Српске буне

[JASON]

Србске Новине, бр. 90. од 2. Септембра 1849.

Војводство Србско.
Једно писмо из Руме описује нам одлазак г. ђен. Книћанина из Титела, и путовање његово по Срему до Руме. 15-га пр. м. држано је на обкопима у Тителу благодареније Богу. Том приликом раздељене су медаље србијанским и шајкашким војницима, кои су се храбро у биткама показали. На концу опростио се ђен. Книћанин са војском, ватреним једним словом, у ком је прво Шајкашима благодарио за њиову послушност и храброст, показану у толиким приликама под његовом командом, уверавајући иј, да ће му то вечним споменом у животу његовом остати; затим препоручио ијм је, да би као до сада на век остали верни своме цару и народу. После тога, благодарио је Србијанцима, кои су се за браћу своју овдашњу онако храбро и са одушевљењем борили. Представио је свима ону велику ползу, коју су ово- и оно-страни Срби отуда добили, што су заједнички ову годину дана борећи се провели, говорећи: 'Сад је брат брата познао. Неће више овостраниј Србин наметати оностраноме име Турчина, а овај опет ономе Швабе. Уверили смо се очевидно и из дела, да смо сви браћа и да су интереси свију нас обшти.' Најпосле молио је, да браћа војвођани буду задовољни овом малом помоћи, коју ијм је мајка Србија за сада указати могла, 'јербо, рече, сад смо се тек познали, - а од сад – не дао Бог да вам до нужде дође – биће нас и више! – а исто се надам, да ћете и ви нама доћи, ако нам кад до невоље буде!'
18-га се војска србијанска кренула на пароброду у своје отечество, испраћена шајкашком бандом и многим благословима. Између остале господе пратио иј је и врлиј родољубац ц. кр. капетан Стефеновић.
19-га отишао је на пароброду г. ђен. Книћанин у Сланкамен. Дотле су га пратили многи официри са командантом шајкашким, мајором Бунчићем. Две шајке са топовима пратише пароброд, без престанка пуцајући, којој пуцњави целога пута одговарао је топ са пароброда. А са обкопа страшном грмљавином испратише свеколици топови свога јунака, кои иј је пуни 14 месециј онако честито, на јад и пропаст душмана, употребити и сачувати знао.
Доспевши у Сланкамен дочекао је и угостио г. ђенерала, као и сву његову свиту, честитиј Србин и ондашњиј трговац Павле Марковић. Јошт овај истиј дан одпутовао је г. ђен. Книћанин, са капетаном Стефеновићем и мајором М. Петровићем, даље и приспео у србску задужбину – намастир Гргетег. Одатле је са епископима Атанацковићем и Крагујевићем обишао Раваницу, Јазак, Хопово и Крушедол, а 20-га у недељу присуствовао је у Иригу на божественој служби. Народ многочислениј дочекао га је радостно. Људи, жене и деца надметали су се ко пре да види тог славног јунака, кои је војводство од крајње погибели спасао. Кад је из цркве излазио, обколио га је народ тако, да крочити није могао. Ту је скупљенима неколико речиј изговорио, опоменувши иј на верност, коју су цару своме дужни, и на љубав, којом су к роду своме обвезани. Од сада, рече, што год тражили будете, тражите путем законим, и тако се надати можемо, да ће цар учинити шта је обећао. А треба, вели, и мало стрпљења имати, зашто смо имали четири точка у блату; два смо већ исчупали, па шат јошт и она два исчупамо: само слога – пак ће све бити.
23-га кренуо се ђен. Книћанин из Гргетега преко Ирига у Руму. Пратили су га владика Крагујевић и архимандрити Стојковић и Ивачковић, покрај више друге господе. На граници румског хатара пресрела га је велика депутација са развијеним народним барјацима. Ту је румскуј парох Моловић ђен. Книћанина поздравио трогателним словом. – Приспевши у Руму, посетио је ђенерал св. бана, кои је тај дан тамо из Баната стигао. Овде слави и весељу није било краја ни конца. Пред конаком г. Книћанина сву ноћ се певало, свирало и играло. Ту је он такође народ ободрио и на дужност цару и народности опоменуо.
25-га одпутовао је ђен. Книћанин са св. баном преко Хрватске у Беч, да обоица цару предстану и оно, што су заједнички оружјем у руци на бојном пољу започели, доврше на путу мирном и законитом.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Маџарска.
Из 23-г руског известија о дејствујућој војсци у Маџарској изводимо следујуће:
Ђенерал Гротенхелм са својом војском оставио је 3-г Августа Колошвар. 5-г је одељење једно његове војске, под предводителством аустр. полковника Урбана, стигло у Банфи-Хунвалд. Онде је нашло на нешто маџарске војске, коју је разбило и два топа са два барјака освоило. Ђен. Гротенхелм је сазнао, да се једен маџарскиј корпус на северној страни од Колошвара к Деви и Самош-Ујвару налази. 7-г крене се полковник Урбан к Деви, и пошаље к маџарском корпусу гр. Карниса с Гергејовим писмом као парламентера, да иј на капитулацију позове. Некиј официр, кои је, од ђен. Гротенхелма кнезу Паскијевићу послан, састане се у Банфи-Хунвалду са маџарским парламентером, кои је имао јавити ђен. Гротенхелму, да онај корпус, кои је од Урбана разбијен, преко Џуџуа, Красне и Сибеа пошао, хоће, руској војсци да се преда. Ђен. Гротенхелм одма полковника Мијелинкова са своим оделењем и 100 козака пошаље из Мезе-Телегда у Џуџу. У исто време крене се ђен. Сас са своја два батаљона пешака, две батерије топова и једном региментом козака из Вел. Варада и Колошвара, да постави комуникациони корпус између Гротенхелма, Лидерса и главне војске. Ђен. Панјутин оставио је са своим корпусом 7-г аустријску војску, и отишао из Киш-Фалуа у Арад, и оданде к Уј-Ст.-Ани, где се је 8-г са трећим пешачким корпусом састао. 7-г дођу два маџарска парламентера к трећем пешачком корпусу, и изјаве, да корпус гр. Вичеја, дошавши у Борош-Јене, хоће као и Гергеј пред руском војском оружје безусловно да положи. Вичејов корпус састои се из оне војске, која је Темишвар блокирала и против бана војевала. Најпре је био отишао к Лугошу, но на скоро се поврати и Русима приближи. У овоме корпусу било је 8-10.000 момака, но број је овај јако умален, јер момци као год и официри кући беже. 9-г је дошло у В. Варад девет швадрона Маџара са 4 топа из Вичејове војске; они су се безусловно предали и своје барјаке с оружјем положили.

