JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:01:33 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 333
|
|
« Reply #2500 on: July 06, 2020, 12:08:39 pm » |
|
Аустрија. Словаци су оправили цару једну велику депутацију, у којој је било људиј свакога реда, међу тима и много прости сељака. Они траже, да се октроираниј устав одма у њиовој земљи прогласи, њиова земља да се ослободи маџарског јарма и прогласи особитом круновином словачком. Цар иј је врло благонаклоно примио и словачким ијм језиком одговорио, које иј је скроз поразило.Пре тога били су код свију министара, и свуда су са најлепшом утехом одпуштени. Особито је сељаке тронуло, што су министри Бах и Тун с њима словачки разговарали се, и они се сада у простоти својој диве: као да та велика господа с њима њиовим језиком говоре, а оно мало чиновника код куће неће никада, но иј презиру кад чују словачкиј језик. Од радости су плакали. Путем добровољни подписа отворен је на основу потврђеног њ. вел. 8. Јан. 1839. Саборног закључења зајам за ц. кр. аустријске финансије. Записи државног дуга четири и по на сто издаваће се уценом на 85, док изнесу 71 милион.
Чешка. Ђен. Кничанин 8. т. м. приспео је у Праг. Тамо се три дана имао бавити. Браћа Чеси дочекали су га врло лепо. Њему у славу представљено је било на народном театру особито позориште, сачињено за ту цељ чешким драматургистом Тилом, у којем су се србске песме певале.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:01:33 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 333
|
|
« Reply #2501 on: July 06, 2020, 12:28:28 pm » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Part of Constantinople, and the Golden Horn. 1849.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:01:33 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 333
|
|
« Reply #2502 on: July 07, 2020, 08:53:30 am » |
|
'Journal de Constantinople' oд 25-г Авг. доноси следујућиј чланак, кои читатељима нашим саобштавамо: 'Један од најславнији оратора англијски, Бурке, правителство државе дефинирао је као: сложеније човеческе мудрости. Ова дефиниција види нам се праведна: да се управљају народи, изискује се више мудрости него талента. Сили и Пил свагда ће за народе више добра учинити него Бакон и Мирабо. Са овако женијалним људма може се до велике славе доћи; но ово су тек појављења, која трају само толико као и метеори. Слава не сачињава ни мир ни благостање. Даље, наследије великиј људиј тежко се даје одржати. Зна се, шта се учинило од царства Александра, Карла великог и Карла V-г, одма после смрти ови велики људиј. Мир земље није свагда резултат мудрости они људиј, кои је управљају; мир се може произвести такође деспотизмом; ово јошт и данашњим даном видимо. Ако се испита, каковиј је узрок произвео мир и благостање у Турској од неколико година, овај узрок одма се сам изјављује: самој мудрости султана и његови министра може се приписати, што је земља у тако сретном положењу. Ни суверен, ни његови саветници нису имали ту идеју, да се баце у велика предпријатија, где се участвује више због гордости, него због праве ползе. Но они су искрено размишљали о потребама житељства, и ако нису све потребе у свачему удовољене, а оно се барем признати може, да су они чинили све, што је у њиовој снаги стајало. Ово може бити не произлази од талента, но произлази јамачно од мудрости. Доиста, није ли то чудно, да је Турска кроз две године, у коима су се страшне ствари догодиле, на миру остала, а за то време да потврђена није била? Окружена у једној великој части своје границе снажном инсурекцијом, која се тек армадом од две велике силе задавила, - једва је тек у једној од своих провинција додирнута била. Па може ли се праведно рећи, да је задирање револуционарно делима правителства проузроковано било? Одма у почетку ове кризе, нису ли позвали правителство, да се к њима већма приближи, тако, да већ нико други не запремљује место између суверена и поданика; може се јошт и то казати, да у овој околности није се радило против њега, но за њега, и то без сумње без његовог знања: његов лојалитет је довољна гарантија. Међутим, не може се рећи, да није било за ове две године и такови људиј, кои су тражили подпирити буну у неким странама царства. И то у каквој намери? Јамачно не зато, да житељство начине слободније и сретније. Нека се само измери она мисао, која смере буну, па ће свакиј бити уверен о томе, да право говоримо. Које су слободе и интереси управо запарложене у Турској? Нема нигде на свету тако добре земље као овде за Европљане, кои су у једно доба покровителствовани и турским и своим народним законима; турским законима: будући