PALUBA
August 20, 2022, 04:26:04 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 [166] 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 ... 285   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 462629 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 664



« Reply #2475 on: June 23, 2020, 11:24:13 am »

Србске Новине, бр. 88. од 30. Августа 1849.

Рат маџарскиј је свршен. Последње гнездо инсургента, Варадин, у рукама је царским. На Коморану и Мукачу – док ово пишем – јамачно се већ царске заставе вију. Инсургента дакле више нема – сви су се или своим кућама разишли или се царској војсци предали.
И Млетци су пали. Коловође тамошње инсурекције слободни су одпуштени изселити се. И тако је мир повраћен и час онај дошао, где правителство аустријско неумолиму строгост закона ублажити може. Но ово ублажење не стои само у попуштању смртне казни и у амнестији, него и у задовољењу свију праведни жеља. Је ли се ово при оним строгостима последњега времена пред очима имало, морамо на свакиј начин посумњати. Надамо се, да ће то сада другче бити.
Велико питање о маџарским банкнотама све већма на среду излази. Хиљаде породица цело је имање у оваквим банкнотама, а у многим пределима и нема никаквог другог новца. Да ли ће то обстојателство побудити правителство, да онаке наредбе изда, какве су учињене са млетачким банкнотама, припознавајући њину вредност у полак? Ово би заиста желити било, зато је страшна то неправда против они, кои заповестима царски ђенерала повинујући се, своје банкноте не задржно издају, које се одма спале, и оваки до сада издани банкнота сагорело се у вредности више милиона. А то значи повиновење казнити, противљење пак наградити. Тешко је да правителство таковиј одговор може на себе узети.

Војводство Србско.
У једном писму из Бечкерека доставља нам се следујуће: 'Ми смо се надали, да ће бан, по полученом пуномоћију, у војводству надлежме власти поставити; али ево видимо, да се он не миче, јербо је Хајнау, како се Банат од непријатеља очистио, у Темишвар дошао, и ту без сваког споразумљења са баном наименује на три банатске вармеђе Амброзија комисаром, а овај опет за Торонтал постави Аризију, кои дошавши у Бечкерек постави у службе неког Штефулића, бившег маџарског капетана, Варгу, кои је црнобарског свештеника обесио, и друге, које сав свет као Кошутовце познаје. Политике ради понуди Аризи два Србина да се службе приме, а то су Стеван Вуковић и Живко Смедеревац; они су одговорили: да су готови служити, али не са србским вешачима и Кошутовцима, него с људма царским. И тако ето на чему смо! Код властиј се немачкиј језик употребљава, али се јавно говори, да ће опет маџарскиј језик владати. – Колера у целом Банату свирепствује. Скупоћа је тако велика, да се бојати имамо, да ће скорим један од другога отимати морати.'
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 664



« Reply #2476 on: June 24, 2020, 08:23:39 am »

Његова светлост премилостивиј господар и књаз наш благоволио је члену књажеско-србског совјета, народном војводства србскога ђенералу, кавалеру г. Стефану Петровићу Книћанину следујуће писмо одпустити:

Љубезни г. Книћанине!
На глас страдајуће наше оностране једнокрвне браће, ви сте све своје овамо оставили и њима притекли, да ијм помогнете сачувати живот, одбранити народност и извојевати права њиова, која су погажена била. Ви сте задатак ваш, колико се оружјем решити могао, у домашају вашем, сјајно решили, побеђени нисте нигде били, а свуде где сте ударили, разбијали сте.
Ово ваше племенито одушевљење и родољубије, храброст и пожертвовање, предобило вам је признателност целог србства, уважање велики царева, кои су јуначке прси ваше знацима отличја украсили, и право на награду од мене. Ја вам дакле с чуством срдачног задовољства на тако отличним заслугама, учињеним нашем роду, изјављујем моје и особито благоволење и дарујем златну сабљу, украшену моим именом и надписом 'за храброст.'
Са овим изјављењем ја јошт и све војнике ваше, кои су вас у прослављењу имена србског на бојном пољу подпомагали, похваљујем и поздрављам, желећи вам свима дугиј живот и постојано здравље, да се наше отечество са своим тако јуначким синовима дуго дичи и поноси, поздрављам и вас наусредније и са уверењем о мом савршеном и непремењеном благоволењу пребивам на свагда

У Брестовачкој бањи,                    Вам благонаклониј
15. Августа 1849.                        А. Карађорђевић с. р.



Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 664



« Reply #2477 on: June 24, 2020, 08:53:04 am »

