PALUBA
November 27, 2022, 07:16:14 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite i neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi ste našli svoj aktivacioni link te aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 [163] 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 ... 299   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 494838 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2430 on: June 07, 2020, 09:37:21 am »

Србске Новине, бр. 81. од 13. Августа 1849.

Наша браћа из војводства србскога, која су за време невоље њине к нама прибегла, почем се свршава крвавиј овај рат, кои је од толико времена најсвирепије трајао, враћају се сад кућама своим. Кад човек види где се браћа праштају, разна га осећања обузимају. С једне стране радује се, што се страдалци на своја огњишта враћају, а с друге стране опет кад помислимо: куда ће тај народ? – у попаљена места, зима се приближава, деца не одевена, нема жетве: како ће се изранити сиротиња? па јошт кад се човек и о том упита: на што изгину толикиј народ србскиј, на што се пожертвова толико имање? хоће ли се жеље праведне народа србског испунити? срце се човеку цепа. – Еј! колико удовица у црно завијени, колико сирочади без отца и мајке, колико родитеља без миле деца закукаће, кад на свој праг наступе па се сете, да ијм овога или онога нема! – Кад појединиј човек пати и тужи, жалостно је; али кад цео један народ запишти, до Бога се чује.
Народ србскиј у војводству показао је шта вреди: што се Аустрија одржала, највише Србима има захвалити. Идемо да видимо, шта ће монархија овом верном народу дати! Хоће ли царску реч одржати? хоће ли војводство онако одобрити, како је царска реч казала? Одржи ли се ова реч, одржаће се и монархија; у противном случају, ко не поштено према другом ради, и сваком своје неда: Бог му добро дати неће. Ово је начело, које за сва времена и за сваког важи. Народ је србскиј према другима поштено поступао, и с пуним правом може захтевати, да и други према њему праведни и поштени буду.
А враћајућој се браћи од свег срца желимо бољу срећу, него до сада. - Србија није равнодушно гледала, кад су се они на живот и смрт борили; она је матерње участвовала у њиовим борбама: то сведоче оне оружане чете, које су се с њима заједно бориле, и које се јошт боре; крв србска и с ове стране полила је србско војводство не мало, и штедно, већ плавом. О, да хоће Бог дати, да плод израсте и сазре, кои ће толике муке бити вредан! А осим тога Србија је пострадавшу браћу матерње у своја наручија примила. Овострани Срби гледали су, да ијм не милу судбу, колико толико, олакшају; између осталог сведочи ревностно дејствовање постојавшег одбора. Бар то уверење, драга браћо! однесите собом у војводство, да је усрдне воље било, да вам се у невољи и беди помогне. Ми знамо, да се  није могло сасвим помоћи, али уважите показано усрдије, које је најпретежније.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2431 on: June 07, 2020, 10:11:18 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2432 on: June 08, 2020, 09:27:08 am »