Рускиј 24-тиј билетин следујуће јавља:
Подполковник Исаков по упутствију аустријског војеног министра отиде у пратњи једног аустр. официра из Ђура у Коморан, да посади тамошњој саобшти, какосвари маџарске стоје, и да је на безусловну предају града приволи. Заповедник Клапка, кои се у обшанченом стану под зидовима Коморана с неком части војске налази, одговорио је: да се он о свему најпре, што се код Арада догодило, известити мора, и да ће тамо два официра послати; међутим са за 14 дана примирје закључи, за које су се време налазили како Маџари, тако и обсадниј корпус на миру. Ђен. Грабе измаршира са своим корпусом из Бистрице Бањске у Леву, где је 13-г Августа стигао, и своју војску одмарао.
Ђен. Лидерс јавља из Ердеља, да се је корпус мајора Фрушера, кои је код Хастега оружје положио, састајао из 1500 момака, 8 топова, 8 кара и 8 застава. Овај је корпус у Сибињ премештен. Ђен. Лидерс похваљује особито обхођење влашки партизана Јанкула, Аксемџија и Сентивана, кои су постојанством своим много к победи Сикула принели.
Ђен. Гротенхелм, по долазку своме у Деж, дозна, да су Маџари под Кацинским 3-га ову варош оставили. Он пошље за њима једног штабс-официра с писмом Гергеја, да иј понуди, да се на милост и немилост предаду. Овај официр нађе корпус Кацинског у стану код Сабоа, кои се састајао из 15.000 момака и 30 топова. Кацински пошаље два парламентара Гергеју у В. Варад. Тамо су стигли 12-г а повратили су се 13-г, почем су уверење добили, да ће Кацински оружје положити.
Примирје, са градом Комораном закључено, изишло је, а град се јошт није предао. Посада тражи безусловну амнестију и за све официре.
Онај Гергеј, о ком смо пре јавили да се у Градцу налази, није Артур Гергеј, маџарскиј диктатор, него његов брат Гаврил, ц. кр. пензионисани мајор. Артур Гергеј доведен је у Клагенфурт, и тамо ће имати остати. – Ђенерали Рот и Филиповић, кои су лане у маџарско ропство пали, налазе се сада у Пешти.