Mаџарска.
'Рускиј Инвалид' садржи следујућиј војениј билетин, кои јавља о поражењу, које је ђенерал Лидерс маџарским инсургентима под Бемом 25. Јулија код Сибиња нанео. Пред војском од 14.000 људиј и 23 топа налазио се Бем, и био је принуђен, с губитком 3 барјака, 15 топова и 2000 људиј мртви и заробљени, повући се, и упутити к Колашвару. Губитак победитеља био је врло незнатан. Од главне руске војске следујућа су известија стигла:
28. Јулија. Главниј стан војске, са 4-том, 5-том и 12-том пешачком дивизијом и ове артилеријом, 2-гим ловачким батаљоном и једном сајуженом бригадом 4-те лаке коњичке дивизије, налазио се у Дебрецину.
Дивизија козака коњаника, мусулманска коњаничка регимента и ујанска регимента њ. ц. величества великог кнеза Николе Александровића са 4 топа јахаће лаке батерије № 8. сачињавали су под заповести ђенерала кнеза Бентова у селу Перч непосредствену предстражу пред Дебрецином стојеће војске.
Трећиј пешачкиј корпус, с коим су се три регименте друге лаке коњаничке дивизије сајузиле, марширао је В. Вараду, а предстража овог корпуса, посела је варош.
Из В. Варада изаслане буду две чете грофу Ридигеру; једна од ови, под предводитељством полковника Хрулева, имала је налог сајужење са главном аустријском армадом издејствовати; друга командирана полковником Мелинковим, да правцем од Колошвара известија о положају ђенерала Лидерса добија.
По налогу грофа Ридигера налазило се у различитим селима на путу од Дебрецина до В. Варада 60.000 порција, а у самом последњем месту 120.000 порција хлеба у приправности.
Гроф Ридигер јавио је, да стари шанцеви око В. Варада, премда су запуштени, могли би зато опет нападање издржати. Инсургенти су ту оставили 18 градски топова, од кои су неки заковани, 550 рањени и болесни и око 200 заробљени аустријски солдатиј са неколико официра. Од ови заробљеника начињена је једна команда и овој обрана града поверена. Тополивницу близу В. Варада инсургенти су при одласку своме порушили, но опет једна част машина у Арад је однешена, куда се и Гергеј повукао.
Војено одељење ђенерала Остен-Сакена приспело је из Токаја у Њиређхаз.
Ђенерал Чеодајев, кои је два батаљона селенгалске пешачке регименте, јакуцку и охоцку ловачку регименту, 3 роте другог саперског батаљона, једну сајужену бригаду четврте лаке коњаничке дивизије, три пешачке и две јахаће батерије, као и три козачке регименте заповедао, приспео је такође од Токаја у Њиређхаз, где је заповест добио, три дана бавити се, да за војску ране присрби.
По гласу известија, која су гласоноше 28. Јулија донели, налазила се главна част Гергејове војске 27-га рано у Нађ-Салонти, од куда се он путем Арада кренуо.
При свом одлазку од В. Варада у Нађ-Салонту имали су инсургенти много уморени, особито пешака. Подвози са пртљагом већ напред послани су били.
Као што су житељи В. Варада и около лежећи места говорили, Гергеј је намеравао, са Перцелом и Дембинским сајузити се, а заједно се и то говорило, да се и Бем са њима сајузити хтео.
29-га Јулија. Главниј стан са војском 2. и 4. корпуса  и са дошавшим осталим војеним частима и оделењем ђенерала барона Остен-Сакена, остао је у свом пређешњем положењу.
Ђенерал-ађутанту грофу Ридигеру, кои је са својом кавалеријом у Нађ-Салонти стајао, и баш онда тамо и трећиј пешачкиј корпус се управио, буде наложено, да сам у следујућим случајевима даље к Араду ступа: 1) средством позива аустријског главно-командујућег и по уверењу, ако и барон Хајнау сам против овог града иде; 2) кад би инсургенти с намерењем, аустријску војску напасти, Арад оставили, да се тек ђенерал Ридигер демонштрацијом коњаника против Арада ограничи, а повратак да безопасан задржи.
У случају ако би позван био од стране ђенерала Хајнауа да на Арад маршира, и ако аустријскиј главнокомандујућиј са својом војском против овог града не пође, треба да се гроф Ридигер од ови поједини движенија, без особитог допуштења ђенерал-фелд-маршала кнеза Варшавског уздржава.
Два чиновника маџарског министарства унутрашњи дела, која су данас из Салонте дошли, рекли су, да се влада пре 7 дана из Арада у Лугош преместила.
Гергејова војска налази се, по уверењу исти чиновника, у великом нереду; војене су оправе поремећене и нису се могле у В. Варад пренети. Рано 27. Јулија крене се Гергеј из Салонте, и гласало се, да Араду маршира. Ово казивање слаже се са известијама гласоноша подпуно.
Одељење ђенерала Остен-Сакена и она ђенералом Чеодајевим командирана војска стигла је у Њиређхазу.
Коњаници ђенерал-ађутанта Ридигера приспели су одвећ равним путем преко шуме, између села Иле и Серенда, у последње место; његова пехота је до Нађ-Салонте.
Дванеста пешачка дивизијаи сајужена бригада четврте лаке кавалеријске дивизије маршира, под предводителством ђенерал-лајтнанта Бушена, из Дебрецина у В. Варад, куда ће у три марша, 1. Августа, приспети.
По известијама, које гласоноше доносе, стајала је Гергејова главна сила 29. Јулија у Киш-Јену.
О саједињењу са Дембинскијевим корпусом не гласа се јошт ништа, но обште се овај глас разноси, да су се све силе инсургента код Арада концентрирати хтеле.
31-га Јулија. Главниј стан са 4. пешачком дивизијом заједно са својом и 2. сапеским батаљоном остао је у Дебрецину.
5. и 12. пешачка дивизија заједно са артилеријом и 2. ловачким батаљоном одмарширала је у В. Варад.
Војено одељење ђенерала барона Остен-Сакена и војска под заповести ђенерала Чеодајева приспела је у Дебрецин.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Остен-Сакен, Дмитрий Ерофеевич.jpg (246.13 KB, 622x754 - viewed 30 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 664



« Reply #2478 on: June 24, 2020, 08:56:20 am »

