузети могла, слабим оним оделењима, која су се од стране непријатељске у она друга два места налазила, био би пут за повратак препречен, пресечен и заклоњен. – Така је била намера – а другчије је дело испало.
1.Јулија у вече око 6 сатиј крену се пред Киш-Кером резерве; у Врбасу сајузи се с њима све, што је за располагање било, да се три точке преко Канала за прелазак поседну; глувом тишином ступале су наше колоне непред. Никакве патроле, никакве пушке, и ни једног знака непријатељског! Било је већ три сата из јутра, и ми смо били, преко брежуљка код Фекетића, готово већ на брежуљак код Сегхеђа приспели, кад наједанпут заблистају се из сва три села знаци, и јака артиљеријска ватра по свој линији – готово 1 ½ сата пре – означила је, да је нападање издано, да нас непријатељ очекује. У место да нападамо, били смо нападнути, и сад је ваљало брзо решити се.
Још једнако лежала је пресуда у Хеђешу, кои кад би се отео, морао би се непријатељ за повратак левог крила побринути, а напротив пред нама стајала је подпосна точка, која се никако неби узети могла. Таки заповеди бан, да два најпредња батаљона јуришем нападну. Они јурише дољом и већ једну част места заузму, а притом је киразирска бригада с ове стране на брежуљку стајала. На то мало по мало непријатељ развије своју батерију, коју је сакривену држао, и која је на броју много већа од наши била; непријатељска пехота са знатном силом окренувши се Сегхеђу, грозила је опасности нашем десном крилу, и једна цела батерија 10-фунташки хаубица бацала је смрт на наше редове. Мирно је прва линија дотле у ватри стајала, а у овом тренутку почела је малаксавати; но бан био је као и обично онде где је опасност. Са голом сабљом напред јашећи, водио је батаљоне, кои су му у најжешћу ватру са непрестаним 'живио' следовали, у највећем трку пред непријатеља, и узбије га до самог првог положења.
Но задобивене на левом крилу користи нису могле од ползе бити, јер у тај мах јави се, да је велика непријатељска сила из Фекетића продерала да препречи нама повратак и да грози сајужењу са Врбасом. Бој у свему трајању подпуно нас је уверио, да са много јачим противником посла имамо: покрет непријатељски к Врбасу могао је осбиљне последице имати; покрету истом морало се с крајњим усиљавањем на пут стати.
Две 12-фунташке батерије, које су мајори Филиповић и Ст. Кенти под обраном неколико царски драгонера и саксонски киразира јуначки и одважно непријатељу противустали, сломили су силу његовог нападања; њиово опустошавајуће дејство принудило је веће число непријатељски топова и пешачке колоне, своје намере оканити се и поље оставити. Под обраном ови батерија повлачиле су се мало по мало натраг све наше трупе, но непрестано бијући се, к Врбасу преко канала. Тако је једна бригада обкопе с оне стране ћуприје држала, докле нису све трупе на ову страну приспеле и уредиле се, за чим је обрана канала остављена и марш к Киш-Керу предузео се, кои је војска исте ноћи до Каћа наставила, да би се 3-га за раније цернирајућа пред Варадином странпутицом преко Титела са више бригада подпомогла, и тако осујетило непријатељу, да из града не провали у Срем.
Морамо се при имену Хеђеш свагда чудити трупама, које су тамо покоре чинили. Ми броимо 600 које мртви које рањени, све понајвише од танади, тако, да су трупе, које су у боју биле, све готово десетковане. Число они, за које се не зна где су, од прилике је 140-150, и то такови, кои су због умора на усиљеном маршу заостали.
На жалост налази се гдекои љут губитак; поред ф. м. л. Отингера, под коим је убијен и коњ, пао је и његов штабалниј официр, обште поштованиј ритмајстор Фрајберг; дивизионом ађутанту обрлајтнанту Хепергеру, једном благонадеждном младом официру, однесе топ руку, за час касније убије му други коња.
Код батерије, која је повратак преко врбашке ћуприје бранила, одкине једно и исто тане простом солдату главу, пробије дивизион ађутанта капетана Циперса скроз, и удари јошт тако јако и прси подполковника Оцварека, да је после неколико тренутака мртав на земљу пао.
Поред велике штете од коња, није ни један трофеј пао непријатељу у руке. Од 7 кола за муницију били су коњи које поубијани, које за подвоз топова употребљени; били би морали ова кола непријатељу оставити, но трупе то нису допустиле. После марша, кои је 9 сатиј, и боја кои је скоро више сатиј трајао, обтерећени своим оружјем и пртљагом, вукли су врли војници она кола своим рукама преко једне миље далеко до на ону страну Врбаса, где се на сигурно место оставе. И јошт једна непријатељска кола, која је једно јуришеће одељење отело, буду такође до Врбаса на сигурно место довезена.
Ми не спомињемо ове поједине черте без намере, јер почем оне с једне стане означавају одушевљење трупа, с друге пак стране дају нам најбољиј знак, да су овака дела могућна била тек при пуном реду врло лаганог повратка.
У жестоком боју овог крвавог дана највећма се одликовао од свију наш бан, његов пример дејствовао је електрично на масе и потегао је све за собом у онај мах, у ком је опасност грозила.
Ми мислимо, да из самог срца војске говоримо, ако после нашег јуначког предводитеља јошт једног човека споменемо, кога ладна озбиљност и врстна храброст код нас већ одавна пословицом је постала – ф. м. л. Дитриха.
Првиј у нападању, а последњиј у повратку, то је место, на ком се он у боју налази. Оваки примери дејствују силно, јер где највиши предводитељи војске свој собствен живот на коцку мећу као последњиј човек, ту нема ни један право и – ми поносно велимо – ни један ни воље нема, мање што чинити.