иј ови казнити не могу; своим народним: будући иј ови слабо казне. Што се пак урођени житеља тиче, ови – ако су муслиманског закона, имају посла са најлибералнијим инштитуцијама; ако су од другог закона, а они су управљани чрез патријархе и обштинске (муницијалне) савете, а правителство у случају злоупотребљења и угњетења интервенира. Где има такове трговачке слободе, која се може сравнити са оном, која у Турској влада? Може се то тражити ма где, па опет неће наћи тако либералне законе, као у Турској. И има ли од ове важније слободе, било то за саме државе, било пак за одношења интернационална? То је најпритоднија слобода, па опет је свуда, изузимајући Турску, ограничена и угњетена? Ова слобода је царству кроз кобне дане проћи помогла, она је добро чинила урођеним и страним обитатељима. Премда Турска у величественом свом положењу између три континента, од кои једну част она садржава – сврху свега слободу трампе (la libérte échanges) поштовати мора, премда се оријент без ове слободе ни помислити не може, опет се зато са извесности рећи може, да ова слобода онде само чрез Турску живи, и без Турске би она већ изгинути морала: дакле Турска је слободан оријент, то је једна ствар. И као што се у данашњем времену сва велика питања окрећу око радње, која има за цељ слободу и благостање народа, будући да бунџије европски само ове предмете пред очима имају, зато не треба се чудити томе, што је мир Турске у овом тежком времену без запреке одржан: где је добро, тамо лако мир обстои. Људи, кои су тражили да поремете ово сретно положење, да ли су већ одустали од свои предпријатија? Ми мислимо да нису. Сад, кад је већ мир у провинцијама молдавско-влашким установљен, они своје неваљале стасти даље разносе, и надају се да ће ијм у Србији боље за руком поћи. Срећа је, што правителство царско познаје њиове немере и тајне умишљаје, и предузима нужне мере, да триумфира, а кад би правителство за дужност држало ове људе изјавити пред Европом, која је после толики усиљавања увидила, од какове је важности мир, без сумње да би и то учинило. Не би згорег било, да се ови бунтовни агенти упознаду, и да ијм јавно мненије на њиова чела удари жиг такове поруге, какову њиова неваљалост заслужује. Кад би ови људи, или они, по чијем упутствију раде, имали каковог повода, не би смо ништа говорили; или кад би се потужити могли, да је царско правителство угњетателно, или на место ове тужбе кад би они њиово криво владање покривали са таковом мисли, која би се са обичним поштењем сложити могла, онда се не би упустили да о томе решавамо; на последку могло би се рећи, да они свом несретном уверењу следују у интересу каковом, кои би се више или мање одобрити могао. Но ове су само мрзке сујете, које долазе изнутра или споља. Царско правителство ни у једној епохи није било управљано добродушнијим и разумнијим људма, никад правителство није било већма заузето за све унтереса. А да је то тако, види се из тога, што је правителство знало одржати поредак у царству, не удручателним мерама, но своим паметним делима, и то онда, кад је по другим странама реда нестало. Да ли се подизала, и да ли се подиже и једна тужба против њега? да ли не неиспуњава оно своје обрицања реформе? да ли не испуњава своју дужност прама трактатима? Нема ли ону сталност, коју изискивају правителства и интереси земаљски? У сред сметња, које су се појавиле, није ли оно учинило све, што се учинити могло? Шта се може на ова питања одговорити, осим то, да је оно свагда својој дужности верно, и да брани своја права, са могућним патриотизмом. Дакле то је као известно, кад би се буне изродиле у Србији или пограничним провинцијама, да узрок њиов ни на какав начин не би био у правителству царском; а да би се тај узрок произнашао, требало би испитати, одакле долазе махинације, и какву би могли одтуда хасну имати? За неколико година Турска је знаменито напред ступала, и као што се није свратила на оне стазе, које је довела сретно на оно место, где је сада, то може се поуздано узети, да ће она јошт већма напредовати, докле год не задобије ону владу, која јој је нужна за испуњење свои определења, која леже у интересу – целог оријента, а и саме Европе. Кад би се ко налазио, кои би се дао обсенити због ове растеће владе, тај би само својој непријатељ био, и могао би покушати да поремети мир ове земље, због тога, да би је зауставио на њеној стази напредовања. Ма шта с сбило, и макар да су какове страсти, које се агитирају, ми се опет надамо, да са великим симпатијама, које га окружавају, мудрост правителства тријумфираће над свима запрекама и одржаће царство у оном благостању, у којем се налази.'