Војводство Србско.
Једно писмо из Меленаца под 11. т. м. јавља нам следујуће: 'Дошавши кући, нашли смо све у највећем нереду. Покућство разграбљено, марва растерана и одведена. Сада наши сељаци по околним маџарским селима и кертизима тумарају и траже своју марву и домаће ствари, и заиста налазе многи многе своје ствари и стоку. Маџари су сад добри, предобри, кротки, благи и понизни; наше ствари и стоку без затезања издају; проклињу Кошута и њиове предводитеље, за које веле да су у Турдин утекли. Црква нам је прилично остала; у олтару су с престола све чаршаве скинули, само је мермерна трепеза и кивот остао, из кивота 'свјатаја', за болне храњена, побацали су и погазили; на свевидеће око, у олтару измоловано, пуцали су, и баш је у сред не дремајућег ока божјег тане сгодило, које иј је, јамачно, на последку и поразило. Одежде су све биле склоњене и сахрањене, а стихаре ђачке и свештеничке, кои су заостали, oднели су до једног. Књиге су нам све, окром једне, на миру – оба полијелеја сасвим илупана.
Наш Рукавина види се као да при старој ноти остаје, јер је рад све неку власт по ћуди својој да уређује; тако је по нашој и темишварској жупанији дао неке фебирове поставити, но, како кажу, на то се бан љуто гневи. Бана свакиј дан из Темишвара очекујемо; он ће нам, надамо се, доста добра донети.
Данас из поуздани уста разумесмо, да су ови дана Сава Вуковић и Јован Дамјанић у Темишвару обешени. Еле невина крв Станимировића није остала не освећена! – Хајнау страшне и грозне ексекуције над Немцима и Маџарима у Темишвару држи, и кажу да су му при тима ексекуцијама Сережани десна рука – Бог иј живио! Маџарске официре одправља у Италију за просте војнике; официре царске, код Маџара служивше, праху и олову предаје; просте хонвиде кући одпушта. Говори се, да ће и наша два батаљона диштрикћана до кои дан кући бити одпуштена. Неки батаљони граничарски већ се кући пуштају.
Из Kаменице нам јављају, да су на оно изјављење Маџара у Варадину, да ће се само Русима предати, ови дана тамо био ђен. Берг, шеф руског ђенерал-штаба, и ишао парламентирати с Маџарима. Поред њега су изишли подполковник Тот са два хонвидска официра. Овима је ђенерал саветовао да град предају и оружје положе, кои су му одговорили, да сами виде да са њи спасенија нема и да ће се морати на милост или немилост предати, само су га умолили да ијм допусти до ђен. Хајнауа отићи, не би ли могли штогод за себе и своје издејствовати. То ијм је допуштено, и они су у Темишвар отишли, и тако се надамо, да ће се Варадин до кои дан предати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2433 on: June 08, 2020, 01:37:44 pm »

Маџарска.
Ф. ц, м. Хајнау послао је следујуће војено известије из Темишвара под 6. Августа: Са победоносном битком код Темишвара 28. Јулија није сам град Темишвар од обсаде ослобођен него је војска бунтовничка тако поражена, да више није у стању редовниј одпор у већим гомилама дати.
Непријатељ је у бегству к Лугошу оставио много оружја, друге војене справе, многа кола од муниције, топова и хиљадама од они, кои су за поворком ишли, пали су у руке наши војника, кои су иј гонили.
Число заробљени и пребегши, после битке на Сиригу 24. Јулија износи већ 18.000. Исто толико число положило је оружје и бежи кућама, тако, да је пехота непријатељска разсула се.
Гергеј, кои је са своим корпусом хитрином великој царско-руској војсци на горњој Тиси измаћи знао, био је преко Дебрецина, где му је задња стража од Руса у бегство потерана, преко великог Варада код Арада дошао, да се са јужном маџарском војском сајузи. Он је већ мислио да је из опасности умакао и сајузио се, али је аустријско-дунавска војска већ била обсаду од Темишвара одбила и Араду с леве стране Мориша грозила.
Гергеј је дошао врло касно, јер 29. Јулија пре подне удари ф. м. л. гроф Шлик са једном части свога војеног корпуса близу Арада на 8-10.000 људиј јаку предњу стражу Гергеја. Гергеј је хтео продрети, но био је узбијен са великом штетом у Арад.
Гергеј је по том тражио преко Радна на Моришу, где је мост начинио, умаћи преко Липе у Лугош. Ја сам то предвиђао и зато сам већ послао једну колону к Липи, која је баш долазећег непријатеља преко реке натраг узбила. Непријатељ за тим запали мост.
Ови последњи маневри решили су, јер Гергеј сад није имао кудкамо: од великог Варада узастопце гонио га је корпус царско-рускиј по ђен. Ридигером; од Ердеља предња стража сајузне војске код Деве – где је градић разорен а 14.000 бунтовника потрвено; најпосле са леве стране Мориша цесарско-аустријске дунавска војска. Обкољен тако са сви страна, положио је Гергеј са свом својом војском – која је истина спала била на 25.000 људиј али која је јошт једнако имала 144 топа – 1. о. м. код Вилагоша оружје.
У следству тога предао се 5. Августа и град Арад на милост и немилост.
Аустријска војска ликује, да је она непријатеља у шест биткиј до уништожења победила и предају Гергејове војске и град Арад решила.
Одма, како је обсада од Темишвара одбијена, дао сам лаку војску, коју је Бем предводио, 3-ћим корпусом, резервним корпусом и дивизијом кавалерије Валмодена јурити. По неким слабим покушењима одупирања био је Лугош од нас заузет а скоро разстројене непријатељске гомиле једнако се к Каренсебешу јуре.
Раздељено ово узмицање у две противне линије осведочава неслогу и забуну бунтовни предводитеља.
Свуда се налази оружје и оправа војена, које су разсуте чете побацале; од топова, које нису могли вући, лавете су попалили а цеви оставили.
Нађено писмо Кошутово показује ствар маџарску као изгубљену и неспасајему јошт пре него што му је познато било, да се је Гергеј предао.
При наглом јурењу непријатеља пала је у наше руке многа оправа војена, муниција и т. д. у вредности од више милиона. Финанцминистер привременог правителства Душек предао се је сам и предао је знаменито благо у неизрађеном злату и сребру.
4. т. м. сајузила се јужна војска ф. ц. м. барона Јелачића, код Н. Бечеја, близу Темишвара, са дунавском војском.
Крвава драма свршује се и може се као срећно предсказање сматрати, да баш данас, на дан рођења нашег најмилостивијег монарха, о томе извесност и обећање мира наговештено бити може.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2434 on: June 08, 2020, 01:40:06 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2435 on: June 08, 2020, 01:44:24 pm »