[JASON]

По најновијим известијама са бојнога поља у војводству, ђен. Хајнау, после жестоког боја код Ст. Ивана, којега добром успеху много је помогао рускиј корпус ђен. Панјутина 29-га т. м. ушао је у Темишвар, овај од обсаде маџарске ослободио, и одма отишао за Маџарима, а наш народ братски предусретао. Кад се Руси са Србима састану, прва ијм је реч 'ви православни?' и после се одма љубе. Из Срема је банова војска прешла у Банат и спеши к војсци ђен. Хајнауа. Прекјуче је на пароброду отишло једно одељење војске, да Панчево заузме и тамо закону власт постави. Ђен. Книћанин држи своју позицију у шајкашком батаљону.

Властник штампарије земунске, Дан. Медаковић, ономадне је под ешкортом у Руму оправљен. Кажу, да је војеним судом осуђен на ½ године дана у тавницу, а то због тога, што је почео био печатати брошуру неку против министерства бечког.

Како су Маџари из Панчева отишли, одма је тамо оправљено било из Земуна нешто војске, која је некоје тамо похватала и у Земун довела. Међу овима налази се и од Маџара постављениј тамошњиј градоначелник ц. кр. пенз. мајор Лепир, о коме чује се, да је јуче у Руми стрељан.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Маџарска.
'Преса' следујуће пише: 'Из маџарског рата најжалостнији је онај глас, кои је изванредниј бечкиј лист донео, да је наједанпут из Коморана један маџарскиј војениј корпус продерао, кои је већ на отвореном пољу оперирати почео, Гене напао, и као што се гласа, Ђур освоио, и нашој (аустријскиј) ценирунгскорпус до Виселбурга отиснуо.
Батаљони се са свију страна у помоћ шиљу, - телеграф је у непрестаном движенију. Несмислени гласови по вароши (Бечу) разносе се. Толико је известно, да је једна погрешка учињена, која се сад одма, и то ма пошто, повратити мора.
Види се, да је гарнизон коморанскиј много јачиј био, него што је ђен. Хајнау мислио; види се, да су се разбијене честице Гергејовог корпуса у град скупити морале, док је међутим њиовом вођи за руком пошло, позорност руског војводе на себе обратити, а нарочито ђенерала Грабена на то побудити, да своју, к Комрану управљену позицију остави.
Не може човек да поња, како да нема један командујућиј ђенерал армаде при руци довољно средства, да може дознати силу противустојећег непријатељског корпуса, макар се истиј овај корпус због градски зидова непосредствено приметити и не могао.
Кад се о томе ништа известно није могло сазнати, а оно би боље било, операције даље не распрострањавати, не упуштати се дубље у земљу, и већ једанпут задобивене успехе опасности не излагати.
Што се операције царско-руске трупе тиче, види се, да се оне са движенијем наше (аустријске) трупе сасвим, не слажу, као што би то у интересу успеха пожелателно било. По нашем мненију ђенерал Хајнау онда би могао на југу бану у помоћ притећи, кад би се Гергеју на свакиј начин препречило било, да се не може до Тисе протући, или боље рећи кад Гергеју неби за руком изишло било, кроз многобројниј, дуж Тисе разређениј рускиј корпус, на удивљење милитарног света, провући се. Ваљда би најбоље било, кад би маршал Паскијевић операције на југу заузео био, а Хајнау да се ограничио био на одржавање главни позиција пред Комораном и на чување главне вароши. Хајнау је имао дужност представљење о томе учинити; пут му је отворен био преко министеријума дејствовати. Један добро начињен садејствовања план, с обадве стране усрдно извршиван, и за сваку случајност израчуњен, могао је предупредити оно, што се сад догодило.
