PALUBA
February 05, 2023, 06:42:19 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Donirajte Palubu
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 [162] 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 ... 311   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 521256 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 043



« Reply #2415 on: June 02, 2020, 06:24:24 pm »

Маџарска.
Шеф ђенералштаба дејствујуће руске војске ђен. кнез Горчаков јавио је о припремама за прелазак преко Тисе и о заузећу вароши Тиса-Фиреда следеће: 13-га дигну се одређене за прелазак преко Тисе трупе, као: 5-та пешачка дивизија, 2-га бригада друге лаке кавалеријске дивизије и 32-га регимента донски козака са једном козачком батеријом, око два сата зором из села Кереченца к Порослову. Око подне приближе се две сатније козака од регименте № 32. месту и затворе га са свију страна; за њима стајала је авангарда под командом грофа Толстоја међу Порословом и насипом кои до Тисе иде.
Из добивени известија дознало се: 1.) да је предел око Порослова у пространству 7 врстиј с онаким препонама скопчан, о коима и ваша светлост већ зна, но зато опет могу се због велике суше на неким местима по блату прећи; 2.) да ћуприја на Тиси није разорена, већ само до пола однешена, а да би се одма разорити могла, балвани су сламом обвијени и смолом заливени; 3.) да су ћуприје на оном насипу, што иде од Порослова до Тисе, у дужини 4 врсте разорене; 4.) да се Тиса-Фиреду 2000 људиј, које од пређашњег, које од новијег рекрутирања, које ће препречити прелазак преко Тисе, са артилеријом и нешто мало кавалерије налази, и да напоследку ово одељење другога дана подкрепљење изчекује.
Ја одма одем прегледати обале Тисе и узмем само 30 козака са собом, да би обмануо непријатеља, као да је то само обична партаја обилазења у Порослов дошла. Кад сам 3 врсте (једна врста је 1066,7 метара) прешао, морао сам прегледања оканити се, јер из шуме, која је на оној страни обале била, отвори се јако пушкарање, а с десне обале ступало је неколико стотина пешака против мене, кои су се на чуновима превезли. Но оно што сам тамо видио, било је доста да се уверим, да је својство обала с великим препонама скопчано. Премда се блато с обе стране насипа од припеке на многим местима осушило, зато опет није можно било артилерији, а ни пехоти безопасно прелазити. – Будући је за брзим прелазком понајвише стајало, па да се тим непријатељу ни мало времена не да, да се разбере, то ја с намером држати се правила, за правац ми данога, разредим пехоту, како је приспела, не гледећи на учињениј при жестокој врућини марш, и заповедим људма да би ијм се олакшала, само у капама и без торбиј марширати. Чим смо прву ћуприју разрушили, били смо јаком ватром из пушака и два топа нападнути. Ја заповедим, да се изведу 12 топова лаке батерије № 5. од пете бригаде и неколико картача у шуму баце; пехоти пак забранио сам на 400 кораклаја далеко од шуме не пуцати. Сапери започну одма две бранице правити, јер вода није била дубока; пехота пређе с тешком муком мало на лево стрменим, воденим и блатњавим крајем доле. Кад смо преко потока прешли, у толико су нам више штете непријатељски топови чинили, у колико се већма друга обала сувом месту приближавала, којом смо тек једино на лево од насипа напред ступати могли. Марш по шашу и воденим јаругама био је тако теготан, да смо тек за 6 ½ сатиј до другог потока дошли, кои за првим једва 1 ½ врсте лежи. Овде су такође ове исте препоне само јошт у већем степену; морали смо с највећом предострожности места бирати а осим тога једнако су нас 4 непријатељска топа с плећа узнемиравала. Лака батерија № 5. извезе се против њи, а № 4. стави се на њено место. Кад смо се приближили овом прелазку, буде ћуприја запаљена. Бој је трајао до саме ноћи. Како се сутон почео хватати, поставе се понтони на оном месту, које је за прелазак одређено било.Ово је лежало једну врсту ниже гореће ћуприје, а она страна обале густом је шумом покривена; но од ове препоне нисмо се могли измаћи. Одма дам два шанца за 18 топова над водом самом, преко од прелазка, ископати, т. ј. 120 хватиј далеко од противиположене обале. Ноћу свали се горећа ћуприја и бунтовници викали су од радости, кад ијм се чинило, да се нова препона међу њима и руском војском догодила. Послови буду ове ноћи с највећим напрезањем извршени. Око ½ 4 сата у зору биле су батерије на обали намештене, сви Бираговљеви понтони били су у води, све приправе готове, да приме трупе, и превезу на ону страну обале. Око једног сата после поноћи буде точка узнемирена од 50 хусара, кои су на ову страну прешли. Они буду одме разтерани, но због проузроковане тим ватре топовске, поплаше се коњи намештене батерија № 3. и почну бегати.
Из тога се роди забуна и комешање, у чему су 16 људиј точковима од топова рањени били. – У 4 сата зором почне непријатељ пуцати из шуме, у том се и предње страже навезу. Њима се са јако набијеним картачима из батерија на обали одговори. – После, кад се измени прво оделење костромске и калишке ловачке регименте на левој обали Тисе, почне се непријатељ натраг повлачити, и дозна се, да су јошт ноћу артилерију и пехоту одправили у Ујварош. – 25 козака и друга бригада пете пешачке дивизије уђе у Тиса-Фиред око 11 сатиј из јутра. – Полковнику Вајману од ђенерал-штаба, кои је са своим оделењем изаслан био, изиђу свештеници с крстовима на сусрет а најотменији житељи са белим барјацима. У подне у 12 сатиј стајала је понтонска ћуприја са стране оне изгореле, и одма заузме једно одељење кавалерије ђен. грофа Толстоја са два батаљона Тиса-Фиред. – Цело оделење, изузимајући пртљаг, уђе 14. у позиције иза вароши. О числи мртви и рањени не могу јошт известно јавити због тога, што се бој из шаша дуж 4 врсте био; чини се, да ће 10 мртви и 15 рањени бити. Непријатељ је имао под командом Кортула 2500 људиј пехоте, 2 ешкадрона хусара и 8 топова; од ови буде један од наше лаке батерије № 6. поломљен, и ноћу без лавета однешен. Ова иста батерија запали и једна кола с муницијом, која су својом експлозијом много штете починила. 15-га предузме се утврђење Тиса-Фиреда. – Истога дана тако су били људи уморени, да није можно било нове послове од њи изискивати. При концу мога известија дужност ми је дати вам на знање, да су ме ђен. Лабинцов и Сокорин, и ђен. Герстфелд у сваком призренију подпуно подпомагали, као и о храбрости и неустрашивости трупа различни степена од четврте саперске батерије, друге батерије пете пешачке дивизије, и целе артилерије, која се у боју налазила, сведоџбу дати. Такође за дужност признајем, као ваше светлости особитог призренија достојне: команданта Хаључку ловачке регименте, полковника Ратова, и артилеријског команданта подполковника Варонова именовати. – Његова ц. в. великиј кнез Константин оживљавао је трупе своим присуством, докле је год трајао бој. Он се налазио у најжешћем пушкарању и кад смо поље између првог и другог потока прешли, било је близу његове ц. висости више људиј рањено.
К допуњењу известија додаје фелдмаршал, да је по добивеном известију новом непријатељ са 5000 људиј прелазак бранио. Што је предпријатије против Тиса-Фиредаа за руком изишло, има се брзини наши трупа приписати, јер непријатељи нису имали времена тамо се са знатном силом скупити, јер иначе би много јаче прелазак бранили. – Док је четвртиј пешачкиј корпус код Мишколца оперирао, а једна част другога корпуса прелазак преко Тисе спремала, учинио је остатак главне војске следеће маршеве: 12-га Јунија уђе гл. стан, четврта пешачка дивизија и прва бригада лаке кавалеријске дивизије у Каполону, трећиј корпус марширао је од горе главним путем даље, да се тако са главном силом сајузи. – 13-га главниј стан и у Каполони лежеће трупе преместе се у Мезе-Кевежд, где су и следећег дана стајале. Ђенерал кавалерије барон Остен-Сакен буде наређен, да из Кошице у Токај иде, и ђен. Грабе, кои је 12-га Јулија не далеко од Гемера и два марша од Мишколца био, са Остен-Сакеном сајузи се. 15-га Јулија премести се гл. стан у село Порослов, док се не направи прелазак, и трећиј корпус тамо се управи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 043