Србске Новине, бр. 82. од 16. Августа 1849.

Србија. Аустијске пошта, имено бечка, за неколико дана била је изостала, и тако не имадосмо ни новина ни писама никакови, да би данашњиј лист подпун издати могли. И јуче дошавша пошта није ништа важно донела; данас пак опет је изостала.
О Маџарској војсци, која је јошт на нашој граници у Оршави заостала била, пишу нам из Кладова под 12. т. м. следујуће: 'Синоћ око 7 сатиј у вече Маџари из Оршаве сви су се предали Турцима на влашкој страни у Врачарову спрам Адакале, и велика множина кола ноћас је у Северин отишла, а данас непрестано војска маџарска пролази покрај обале Дунава идући из Оршаве у Северин. Чује се да су Руси већ у Мехадију дошли; а један курир рускиј данас је око подне дошао у Северин. Ко ову маџарску војску, што се Турцима предаје, предводи, - није се могло сазнати. Кошут, кои је јошт пре у Северин пребегао, 9-га т. м. са своим друштвом је прешао из Калафата у Видин. У његовом друштву налазе се: Дембински, Семере, Месарош, Дежефи, Казимир Баћањи, Мадарас, Фетер, Гион, Њари, Карољи, Сава Вуковић, и многи други коловође револуције маџарске.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2436 on: June 09, 2020, 08:28:27 pm »

Војводство Србско.
Прекјуче је у Земуну, при великом војничком торжеству, поред пуцњаве топова и свирања банде, проглашен октроираниј устав.
Ови дана је из Bарадина побегло у логор Мамуле код Каменице 600 особа.
Око Оршаве јошт се задржало нешто маџарске војске, но она није ни мало опасна била и већ је тако стесњена, да је најпосле и она морала оружје положити.
Из Земуна јављају нам, да је од св. бана дошло правителству србском писмо, коим се његово постојање осигурава и круг његове делателности привремено опредељава. Не знамо јошт обстојателно како ово писмо гласи, само толико чујемо, да ће правителство имати извршавати налоге средоточне владе; а што оно имало буде тражити, зато се средоточној влади преко св. бана обраћати.
По новијим известијама из Темишвара није тамо погубљен Сава Вуковић, него брат његов бившиј царскиј ритмајстер, којега име сада не знамо. Међу многима другим погубљенима налази се и некиј Ђорђе Дамаскин.