Незгодан случај код Коморана толико у себи добра садржи, што се морају у Маџарску опет нове трупе слати. И само нека би биле ове трупе довољне. Против оваковог фанатизма, кои велико лукавство и јарост садржава, помажу тек силне масе. И будући да жељно изчекујемо, да се овај несрећан рат што пре оконча, то и желимо, да се земља трупама испуни и да се на тај начин инсурекција, са свију страна стесњена, сама собом задави.'

Осим тога 'Преса' јошт следујућа известија садржава: 'Ф. м. л. Чорић, командант цернирајућег корпуса пред Комораном, јавља војеном министеријуму из главног стана код Нађ-Лела 22. пр. м., да су инсургенти овог дана у 1 сат после подне на десној обали Дунава намештене, деташирањем и штрајф-командом јако ослабљене трупе са свима, при руци налазећим се средствима, напали.
Баркова бригада са 5 слаби батаљона заузела је позицију између Моче и Пуста-Херкала, и дала је са великом жестином и силом нападајућим инсургентима јак одпор, и корпусниј командант на глас овог нападања определио је помоћ на десну обалу Дунава.
Но непријатељ своју множину на то је употребио, да десну фланку Барковљеве бригаде обколи и позицију с леђа у опасност доведе, а тим наше трупе принуђене су биле на леву обалу Дунава ретерирати, што је поред све неугодности терена у реду произведено. Кад се ћуприја због добро намештена непријатељски батерија однети није могла, то су барем неколико стубова од ћуприје покварени.
Наш губитак ф. м. л. Чорићем није могао назначен бити, јер онда, кад је његово известије отишло, канонада је јошт на обалама Дунава трајала.
Због овог прикључења у овом магновању наш сајуз преко Ђура и Ача прекинут је, и будући да искуство учи, да овакове магновене незгоде лако повод дају немиру духова, зато се даје на знање, да ово смело предпријатије коморанског гарнизона ни најмање у сајузу не стои са другим инсургентима, кои се уклањају пред сајуженом царском војском, и већ су се мере наредиле, да би се противустало смелости непријатеља, и покварено саобраштење опет поправило.'
К овима вестима 'Преса' јошт ово додаје: 'Не можемо не споменуто оставити, да један од она два путника, кои су 13-г т. м. од инсургента са бечко-пештанским поштанским колима задржани и ослобођени били, у Пожуну следеће саобштава: У Коморану налази се гарнизон не од 6000 од части болестни, но 20.000 добро уређени и са јаким кавалеријским батеријама снабдевени људиј. Види се, да ово известије није било достојно уважено, јер цернирунгскор под ф. м. л. Чорићем остао је сам себи остављен, а међутим њему за подкрепљење опредељена руска Грабеова дивизија забавља се гоњењем Гергеја с оне стране Тисе.
Напротив извештени смо из поузданог извора да су 20.000 руске резерве под ђенералом Остен-Сакеном у окружје рударски градова послати, куда ће 25-г т. м. доћи, даље један корпус од 10.000 људиј већ у Алтенбургу готов стои, а овај је већ код Солнока и Пеште на путу к Ђуру инсургентима с леђа приуготовљен.
Из Беча отишли су под командом ђенерала Франка 5 батаљона са топовима у Алтенбург, а ови ће бити измењени трупама из Линце и Прага. Из Чешке, Моравије и горњег Естрајха чрез телеграфе позвани су нови транспорти за ратно позориште.
И тако скоро ће бити у готовности једна велика трупа, која ће сва прикључења изравнати, и то баш и онда, ако је инсургентима за руком пошло 23-га пр. м. ноћу у 10 сатиј Ђур освоити.