« Reply #2416 on: June 02, 2020, 06:31:44 pm »

Из Брашове достављају 'Букурештанске Новине' следујуће известије о битки код Ст. Кираља: Сви Брашовски житељи били су у највећој забуни и страху, будући су мислили да аустријска сила неће бити кадра одапрети се инсургентској војсци, која се у Харомсеку искупила. Аустријска се војска заиста повукла била из Ст. Ђерђа у Илијефалву и Алдовољ. Немир и комешање међу житељима јошт је већма завладао, кад је каса и робље у Сибињ пренешено. Но све се ово радило, да се маџарска војска превари, као да аустријска војска ретерира; а намера је била  на непријатеља из шума напасти. Ово и пође за руком.
Непријатељ се крене 11-га пр. м. по подне напред, а аустријска га војска обколи. Око 5 сатиј после подне започне жестока битка из топова између Илијефалве и Ст. Кираља, у којој је аустријска батерија ракета страшно дејствовала, тако, да је непријатељ преко Семерије бајонетима узбијен. Међутим ноћ наступи. Аустријскиј корпус остао је код Семерије. У 11 сатиј ноћу запале наши Семерију, и онда опазе непријатеља, кои се код Ст. Ђерђа утврдио, па онда се опет бој започне. Царска војска запали и Ст. Ђерђ, на непријатеља бајонетима јуриши, и за бегајућим у потеру пође. Другиј дан била је опет битка и непријатељ буде до Малниса узбијен. Он је изгубио 400 мртви и 4 топа и 500 заробљеника.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 043



« Reply #2417 on: June 02, 2020, 06:37:50 pm »

Ф. ц. м. барон Хајнау следујуће известије из Сегедина, главног свог стана од 25-г Јулија, доставља: 'Почем је непријатељ на левој обали Тисе из Н. Сегедина растеран, и крај ћуприје од наше трупе заузет и обседнут био, заузме непријатељска војска пред Сиригом и старим Ст. Иваном јаке позиције, и укопа се на једном, од реке Мориша према последњем селу пружајућем се насипу, да би наше операције с крај ћуприје предупредити могла. Бунтовници су имали под заповести Дембинског, Месароша, Дежефија и Гиона преко 30.000 људиј са 40-50 топова, осим ландштурма подигнутог. Данас после подне око 4 сата почео је оперирати с краја ћуприје ц. к. резервниј корпус, коњаничка дивизија Бехтолда, главно резервно топништво и руска дивизија ђен. Панјутина, и предузето је нападање на непријатељску позицију. Почем је дивизија коњаничка да би обишла лево непријатељско крило, ступала, удари цело резервно топништво на непријатељске иза насипа стојеће батерије, и у исто време и резервниј корпус дуж Мориша у Сириг продре. Јака ватра из наши топова, особито постојанство наше артилерије, под предводитељством њиовог артилерије – управитеља ђен. Хауслаба, и топништва резерва под командом мајора Шмита, а нарочито храбро и одважно ступање резервнога корпуса, подпомогнуто бригадом руске дивизије ђен. Панјутина, за неколико сатиј битку је решило. Ф. м. л. Лихтенштајн је при нападању на лево крило управљао и храбро се показао, и решителност битке овога дана има се њему приписати. По заходу сунца непријатељ је са насипа и из свију обкопа растеран, и Сириг је заузет. Ноћ га је од жестоке потере сачувала. Штету је велику претрпио, јер је боиште мртвима и рањенима покривено било, и 5 је топова са 400 заробљеника изгубио, међу коима је и кнез Вороницки, полковник уланске регименте. Штета наша износи 40-50 мртви и 95 рањени, међу коима је, овим последњим, и ђен. Банедек, кои је поред лаке ране већ 23. пр. м. задобивене, опет у бој ишао, и сад је у десну ногу ногу гранатом, али не тешко рањен, - потом и поручник киразира барон Берлихинген, али лако. Како аустријска, тако и руска трупа са особитом храбрости борила се. Првиј војениј корпус, да би се препречио непријатељу повратак, већ је јуче у Макову дошао, где је многе од дужег времена позатваране ослободио, много за инсургенте припремљене ране нашао, и доста ијм велику штету учинио. Док се то у Сегедину догађало, ф. м. л. Рамберг са трећим војеним корпусом прелазак је Тисе код Кањиже са жестоком ватром заузео, три топа отео и многе заробио. Овим успешним маневром опет је цела војска концентрирана, и сутра, чим за свити, у потеру ће даље за непријатељем поћи.'
Даље известије ф. ц. м. Хајнауа од 26-г јавља, да је код Сирига од разбијене непријатељске трупе до 2000 заробљено. Свакиј се дан заробљеници доводе а и многи се предају. Непријатељска је војске на све стране расута. 26-г је т. м. имала царска војска главниј стан у Ловрину, а 27-га је гл. командант војске у Темишвар ушао.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 043



« Reply #2418 on: June 03, 2020, 09:02:39 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Пожун.jpg (512.87 KB, 1134x822 - viewed 22 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 043



« Reply #2419 on: June 03, 2020, 09:04:32 am »

'Oesterreichischer Soldatenfreund' из Пожуна 24-г Августа ово пише: 'Око Пожуна концентриране трупе, које су за цернирање Коморана опредељене, износе сада 26-27.000 људиј. Командант ф. м. л. барон Чорић, дивизионер ф. м. л. кнез Колодере и бригадеђенерал барон Барко засад у Пожуну баве се. Ф. м. л. гроф Нобили стои у Мошоњу, бригада Потова у Середу, бригада Либерерова у Сомерајну. Пређашњиј цернирунгскор састављен је био од 13 батаљона пешака и једне регименте Сиваларови улана. За подкрепљење дошли су: бригада Кицоле из Беча, 3 батаљона пешака, 1 батаљон стрелаца, 1 дивизија киразира, бригада Ледерова из Керменда; из Беча и провинција дошли су даље 9 батаљона пешака, 2 батаљона стрелаца, 1 дивизија царски киразира. Сада је дакле цернирунгскор нарастао на 29 батаљона пешака, 3 батаљона стрелаца, 10 ешкадрона кавалерије и довољно артилерије; и већ скоро ће се офензива започети. 3-ћиј батаљон Паумгартена и нека одељења улана протукла су се срећно до Пеште.'

Из Ердеља дошло је у Беч следеће званично известије: Ђенерал Гротелхелм како је дознао, да су се инсургенти после несрећне за њи битке код Шесбурга од Марош-Вашархеља повлачити почели, одма је 22-г Јулија после подне од Сас-Регена к Марош-Вашархељу ступати почео; корпус његов стигао је онамо пред вече, улогорио се изван вароши код места Њароло и метнуо се у сајуз са корпусом ђен. Лидерса, којег је авангарда у истиј дан у Вају стигла. Непријатељ је заузео правац к Галфалви, куда је 23-га оностраниј корпус опредељен био.