(Примедба: Први познатији члан породице Дамаскин био je Љубомировић Стеван који је успоставио моћ и богатство своје породице. Двадесетог децембра 1799. добио је племство од цара Франца I, а 19. септембра 1800. године предикат Немети. То је значило да су он и његови потомци ушли у ред мађарских барона са правом коришћења грба.
Стеван се оженио Маријом Зако од Бајше. Из овога брака родили су се Александар, Антоније, Симеон, Шабан, Пулхерија, Терезија, Като и Ана. Антоније је од оца наследио Хајдучицу. Ту је основао породицу оженивши се Јеленом Текелијом. Из овог брака се родио Ђорђе Дамаскин. Он је постао војни инжињер и као такав служио је у разним утврђењима, али првенствено у Петроварадину и Темишвару. За време мађарске револуције 1848/49. био је пуковник под командом генерала Јозефа Бема. После пада револуције осуђен је на смрт, да би после био помилован и осуђен на 16 година затвора. Приликом објаве делимичног помиловања Ђорђе Дамаскин је 1853. пуштен из затвора у Араду.)

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2437 on: June 09, 2020, 08:37:24 pm »

Маџарска.
Ђур је опет од царске војске заузет. Ондашњиј гарнизон инсургента (око 2500 људиј) није био у стању бранити те грдне шанцеве, и царска војска је онде доста ствариј задобила. У Шиту има јошт врло мало непријатеља, но у толико има иј више око Вага. Будући да је већ и Јаблоновског бригада преко Будима к Коморану кренула, зато је већ и за цернирање опредељен рускиј корпус ђенерала Грабе (20.000 људиј). 3-г т. м. je Алтзол прешао, а аустријска војска биће довољна, да ту точку у шкрипцу држи.
У Алтзолу, као што пожунске новине јављају, до 1-г т. м. дошло је већ до 1000 дезертираца, понајвише Славена, кои су силом у солдате отерани.
4-га Августа царска војска под ф. м. л. Чорићем кренула се већ даље из Ђура к Баболни, куда су се одвукли бежећи Маџари, што су у Ђуру били, а од Коморана су одсечени.
Маџари су при одласку своме село Хохштрасе запалили. Сељаци проклињу Кошута, кои је толику несрећу навукао на земљу.
Кнез Паскијевић при напредовању своме само је до Ђуле 18.000 Маџара заробио.
Чете маџарске, које су се око Трнаве и Њитре потуцале, и народ узнемиравале, сада су изчезле, и народ је мало одануо.
Маџари су већ оставили и острво Шит и реку Ваг. Царска војска приближила се сасвим Коморану. Ту се налази и војени министер гроф Ђулај, кои је посаду коморанску на предају позвао, оставивши јој три дана на размишљање.
4-га т. м. знало се у Пешти, да је Кошут гувернерство оставио, а Гергеј да је диктатором постао. То је проузроковало велико упечатљење, и волшебно је дејствовало. Свакиј сада изгледа мир. Маршал кнез Паскијевић има свој гл. стан у В. Вараду. Ђен. Ридигер је у Вилагошу; ф. ц. м. Хајнау у Темишвару, где се такође и бан налази.
30-га Јулија Кошут је оставио гувернерство, а то зато, што је, како у својој прокламацији вели, увидио, да је нужна војена диктатура, коју Гергеју предаје, а он се, вели, са правителством у турску Оршаву уклања – до окончања рата. Међутим говори се да је он већ са 24 своја друга у Једренима, и како кажу, француски и англијски посланици у Цариграду издејствовали су свима маџарским бегунцима дозвољење, да се могу на англијској лађи удалити.
Гергеј примивши војену диктатуру, издао је за народ маџарскиј прокламацију, завештавајући се, да ће, што је год можно, за отечество учинити, и у рату или мирним путем, како то нужда налагала буде, али на свакиј начин тако, да се већ тако јако узвишене жртве олакшају, и прогонства, свирепости и убиства престану. У истој прокламацији саветује народ, да само војску остави на бојном пољу, да онда се на седишта своја поврати и себе и своје имање чува. Овако је говорио Гергеј 30-га Јулија, а 1-га Августа већ је оружје положио. Како се пак ово догодило, новине различно пишу; које ћемо првом приликом саобштити. Аустријскиј билетин о овом случају видили смо већ, шта каже; он је врло кратак, и зато жељно изгледамо рускиј билетин, јер су ови обично обстојателнији и достаточнији.
Међу оним стварма, које су Руси код Шесбурга у Ердељу од Маџара отели, налазе се и многа писма Кошута на Бема, из кои се види, да је не само између Гергеја и маџарскога правителства, него и између поједини команданта маџарске војске одавно неспоразумљење и неслога владала, и да је сам Кошут одавно већ очајавао о успеху маџарске ствари.
7-га т. м. била је код Деве у Ердељу страшна битка, којој је маџарској револуцији последњиј ударац задан. Пало је више хиљада мртви, рањени и заробљени, и 140 топова задобиле су царске војске. Нешто мало маџарске војске под Бемом разбегло се којекуда.
Овога часа стиже вест, да се град Коморан 9-га т. м. по подне царској војсци предао.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2438 on: June 10, 2020, 09:02:10 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Uebergabe des General Görgey'schen Corps bei Vilagos.jpg (444.14 KB, 1132x848 - viewed 18 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2439 on: June 10, 2020, 09:03:44 am »