[JASON]

У Варшави изишавша известија дејствујуће војске проповедају следујућу черту присуства духа полковника Хрулена од јахаће артилерије. После битке код Ваца, кад су се маџарске трупе под Гергејом одвукле у горе, полковник Херулев са мобилном колоном, састојећом се од два ешкадрона коњаника, једне сатније козака и од два коњаничка топа, буде изаслан у потеру за њима. Кад је 20. Јулија из свога ноћног стана у селу Галасцу кренуо се, приближи се к Лошонцу, где је непријатеља у великој сили опазио; ползујући се тереном постави он своја одељења тако удобно, да је непријатељу слабост ови одељења савршено откривена остала, кои су једну батерију, са 3 ешкадрона хусара противу њи поставили. Великиј непријатељскиј стан видио се иза вароши. Полковник Хрулев, кои је непријатеља у великој сили пред собом видио, удаљен од сваке помоћи, није духом клонуо. Он одма изашиље подпоручника Ридигера са једним трубачом, да команданта предстража позове, и да њему у име маршала заповест о предаји оружја изда, у противном случају, да ће се одма к нападању приступити. К парламентарима дотрче одма 12 официра с извученим сабљама, кои, кад су ствар уразумели, одговорили су, да ½ сата потребују, док известе ђенерала, кои се у вароши находио. По добивеном незадовољном одговору заповеди Хрулев, да се два официра (ритмајстор Котларов и подпоручник Ридигер) Гергеју пошаљу, и обећа, да неће нападати, док се ови не поврате. Оба ова официра буду одпраћена к команданту форпоста у Лошинц а одатле у Риша-Сомбат к Гергеју. Вођени су били на колима с везаним очима, свако ијм је призреније одавано и све су иј частили. На одласку парламентара продужи Хрулов, да би своје утесњено стање јошт више прикрио, примирје, док се с Гергејом не споразуме, но и скупа поискавао је не само да се непријатељска резерва, него и сви пикети из вароши усредоточе, и дозволи само, да се једно одељење хусара на форпостима постави, с том опоменом, да на опрезу буду, да ијм козаци коње не одведу. Предложење полковника Хрулева буде примљено. Почем пак инсургенти нису дуго у незнању остати могли, а он је од сваке помоћи удаљен био, заповеди Хрулев два топа пре зоре под заштитом једног ешкадрона, натраг повући, и са другим ешкадроном и две сатније козака, остане у првашњем своме стану. Наши су парламентари били код Гергеја, и с њим се лично разговарали, остајући при поискавању, да оружје положе. Гергеј предчуствујући какову превару, шалио се с њима; јер је он јошт 4000 коњаника код себе имао. Но будући да му је на том стајало, да времена више добије, зато бој и не започне, него посланике одпусти препоручивши ијм: да они Хрулева увере, да он њега као врло дрзновеног човека почитује. У овом разговору напомене предводитељ бунтовника и своје лично положење у садашњем магновењу, и дода уверење да ће он сам фелдмаршалу писати. На овај начим добро за руком изиђе превара полков. Хрулеву. Може се казати, да је од непријатеља сасвим утесњен био, али је избавио своје одељење, што је присуство духа показао, и што је у таковим слуачјевима ладнокрван био. Мало число нашег одељења онда се тек могло приметити, кад је непријатељ, оставивши један малиј пикет, натраг се повукао. У овом магновењу приспе и ђен. Сас са свиоим корпусом, и непријатељ видивши у нас трупу, похита јошт брже натраг се повући.