Ф. м. л. гр. Фалкенхајн 29-га пр. м. отишао је из Мартом-Вашархеља са једним оделењем војске на Ст. Београд, куда је истог дана у 2 сата после поноћи приспео. Житељи тамошњи ставе се на одпор, но како царска војска стаде пуцати и једно десеторица од ребела падну, сви остали даду се у бегство, окренувши се к Весприму, где кажу има до 2000 инсургента. На ово ф. м. л. Фалкенхајн даде варош запалити, али не допусти пљачку. Мало затим дође једна, па и дуга депутација из варши, молећи да иј од огња поштеди. По подне допусти се грађанима, да ватру гасе, али је ипак изорело до 100 кућа.

За цернирање Коморана опредељена војска, до 27.000 под ф. м. л. Чороћем, стои за полазак спремна у Пожуну, Мошоњу, Сегедину и Сомерајду. Будући се пак јошт дознати није могло с коликом је силом непријатељ заузео Ђур, Ст. Иван и острво Шит, то ће се међутим учинити друге мере предострожности, па онда офензива предузети. По Пожуну се разнео глас, да су Маџари Хохштрасе заузели и да намеравају на пут стати цернирању Коморана. Међу оним предметима, које су Маџари, кад су из Коморана искочили, од цареске војске отели, налази се и једна бојна (фелд.) печатња. Говори се, да је око В. Варада била страшна битка између Паскијевића и Дембинског, која је два дана трајала, и јошт се не зна на којој је страни победа.

Како се поуздано чује, Маџари су у Ђуру многу војску искупили. Такође и западне жупаније на десној обали Дунава нису јошт сасвим умирене, као што би желити било. Имено пак јако се подижу на ново жупаније Шимешска, Боршодска, Толнанска и Веспримска. – По достоверним известијама кнез Паскијевић заузео је В. Варад.

Једно одељење царско-руске војске под ђен. Лидерсом заузело је 31-га пр. м. Медијаш, не побивши се ни најмање са непријатељем. С друге стране царско-руска војска, која је на границу молдавску ступати имала, добила је противну заповест, почем се обистинила вест, да су инсургенти до Гросеште узбијени. – Клам-Глас издао је једну успокојавалјућу прокламацију на верне Сасе.

По шумама маџарски рударски градова показале су се гвериле, које многе покоре чине. Њи предводи неки Лудовик Беницкиј.

Гл. стан коморанског цернирајућег корпуса премештен је 31-га пр. м. из Пожуна на десну обалу Дунава према Ђуру. Хурбанова својевољника чета отишла је у Трнаву, одкуда ће на своје определење у рударске вароши.

Из Ердеља стижу вести, да је Бем 25-га пр. м. опет Сибињ био заутео, и 18 сатиј држао. Но благовремено о том случају извешан ђен. Лидерс дође се својом војском 26-га  у јутру и Маџаре из вароши истера. Битка је била жестока: 500 Маџара је пало на боишту, а осим тога Руси су ијм отели 14 топова и њи 1300 заробили.

Много се по добро извештеним круговима говори да се маџарскиј ђенерал Гергеј са великом силом предао руском маршалу кнезу Паскијевићу.

Кажу, да су Семере и Вуковић због свои републикански начела изступили из министерства маџарскога. У место њи ступили су Перињи и Њари, кои су за монархију. Њари био је јошт 14. Априла удалио се из Дебрецина зато, што се збацили Хабсбуржку монархију.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 043



« Reply #2420 on: June 03, 2020, 09:13:59 am »

Влашка и Молдавија. У Букурешту, 25. Јулија. Кад су Маџари дознали, да је руска војска из Букурешта у Ердељ отишла, и да је на њено место из Молдавије друга дошла, а у Молдавији да је веома мала посада, и то само од два полка, остала, – ударе 14-г Јулија на један од ови полкова код Скеле, где Русе разбију, два ијм топа отму и два заглаве, и оданде у Молдавију продеру и код Трга (где се со вади) улогоре се. Житеље у Молдавији нису узнемиривали, него су издали једну прокламацију којом Молдављане на оружје против Руса позивају, изјављујући и то, да су се и Турци с њима против Руса дигли. Међу њима била су три влашка бунтовника: Пека Балческо, Сумраков и Балачан. Како се то овде дозна, одма Фуад-Ефенди изашиље к њима једног миралаја, преко кога ијм изјави: да иј он за царске непријатеље сматра, почем су непријатељски на царску земљу наступили, и да ће војску против њи оправити, ако се с места натраг не врате. Међутим је ђен. Данеберг већ био напред у Фокшан отишао, а и руска се војска с једним оделењем турске кавалерије к походу спремала. Како су Маџари, кои је до 25.000 са 25 топова било, ову поруку разумели, одма се натраг повуку, а притом се и руска војска с кавалеријом врати, будући је нова у Молдавију долазила, - а ђен. Данеберг из Фокшана отиде у Јаш, одкуда се јошт повратио није.
19-га Јулија била је жестока битка код Сегешвара, у којој је ђен. Лидерс с Бемом сразио. Маџари су јако потучени. На боишту остало иј  до 1500 мртви, и око 600 заробљени. Изгубили су 8 топова, муниције и ране, и ухватили су Бемову касу са свим његовим пртљагом и његову сабљу брилијантима украшену. Руси су осим други војника изгубили и ђен. Скарјатина, кога ијм је тако жао било, да кад су руски улани бугског полка на Маџаре јуришили, нису викали обично 'ура', но на место тога 'Скарјатин'.
Лидерс је у намери био сићи у Банат, но кад су Сикули границе молдавске узнемитивати почели, отошао је тамо да иј оданде очисти, да га за леђи не узнемиравају.

Галиција. Спомоћна војска, коју Русија сад на ново преко Карпата шиље, састои се понајвише у коњаницима, артилерији и справама за мостове. Ово је опредељено за равнице, водама изпресецане, по средњој и јужној Угарској. Гвардејска војска опредељена је за накнаду одлазећи корпуса; поставиће се до 35 полкова – на Висли, Сану и по средњим Карпатима. Горе оне, од Јаблункова до Јасла, које су до сад без војске биле, добиће обсервациону војску од 40.000 момака, која је за бој опредељена, ако би маџарски корпуси покушали у Познањску продрети. У Дукли стои такође руска кавалерија.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 043



« Reply #2421 on: June 04, 2020, 08:51:17 am »

Србске Новине, бр. 80. од 11. Августа 1849.

Драма маџарске револуције може се узети већ да је окончана.
Гергеј са једним знатним војеним корпусом, са језгром маџарске војске, са множтвом топова предао се Русима.
Кошут са целим маџарским правителством уклонио се из оне земље, од они народа, код кои је намерио био установити централизовану државу.
Војска је маџарска после предаје Гергејове у највећем растројењу, и свакиј дан се предаје и полаже оружје. Јошт остаје ијм Варадин, Коморан и частица Ердеља, но и то све ће се за кратко време предати морати.
Тако дакле окончан је онај страшан грађанскиј и народниј рат, кои је за пол' другу годину у Аустрији свирепствовао, да ће га се повестница после много столетија живо опомињати.
Многа се невина крв за ово време пролила, штета материјална је не описана, и само једна полза из овог рата народима остаје, а то је - наука за будућност.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 043



« Reply #2422 on: June 04, 2020, 09:05:17 am »

Избегше свештенство србско из војводства, при повратку своме у постојбину, поднело је светломе књазу нашем следећу благодарствену адресу:

Ваша Светлост,
милостивејшиј господару и књаже!