21-виј руски билетин јавља следујуће:
5-га Августа дође пред ђенерала Лидерса велико число Румуна и Саса, кои су натерани у маџарској војсци служити морали. Они су му донели глас о капитулацији Гергејовој. Одма на то пошље Лидерс запведнику своје предстраже заповест, преко једног парламентара команданту маџарског корпуса у Леснеку јавити, да се Гергеј предао, и њему да јави, или да оружје положи, или Ердељ остави; у противном случају биће другиј дан нападнут. Одма затим дозна Лидерс, да и у Дебри један корпус Маџара стои, и да један особитиј корпус из Баната маршира, да заједно са оним Русе нападну. Лидерс пошље, почем је своју предстражу у Деви оставио, врховном заповеднику ови маџарски корпуса, Бему, једног парламентара; но овај се изјасни, да је вест о капитулацији Гергејовој лажна, а он сам да је јошт доста снажан и да ће Русе напасти. Лидерс на ово заповеди ђенералу Енгелхарту, да јаку позицију пред Девом заузме. Но одма појаве се маџарски парламентари, коима је Лидерс 24 сата на размишљење дао, при чему ијм назначи, да ће ијм, ако безусловно оружје положили буду, код кнеза Паскијевића иста условија издејствовати, каква је Гергеј получио. 6-га у 5 сатиј по подне дође полковник Бекер са своим штабс шефом у Пинек, где се Лидерс налазио, и изјави, да је он, по одлазку Бемовом у Влашку, главну команду предузео, и полаже оружје. Лидер одма пошље подполковника Герзиванова и штабалног ритмајстера Скобелева у Деву. Маџарски батаљони презентирали су по реду с пушкама, положе оружје и одмарширају руској предстражи. 12 батаљона пешака, 8 швадрона са 50 топова капитулирали су овде.
Такође маџарска одељења у Дебри и Хацегу изјавили су, да су готови капитулирати. – У граду Араду капитулирало је 5-га по подне 3768 људиј, 143 топа; ту се нашло осим тога и нешто ране. У 6 сатиј преда рускиј ђенералмајор Бутурлин, пред коим су Маџари оружје положили, ф. м. л. Шлику град, кои га поседне. – Маџарскиј корпус, кои је у Лугошу стајао, раздели се на два одељења, од кои једно у Вал-Фачет, а друго у Каренсебеш оде.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
(S. Z.) Предводитељи маџарски корпуса Аулић, Ленкај и Лајнинген у Араду су преким судом погубљени. – Сва у маџарској стојеће царска војска разделиће се на четири корпуса, од кои ће један бити у Дебрацину, другиј у Сегедину, трећиј у Пешти, а четвртиј као резерва у Пожуну. – Последње Кошутово писмо, у овим новинама саобштено, није било писано Казимиру Естерхазију него Баћанију.
По поузданим известијама Варадин се предао царској војсци. Како је ово учињено, јошт обстојателног известија немамо; толико смо само разумели, да су сви хонвидци обезоружани и кући распуштени, бивши пак царски солдати такође обезоружани и у Осек оправљени, а официри сви послани у шајкашкиј батаљон. Како у Коморану ствари стоје, ништа јошт известно не зна се. Закључено бивше примирје прошло је, и ако се већ није предао, сада мора да се бомбардира. У самом пак граду влада великиј раздор међу посадом: једни хоће да се предаду, а други неће нипошто. Од они први већ иј је множина на царску страну пребегла.



* Лидерс, Александр Николаевич.jpg (98.07 KB, 622x746 - viewed 22 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 664



« Reply #2479 on: June 25, 2020, 11:34:29 am »

Србске Новине, бр. 89. од 1. Септембра 1849.

Војводство Србско.
Из Темишвара јављају нам, да се ђен. Рукавина од колере преставио. – Ђорђе Стратимировић одазван је у Беч, да прими неко званије код војеног министерства. – Ђен. Мајерхофер позива се царским ручним писмом не одложно у Беч. Он се сада налази негде у Банату.

Хрватска и Славонија.
Са Саве, 27. Августа. У садашњости нашој не можемо знати на чему смо и шта нас очекује. Знамо пак толико, да смо од прошле године до данашњег дана доста беда и невоља претрпили, а то нас и данас не мимоилази, но патимо и сносимо као народ без сваког политичног живота. – Чујемо да и по крвавом војводству србском уводе се старе системе не наситни и народу не сносни таблабирова, те се око тога настојава, да се свака искра народног живота угаси. Ето идемо да видимо, какви ће се из тога плодови произићи. – Од Загреба толико знамо, да се тек сада банско веће почело опирати октроираном уставу; а што се банско веће није тога раније отресало, но је чекало док нису дошле виле к очима? Сад му ни мало зато хвала, кад чини оно онда, кад му време није! Ови људи дишу аристократичним духом, па би ради, да ијм опет може оно време доћи, када би по свом старом обичају свој народ гулили и себе држали за цареву браћу. Оваковим људма не може се никакво поверење предполагати, нити отечество велико добро од њи изгледати. – А зашто у данашње време не излазе ни једне србске новине – јер кукавниј 'Позорник' не може, а и неће нигда сматрати се за народниј орган? Згодно су сад ове абсолутисте уредиле, да Срби немају ни једног свог органа, у ком би своје невоље и јаде пред светом изражавали. Тако је сад до основа србство морално и физично погажено! Надамо се, да ће, и те проклете вериге једном свалити се са жалостног србства. Ово вам само нешто за сад пишем, јер нити могу, нити смем више, будући се боим, да ћете и ово писмо добити.

Загребачке н. новине пишу, да царско-руске војске одлазе из Маџарске, а само трећиј војениј корпус под ђен. Ридигером остаће код Кошице и Прешова. – Гергеј се већ налази у Градцу, и сасвим је слободан.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 664



« Reply #2480 on: June 25, 2020, 11:37:40 am »