Аустрија.
5-га т. м. дошао је у Беч њ. ц. в. великиј кнез наследник престола царства рускога. С њиме је дошло јошт 7 други особа и телесна стража од 12 гардиста. Одсео је у двору рускога посланика.
На то што се Гергеј Русима предао, 'Преса' прави следујуће примечаније: 'По доста поузданим известијама били су мудри маневри кнеза Паскијевића, кои су Гергеја склонили да оружје положи. Ми јошт не знамо, да ли се ту има више дивити таленту војеводца или дипломата. На свакиј начин тим је кнез Варшавскиј себи заслугу задобио, да је за будућност Аустрије нешто решително урадио.'
'Уставниј лист' из Чешке јавља, да су се 31-га пр. м. у Кракови завадили између себе Руси и Аустријанци, којом приликом двоица су убијена а више њи рањено. Аустријски солдати дали су повод свађи. – Примечава се од неког времена у Кракови, да се Руси са тамошњим житељима све пријатељскије саобраштавају; а напротив нарочито при некој забави показало се, да руски официри не хармонирају баш јако са аустријскима. Кад свирају пољске народне мелодије, Руси пљескају и покликују.
- Св. патријарх Рајачић приспео је у Беч.
- 26-га т. м. очекујемо у Бечу њ. в. цара рускога.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2440 on: June 10, 2020, 09:17:37 am »

Србске Новине, бр. 83. од 18. Августа 1849.

Oд како се Гергеј са својом војском предао, ствар се маџарска сасвим окончала. Коморан и Варадин, ова два гнезда револуције, до сада су такође морали предати се. Како се Гергеј предао, маџарска заоставша војска изгубила је сву своју моралну силу и наједанпут се растопила, као да је није ни било. Маџари, кои су кадри били за пол дугу годну до 200.000 војске подићи и с њом толико време Аустрију обарати, у накритичнијем магновењу руском војском стесњени, толику своју војску морали су поражену видити. Доиста, руска војска има се од целе Европе као спаситељ Аустрије сматрати. Аустрија је била од Маџара тако стесњена, да је цео свет о њој био почео очајавати. Аустријска војска у последње доба била је већ јако ослабила. Деморализација се у њој такође залегла. Маџари напротив осим вешти вођа имали су једну фанатизирану војску, која је свакиј дан тако силно расла, да је свакиј предвидити могао известну пропаст аустријске војске. Но у судбини Аустрије лежало је, да буде Русијом спасена. Руска војска је дошла, и то у најнужнијем тренутку за Аустрију. Одма изгубише Маџари вољу и одушевљење; настаде међу њима раздор и неслога, и цела револуција изгуби пред народом моралну важност. Но мора се јошт и то додати, да се и храбрости и управљању руске војске доиста похвала приписати мора. Од како је кнез Паскијевић против Маџара ступати почео, ту се већ више није оклевало. Европском славом увенчана руска војска све је препоне ратне победила за најкраће време, непријатељу се показивала свуда, где се овај ни надао није. Начин како треба по степама и бреговима војевати, то најбоље зна руска војска и њени војводе. Маџарима није се дало оданути, но морали су се у ненадној забуни одма изгубити. Маршал кнез Паскијевић и овом приликом је показао свој милитаран таленат, као год свагда и свуде. Он није много теоретизирао, као што многи други ђенерали без нужде чине; но као практичан ђенерал начинио је добар план, и тај план морао се без закоснења у дејство привести. Руска је војска одма у живац – где треба – Маџарима ударила, и маџарска војска, маџарска храброст и одушевљење разбило се изванредном храбрости и дисциплином руске војске. Тако не стаде одма 200.000 маџарске војске, не стаде Кошута и целог маџарског правителства, а Аустија је спасена. – Русија је многе државе спасавала; помоћи Руса спасена је била цела Германија од јарма Наполеоновог, Турска од Мухамед Алије Египатског, и т. д. Ваљда ће то свет припознати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2441 on: June 11, 2020, 09:01:51 am »