[JASON]

Русија.
Њ. в. цар издао је следујућу дневну заповест на војску:
Децо! Бог је благословио вашу ревност, вашу храброст, ваше не уморно издржање у тегобама,
Децо! ви сте вашу дужност учинили, и буна је угушена. Где се непријатељ усудио вас дочекати, ту сте га победили, и у бегству га корак за кораком гонећи, на последку сте видили редак догађај: сва непријатељска сила пред вама је оружје положила и безусловно се нашој милости предала. За два месеца дана ми смо узели и нама се предало: 150 застава и 400 топова, а преко 80.000 бунтовника положише оружје. Слава и чест вама, слава и чест вашем победоносном предводитељу. Ви сте се, као свагда, достојни показали имена победоносне војске цара свију Руса. Ја вам благодарим свима и сваком понаособ. Ја сам с вама задовољан, ја се поносим с вама.
У Варшаву 22. Августа 1849.        Никола.

Као што 'Уст. Новинама ' пишу, у Варшави се држе многе дипломатичне конференције. У овима осим цара и наследника участвују следујућа знаменита лица: президент министерства кнез Василичков, ђенерал-ађутант наместник Кавказке кнез Воронцов, ђенерал и војени министер Адлерберг, државниј секретар гроф Неселроде, ђенерал-ађутанти Орлов, Толстој, Бенкендорф, затим ђенерали Ден и Туркул, застпник кнеза Варшавскога, ђенерал царске свите Брин, и сада тамо бавећи се рускиј посланик при двору пруском Бејендорф. Од стране Пруске дејствује посланик Рохов, ђен. Најман и полковници Најман и Тимен. Аустрију заступа гроф Буол, а Француску ђен. Ламорсијер. Англија и Турска немају особити посланика, но заступају иј њини агенти. Осим споменути лица има у Варшави јошт много ђенерала, дипломата и саветника.

[JASON]

Србске Новине, бр. 91. од 3. Септембра 1849.

Војводство Србско.
'Славенскиј Југ' следујуће пише: 'Бачвани се највише туже на некакве немачке легије, које су по Бачкој пљачкале. Маџари што су узимали и отимали, ишло је изван приватни злоупотребљења преко власти, свуда су пописали добра и попечатили, пак што је однешено, оно је пописано, тако да се зна куда је, ко је, и на коју цељ однео. Али ови несретни немачки легионерци, калфе и хандверксбурши, били су праве арамије, лопови и разбојници, јер су Србе свуда без рачуна и зазора пљачкали и робили, - и то су тобоже они одушевљенци, кои за слободу војују и кои наше Србијанце и граничаре ајдучким четама називљу. Тако су ови помаџареници далеко гори, него сами Маџари!'

[JASON]

Маџарска.
Рускиј 25. војениј булетин доноси следујуће вести:
Руско-аустријско војено одељење полковника Убана, удари на маџарску задњу стражу 4. Августа код села Сесеварош. Козаци и улани бежеће гонили су до Банфи-Хуњада, где су Маџари јаку позицију заузели, - но 7-г буду од предстража Урбанови нападнути, потучени и до села Сује узбијени. Маџари су изгубили 150 мртви, 500 заробљени, 2 топа и 2 заставе. Урбан је имао 11 мртви војника, а рањени 2 виша официра и 28 прости војника. Имали су јошт 18 коња мртви и 25 рањени. Маџари су гоњени до села Ецека, јер је Урбан известије добио, да је Касинцијев корпус из Вармароша у Деч одмарширао. Овај корпус имајући 12.000 момака са 56 топова, положио је оружје 13-г у Сбиру, где је ђен. Гротенхелм са своим оделењем стигао, - али на једанпут влашкиј батаљон и пољски официри капитулацију одбаце и у Нађ-Бању похите. Полковник Урбан буде за њима изаслан, да иј достигне. 14-г се преда град Мункач руском ђенералу Карловићу. Посада је износила 32 официра, 329 прости војника са 21 топом и једном заставом. Ђен. Карловић остави један батаљон у посади, и измаршира са своим корпусом 18-г у Кошице. У околини Миколошца укаже се једна чета Маџара под предводитељством Спаинке. Заповедник Миклошца, мајор Гале, добије писмо од Гергеја на Спаинску, у следству којега је он оружје Русима положио. Ђен. Ридигер предао је све маџарске заробљенике са топовима и одузетом раном од корпуса Гергејовог аустријским комисарима. Јошт се неколико маџарски чета по шумама витлају. Маршал Паскијевић заповест је издао, да већа част руске војске Маџарску остави, и да се у пределе царства руског повлачи.