Маџарска.
О славној оној битки код Темишвара нисмо јошт имали обстојателно известије. 'Soldatenfreund' сада тек о њој пише на следујућиј начин:
28-га Јулија дигне се првиј војениј корпус од Ст. Петера к Араду, резервниј корпус од Варијаша к М. Бечкереку, куда је и кавалеријска дивизија Валмодене и трећиј војениј корпус из Чанада управљен био. Главниј стан дигне се рано у 6 сатиј из Ловрина, стигне на скоро руску дивизију, и приспе много раније него ова у село Билет, те је тако и авангарду сачињавао. Овде буде јављено, да је М. Бечкерек инсургентима поседнут; глвниј стан оде дакле на тако названи хунскиј брежуљак, пред село лежећиј, с кога се на далеко видити могло, да положење непријатеља рекогносцира и промарширање руски дивизија изчекива. Непријатељ, кои је место тек слабо посео, повуче се при приближавању наши трупа одма натраг, но борио се јошт на десној страни села овог дугачког, а међутим је гл. стан на левој страни ушао, и не мотрећи на ову непријатељску ватру, која одма затим од наши топова занеми. Будући да јошт никакви квартира није нађено било, а јављено је, да је непријатељ од прилике три четврти сата од села позицију заузео, оде ф. ц. м. барон Хајнау на један, од прилике 3000 корачаја пред селом повлачећи се брежуљак, од куда се врло добро непријатељска позиција на путу према Темишвару, а са знатном силом поседнута, прегледати могла. За овим је брежуљком добро положење за обрану, и зато су нуждна расположења учињена, да се на њему очекива да стигне резервниј корпус, кои овога дана великиј марш имао је прећи, и зато пре 5-6 сати по подне преко Ходоња стићи није могао. Но непријатељ поздрави нашу авангарду са жестоком ватром из топова, која је с наше стране тако исто жестоко одговарана с већим числпм топова подпоможена, врло жестоку и очајателну борбу произвела, која је преко 10 сатиј трајала, и која се зато и поред добре позиције непријатељске и и поред свега његовог усиљавања на последку бегању подобном повлачењем инсургента окончала. Непријатељ је имао ту корист, што је наше нападање у приправном положењу изчекивао, и што је у почетку боја јачиј био, Напротив ми, не намеравајући нападати, докле су наше трупе марширале, тек само смо два корпуса у бој увели, због чега, будући је расположења тек на бојном пољу наређивати требало, а ова расположења наређујући и наше трупе, које су као обично у реду марширале, на војене позиције постављајући, учинило се, да смо губили време и оклевали, на последку, будући је артилеријска резерва с почетка далеко била, не само да је непријатељу могуће било у својој позицији држати се, већ одма и терен задобити, јер је наше лево крило прекрилио и нашу ту намештену кавалерију све већма стесњавао, док већ једанпут око 5 сатиј по подне батерије артилеријске резерве на ово крило не приспеше и у једно резервниј војениј корпус од Ходоња појави се. Сад се већ окрене лист; непријатељ, од наши у маси извезени топова уплашен а с леђа и с плећа од резервног корпуса у опасности, стане се брзо повлачити, с почетка управо Ст. Томашу, а од наше резерве једнако стесњен, упути се к Лугошу. Он покуша пред вече јошт једанпут нашем левом крилу, шта више и с леђа нам грозити, но буде опет узбијен. Између 7 и 8 сатиј у вече уталожи се пуцњава овог жестоког дана; непријатељ је на ново потучен и град Темишвар од обсаде ослобођен. Одма после пуцњаве изгубе пратиоци фелдцајгмајстора из очију; зато су дуго јашили којекуда за његовим трагом, а наћи га не могаше, и кад је већ мрак пао, оду исти у М. Бечкерек у гл. стан, мислећи, да је фелдцајгмајстор коим од многи тамо водећи путова тамо отишао. Но и ту није био; ми смо чекали, и не без брижљивости, до поноћи, но забадава, и били смо обштег мненија, да ће код којег од корпусни команданта у бивуаку преноћити. Једанпут већ око 8 сатиј из јутра стигне глас, да је фелдцајгмајстор већ од 8 сатиј у Темишвару, куда је, под једном јаком коњаничком ешкортом, а само од ђенерала Сузана и неколико ордонанц-официра праћен, одјашио, да извести што пре и првиј храбру градску посаду, да је град од обсаде ослобођен. С неописаном радости био је примљен. Премда при свим досадашњим операцијама и бојевима одважност као главниј карактер главнокомандујућег светли, то би опет требало да бој 28-га и крај овога дана овај знак у највишем степену на себи носи. Ослобођење већ и онако стесњеног града Темишвара, и морално дејство, које је непрестано узбијање непријатеља у његовим редовима произвело, и које се већ по гомилама бегунаца њиови види, може у многом одношењу као одсудителна корист за даље операције сматрано бити, а особито солдатима лепа је то награда за претрпљене тегобе овога војеног похода.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Што се тиче обране Темишвара, ставићу неколико биљежака, и назначити, да нападачи нису онако нападање предузимали, као што обсада изискује, зато опет њиове добро положене и од прилике са 100 топова и хаубица, и 30 мерзера утврђене батерије скопчали су са парапелним комуникацијама, које су до најмање подробности и са јаким и дубоким шанцевима правилно саградили. Особито пак притом у очи пада расипно употребљење грдног числа песчани џакова и страхота велики кошева за шанцеве. Сви учињени послови показују, да су инсургенти при овом нападању, које је главно с преда на варадинску капију управљено било, врло много енергије развили, и да су велке силе за посао напрезати морали. Но чини се да је ту иста намера царствовала, као и при нашем нападању прошасте зиме на Коморан, почем су с почетка с намером да ће град с бомбардирањем на предају приморати, само неколико батерија саградили, и тек после, кад су видили, да самим бомбардирањем своју цељ достићи неће, и кад је жестока и добро гађајућа ватра из града много квара инсургентима наносила, мислили су на заклон и обсади сходно дело. Да су инсургенти у почетку цернирања праве се обсаде латили, онда би по свој прилици град освоили били за 3 месеца, почем су ијм прилична једна шумица и остале потребе при руци биле, а притом је град сваку оскудицу трпио. Штајн, Сабо и Дембински веле да су пословима нападања управљали, и ако последње точно примотримо, треба да знамо, да су Хаузара вештине утврђивања прилежно листове превртали. Ђенерал инсургентскиј Вичеј био је командант цернирајућег корпуса. Обрана је била славна, а посада има најправедније искати, да се за храбро држање поред многи неповољни обстојателства богато награди. Посада је већ с почетка била слаба, и – много се више због колере и тифуса него од непријатељски танета – до 1200 људиј умалила, и морала се већ коњским месом ранити. У брашну и вину није било оскудице, но највише у другој рани, од које се понешто и то у врло малом количеству а за одвећ велику цену добити могло. Један петао доскора коштао је 5-6 ф. ср. Са свију страна похваљивана је била делателност овде постављени инжинирски официра. Подполковника Симоновића обште сви жале; он буде, кад је ноћу 19-га Јулија на ватру, која се преко пута његовог обиталишта појавила, из казамата под варадинску капију изишао, да тамо наредбу учини, на врати од једног комада граната у врат погођен, а после неколико минута издане.