Војводство Србско.
Једно писмо из диштрикта Кикиндског описује жалостно стање тамошњег народа нашег. Где је год што било, све је пропало, сва стока и све имање чрез Маџаре разграбљено; рана ни толико родила није да људи могу само бачено семе извадити, а сада опет на кукурузе, кои су нешто понели, навалише скакавци, те ће и ове сатрти, а осим њи народ никакве друге ране нема. Па поред тога јако мори колера и друге болештине, које се јошт тим умножавају, што су се људи, не имајући кућа, у којекакве земунице позавлачили и тамо живе. А највеће је зло и то, што до данас јошт у целоме диштрикту нема никакве законе власти постављене. Невоља, браћо, невоља, на све стране.
Једно писмо из Темишвара описује стање града за време обсаде. Ево неколико речиј, које смо извадили: Кад се почела приближавати сајузна војска, узеше инсургенти град бомбардирати, те су га 17 дана непрестано рушили, тако, да посада ништа није знала, шта се изван града на боишту догађало. Неколико дана пре него би царска војска град од обсаде ослободила, позвали су инсургенти Рукавину, да се преда на условија, која ће сам моћи назначити. Ђен. Рукавина одговорио ијм је, да ће он то место последњим фишеком бранити, а никако не мисли капитулирати. Па ипак ранила се посада већ дуже времена самим коњским месом, а уз то умирало је на дан сијасет солдатиј. – Бој код Темишвара трајао је 6 сатиј и био је врло жесток.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2442 on: June 11, 2020, 09:21:53 am »