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:01:33 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 333
|
|
« Reply #2503 on: July 07, 2020, 09:01:49 am » |
|
Примечаније. У овом листу новима наши саобштили смо чланак један из Журнала цариградског. У томе чланку спомиње се мудрост правителства турског, којом је оно знало, у ова последња за Европу смутна времена, државе своје у миру задржати; наводи се случај у Влашкој и Молдавији, где је оно поремећениј бившиј мир повратило; најпосле казује се, да су неки страни или домаћи људи старали се, и данас се старају, буктињу немира у Србију пренети; народ србскиј бунтовничким духом (као што се из реченога чланка нагађати даје), противу порте напојити, но да је она у стању и то загушити и да ће свагда таковим покушаима на пут стати, и тим свој триумф свету показати. Што се овде за наше отечество говои, о томе смо дужни коју реч прословити. Остало ћутањем мимоилазимо, јер се нас не тиче. Западни потрес, кои је народе у Европи лане усколебао, и већ до граница нашег отечества доспео био, произвео је истина и у нашем народу сензацију. Да је по несрећи ова сензација, као што је сама по себи опасна била, јошт мах преотела и у какво дејство прешла: ко би могао предвидити следства, која би отуда произићи имала? Но правителство србско, по истој оној мудрости, за коју Журнал цариградски правителство турско похваљује, одма је нужне мере предострожности предузело, ту погибелну сензацију загушило, и тако мир у земљи одржало, а међутим се за свакиј могућниј случај спремило, и спремати се не престаје. А да се у правом смислу какова буна у Србији покушавала, особито која би управљена била противу порте, или да се данас таково што предузима – било изнутра или страним каковим упливом: о томе ми, кои овде живимо, кои смо очевидци свега, не знамо ништа. Ако је за ово време хтело што у Србији да буде, то су били изливи неког самољубља. А што се Турске тиче, - знамо, да је пролетос у Видинској нека буна подигла била, а и у Нишевачкој, но знамо и то, да је блистателна порта нашем правителству изјавила хвалу, што се предупредило те ове буне нису већма букнуле и даље се распрострле! Шта је дакле могло реченом чланку повода дати? с каквом ли је намером писан био? – то је чвор, кога ми раздрешити на знамо. Ако се може бити на то ишло, да се ми заплашимо, и брже боље мртвилу предамо, то је сасвим излишно било, јер Србија је свагда и без такови опомена своје положење познавала, и у свима случаима ступала оном стазом покорности према блистателној порти, којом по даним јој правама ступати има, а то је у слободном развитку њеном сметати не може.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:01:33 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 333
|
|
« Reply #2504 on: July 07, 2020, 09:09:28 am » |
|
Србске Новине, бр. 97. од 17. Септембра 1849.
Као што се из поуздани извора чути може, војводство србско на много бољим темељима почива, него што би се из последњи догађаја закључивати могло. Премда је октроираниј устав Аустрије свуда торжествено проглашен, опет и највећи пријатељи истог устава сумњали су о његовом сретном удејствовању. Једна велика партаја није нипошто поњати хотела, да се стара организација Маџарске сбрисати може, но све једнако је тежила, да се пошто по то све у стање пре 1848. године постави. Друга партаја опет аустријски централизанта хотела је сва стара одношанија сбрисати, и октроираниј устав тако удејствовати, да равноправност народности остане само празна реч, и да се из ови многи народа без сваког обзира начини једна чиста немачка држава, као што је на пример Сигмаринген-Хехинген. Трећа партаја је хотела, да се сваком народу особеност народа и живот политичан по смислу октроирке допусти. Ове партаје треле су се и у кабинету, и у журналистики, и у самом државном животу. Народна партаја најмање је изгледа имала, јер код кормила није могла бити тако представљена, као друге две, но опет на последку даје се видити, да је народна ствар као најправеднија ствар победу одржала. Свакиј лако увидити може, да од толики јаки народа у Аустрији није можно једну чисту немачку државу, направити, и тим изчезавају надежде претерани Немаца. Старо маџарско стање пре 1848. године није пробитачно, јер да је оно добро било, неби могло изродити толику међународну распру и рат. Па кад би се ово стање старо на ново увело, не би ли се Аустрија опет и то скоро катастрофи од године 1848. 1848. надати могла? Шта је дакле паметније, шта политичније, шта ли праведније, него да се изравнање народни права за темељ аустријске организације узме? У овом смислу сад ради бечла конференција, и надежда је, да ће се скоро животу војводства темељ положити.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:01:33 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 333
|
|
« Reply #2505 on: July 08, 2020, 09:15:43 am » |
|
№ 2585. Д. К.