* Битка код Темишвара.jpg (573.13 KB, 1282x874 - viewed 59 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 664



« Reply #2481 on: June 25, 2020, 12:00:21 pm »

Србске Новине, бр. 90. од 2. Септембра 1849.

Војводство Србско.
Једно писмо из Руме описује нам одлазак г. ђен. Книћанина из Титела, и путовање његово по Срему до Руме. 15-га пр. м. држано је на обкопима у Тителу благодареније Богу. Том приликом раздељене су медаље србијанским и шајкашким војницима, кои су се храбро у биткама показали. На концу опростио се ђен. Книћанин са војском, ватреним једним словом, у ком је прво Шајкашима благодарио за њиову послушност и храброст, показану у толиким приликама под његовом командом, уверавајући иј, да ће му то вечним споменом у животу његовом остати; затим препоручио ијм је, да би као до сада на век остали верни своме цару и народу. После тога, благодарио је Србијанцима, кои су се за браћу своју овдашњу онако храбро и са одушевљењем борили. Представио је свима ону велику ползу, коју су ово- и оно-страни Срби отуда добили, што су заједнички ову годину дана борећи се провели, говорећи: 'Сад је брат брата познао. Неће више овостраниј Србин наметати оностраноме име Турчина, а овај опет ономе Швабе. Уверили смо се очевидно и из дела, да смо сви браћа и да су интереси свију нас обшти.' Најпосле молио је, да браћа војвођани буду задовољни овом малом помоћи, коју ијм је мајка Србија за сада указати могла, 'јербо, рече, сад смо се тек познали, - а од сад – не дао Бог да вам до нужде дође – биће нас и више! – а исто се надам, да ћете и ви нама доћи, ако нам кад до невоље буде!'
18-га се војска србијанска кренула на пароброду у своје отечество, испраћена шајкашком бандом и многим благословима. Између остале господе пратио иј је и врлиј родољубац ц. кр. капетан Стефеновић.
19-га отишао је на пароброду г. ђен. Книћанин у Сланкамен. Дотле су га пратили многи официри са командантом шајкашким, мајором Бунчићем. Две шајке са топовима пратише пароброд, без престанка пуцајући, којој пуцњави целога пута одговарао је топ са пароброда. А са обкопа страшном грмљавином испратише свеколици топови свога јунака, кои иј је пуни 14 месециј онако честито, на јад и пропаст душмана, употребити и сачувати знао.
Доспевши у Сланкамен дочекао је и угостио г. ђенерала, као и сву његову свиту, честитиј Србин и ондашњиј трговац Павле Марковић. Јошт овај истиј дан одпутовао је г. ђен. Книћанин, са капетаном Стефеновићем и мајором М. Петровићем, даље и приспео у србску задужбину – намастир Гргетег. Одатле је са епископима Атанацковићем и Крагујевићем обишао Раваницу, Јазак, Хопово и Крушедол, а 20-га у недељу присуствовао је у Иригу на божественој служби. Народ многочислениј дочекао га је радостно. Људи, жене и деца надметали су се ко пре да види тог славног јунака, кои је војводство од крајње погибели спасао. Кад је из цркве излазио, обколио га је народ тако, да крочити није могао. Ту је скупљенима неколико речиј изговорио, опоменувши иј на верност, коју су цару своме дужни, и на љубав, којом су к роду своме обвезани. Од сада, рече, што год тражили будете, тражите путем законим, и тако се надати можемо, да ће цар учинити шта је обећао. А треба, вели, и мало стрпљења имати, зашто смо имали четири точка у блату; два смо већ исчупали, па шат јошт и она два исчупамо: само слога – пак ће све бити.
23-га кренуо се ђен. Книћанин из Гргетега преко Ирига у Руму. Пратили су га владика Крагујевић и архимандрити Стојковић и Ивачковић, покрај више друге господе. На граници румског хатара пресрела га је велика депутација са развијеним народним барјацима. Ту је румскуј парох Моловић ђен. Книћанина поздравио трогателним словом. – Приспевши у Руму, посетио је ђенерал св. бана, кои је тај дан тамо из Баната стигао. Овде слави и весељу није било краја ни конца. Пред конаком г. Книћанина сву ноћ се певало, свирало и играло. Ту је он такође народ ободрио и на дужност цару и народности опоменуо.
25-га одпутовао је ђен. Книћанин са св. баном преко Хрватске у Беч, да обоица цару предстану и оно, што су заједнички оружјем у руци на бојном пољу започели, доврше на путу мирном и законитом.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 664



« Reply #2482 on: June 26, 2020, 08:10:18 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Гргетег.jpg (267.43 KB, 890x657 - viewed 17 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 664



« Reply #2483 on: June 26, 2020, 08:12:28 am »