Маџарска.
Досад једва се могао какав известан и поуздан глас о маџарском стању дознати. Из Кошутови ухваћени писама јасније даје видити се, какво је било стање инсургента. Кошут у своим писмима изјавио је, да се Маџари само наглим концентрирањем њиове војске спасти могу. - 'Жалостним срцем – вели Кoшут – но са чистим уверењем морам казати, да би целе провинције шта више 4/5 част земље оставити готов био, само да се могу наше силе концетрирати.' Зато је Кошут Бема ословио, да са целом својом армадом из Ердеља изиђе, и да се са другим корпусима саједини, јер 'кад би се ово саједињење приозвело, отечество било би спасено.' По Кошутовој жељи имао би Бем главну команду над целом војском примити, коју је сад Месарош имао, поред кога је био Дембинскиј као ђенерал-квартирмајстер. Но Гергеј се Кошуту противио, 'којега владање у последњем времену доказује, да је имао намеру са главном војском, под његовом командом налазећом се, на свој рачун, од правителства независно дејствовати.' Несложни су били и команданти 3-г војеног корпуса у Банату, као Гијон, Тот, и Баифи, кои су под Фетеровом командом дејствовати имали, јер Баифи није хотео ником повиновати се, окром Бему или Перцелу, и зато моли Кошута, да се заповест Баифији изда, он вели: 'у Банату владају неке препирке међу командантима, нуждан је ред, сагласјије и јединство, јер дугчије смо пропали.' Осим неслоге била је и у новцу велика оскудица, и због тога је такође маџарска ствар веома очајно стајала. Бем је искао од Кошута 800.000 фр. Кошут му одговара: 'Ја чиним само што један човек учинити може, али нисам ни ја Бог; из ништа не могу штогод створити.' Но опет је обрекао, да ће му на недељу шиљати по 200.000 фр., како се оправи фабрика банкнота, која ће се тек до 14 дана у ред довести. Кошут да увери Бема колики су велики трошкови, наводи да има издржавати 173.000 дејствујуће војске, и резервне швадроне од 18 хусарски рефимента, 20.000 болесни, 60.000 ландштурма, 24.000 заробљени и т.д., а осим тога 7 нови батаљона прави. Ову знатну силу доиста Кошут је концентрирати хотео, и онда, Кошут пише: 'туцимо у наоколо све наше непријатеље, и задобимо свету слободу.' Но види се да јошт 16-г Јунија са концентрирањем свију трупа није био на чисто, јер у једном писму од тог датума ту неследственост показује, где кори вође Гергејевог корпуса, кои су се без борбе до Мишколца натраг повукли: 'њиова је фиксирата идеа – пише он – сајузити се са нашом главном силом, а не мисле, да ће тим руску превелику силу на врат нам донети и нећемо имати времена један главан ударац против Аустрије произвести, и доћи ћемо између две ватре' – а мало даље вели: 'ово вам нужног знања ради поверително јављам, да само нагло концентрирање наши сила може нас спасти.'
Кад је Гергеј код Ђура натраг бачен био, и кад се у следству тога план, да се к Аустрији ступа, немогућан учинио, онда имала се армада ердељска, немачко-банатска и горњо-маџарска к Сегедину повући, сајузити се са бачко-банатском војском, а у Коморану оставити гарнизон од 20.000 људиј. Министер Чањи, ђенерал Киш и Аулић послати су због тога к Гергеју, али иј овај није хотео слушати. Гергеј, после изгубљене ђурске битке саветовао је правителству, да се преко Тисе премести. После тога Кошут метнуо је у безопасности банку, муницију ит.д., па јошт 24-г Јунија имао је надежду у Пешти остати. Јошт није хотео сасвим веровати, да Руси већ к Великом Вараду ступају, но опет први дана Јулија наложио је ђенералима Висоцком и Перцелу да Тису пређу; Перцел је командирао 2-гиј војениј корпус, свој собствен од 10.000 људиј и корпус Висоцки-Дежефија кои се састојао од 12.000 људиј. Ово корпуси били су подкрепљени колонама ландштурма, а особито Куманцима, и имали су определење: десну обалу Тисе и предел између Дунава и Тисе заједно са Сегедином чувати. Будући да Пешта није била никакова главна точка, због тога што је будимскиј град покварен био, зато Кошутовом плану није лежало, Пешту одржати, јер другчије – вели Кошут – 'морао би или од Тисе или из Бачке армаду горе концентрирати, али баш због тога изгубио би онакове пределе, где би после изгубљени битка, из земље армаду извући могао, а напротив Пешта ми никакову помоћ не даје. – Ја сад хоћу да идем од села до села, да купим добровољнике.'
Добровољници имали су се купити и у самој Влашкој, јер два емигранта оданде су дошла, и понудили се Кошуту, да устроје једну влашку легију. Он иј је послао Бему, ком је препоручио, да упадне у Влашку и да се у прокламацијама изјави као пријатељ и ослободитељ Влаха од турског угњетења, јер – Кошут вели - 'Турци се држе дволичне политике и зато треба иј компромитирати.' У последњем писму опет се спомиње неслога маџарски коловођа. Бем сам био је с Кошутом у неслоги. Бем је наложио, да се сва грађанска надлежателства у Ердељу укину, Кошут му је због тога пребацивао речима: 'Цела је земља због тога у ватри. Зашто ме компромитирате? Верујте, ја имам доста бриге и моји пријатељи нека ми је не умножавају.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2443 on: June 11, 2020, 09:28:28 am »