Велика несрећа, која је од године и више дана наш народ, у војводству Србији живећиј, постигла, толика је и тако ужасна, да ће се о њој после више столетија са удивљењем писати и говорити. Страховито вандалство заклети и давнашњи душмана наши Маџара није се хотело задовољити тим, што је домове наше у пепео обратило, завичај наш опустошило, децу и жене наше под мач бацало, цркве и светиње наше порушило и осквернило, над гробовима мили и драги предака наши јарост зверску излило и премнога друга ни за средњиј век не приличећа злочинства Србма починило, него је коначним истребљењем претећи дотле беснило, док нас са огњишта наши одагнало, и највећи део народа нашега преко Саве и Дунава изагнало није.
Очајање онаково, какво је избегше Израилћане у странствовању обузело, и нас је с народом нашим на земљи туђој пратило, и оне сузе, које смо са реке дунавске, праштајући се с отечеством нашим, проливали, само је рука браће србијске утрти, и плачне дубоке уздисаје утишати могла.
У толикој многостручној беди народа нашега смело рећи се може, да је свештенство избегше највећу нужду претрпити и са грдним се оскудицама борити морало, јер народ, кои је једино свештенство своје снабдевао, пао је, и тако је и извор издржања његовог сасушио се, и у страној, премда братинској земљи, Бог једини зна, какве би црне дане и часове бројало, да се добротвори нису нашли, кои многим доброчинствима прве и најнужније потребе наше подмирили и тим породице наше од готове пропасти спасли нису.
Ваша Светлост видила је добро сузе и нужду народа оностраног и свештенства, и као анђео хранитељ изливала је безбројне знаке своје књажеске милости и штедроте на бедне страдалнике, побудивши у срцима нашима вечиту успомену на благодетељства Светлости Ваше, и благодарност, која се из њи никада изгладити неће.
Поводом толике милости, којом је Ваша Светлост најпонизније подписано свештенство уштедрити великодушно благоусрдствовала, узима оно приликом повратка у постојбину своју, срдачну благодарност обелоданити, молећи Вашу Светлост, да излив признателни срца наши са онаковим високим благоволењем примити умилостивите се, с каквом га оданости ми пред престол Ваше Светлости принашамо, а небесно око, које је благотворства Ваше Светлости видило, лебдиће и у напредак над светлим дародатељем; молитве пак уштедреног свештенства увинуће се с побожним благоговењем горе за дугоденство и срећно владање благодетеља свога и премилостивога књаза светлога Александра!

У Београду 1. Августа 1949.
понизнејше признателни свештеници:
Павел Бибић парох меланичкиј и наместник, Тимотеј Илијћ парох и наместник санадскиј, Јосиф Раић парох ново-селскиј, Василије Живковић парох панчевачкиј, Тимотеј Бранковић парох сенћанскиј, Александер Захарић парох ново-садскиј, Емануил Томић парох в. с. миклошкиј, Петар Поповић парох ново-селскиј, Урош Радовановић парох сен-томашкиј, Димитрије Новаковић парох бочарскиј, Леонтије Магарашевић
бивш. проповедник фамилије Текелијине у Араду, Јован Ковачевић администратор сен-томашкиј.




* Василије Живковић.jpg (122.93 KB, 448x621 - viewed 15 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 043



« Reply #2423 on: June 04, 2020, 09:21:17 am »

Славени, Румуни и Грци.

У чешким 'Народним Новинама' пише се о овоме чланку следујуће: Др Најгебауер, кои је био ђенералниј консул пруски у Влашкој и Молдавији, вели о овим народима у својем описивању ови земаља: Турски Славени од други народа од Турака покорени, разликују се по томе, што немају племства. У њи је овладао живот демократичан, особито у Србији свакиј човек има једнако право у држави. Међу Румунима живи богато племство посред убогог народа. У србским земљама нема толики блага по варошима и у поједини људиј као по Влашкој и Молдавији, али нема ни сиротиње. Румунски бољар узме себи француске учитеље, или пошље децу на науке у Париз или Швајцерску. За народ у њи нема школа. У Србији пак има доста народни школа, само да народ дође до науке. Богатиј Србин живи међу народом и с народом, носи народно одело; румунски бољар одева се као Француз и носи рукавице париске. Ако бољару покажете народну сиротињу, он вели да народ није на боље научен и да је у томе блажен, - покажете ли му крпе, коима је одевен, он вели да му је то народно одело. Србе не заслепљује површне просвете, али гледе да набаве просвету, коју има Европа. У Срба је можно да просвета уђе у народ, али не у Румуна, где су господа и слуге али не народ. Зато ће ови последњи, лако доћи под туђ јарам, јер себичност бољара свугде види за себе надежде, али цео народ у својем својству бољма се држи својега.
Главна је разлика међу Србима и Грцима што је Србин поштенији, а Грк лукавији. Бој Срба с Турцима беше праведан, нити је окаљан преваром као грчкиј и румунскиј, или грађанским ратом, коим би пропала Грчка да се не умешаху европске силе. Срби у својем рату за слободу бише сами за себе, они бише заборављени од Европе, јер њиова историја није била класична, и њи не саједињаваше никакво море с другим народима. Срби после рата остадоше верни својој народности, јер Грци приближише се већма другим Европљанима. Зла грчка многи доводе од времена робства, али Срби бијаху такође подјармљени а немају ти погрешака, - а Румуни, кои имадоше од обоице више слободе, сада су најнижи.
Од свију европски народа најмање у Турској важе Немци, јер у подунавској краини живе немачки вандропци, кои су обично пијанци. Турци неће ништа да чују за ни о немачкој роби, и ако је ко жели растурити, мора је продавати под именом француске или англијске.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 043



« Reply #2424 on: June 04, 2020, 09:33:13 am »

Војводство Србско.

Бр. 2414./Д. К.

Јужне војске команда.
Војничка заповест. У главном стану у Руми 29. Јулија 1949.

Г. ђенерал Книћанин 11-г т. м. после подне код Мошорина је са подчињеном себи војском против непријатељске силе од 26.000 и против 40 топова једну од најопаснији битки издржао, која је са знаменитом победом и целим измакнућем непријатеља окончала се. Чест ове славне победе пристоји ђенералу Книћанину, кои је с редким примером мужества свог војску своју охрабрити и њу ладнокрвно и мудро на трепет и ужас против непријатеља предводити знао. Ја благодарим њему – благодарим његовој честитој војсци србским својевољцима, шајкашима, царским драгонима, топџијама, кои су се овог дана храбро тукли, - ја благодарим свима штабским и другим чиновницима, од које с особитим признателством, као што следује, оне спомињем, кои су се особито при славно окончаној тој битки одликовали, и то:
Мајор Пахман од шајкаша, србскиј мајор Миливој Петровић, капетани: Фишер од Дон Мигуела, Станојловић од немачко-банатске регименте, Стефановић при ђенерал-квартир-мајстер-штабу, капетани: Рајчетић, Блануша, поручници: Ћурчић и Лицхард, подпоручници: Маринковић, Радиновић и Станојевић од шајкашког батаљона. Но опет поручник Танасије Ћурчић највећма заслужује да се спомене, кои је 2-г Јулија на врху јуриш чинећи војника с највећом одважности напред ступао.
Ја ћу имена овде похваљени његовом величеству са особитом препоруком због заслужене награде поднети, а другим јунацима у следујућем реду заслужене медаље делим:

Златне храбрости медаље.
Србском капетану и команданту 2-г батаљона својевољни Србијанаца Павлу Николајевићу; командантима капетанија Јоци Велимировићу и Дмитру Трнавцу; србским коњаничким чиновницима: Младену Павловићу и Николи Вукосављевићу; србским топџијским официрима Стефану Петровићу и Григорију Михајловићу; ватроделу (Fenerweter) Штаудиглу од кавалеријске батерије бр. 3.