Маџарска.
Из 23-г руског известија о дејствујућој војсци у Маџарској изводимо следујуће:
Ђенерал Гротенхелм са својом војском оставио је 3-г Августа Колошвар. 5-г је одељење једно његове војске, под предводителством аустр. полковника Урбана, стигло у Банфи-Хунвалд. Онде је нашло на нешто маџарске војске, коју је разбило и два топа са два барјака освоило. Ђен. Гротенхелм је сазнао, да се једен маџарскиј корпус на северној страни од Колошвара к Деви и Самош-Ујвару налази. 7-г крене се полковник Урбан к Деви, и пошаље к маџарском корпусу гр. Карниса с Гергејовим писмом као парламентера, да иј на капитулацију позове. Некиј официр, кои је, од ђен. Гротенхелма кнезу Паскијевићу послан, састане се у Банфи-Хунвалду са маџарским парламентером, кои је имао јавити ђен. Гротенхелму, да онај корпус, кои је од Урбана разбијен, преко Џуџуа, Красне и Сибеа пошао, хоће, руској војсци да се преда. Ђен. Гротенхелм одма полковника Мијелинкова са своим оделењем и 100 козака пошаље из Мезе-Телегда у Џуџу. У исто време крене се ђен. Сас са своја два батаљона пешака, две батерије топова и једном региментом козака из Вел. Варада и Колошвара, да постави комуникациони корпус између Гротенхелма, Лидерса и главне војске. Ђен. Панјутин оставио је са своим корпусом 7-г аустријску војску, и отишао из Киш-Фалуа у Арад, и оданде к Уј-Ст.-Ани, где се је 8-г са трећим пешачким корпусом састао. 7-г дођу два маџарска парламентера к трећем пешачком корпусу, и изјаве, да корпус гр. Вичеја, дошавши у Борош-Јене, хоће као и Гергеј пред руском војском оружје безусловно да положи. Вичејов корпус састои се из оне војске, која је Темишвар блокирала и против бана војевала. Најпре је био отишао к Лугошу, но на скоро се поврати и Русима приближи. У овоме корпусу било је 8-10.000 момака, но број је овај јако умален, јер момци као год и официри кући беже. 9-г је дошло у В. Варад девет швадрона Маџара са 4 топа из Вичејове војске; они су се безусловно предали и своје барјаке с оружјем положили.

Рускиј 24-тиј билетин следујуће јавља:
Подполковник Исаков по упутствију аустријског војеног министра отиде у пратњи једног аустр. официра из Ђура у Коморан, да посади тамошњој саобшти, какосвари маџарске стоје, и да је на безусловну предају града приволи. Заповедник Клапка, кои се у обшанченом стану под зидовима Коморана с неком части војске налази, одговорио је: да се он о свему најпре, што се код Арада догодило, известити мора, и да ће тамо два официра послати; међутим са за 14 дана примирје закључи, за које су се време налазили како Маџари, тако и обсадниј корпус на миру. Ђен. Грабе измаршира са своим корпусом из Бистрице Бањске у Леву, где је 13-г Августа стигао, и своју војску одмарао.
Ђен. Лидерс јавља из Ердеља, да се је корпус мајора Фрушера, кои је код Хастега оружје положио, састајао из 1500 момака, 8 топова, 8 кара и 8 застава. Овај је корпус у Сибињ премештен. Ђен. Лидерс похваљује особито обхођење влашки партизана Јанкула, Аксемџија и Сентивана, кои су постојанством своим много к победи Сикула принели.
Ђен. Гротенхелм, по долазку своме у Деж, дозна, да су Маџари под Кацинским 3-га ову варош оставили. Он пошље за њима једног штабс-официра с писмом Гергеја, да иј понуди, да се на милост и немилост предаду. Овај официр нађе корпус Кацинског у стану код Сабоа, кои се састајао из 15.000 момака и 30 топова. Кацински пошаље два парламентара Гергеју у В. Варад. Тамо су стигли 12-г а повратили су се 13-г, почем су уверење добили, да ће Кацински оружје положити.
Примирје, са градом Комораном закључено, изишло је, а град се јошт није предао. Посада тражи безусловну амнестију и за све официре.
Онај Гергеј, о ком смо пре јавили да се у Градцу налази, није Артур Гергеј, маџарскиј диктатор, него његов брат Гаврил, ц. кр. пензионисани мајор. Артур Гергеј доведен је у Клагенфурт, и тамо ће имати остати. – Ђенерали Рот и Филиповић, кои су лане у маџарско ропство пали, налазе се сада у Пешти.

Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 664



« Reply #2484 on: June 26, 2020, 08:15:00 am »

Русија.
Њ. в. цар издао је следујућу дневну заповест на војску:
Децо! Бог је благословио вашу ревност, вашу храброст, ваше не уморно издржање у тегобама,
Децо! ви сте вашу дужност учинили, и буна је угушена. Где се непријатељ усудио вас дочекати, ту сте га победили, и у бегству га корак за кораком гонећи, на последку сте видили редак догађај: сва непријатељска сила пред вама је оружје положила и безусловно се нашој милости предала. За два месеца дана ми смо узели и нама се предало: 150 застава и 400 топова, а преко 80.000 бунтовника положише оружје. Слава и чест вама, слава и чест вашем победоносном предводитељу. Ви сте се, као свагда, достојни показали имена победоносне војске цара свију Руса. Ја вам благодарим свима и сваком понаособ. Ја сам с вама задовољан, ја се поносим с вама.
У Варшаву 22. Августа 1849.        Никола.

Као што 'Уст. Новинама ' пишу, у Варшави се држе многе дипломатичне конференције. У овима осим цара и наследника участвују следујућа знаменита лица: президент министерства кнез Василичков, ђенерал-ађутант наместник Кавказке кнез Воронцов, ђенерал и војени министер Адлерберг, државниј секретар гроф Неселроде, ђенерал-ађутанти Орлов, Толстој, Бенкендорф, затим ђенерали Ден и Туркул, застпник кнеза Варшавскога, ђенерал царске свите Брин, и сада тамо бавећи се рускиј посланик при двору пруском Бејендорф. Од стране Пруске дејствује посланик Рохов, ђен. Најман и полковници Најман и Тимен. Аустрију заступа гроф Буол, а Француску ђен. Ламорсијер. Англија и Турска немају особити посланика, но заступају иј њини агенти. Осим споменути лица има у Варшави јошт много ђенерала, дипломата и саветника.

Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 664



« Reply #2485 on: June 27, 2020, 07:17:32 am »

Србске Новине, бр. 91. од 3. Септембра 1849.

Војводство Србско.
'Славенскиј Југ' следујуће пише: 'Бачвани се највише туже на некакве немачке легије, које су по Бачкој пљачкале. Маџари што су узимали и отимали, ишло је изван приватни злоупотребљења преко власти, свуда су пописали добра и попечатили, пак што је однешено, оно је пописано, тако да се зна куда је, ко је, и на коју цељ однео. Али ови несретни немачки легионерци, калфе и хандверксбурши, били су праве арамије, лопови и разбојници, јер су Србе свуда без рачуна и зазора пљачкали и робили, - и то су тобоже они одушевљенци, кои за слободу војују и кои наше Србијанце и граничаре ајдучким четама називљу. Тако су ови помаџареници далеко гори, него сами Маџари!'
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 664



« Reply #2486 on: June 27, 2020, 07:20:54 am »

Маџарска.
Рускиј 25. војениј булетин доноси следујуће вести:
Руско-аустријско војено одељење полковника Убана, удари на маџарску задњу стражу 4. Августа код села Сесеварош. Козаци и улани бежеће гонили су до Банфи-Хуњада, где су Маџари јаку позицију заузели, - но 7-г буду од предстража Урбанови нападнути, потучени и до села Сује узбијени. Маџари су изгубили 150 мртви, 500 заробљени, 2 топа и 2 заставе. Урбан је имао 11 мртви војника, а рањени 2 виша официра и 28 прости војника. Имали су јошт 18 коња мртви и 25 рањени. Маџари су гоњени до села Ецека, јер је Урбан известије добио, да је Касинцијев корпус из Вармароша у Деч одмарширао. Овај корпус имајући 12.000 момака са 56 топова, положио је оружје 13-г у Сбиру, где је ђен. Гротенхелм са своим оделењем стигао, - али на једанпут влашкиј батаљон и пољски официри капитулацију одбаце и у Нађ-Бању похите. Полковник Урбан буде за њима изаслан, да иј достигне. 14-г се преда град Мункач руском ђенералу Карловићу. Посада је износила 32 официра, 329 прости војника са 21 топом и једном заставом. Ђен. Карловић остави један батаљон у посади, и измаршира са своим корпусом 18-г у Кошице. У околини Миколошца укаже се једна чета Маџара под предводитељством Спаинке. Заповедник Миклошца, мајор Гале, добије писмо од Гергеја на Спаинску, у следству којега је он оружје Русима положио. Ђен. Ридигер предао је све маџарске заробљенике са топовима и одузетом раном од корпуса Гергејовог аустријским комисарима. Јошт се неколико маџарски чета по шумама витлају. Маршал Паскијевић заповест је издао, да већа част руске војске Маџарску остави, и да се у пределе царства руског повлачи.

У 'Франкфуртским новинама' саобштавају једно писмо од неког Франкфуртовца, кои је код Гергејови хусара служио, у којем писму излажу се узроци драме Гергејове армаде. У том писму говори се, да је Гергеј био са својом армадом сасвим обкољен, солдати су били великим маршевима и глађу уморени, и да се са успехом дуже држати неби могли. Поред тога јошт и у армади су особита мненија владала, која се нису слагала са Кошутовим тежњама. Гергеј сам је таковиј човек, кои није желио као Кошут народ у већу пропаст бацати. Трупе нису хтеле да разуму шта је то република, но свагда су већу симпатију к монархији показивале. Хусари, као год и други маџарски солдати, у свако доба били су горди, што краља свог служе; ово се код њи ни у револуцији није дало сасвим сбрисати. Кошут је свакиј дан од свог популаритета губио; за њега су солдати говорили: 'да он много говори, али где је опасност, онда га нема.' У последње доба, с тим су тешили солдате, да је Пруска Аустрији рат објавила, но и ово није иј могло од њиовог закованог мненија одвратити. Кад се Гергејова армада предала, не може перо описати радост, коју су солдати чустввали. Солдати и официри, сви су се грлили и љубили. Сам рускиј командант, при овом позорју сузу је из ока пустио. Аустријскиј ђенерал кнез Лихтенштајн хотео је маџарским солдатума слово држати, но био је тако погружен, да није могао ни реч прословити.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 664



« Reply #2487 on: June 29, 2020, 09:22:01 am »

Аустрија.
У једном писму из Беча достављају нам, како је тамо у обште житељство у великом незадовољству, и недоумењу, а министерство ипак сваким могућим начином настои октроираниј устав одржати, и не мисли ни најмање од њега попустити, изузимајући што је склоно јужно-славенским земљама концесије учинити. У истом писму јављају нам, да је тамо пукао глас о неком немиру у Бачкој, кои ће то причинити да Срби ништа не добију. Чудо нам је, да се у Бечу такови гласови чују, а код нас, кои смо у суседству с Бачком и Банатом, о томе се не чује ништа! Ми толико само знамо, да су Срби истина немирни, али не што би сумњали о получењу права свои, за која су толико патили, него што повративши се на своја огњишта, све су у праху и пепелу затекли. То је немир Срба, а ко ће ијм то за грех приписати? - Г. ђен. Книћанин добио је ови дана Терезијен-орден, с коим је индигенат и баронство скопчано. – Св. патријарх је оздравио, и скорим ће делати почети. Он ће участвовати у оној великој конференцију, на коју су сви великаши и начелници покраина позвани.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 664



« Reply #2488 on: June 29, 2020, 09:23:45 am »

Србске Новине, бр. 92. од 6. Септембра 1849.