У бечкој 'Преси' о Гергејовој предаји налази се следујуће известије: У Араду држан је војениј савет; при њему су били, Гергеј, Кошут, Бем многи други знаменити заступници маџарске ствари. Гергеј, кои је и онако већ у маџарском сабору добио велику страну за себе, противну Кошуту, говорио је, да по његовом уверењу маџарска ствар пропада, и да је забадава свака противност, јер одатле може следовати коначно опустошење земље. Гергејеве речи нашле су одзива, и одма се једна јака партаја саставила, која је захтевала, да се инсургенти предаду. Међу они 30-40.000 људиј, кои су се предали, било је осим Гергејовога корпуса и више одељења инсургента они, кои су Темишвар обседали. А Кошут и Бем и други чланови маџарског сабора у следству тога одма су се к Оршави кренули, да оданде у турску земљу пређу. Кажу, да је Кошут понео са собом маџарске драгоцености, међу коима је и круна државна. Гергеј се предао кнезу Паскијевићу под тим условијем, да кнез моли монарха за њега, његову војску и за Маџарску. Као што чујемо, овај је глас приволео заповедника тврдиње Клапку, да се и он преда, и тако до сада је већ и онај час дошао, кад се врата Коморана отворише. Другиј опет кажу, да је Гергеј издао неку заповест, но да га његови хусари нису хотели слушати, већ да су му једнодушно послушност одрекли, и да је ова демонштрација највише принела ономе догађају код Вилагоша. Напротив прогласили су Гергеја за диктатора у место Кошута, и овај је почео извршавати своје званије са предајом војске, као и целе Маџарске.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #2444 on: June 11, 2020, 09:36:15 am »

Из Сегедина под 24. пр. м. пишу следујуће: Прекјуче смо ушли у Сегедин, кои смо од непријатеља остављен затекли, кои се повукао преко Тисе у М. Сегедин и у шанчеве иза овога лежеће. Од јутрошње доба Маџари су из овога последњега места живо пушкарали на предстраже, на обали с ове стране постављене, али нису ништа успети могли. У четири сата по подне, даде врховни заповедник код моста топове наместити и из ови као и из ракетски батерија ватру отворити, да изгна непријатеља из М. Сегедина и прелазак преко моста обезбеди. Дуж обале стајали су стрелци и једно одељење сережана под предводитељством њиови официра Бабића и Орлића. Првиј, подпоручник оточанскога граничарскога полка, из своје двоцевке живо је сам пушкарао, но несрећан је био да га је распрскавшиј се гранат згодио, чим је не сасвим лако у ногу рањен. Кад је собственом руком неколико хонвида побио, паднувши на колено, јербо му је једна жила на листу пукла била, рече своим сережанима: 'Напуните ми брзо пушку, да јошт којег од ови пангалоза убијем, и тим моју рану изцелим.' Ове речи храброга сережанскога официра наводимо само зато, јер су заиста характеристичне и дају ново доказателство о ратоборном чуству јуначки Срба граничара. И доцније кад се већ М. Сегедин нашим ракетама запалио и бунтовници га очистили, а наши стрелци са 40 сережана на чуновима превезли се преко, одликовали су се сережани опет, почем су својевољно у друштву са стрелцима и солдатима Дајчмајстеровим један стражњиј шанац на јуриш узели. Битка је трајала до 10 сатиј ноћи. Два топа и 100 заробљеника пало је у наше руке, а непријатељ је изгубио јошт и много мртви и рањени. Од наше стране није ни један пао мртав и имасмо у свему само до 29 рањени, и то понајвише лако. Од официра осим подпоручника Бабића јошт су рањени ђенерали Бенедек и Кордон, као и један стрељачкиј официр, од кои последња двоица већ су јуче опет могли на коњма јашити. Међу пребегшима, кои се число свакиј дан умножава, налази се и више Хрвата, кои су при заузећу Будима пали у робство бунтовника, као и Срба, кои су натерати морали се међу ребелима борити, али сваку су прилику употребили да к нама пређу. Тешко је описати радост ови људиј, кад видише опет своје старе заставе и своје другаре.
Logged
Pages:  1 ... 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 [163] 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 ... 299   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.036 seconds with 22 queries.