Сребрне храбрости медаље I-ве класе.
Тобџијском стражмештеру Јањи Караманлији: буљукбаши Милији Јовановићу; србском коњанику Миловану Томићу, стражмештеру Францу Штеру и каплару Павлу Прудлу од царски драгона; каплару Сими Самоборцу, фрајтовима Исаку Нешићу и Томи Катићу, војницима Тодору Диздару и Георгију Верзићу, каплару Вукашину Васићу, свима шајкашке регименте.

Сребрне медаље II-ге класе.
Двоици србске деце Проки Арсенову и Јакову Н…, кои су у сред ватре међу пленклерима и на близу непријатеља налазећи се неустрашимо патроне од једног до другог пленклера разносили. Војницима Гаври Попову, Јакову Сретину, Јакову Попову; каплару Стефану Петровићу; војницима Јовану Божићу, Милошу Златарову, Филипу Бектешу; капларима Сими Секулићу, Гаи Хуморову, фрајту Андреи Каћури, војницима Јовану Радићу и Јевти Прекајцу.
Четири медаље друге класе војницима полубатерије кавалеријске бр.3. под командом ватродела Штаудигла, и то топџијском каплару и троици предмајсторима, које је фелд-маршал Отингер похвалио, и кои ће се доцније назначити.
Стражмештеру Игњату Папићу србско-банатске регименте, кои је 11-г т. м. при једновременом на Вилово од непријатеља предузетом нападају дрзновеним своим поступањем и пуцањем на многе непријатељске пленклере, кои су наше топџијство узнемиравали, дајем ја сребрну храбрости медаљу прве класе.
Војничку пограничну обштину Мошорин, која је не позвана многочислено с оружјем на месту битке скупила се, у истој ревностно саучаствовала, шајкашке регименте команда има у једној скупштини у моје име похвалити и казати јој, да ћу ја њену пожертвовану преданост до знања његовог величества доставити.
По известију гос. полковника Мамуле од 15-г Јулија 1849. Под бр. 1643. шајкаши Стефан Ћурчин, Стефан Стефанов, Стефан Черемов са приспевшом помоћи стражмештера Георгија Теодинова, Стефана Ћурчије и Димитрија Проданова при незгодном ветру на непријатељскиј брег бачену једну лађу спасли су и на нашу страну с муком пливајући превели; по другом известију од 17-г Јулија 1849. бр.  1664. стражмештер  Георгиј Тендинов, војници Тома Милин, Сава Пауков и Мојсило Батас под руководством новосадског грађанина лађара Јована Николића једну су лађу против варадинског моста тако срећно и дрзновено управили, која је срећно на свом месту експлодирала се.
Признавајући то раздајем сребрне храбрости медаље I-ве класе: стражмештеру Георгију Теодиновом, војницима Томи Милину, Сави Паукову и Мојсеју Батасу.

Сребрне храброст медаље II-ге класе.
Војницима Стефану Ћурчину, Стефану Стефановом и Захарији Черемовом.
Окром тога дозвољавам и овој последњој троици војницима и њиовим друговима Стефану Ћурчији и Димитрију Проданову сваком по један дукат, а грађанском лађару Јовану Николићу један поклон од 20 форинтиј сребра.
Г. мајору Сурдучком шајкашког батаљона и поручнику Фрису од минер-хора, кои су својом многом делателности и мудрости од неког времена успешни били, оддајем ја с овим подпуно моје задовољство. - Награде новчане из операционалне касе из Митровице а медаље напротив из оперирајућег главног стана на прописане документе издаће се.

Јелачић с. р.. ф. ц. м.
Из дивизионе команде на бригаду Книћанинову.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 043



« Reply #2425 on: June 05, 2020, 07:06:39 am »

Маџарска.

Извод из 15-га булетина руске војске.

Инсургенти скупили су се после галацке битке код Сас-Ригена, и марширали су на Бистрицу. Ђенерал Гротенхелм оставио је у Бистрици једну аустријску регименту са 4 топа, и пошао је са 8 батаљона пехоте, 3 дивизије улана и козака, 10 пешачки топова с једном кавалеријском батеријом и 5 аустријски топова у две колоне преко Сас-Будака и Серет-Фалве на Сас-Риген. Код Сас-Ригена имали су инсургенти јаку позицију, и показали су се, као да битку дочекати намеравају. Да би се њиова позиција напала, ђен. Гротенхелм разделио се у три колоне. Првиј нападај започет је изагнањем непријатеља са брегова, и овде је наша артилерија живу ватру просипала. Нападај нашег центрума бацио је десно крило непријатеља, и натерао га да ретерира, на то пак наше су трупе Сас-Риген заузеле, кои је био страховит образац маџарског опустошавања. Наши су топови пуцали на бежећег непријатеља, ког је уланска регимента са једном кавалеријском батеријом до села Саромберга гонила. Наш губитак у овој битки био је не знатан. Непријатељ је мртви и рањени изгубио преко 200.

Од ђенерала Лидерса дошло је известије, да је он после заузећа Сибиња, што се 9-г Јулија догодило, Карлсбург од обсаде ослободити имао, но будући да је аустријска авангарда у Сенђерђу узбијена била, зато се то извршити није могло. Ђенерал Клам зауставио је ступање непријатеља на Брашов. По речима заробљени, непријатељ је имао 8 батаљона ховида, 2 батаљона Сикула и 21 топа. Будући је Маријенбург у опасности био, ђен. Клам зато узме себи позицију код села Петерсберга, да би заједно и Брашов заштитио, и известио је ђен. Лидерса, да се знамените силе у Mакшу, Кезди-Вашархељу и Бересику скупљају. Из тога је ђен. Лидерс закључио, да се главна сила Бемова у Харомсику концентрира, а и код Удвархеља налазио се један знаменит корпус. Ђен. Лидерс закључио је свеобште офензивно движеније предузети, источну страну Ердеља од непријатеља очистити, и земљу сикулску умирити.
Десна колона под ђен. Кламом, састављена из аустријског корпуса од Брашова и 5 руски батаљона, једне регименте улана, 8 батерија и једне сатније козака, имала је на Сенђерђ, Кезди-Вашархељ или на Чик-Серед ступати, као што би обстојателства изискивала. Корпус ђен. Дика од 5 батаљона, 12 топова, 3 сатније козака, имао је на  Репш и Удвархељ ступати. Лева колона под ђен. Лидерсом од 2 регименте пешака, 1 батаљон сапера, 1 батаљон стрелаца, 1 уланске регименте, 1 регименте донски козака и 30 топова, пошла је на Шегвар. Ђен. Лидерс 19-г Јулија дошао је у Сибињ. Ђен. Дик имао је 19-г доћи у Репш, а гроф Клам 16-г у Сенђерђ.