У 'Франкфуртским новинама' саобштавају једно писмо од неког Франкфуртовца, кои је код Гергејови хусара служио, у којем писму излажу се узроци драме Гергејове армаде. У том писму говори се, да је Гергеј био са својом армадом сасвим обкољен, солдати су били великим маршевима и глађу уморени, и да се са успехом дуже држати неби могли. Поред тога јошт и у армади су особита мненија владала, која се нису слагала са Кошутовим тежњама. Гергеј сам је таковиј човек, кои није желио као Кошут народ у већу пропаст бацати. Трупе нису хтеле да разуму шта је то република, но свагда су већу симпатију к монархији показивале. Хусари, као год и други маџарски солдати, у свако доба били су горди, што краља свог служе; ово се код њи ни у револуцији није дало сасвим сбрисати. Кошут је свакиј дан од свог популаритета губио; за њега су солдати говорили: 'да он много говори, али где је опасност, онда га нема.' У последње доба, с тим су тешили солдате, да је Пруска Аустрији рат објавила, но и ово није иј могло од њиовог закованог мненија одвратити. Кад се Гергејова армада предала, не може перо описати радост, коју су солдати чустввали. Солдати и официри, сви су се грлили и љубили. Сам рускиј командант, при овом позорју сузу је из ока пустио. Аустријскиј ђенерал кнез Лихтенштајн хотео је маџарским солдатума слово држати, но био је тако погружен, да није могао ни реч прословити.

[JASON]

Аустрија.
У једном писму из Беча достављају нам, како је тамо у обште житељство у великом незадовољству, и недоумењу, а министерство ипак сваким могућим начином настои октроираниј устав одржати, и не мисли ни најмање од њега попустити, изузимајући што је склоно јужно-славенским земљама концесије учинити. У истом писму јављају нам, да је тамо пукао глас о неком немиру у Бачкој, кои ће то причинити да Срби ништа не добију. Чудо нам је, да се у Бечу такови гласови чују, а код нас, кои смо у суседству с Бачком и Банатом, о томе се не чује ништа! Ми толико само знамо, да су Срби истина немирни, али не што би сумњали о получењу права свои, за која су толико патили, него што повративши се на своја огњишта, све су у праху и пепелу затекли. То је немир Срба, а ко ће ијм то за грех приписати? - Г. ђен. Книћанин добио је ови дана Терезијен-орден, с коим је индигенат и баронство скопчано. – Св. патријарх је оздравио, и скорим ће делати почети. Он ће участвовати у оној великој конференцију, на коју су сви великаши и начелници покраина позвани.

[JASON]

Србске Новине, бр. 92. од 6. Септембра 1849.

Ако је кои народ у монархији аустријској заслужио каково призреније и управо награду, а и материјалну помоћ за приврженост и непоколебиму верност, владајућој династији у свима приликама засведочену: то је заиста народ србскиј достојан свакога призренија и награде од правителства аустријскога. Свакиј дан добивамо известија о страховитој несрећи, која је житеље србског војводства постигла, и света је дужност правителства своју позорност обратити на оно жалостно стање, у којем се ти грађани налазе, кои су крв и благо своје жертвовали за одржање монархије и престола царскога, кои сада пак без крова и хлеба блуде, и без сваке помоћи наступајућу зиму с очајањем изгледају! Особито пак највеће призреније и милосрдије заслужује Новиј Сад, ова некада цветајућа варош, почем је читаву годину дана сваким мукама непријатељске посаде изложена била, најпосле је сама морала пасти жертом своје постојане верности, а њени житељи после претрпљени мука сад као просјаци разсути по свету тумарају. При свему овом жалостном стању, које у сваким човеческим прсима највеће саболезновање пробудити мора, трговци исте вароши находе се у особитом и посве невољном положењу, почем су не само све, што су сами и њиови предци стекли, изгубили и најнужнији потреба лишили се, него и никакви средстава немају, да себе и своје изране, а осим тога имају и дужност према своим поверитељима, које сада при најбољој вољи без какове помоћи нису у стању испунити, и себе тим виде опасности изложене, да губитком кредита своју последњу котву спасења – заслугу – изгубе.
У интересу саме човечности и обштега блага, а и по самом праву требало би да правителство овој несретној, своме монарху редком верности оданој вароши пристојну подпору што скорије даде и скупа не заслужено поремећениј кредит страдалницима каковим год начином прибави, почем иначе ова својом верности к монарху у несрећу бачена жертва била би сиротињи и очјању изложена, а држава би се безмерним бројем безпомоћни просјака закрилила.