Ако је кои народ у монархији аустријској заслужио каково призреније и управо награду, а и материјалну помоћ за приврженост и непоколебиму верност, владајућој династији у свима приликама засведочену: то је заиста народ србскиј достојан свакога призренија и награде од правителства аустријскога. Свакиј дан добивамо известија о страховитој несрећи, која је житеље србског војводства постигла, и света је дужност правителства своју позорност обратити на оно жалостно стање, у којем се ти грађани налазе, кои су крв и благо своје жертвовали за одржање монархије и престола царскога, кои сада пак без крова и хлеба блуде, и без сваке помоћи наступајућу зиму с очајањем изгледају! Особито пак највеће призреније и милосрдије заслужује Новиј Сад, ова некада цветајућа варош, почем је читаву годину дана сваким мукама непријатељске посаде изложена била, најпосле је сама морала пасти жертом своје постојане верности, а њени житељи после претрпљени мука сад као просјаци разсути по свету тумарају. При свему овом жалостном стању, које у сваким човеческим прсима највеће саболезновање пробудити мора, трговци исте вароши находе се у особитом и посве невољном положењу, почем су не само све, што су сами и њиови предци стекли, изгубили и најнужнији потреба лишили се, него и никакви средстава немају, да себе и своје изране, а осим тога имају и дужност према своим поверитељима, које сада при најбољој вољи без какове помоћи нису у стању испунити, и себе тим виде опасности изложене, да губитком кредита своју последњу котву спасења – заслугу – изгубе.
У интересу саме човечности и обштега блага, а и по самом праву требало би да правителство овој несретној, своме монарху редком верности оданој вароши пристојну подпору што скорије даде и скупа не заслужено поремећениј кредит страдалницима каковим год начином прибави, почем иначе ова својом верности к монарху у несрећу бачена жертва била би сиротињи и очјању изложена, а држава би се безмерним бројем безпомоћни просјака закрилила.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 664



« Reply #2489 on: June 29, 2020, 09:25:46 am »

Војводство Србско.
'Преси' од Тисе 25. Августа ово пишу: 'Варадин је јуче капитулирао, и данас је од инсургента нашим трупама предан. Са овим делом, које је за јужно-дунавско саобраштење од велике важности, скопчана су и друга важна питања, која су са организирањем Маџарске тесно скопчана. Хоће ли се славонско-сремска ђенерал-команда опет обновити? и ако се обнови, хоће ли столица њена бити у Варадину, или у Осеку, у средоточију Славоније? Хоће ли се војводство фактично установити, и хоће ли се столица војводе у Варадину или у Темишвару наместити? Будућност мора на ова оба питања скоро одговорити, јер организирање југа не може се даље повлачити, будући већ једанпут духовима мора се показати пут, по којем се кретати имају. Овде јошт предстои једна кризис, но која ће само изнутра врити, будући недостатком дозвољеног материјала не може се споља развити. Овдашњи демократични федералисте увиђају већ, да су њиови планови у тој мери изгубили се, у којој се мери маџарска инсурекција губити почела.'
'Südsl. Zeitung' пише следујуће: 'Један од јужне војске у Загреб дошавшиј ц. кр. официр приповеда, да су официри у логору руском отворили између себе велику подписку на помоћ упропашћени бачки и банатски Србаља. До сад се на ову цељ већ подписало 5 милиона сребрни рубаља, будући су многи од руски официра синови врло богати књажески породица.
'Südsl. Zeitung' даље јавља да су 29-га пр.м. ђен. Книћанин и св. бан приспели у Загреб. Сутрадан је бан одпутовао у Беч, а за њим после и ђен Книћанин, кои намерава из Беча ићи у Златниј Праг, а одтуда у Варшаву. – У Загребу је 29-га пр. м. проглашен октроираниј устав.'
'Загребачке немачке новине' поводом предаје Варадина следујуће пишу: 'Срем се сада чист од непријатеља, кои је од Срема само тврдињу Варадина у своим рукама имао. За избављење Срема има се благодарити најпре логору србском у Карловци, доцније кад се непријатељ осилио, обзорителност и управљању храброг полковника Мамуле, а у последње време кад је бесомучниј Перцел навалио, за спасење има се благодарити челичној храбрости банове војске. Бедни новосађани хите сада међу развалине своје негда цветајуће вароши. Многе су вароши у Маџарској пропале, али ни једна није тако као Новиј Сад. Љубопитни смо, шта ће бити немачким новосадским грађанима, кои су сви, изузимајући неколицину, са инсургентима беснили противу Срба у Н. Саду? Нисмо пријатељи освете и немилосрдности, али убице и арамије треба десница закона да порази.
Бачвани се туже, да се пређашњи солгабирови, кои су с бунтовницима држали, опет у своја званија постављају.
Путници, су кои кроз Банат и Бачку прошли, описују тамошња опустошења на најгрознији начин. Сентомаш, Перлез, Новиј Сад – све су саме развалине, друга мања места не помињући. И при самој изваредној помоћи и подпори многи, требаће много година, док се опустошена поља ове простране плодоносне земље прилежним рукама сада од части разсејани, од части истребљени житеља опет у пређашњиј цвет дођу.
Правителство војводства закључило је србске посланике Живановића и Пасковића из Беча натраг позвати, јер нема поверења к њима. У колико ми знамо, ово је правителству било предложено, али није коначно закључено, него је само решено, речене посланике опоменути, да известија о дејствовању своме правителству достављају и од њега наставленија траже.
Председатељ правителства Теодор Недељковић 3-га т. м. преставио се у Земуну.
Logged
Pages:  1 ... 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 [166] 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 ... 285   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.036 seconds with 22 queries.