О улазку инсургента у Молдавију ђен. Данеберг овако извештава: 23-г Јулија у јутру 3-5000 инсургента са 1000 кавалерије и 8 топова напали су на другу литовску стрељачку регименту код ојтучког теснаца. Тереном подпомогнут овај корпус зауставио је инсургенте, и кад је ђен. Устрагон у помоћ дошао, започела се крвава битка, која је три сата трајала. Будући је непријатељска кавалерија наше лево крило обколити намеравала, зато су се наши батаљони повукли натраг до села Онеста, овде је непријатељ од гоњења одустао, а батаљони прешли су реку Тротус, да се саједине са 4-тим литовском стрељачком региментом, која се у Окни налазила. - Ђенерал Молер, кои је у Молдавији стајао, како је чуо да су ушли Маџари у Молдавију, одма је скупио 8 батаљона и једну регименту улана са 16 топова, и пошао је к Окни, куда је 18-г његова авангарда стигла. Овде су били путови ојтучког и тротуског теснаца јако обседнути. У селу Голцу остављен је 1 батаљон са 4 топа, да би се ојтучкиј теснац заузео. - У битци код ојтучког теснаца изгубили смо мртви: два виша официра и 38 момака; рањени су 2 виша официра и 124 момка. - Ђен. Данеберг јошт и то додаје, да се тешко дознати може права цељ упадања инсургента у Молдавију, но из прокламације Бемове даје се закључити, да се он надао узбунити ондашње житеље, међу коима се налазе 50.000 породица маџарског порекла. Но његова је надежде осујећена, јер како се инсургенти приближише, а житељи се разбегну по шумама и бреговима.

После победе одржане 19-г т. м. код Шегешвара, ђен. Лидерс гонио је ребеле правцем к Удвархељу. Стигавши у Керестур ђен. Лидерс, и дознавши да је Бем са својом свитом оставио пут Удвархеља, и да се налази од стране Марош-Вашархеља, почео га је гонити, да га не би испред очију изгубио. - У Балавашару дозна ђен. Лидерс, да је Марош-Вашархељ заузет од трупе ђен. Гротенхелма и да се непријатељски логор налази већ у Голфалви. Из овога се известно видило, да се ребели бацити намеравају на гарнизон, остављен у Сибињу, и зато ђен. Лидерс одма је закључио јаким маршем управити се к овој опасности изложеној точки. - 23-г ђенерал Лидерс стигао је са своим корпусом војеним у Голфалву, 24-г оставио је ово место у 3 сата у јутру, и прошавши у 30 сатиј 73 врсте, 25-га у 8 сатиј у јутру стигне у Сибињ. - Ђенерал Хасфорт, кои није могао противустати три пут јачим ребелима, оставио је ову варош јошт на скоро, и повукао се натраг у највећем реду до Вестима.
Тек што је ђен. Лидерс стигао, одма заповеди, да се непријатељ са фронта нападне. После живог нападања кавалерије на леву фланку ребела, која се разширила до обкопа карлсбуржки, одма су непријатељи разбијени и гоњени кавалеријом и артилеријом до Гросаве. На бојном пољу остало је више од хиљаде Маџара, 15 топова, 1200 заробљеника, множтво оружја и муниције и два барјака јесу трофеи овог знатног дана. - Међу војеним заробљеницима налази се неколико официра од ђенерал-штаба и свите Бемове, а Бем једва је имао времена спасти се са осталима своје армаде правцем к Карлсбургу.

Из званичног известија ф. ц. м. Хајнауа из гл. стана у Ловрину 25. пр. м. изводимо следујуће: Пошто сам 20-га т. м. Сегедин заузео, 21-г преко Тисе прешао, 23-га пак саједињене инсургентске корпусе Дембинскога, Месароша, Гиопна и Дежефија, кои су код Сирига тврдо се укопали били, коначно разбио и разсуо, данас стоим за један добар марш од Темишвара и Арада удаљен. Јошт вечерас надам се да ћу разбити цернирајућу војску код Темишвара, и тамо у град ући. Јаку бригаду Јабланскога оправио сам натраг у Пешту, одкуда ће таки у Ђур отићи, да отвори комуникацију. Јуче сам код Мокрина заробио до 2000 инсургента.

По званичним известијама из Варшаве, која је кнез Паскијевић из свога ондашњег главног стана у Дебрецину 23-га пр. м. оправио, 3-ћиј војениј корпус под ђен. Ридигером, заузео је В. Варад без пушке, а затим је, узевши 9-ту коњаничку регименту за подкрепљење, отишао к Араду. Маршал сам мислио је са гл. војском тамо ићи. Предстраже ђен. Ридигера стајале су већ за један дан хода с оне стране В. Варада, а полковник Крусов оправљен је био с једним оделењем, да се сајузи са аустријском војском.
У истом известију стои и описаније победе, коју је Хајнау код Сегедина задобио, и како је у следству тога царска војска преко Тисе прешла и к Араду упутила се. Маршал је у Дебрацину у оној истој протестантској цркви, у којој су ребели дом Хабсбуржко- Лотрингијскиј престола лишеним прогласили, свечано богослужење држати дао. - Житељство се врло добро показује и маршала је умолило, да посредствује код цара да би му се опростило. - Ови сјајни успеси саједињени царски војска у Варшави су 1-га т. м. с 101 топом оглашени, и сутрадан се у логору код Варшаве при богослужењу држало благодареније Богу за помоћ, коју је оружју сајузнички царева указао.

Ф. ц. м. барон Хајнау саобштава из гл. стана у Темишвару од 28. Јулија следујуће известије: После победоносне битке код Сирига, не далеко од Сегедина сакупио је непријатељ сву своју силу и више од 100 топова код Темишвара, да решителну битку одржи. Он се 26-г Јулија код М. Кечкемета стави у положај аријергарде, но на скоро буде 3-ћим војеним корпусом, и коњаничком дивизијом Валмодена оданде истеран, и на некиј попреко просецајућиј блатњавиј поток натеран, којом му је приликом и 4 топа бригада Шимшенова отела.
Непријатељ је све јаче из топова пуцао, и неколико коњанички одељења напустио и јако се с оне стране потока бранио, почем је из потока Берегсе-а, где су га густе шуме заклањале, нас с леве стане обићи хотео. Због тога дакле стави се руска дивизија Панјутина и резервно топништво на бојну линију. Но непријатељ је једнако тврдо стајао, док га није изненада резервниј корпус ф. м. л. кнеза Лихтенштајна из Ходоња долазећи, где су му осим четири 24-фунташка топа више кола са џебаном и пртљагом отели, и множину људства заробили, баш у одлучниј час на његовом левом крилу спопао, и тако непријатеља, кои је свом силом напред ступао, натера, да се на све стране натраг повући морао.
Наша га је војска до мркле ноћи гонила. Ја сам био намислио, да јошт истиј дан пред врата Темишвара стигнем, и зато са две коњаничке дивизије тамо пођем. Непријатељ је истина намеравао нас, кои смо за заклон иза леђа два батаљона имали, обићи, но му није за руком изишло, будући смо јошт исто вече т. ј. 28. Јулија у тврдињу ушли. Првиј војениј корпус ф. м. л. Шлика, кои је јошт напред у Мезихеђеш нешто војске оправио, која је онде царску коњушницу са 3000 коња спасла, ступао је са својом предњом стражом према Винги, док се ово код Темишвара збивало, где је 300 људиј заробио, и цело једно складиште војничког одела изпразнио.
Бем, кои је, као што се из ухваћене на маџарску војску заповести видило, постао врховним заповедником целе војске, оно је јутро под Темишваром пре битке стигао, те је лично непријатељску војску предводио.
Но усмицање непријатељско постало је право бежање. Пешаци, топови и кола са џебаном и другим пртљагом, то је све једно преко другог бежало. Заробљеници били су гомилама хватани, и број такови, пошавши од Сегедина довде, износио је до 7000 људиј, и свакиј се час нови и нови у гл. стан доводе. Са боишта покупљено је много оружја, које је непријатељ бежећи побацао, и ране свакога рода, која се овде непрестано довози.
Храбра посада темишварска и сама је из тврдиње провалила, и непријатељу два топа и 60 људиј заробила. – Наш се губитак јошт не зна.
Темишвар је јако оштећен, а нарочито ови последњи 14 дана тако је бомбардиран, да готово ни једне куће нема, која није од непријатељски ђулета оштећена.
Постојанство и издржање посаде темишварске, која се од 18 дана самим коњским месом ранила, не може се довољно похвалити. Она је, од како је у тврдињу затворена, више од 2000 момака изгубила, и то све због грознице, која се међу њи уселила, а до 2000 њи има иј по болницама и 300 пало иј је од непријатељски топова, пак је опет поред све оскудице изцрпљениј остатак, под своим врлим вођом остао веран дужности својој до последњега часа избављења.
Не описана је радост била, када су се од толиког времена врата тврдиње отворила, кроз која сам ја са војском после толики далеки и теготни маршева, и неколико жестоки бојева, у улице града ушао.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 043