[JASON]

Војводство Србско.
'Преси' од Тисе 25. Августа ово пишу: 'Варадин је јуче капитулирао, и данас је од инсургента нашим трупама предан. Са овим делом, које је за јужно-дунавско саобраштење од велике важности, скопчана су и друга важна питања, која су са организирањем Маџарске тесно скопчана. Хоће ли се славонско-сремска ђенерал-команда опет обновити? и ако се обнови, хоће ли столица њена бити у Варадину, или у Осеку, у средоточију Славоније? Хоће ли се војводство фактично установити, и хоће ли се столица војводе у Варадину или у Темишвару наместити? Будућност мора на ова оба питања скоро одговорити, јер организирање југа не може се даље повлачити, будући већ једанпут духовима мора се показати пут, по којем се кретати имају. Овде јошт предстои једна кризис, но која ће само изнутра врити, будући недостатком дозвољеног материјала не може се споља развити. Овдашњи демократични федералисте увиђају већ, да су њиови планови у тој мери изгубили се, у којој се мери маџарска инсурекција губити почела.'
'Südsl. Zeitung' пише следујуће: 'Један од јужне војске у Загреб дошавшиј ц. кр. официр приповеда, да су официри у логору руском отворили између себе велику подписку на помоћ упропашћени бачки и банатски Србаља. До сад се на ову цељ већ подписало 5 милиона сребрни рубаља, будући су многи од руски официра синови врло богати књажески породица.
'Südsl. Zeitung' даље јавља да су 29-га пр.м. ђен. Книћанин и св. бан приспели у Загреб. Сутрадан је бан одпутовао у Беч, а за њим после и ђен Книћанин, кои намерава из Беча ићи у Златниј Праг, а одтуда у Варшаву. – У Загребу је 29-га пр. м. проглашен октроираниј устав.'
'Загребачке немачке новине' поводом предаје Варадина следујуће пишу: 'Срем се сада чист од непријатеља, кои је од Срема само тврдињу Варадина у своим рукама имао. За избављење Срема има се благодарити најпре логору србском у Карловци, доцније кад се непријатељ осилио, обзорителност и управљању храброг полковника Мамуле, а у последње време кад је бесомучниј Перцел навалио, за спасење има се благодарити челичној храбрости банове војске. Бедни новосађани хите сада међу развалине своје негда цветајуће вароши. Многе су вароши у Маџарској пропале, али ни једна није тако као Новиј Сад. Љубопитни смо, шта ће бити немачким новосадским грађанима, кои су сви, изузимајући неколицину, са инсургентима беснили противу Срба у Н. Саду? Нисмо пријатељи освете и немилосрдности, али убице и арамије треба десница закона да порази.
Бачвани се туже, да се пређашњи солгабирови, кои су с бунтовницима држали, опет у своја званија постављају.
Путници, су кои кроз Банат и Бачку прошли, описују тамошња опустошења на најгрознији начин. Сентомаш, Перлез, Новиј Сад – све су саме развалине, друга мања места не помињући. И при самој изваредној помоћи и подпори многи, требаће много година, док се опустошена поља ове простране плодоносне земље прилежним рукама сада од части разсејани, од части истребљени житеља опет у пређашњиј цвет дођу.
Правителство војводства закључило је србске посланике Живановића и Пасковића из Беча натраг позвати, јер нема поверења к њима. У колико ми знамо, ово је правителству било предложено, али није коначно закључено, него је само решено, речене посланике опоменути, да известија о дејствовању своме правителству достављају и од њега наставленија траже.
Председатељ правителства Теодор Недељковић 3-га т. м. преставио се у Земуну.

[JASON]

Маџарска.
Последње вести, које су се из Коморана добити могле, потврђују, да је Клапка оставио команду, као што је пре јављено било. Комисари Кошутови, Ујхази и од овога фанатизираниј гроф Павле Естерхази, поднели су ф. ц. м. Хајнау нова условија предаје, по коима траже безусловну амнестију за целу Маџарску, слободан одлазак посаде са оружјем у коју пограничну државу, и независниј министеријум маџарскиј; но како је ф. ц. м. Хајнау ова условија одбацио, то се они постојано противе предаји, и фантазирају ништа незнајуће хонвидце, коима ни ђенерал-пардон Хајнауов јошт објавили нису. 16 маџарски официра, кои су се предати хотели, побили су ови фанатици. Царска војска, која град у обсади држи, износи 60.000 момака. Топови су велики већ на своја места метнути, и досад се ваљда бомбардирати почело. Обсадном војском заповеда ф. ц. м. Нужан. Напротив посада у граду свакиј дан се у оружју упражњава, чим се обсадна војска непрестано узнемирује.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]