У главном стану Бузијашу код Темишвара 24. Августа 1849. Господину ђенерал-мајору и кавалеру С. П. Книћанину.
Из послатог вам са заповести од армаде под 23. о. м. под № 2554 / Д. К. 10-га војеног булетина увидили сте господине ђенерале, да је рат против маџарске ребелије сретно свршен. По томе постаје можно помањшање собствене наше војске, а долетње суделовање под вашом командом стојећи србијански добровољаца сувишно. Господине ђенерале! течејем целе једне године јесте ви, јунак од јунака, праведној ствари мога светлог цара, ствари аустријске монархије, обстојању вашег побратимог народа с правим сталним јуначким постојанством уз разне оскудице и тешкоће вашу службу посветили. Никаква жертва не би вама од више велика. Ваши храбри војници учинили су скупа с аустријском својом браћом у две епохе злосретног рата чудеса. Једна ти епоха, и то прва бијаше охолом душманину страшна. Она му је дала гвоздениј зид, о ком су се његова вандалска разорителна бесност оладила. Друга осигурала је мојој војсци чврсту ћуприју, преко које је она узајемно с вашим безбојазним војницима к великим успесима своје допринети могла, које је аустријска војска, сада тако сјајно довршила. Вама господине ђенерале! и вашим одличним војницима надлежи за то признање њег. величанства милостивог мог цара и господара, читаве аустријске монархије, и побратимог вам народа, за кои сте тако славно устали били. И ја господине ђенерале! с радости се позвана признајем, вама и преко вас вашим храбрим добровољцима моју искрену хвалу, и у једно и жељу изразити, да се на многа лета у најбољем здрављу а лаворима ваше јуначке храбрости као верниј сајузник високог и милостивог мог цара и господара дичити узмогнете.
Јелачић, бан. с. р.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:01:33 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 333
|
|
« Reply #2506 on: July 08, 2020, 09:23:54 am » |
|
Како се може Новосађанима најпречим путем помоћи.
Ј. Г. – Новине загребачке, на немачком језику излазеће, и наше србске – београдске – почеле су писати и препоручивати, да се пострадавшим Новосађанима рука помоћи пружи. Да они то у пуној мери заслужују, треба бацити поглед на њину разрушену варош и на потуцајуће се од немила до недрага житеље поменуте несретне вароши. Обе поменуте новине доказујући потребу, да се Новосађанима помогне, позивају на давање помоћи те правителство аустријско. Да ће речено правителство помоћ Новосађанима дати, о томе сумње нема; оно се сада у стању таковом налази, да то учинити може. А и зашто неби? Кад је пострадавшој од изива дунавског Пешти у год. 1837-ој дало два милиона у сребру по 2 на сто интереса на годину, зашто се исто тако и Новом Саду не би знатна сума новца под малиј интерес и на дуже време, на пр. 25, 30, и 50 година, из банке народне аустријске дати могла. Али по мненију нашем најпре се у Новом Саду помоћи може из србске оностранске народне касе. Ова има, као што смо дознали од поуздане стране, знамениту суму новца, уложену у аустријске државне облигације, па јошт у такове, које само 2 ½ на сто на годину интереса дају. Како се сада кредит државниј аустрискиј диже утврдиће се тако, као што до сада може бити нигда био није; треба облигације ове државне, налазеће се у рукама поменуте касе народне, на берзи продати, и новце за њи – облигације – узети, и Новосађанима под умерениј интерес и на јемство непокретни добара издати, узевши вредност ови добара у рачун, као што је била у 1847. години. Ово би било по мненију нашем најпреча помоћ, која би порушеним Новом Саду дати се могла, а и ко је дужан да Н. Сад најпре помогне него народна каса Срба аустријски, кад ови хоће да Н. Сад буде главна варош војводства србског. Но новчана помоћ, о којој смо горе споменули, учиниће се највише онима, кои непокретни добара, ма ова и разрушена била, имају. Али шта ћемо с онима, кои ови добара немају, и кои су толико штете у покретним стварама претрпили? Ту друге помоћи нема, него да се за њи милостиња купи и раздаје. Кад се могло пострадавшим Сасима и у Влашку из Ердеља побегшим милостиња давати из Беча; и из државне касе и од стране приватни људиј, зашто се то исто и за Новосађане неби чинило? Треба дакле у целом пространству царства аустријског, да се купи милостиња за пострадавше Новосађане. Славенски крајеви, а особито Славени на југу живећи: У Далмацији, Хрватској, краљевини Илирији, приморју и Славонији, кои од непријатеља ни мало пострадали нису, треба бедним Новосађанима да у помоћ притеку. Да у томе и Србија заостати неће, надамо се, сматрајући, што је ова за ове две године за аустријске Србе чинила.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:01:33 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 333
|
|
« Reply #2507 on: July 08, 2020, 09:28:38 am » |
|
Србске Новине, бр. 98. од 20. Септембра 1849.