« Reply #2426 on: June 05, 2020, 07:36:33 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 043



« Reply #2427 on: June 05, 2020, 07:38:59 am »

'Преса' пише: 'Док се рат на северу Маџарске и на обали Дунава опет распалио, сајузне армаде ступају около Тисе напред, одузимају од непријатеља све више терена, и стесњавају га у једно мало четвероуголије између Тисе, Мориша и Карпата, где ће се јошт какова одважне битка догодити. Гергеј је до не давно стајао јошт једнако на десној обали Тисе као што се говори код Њиређхаза са 14.000 људиј и множтвом топова и правио је франфу против наступајући ђенерала Грабе и Сакења движенија, из кои се видити даје, да се жели сајузити са Перцелом. Дембински, као што се већ званично зна, гоњен је од аустријске трупе, и нагло око Арада ретерира, где се инсургенти под Перцелом концентрирају, и одатле се к В. Вараду пружају, да би могли пред армадом кнеза Паскијевића, која већ на варадском путу напред ступа, фронт начинити. У Ердељу Бем од Удвархеља све једнако у највећем нереду ретерира. Оршава види се бити точка, куда се инсургенти повући намеравају.'

- Маџари у горњим странама разделили су се у гверилске чете и ондашње житеље јако узнемирују. Тако око Бистрице некиј Беницки жари и пали, а у Шимеђској жупанији некиј Нослопи.
- По поузданим известијама Ђур је опет заузела царска војска.
- Клапка кад је из Коморана искочио, није имао намеру ране отети, будући ове да у граду има довољно за 15.000 војске најмање на по године дана; него је он хотео, да острво Шит од Аустријанаца очисти, па нагло ступајући к Пожуну, Ђуру и Машоњу сву овде намештену царску војску узбије преко границе у Аустрију. Али неслога међу предводитељима инсургента (Аулић макар да је добио заповест, опет је зато на миру стајао), и храброст царске војске била је узроком што у намери својој није успео. Тероризам, кои инсургенти у пределима, што су опет заузели, чине, већ је многа жалостна позорја произвео.
- Рускиј ђен. Грабе налази се опет близу Коморана. Лошонц, кои се при проласку руске војске неверно показао, био је спаљен и тим за неверство казњен.
- 3-га т. м. предао се град Арад царској војсци на ново, а то противу воље маџарског ђенерала Јована Дамјанића.
- О предаји Гергеја овако гласи известије у кратко: 1-га Августа предводитељ бунтовника Гергеј, заједно са великом части своје војске, 30-40.000 људиј, положио је код Вилагоша оружје на милост или немилост.
- По поузданим известијама, која добивамо, Кошут је са правителством маџарским већ земљу оставио, и налази се у бегству. И Дембински је с њиме. Бем пак јошт се врзе са малим четама по Ердељу.
- Овог часа разноси се глас, да је маџарска посада из Новог Сада дошла у Тител и тамо оружје положила. Надежда је, да ће се и Варадин скоо предати.
– Ђорђе Стратимировић, бившиј лане предводитељ србске војске, постао је ц. кр. подполковником код бандеријални хусара.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 043



« Reply #2428 on: June 07, 2020, 09:17:35 am »

Влашка и Молдавија. Једно приватно писмо из Букурешта извештава нас, како је Бем на ново Сибињ узео, па отуда опет ђен. Лидерсом истеран био. Бему је дошла била помоћ од 12.000 момака. Како је сада разбијен, нема своје уредне војске, но све сам ландштурм, кои при свему томе бије се добро и очајателно. С војском пак он не иде свуда, но понајвише сам, па коју војску нађе, преузме команду и Русе напада, па после остави ову и иде даље другој, као што је било и сада код Сибиња. Око 14-га био је с оном војском, која је упала у Молдавију; 19-га био се с ђен. Лидерсом на Сегешвару, а 25-га опет на Сибињу. Кад су се Маџари Сибињу приближили, мали на броју Руси видили су да неће моћи противустати, па зато са 1600 робова Маџара, које су у Сибињу имали, изиђу на поље и пођу у Влашку, да ове робове Турцима предаду да иј чувају. Ови робови на путу се побуне  покушају ослободити се да побегну, но кад ијм Руси показаше бајонете, смире се опет и отиду на место, куда су иј пратили.

Аустрија. Ђенерал Александров, из цареве свите, и гроф Канкрин, флигел-ађутант, са особитом неком мисијом цара рускога оправљени су на ратно позориште у Маџарску. – Говори се, да је цар даровао министру Баху орден Леополда, но овај га није хотео примити као времену не сходан.


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 043



« Reply #2429 on: June 07, 2020, 09:24:42 am »

С л о в о  б л а г о д а р с т в е н о
при повратку из Србије у отечество своје избегши војвођана 7-га Августа 1849.

Ратоборниј покрет, кои је целу Европу потресао, разбудио је и наш мирољубивиј народ србскиј, кои је преко 160 година, политиком старог правленија свог условног права лишен, за милом слободом сужно уздисао! – Има народа, кои су карактеристику србског народа у свом незнању криво толковали, и не ограничену трпељивост нашу као подлу немарност сматрали; али година 1848. уверила је сваког, да и ми честољубијем дишемо, и да пол другога века угњетени за слободом тежимо; кад сва могућа средства мирним путем употребисмо, икад умилном и покорном молбом праведна захтевања наша получити не могосмо, шта нам је друго пристојало чинити, него позиву просвештена света одазвати се, и мачем у руци ускраћена права народна у живот привести. Четири поглавита узрока имамо, која нам оружаном руком извојевати, и за будућност обезбедити надлежи; а то је света православна вера, матерњиј језик, народност и слобода. – Каква су насилија прошастог столетија до времена цара Јосифа, и после њега, како од стране римског духовенства, тако и од стране државе, нашој православној вери чињена, о том повестница нека пространо говори; и ми би готови били све цркви нашој нанешене неправде заборавити, кад не би и у изображеном 19-м столетију она иста покушења, само у мањем степену, следовала!
Предстатељи наше цркве, и парохијално свештенство на последку није знало, којој ће страни већиј одпор давати, јер је римском клиру, почев од министра до најмањег чиновника, свакиј на руци био, да унију распространи, а нашу цркву ослаби. Докле је латинскиј језик као дипломатичниј употребљаван бивао, ако нисмо слободе имали србским језиком прошенија и тужбе подносити, нисмо барем узнемиравани били; од оног времена пак, од како Маџари свој језик на дипломатичниј узвисише, почеше и друге народе нагоњавати, да језик њиов уче. У последње време и у закон земаљскиј уведоше: да онај, кои маџарскиј не зна, свештеником, чиновником и занатлијом бити не може. – Последњиј корак њиов био је тај, да маџарска слова и у протоколе црквене увуку. Поступак овај распалио је дух простог народа у толикој мери, да је без сваког страха и обзира све протоколе јаросно подерао. – Тада се Маџари уверише, да је мирољубивом Србину не само света вера, него и матерњиј језик највеће сакровиште, и да су сва покушења о његовом истребљењу сујетна – оно, чим смо при рођењу материним млеком одојени, и што нам је мајка Слава пре много векова као највећиј аманет предала, не може, и неће Србин нигда изневерити! – Та узмимо приклад да ни летеће птице песму своју не мењају.
Што се народности тиче, и ту је Маџар уверио се, да Србина никаква сила, пак ни сама смрт, дичног имена народног лишити не може. Он као честољубив, принуђем је био јарам са себе скинути, и ослободити се. Овим велеважним причинама побуђен, дигао се на ноге, и латио се оружја, не штедећи ни имање, ни сам живот, своје слободе ради. Кад би обадве стране по разуму човечности војевале, ми, кои оружје не носимо, не би са домовног прага кренули се; видећи пак каква су грозна тиранства почињена, где су смирени свештеници, невина дечица, слабомоћне жене, и сваког узраста и реда људи, свирепо мучени, живот свој окончали; шта нам је друго пристојало, него у бегству спасенија тражити. А како год што су браћа наша Србијанци, у време крајње њиове нужде, код нас прибежиште наши, тако смо и ми знали, куда и коме прибегавамо. Прешли смо дакле на земљу прадедова наши, од кои смо и ми и ви породили се, дошли смо рођеној браћи нашој, која су нас усрдно у своју средину примила. А коме ће јадниј Маџар прибећи, кад под сунцем нигде рода и племена нема?
После тримесечног нашег у Србији пребивања, приспела је србског покровитеља, и велике Русије самодржца Николаја војска, која је у сајузу са војском нашег светлога цара љутог непријатеља из војводства нашега изагнала, и учинила: да жељно очекиваниј час куцне, и нас у драгу постојбину натраг позове. При полазку, по гласу обште жеље, пало је ждребије на мене, да у име свештенства и целог оностранског народа, с вами, драга браћо! опростим се, и топле наше признателности благодарност изустим. Препоруку ову, и жељу свештенства за милу дужност почитујући, попео сам се на узвишено место, где топлим чуствима напојен, 'с  Б о г о м  м а т и  С р б и ј о!' произносим. - С  Б о г о м  ш т е д р и ј  с в е т л и ј  к њ а ж е! достојниј сине безсмртна Карађорђа, кои у поколебаном свету мору с брижљивим правителством твоим, корман народниј мудро руководећи, бесне таласе, о брег Саве и Дунава ударајуће, вешто од себе одбијаш! – Удаљени цареви твоју умешност уважавајући, шиљу ти сјајне ордене, и китећи твоје јуначке прси, народ србскиј красе. Кад дакле три царска престола вредности твоје познају, у колико смо дужни ми, кои твоја благополезна дела из ближе сматрамо, тебе ценити и преузвишавати? – С које те год стране погледимо, са сваке си сјајан, ти си мудар, правичан, не утрудим, и благотворан! Оно, што Србији чиниш, и какве су твоје прама њој заслуге, то ће глас народа твога свету показати: што си пак оностранским Србима јавно и тајно указао, то ће не само благодарно перо наше, него и потомство наши праунучади гласно приповедати. – Све оно, што је у кругу твоје делателности било, и колико је твоја могућност дозвољавала, то си највећом готовости и благоволењем над нами излио – ти си нам у ратном покрету у помоћ притекао, ти си пострадавше свештенство у крајњој нужди уштедрио! – Ти си свима на ову страну прибегшим, у свакој струци, помоћи трудио се! – Хвала ти велика! хвала од рода на род прелазећа! – Живи нам дуговечно! владај свагда сретно на благо твога народа и твоје светле породице!
С  Б о г о м  в и с о к о  С р б и ј е  п р а в и т е л с т в о! које на развалинама оборене неправде, и угњетења утемељено стоиш, и сада, кад грување топова у другим земљама и кости умрши потреса, ти разумно, и брижљиво о срећи покорног ти народа делаш, и у миру о његовом развитку и благостању трудиш се! – Хвала ти најпризнателнија, за сва пострадавшим указана благодетелства! – Ти си бежећу браћу моју безплатним превозом на ову страну превело, и од смрти оштрог мача непријатељског избавило – ти си од глади гинуће хлебом обдржавало, и у свакој оскудици нашој великодушно промишљавало!
С  Б о г о м! д у х о м  с в е т и м  о с в е ћ е н а  митроносна главо, Србије превосходителниј архиепископе и митрополите, великог имена достојниј Петре! крину умерености, уздржања и високоразумија! и дичниј војводства нашег цвете, кои благовоне мирисе на све стране просипајући, подручно свештенство, и сву богдану паству љубко обајаваш! Ми се с тобом дичимо и поносимо, што нами на велехвалну чест, а Србији на ползу служиш! – Хвала ти! и опет хвала! што си на подобије гостопријмног Авраама под свој кров уводио, твоја врата, не само пострадавшем свештенству, него и најмањој сироти, дању и ноћу отворена држао, што си сваког, по благости срдца, љубким речма тешио, угостио, новцем уштедрио, и умреше свештенике о свом трошку пристојно погребсти дао! – Можемо ли ми твоју човекољубиву милост, од сваке гордости удаљену снисходителност икада заборавити? – можемо ли духовне жертве приносећи, твоје име не спомењено оставити? –а јошт мање пред светом не трубити, и тебе преузносити? – Благослови нас светом десницом твојом, да тако укрепљени у драго наше вратимо се отечество.
Благодаримо и вами почитанија достојни свакога степена чиновници, кои сте частицу плате ваше на помоћ сиротињи саучастно принели! Хвала житељима београдским, свима Србије варошанима и сељацима, кои су нас под свој кров безплатно примили, своим благословеним имањем, које више које мање, подпомагали! Благодарећи вам на указаном благотворству, враћамо се у драгу постојбину, где смо се родили, и чада наша изродили; онде ћемо тронутим срцем високоназидане цркве наше, које смо трудно и с великим трошком златотканом свилом, кадифом, сребром, златом, и драгим камењем украсили, застати порушене, домове наше попаљене, стоку поклану, и у зноју лица свога посејане њиве непријатељском ногом погажене! – Прелазећи Саву и Дунав, донде ћемо се на високу Авалу, и не заборављениј Београд обзирати, докле га сузно око наше пред собом не изгуби, а приспевши на своје гнездо, опомињаћемо се благодарно љубави, и добротворства вашег. Примите дакле најтоплију благодарност, коју вам ја као толковатељ у томе бачки и банатски Србаља данас подносим. Бог преблагиј да излије свој благослов над вами, над чадама вашим, да дела и предпријатија ваша у свакој струци хиљадама приумножи, да вас свагда здраве, задовољне, у благословеном миру садржи. Ми ћемо из благодарности вашем доброчинству нерушим паметник подићи, ваша имена златом написати, и као светиј аманет унуцима и праунуцима нашим у спомен оставити! Амин.

Говорио у саборној цркви у Београду
Јован Чокрљан,
наместник и парох тарашкиј, и ученог друштва у Прагу член.
Logged
Pages:  1 ... 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 [162] 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 ... 311   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.047 seconds with 22 queries.