Као што се из циркулара грофа Неселрода видити даје, Руси ће из Аустрије своју војску повући и у своје отечество повратити. Овим кораком одбијају се све оне клевете, које су непријатељи Русије пред Европом трубили. Није дакле руска војска дошла у Аустрију зато, да освојења чини, да себи Галицију и друге земље присвојава, но само зато, да долазећиј преврат изван свои граница заустави. И ово доиста, као једној сувереној влади, нико замерити не може. Покрет маџарскиј тицао се Русије и њеног начела, на којем она почива, и кад је опасност ова сасвим изчезла, онда се Русија опет у своје старо мирно положење поставља. Ово је доиста такова похвална умереност, да јој је и сами њени непријатељи морају припознати. Нема лепше, него кад је ко јак а умерен; ова умереност, поред велике њене материјалне снаге, даје Русији превагу међу другим великим силама Европе. Русије свакиј корак је следствен, и зато је уважења достојан. У колико је сталнија и следственија данас политика аристократичне Русије, него републиканске Француске! Рим је начинио себи републику, и то су од Паризлија научили, па опет Француска је послала у Рим своју војску да задави републику и да постави опет папу! Кад је већ папа постављен, сад опет су ради исти Французи у Риму оно исто завести, што су пре обарали, то јест либерална уређења, и секуларизирање правителства. Из свију ови прикључења следује, да се свакиј поузданије ослонити може у свачему на Русију, него на какову западну државу, а најмање на Француску. Ова умереност Русије стара је и пред светом већ одавна позната. У свима Наполеоновим ратовима колико је жртвовала Русија, па није никакву награду тражила. Кад се оријент у Мехмед-Алије узмућивао, није ли онда Русија умереност своју показала? Сада је опет у маџарској револуцији то исто засведочила. - Има Русија простора доста, па није јој ни нужно грамзити за освојењима, као што је то већ у многим приликама такође засведочено.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:01:33 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 333
|
|
« Reply #2508 on: July 09, 2020, 09:01:34 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Дошла нам је до руке једна прокламација, коју је повелитељ пољске легије у рату маџарскоме, ђен. Висоцки, кад је из Маџарске полазио, на народ маџарскиј издао. Она ће моћи служити за карактеристику рата маџарског, и зато је куриозитета ради саобштавамо. Мислимо, да нам на ову прокламацију не треба никаквог коментара. Свакиј, кои течај догађаја познаје, знаће јесу ли Пољаци на правом путу. Она овако гласи:
Повелитељ пољске легије народу маџарскоме.
Народу маџарскоме говоримо, а не правителству маџарскоме, с коима нас је до сада примљена служба у борби за независност Маџарске свезивала. Не правителству, зашто народном скупштином законо састављено правителство своје је постојање већ окончало. Оно је одступило испред премоћности једнога од ваши ђенерала, кои преговорима са непријатељем мисли неугодноме рату крај учунити. У овом преговорима ми не можемо и нећемо никако да участвујемо. Исто тако нећемо ни приступу на такове трактате да сметамо, ако маџарскиј народ мисли, да сада јединствено у тима трактатима своје спасеније наћи може. Нама је предано било, да поседнемо и закрилимо јединиј саобраштај, кои је Маџарску преко Оршаве до сада са страним земљама сајужавао. Али су сада такова обстојателства наступила, да је нама необходимо нужно земљу маџарску оставити и у руке вашега суседа ово оружје положити, коим смо се целу годину дана за вашу ствар борили. Ми смо се сложно с вама борили, ви то добро знате, не као најемници, не из лични или егоистични намера, него јединствено у надежди, да ће извојевање ваше слободе и наше у томе участвовање сачињавати побуд к даљој борби, непрестаној цели нашег живота, к борби за независност Пољске, без које незевисност Маџарске нити се одржати нити к цели привести може. У борби за вашу ствар имали смо ми јошт и ту цељ, да скупа по нечему будемо посредоватељи између вас и славенски и романски племена, која је несретна нека политика направила вашим непријатељима, која ипак мудрим увиђењем и правдољубијем – ми се тврдо надамо – једанпут ће бити верни и привржени суграђани ваше земље и ваше државе. Сачувајте у вашим племенитим срцима спомен нашега долазка на вашу, у погибељи бившу земљу! Сачувајте, као и ми, верност к отечеству и веру о његовој будућности и ослобођењу. А ове велике жертве, које смо ми са вама саједињени принели, неће бити изгубљене. И доћи ће време, где ћемо ми опет, Боже само дај! с вама саједињени ову свету борбу обновити. Зато се у вашој правдољубивости сећајте, да ми с вама остајемо до конца.
У Ст. Оршави, 20. Августа 1849. Ј. Висоцки, ђенерал.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:01:33 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 333
|
|
« Reply #2509 on: July 09, 2020, 09:04:11 am » |
|
Све готово новине занимају се сада знаменитим правдањем Ригера, бившег посланика уставотворног сабора аустријског. Неке га новине осуђују, а неке се сасвим неутрално држе, док се коначно не докаже. Ми ћемо целу ствар ову разјаснити нашим читатељима, а они нека изволе сами доследности изводити, како је коме угодно. Пре две недеље дана од прилике саобштио је 'Öster. Correspondent' вест, да је у Бреслави 12-га Јулија т. г. ухваћен некиј Чаплицкиј, пољскиј емисар, и да се у њега нашло више којекакви писама, међу коима је био такође и препис записника конференције држане у Паризу 6-га Маја о. г. код кнеза Адама Чарторискога. У записнику овом вели се, да је у тој конференцији код Чарторискога био гроф Телеки, посланик маџарске владе код републике Француске, затим Сарванди, секретар реченог маџарског посланика, Пулски, маџарскиј агент у Англији, и најпосле Ригер, чешкиј посланик на последњем сабору царства аустријскога, муж, кои (како се у том записнику вели) великиј уплив има на народну чешку страну. Даље вели се у том записнику: 'Већало се (у поменутој конференцији) о уговору и узајамним концесијама, које ће Маџари као и остали житељи Маџарске учинити, да се мир у Маџарској утврди, и да се све силе саједине против сајузне војске Аустрије и Русије.' Из ово неколико само речиј наравно би следовало, да је Ригер умешан у најновије бунтовничке догађаје. Због тога су гракнуле на њега неке новине бечке, као на белу врану. Ригер, да би своје поштење оправдао, послао је учредништву 'Öster. Corr.' писмо, у ком изјављује, да се он са грофом Телеки-ом, кои борави у Паризу, као агент бунтовне владе маџарске, познао у кући кнеза Адама Чарторискога, исто тако да се онде случајно састао и са Пулски-ом. Даље вели у свом писму, да се при том састанку наравно заметнуо разговор о политичним и народним одношењима Аустрије, имено у обзиру њени маџарски држава. 'Ми смо, вели, и том изјавили своја у многим стварама сасвим различита мненија, и то понешто жестоко, па смо се разишли, као што је скоро увек обично при политичним препиркама, без икаква резултата, и сваки је задржао своје мненије. Од оног дана нити сам видио више гр. Телеки-ја и Пулски-ја, нити говорио с њима.' Даље опет у истом писму изјављује, да његов разговор није имао никакве службене важности, да разговор тај није учињен у форми каковог договора или уговора, да се овај разговор, барем у његовом присуству, није ставио у записник и да он није никада ништа знао за такво писмо и зато га подписати није могао. На концу вели: 'ја жељно очекивам време, кад ће се увести ново, октроираним уставом §. 103. нама осигурано јавно, устмено судејско поступање, да се ту оправдам.' Ово је дело, кога разни људи разно толкују. Тај многоспоменутиј записник, као corpus delicti, саобштићемо нашим читатељима у следујућем листу.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|