JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:54:53 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 386
|
|
« Reply #2510 on: July 09, 2020, 10:07:41 am » |
|
Војводство Србско. Н. П. - У Земуну, 13-г Септ. Знам да вам слабо ко о нашим новостима пише, јер што је год код нас ново, то је по себи већ старо. Познато ће вам бити, како се у надлежателствима војводства увлачи стариј елемент, код којег ћете наћи све друго, само не наклоности к србској ствари. Стари консервативци појављују се као ласте о благовести. Ови људи ма се где појавили, свуда своим моћним упливом србској ствари шкоде. Макар колико Србин предиковао, колико је монархији ползовао и за њу жертвовао, све је то бадава, све се то другчије прима него што би ваљало. Ово истина не може се за зло приписати правителству Аустрије, које само добро свију народа на срцу свом има, но може се приписати оним нижим пуномоћницима, кои у име главне владе све по њином себичном еспапу жаре и пале. Да није тог проклетог 'белагерунга', све би лакше било, али док он траје, слабо сме ко и у најправеднијој ствари зуба помолити. Јако се говори за војводство, да ће постати за цело круновина; шта је у ствари, досад није нам јошт познато. Да се нешто кува, толико је истина. Сада ако су вешти и одважни народа предстатељи и у Бечу, а они ће доста прилике имати, да за круновство могу издејствовати. Сада правителство аустријско са својом политиком на таковој точки стои, да се може најбоље на народну политику ослонити. Представници свију народа ако буду имали хармоничне тежње, лако ће правителство приволети, да се равноправност једанпут у дејство приведе; па ако они ништа не узраде, и ако само парадирали и фигурирали буду као неми, онда наравно слабо ће у свом позиву и успевати, но пашће у део другим партајама, које прилику боље употребити знају. Знаће стари консервативци вући воду на своју воденицу, да старо стање обнове; знаће солдатеска израдити, да цела монархија Бог зна још докле остане под 'белагерунгом', где се ништа радити не може, и где човек силом из своје главе све народне тежње избити мора. Сада би веома нужно било, кад би смо ми Србљи у Аустрији имали једну добру журналистику, која није реакционарна ни солдачка, но која је пријатељ и цара и државе и народа. Ми смо у овом магновењу у јавном мненију слабо заступљени. Наше новине 'Позорник' тако дешператно изгледају, да кад човек на њи погледи, мора помислити, да ће скоро свет пропасти и сташан суд настати. 'Позорник' је до душе правителствен србскиј орган, но има ли тамо какове србско-правителствене тежње? Види се, да ове новине немају такови људиј, кои знају магновења уважити, и народу политичан правац давати. Много путиј има у њима такови комични ствариј, да неби желио, да каковом страном непристрастном политикеру у руке дођу, јер би из њи лако судити могао, да Србљи у политици баш никаквог такта и рутине немају. Тако, кад ко прочита у данашњем листу 'Позорника' започет чланак уводниј, он мора се истина чудити великим поетичним бомбастима, али не политичној следствености. Та за Бога људи, немојмо сада у поетизирању време проводити, кад нам је нужно свако магновење добро схватити, да нам из шака не умакне. Још као некиј куриозум и то морам навести, да сами Маџари за себе бољу апологију неби могли написати, него што се у истом чланку налази. По истом чланку Маџари су Србима све давали, али ови нису хтели примити. Другиј пут ћу вам више што писати. - С поуздане стране разумели смо, да су у Бечу већ опредељене границе војводства србскога. Оне ће по жељи народа заузимати сав Срем, Банат и Бачку, са целом границом амо принадлежећом. Свакиј дан очекујемо, да се ова вест и званично потврди.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:54:53 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 386
|
|
« Reply #2511 on: July 10, 2020, 08:32:24 am » |
|
Маџарска. О Коморану јошт нема ништа известно. Почело се било говорити да се град предао или да ће се предати; али наједанпут наступише незгоде, које све осујетише. Међутим за обсаду озбиљно се ради. Велики топови већ су сви на своје места постављени, а посада из града није томе ништа сметала. Скорим ће се бомбардирање започети, ако међутим не последује предаја, јер већ је од цара оправљена последња порука, којом се, на посредствовање Радецкога, Коморанцима дају иста она условија под коима су се Млечани предали, и кажу, да су условија ова примљена. У осталом то је известно, да у Коморану влада највећа смутња, и по томе неће бити јошт далеко онај час, где ће се град предати. Рускиј ђенерал Хасфорд са својом дивизијом остаје у Ердељу, да овај предел закрили. Главниј му је стан у Сибињу. Кошутова остарела мајка и госпођа Меслињи доведене су у Пешту под стражом. Владика Рудњанскиј за участије своје у револуцији маџарској осуђен је да се чина лиши и на седам година у тавницу баци. - Званично се израчунало, да државниј дуг маџарскиј износи 62.000.000 фр. ср.
Чешка. Ми смо по чешким новинама јавили били, да је ђенерал Книћанин у Праг дошао. Та је вест била ухитрена. За дочек његов спремали су се Чеси сјајно, али међутим он из политични призренија није на Праг ударио, него је обишавши га у Берлин отишао.
Аустрија. Депутација влашка у Бечу поднела је правителству представљење о стању ствариј народа влашкога. Одма у почетку изјављује, да октроирка влашкоме народу не само не даје једнака права с осталим народима, него ни најглавнија, која му принадлеже. Даље жали, што народ влашкиј, којега има 3.000.000, поред толики заслуга и жертвовања за целокупност монархије (300 села и 30.000 људиј), ипак ни толико заслужити није могао, да му се бар помене име у октроирки.Премда је народ влашкиј жеље своје, имено да се у један народ спои, јошт 25. Фебр. т. г. цару поднео, дакле пре него је издан октроираниј устав; премда му је програмом од 27. Нов. 1848. и ц. манифестом од 2. Дец. 1848. обећано једнако право с осталим народима; то му ипак не само није ни оно дозвољено, што Хрватима, Чесима и Пољацима, шта више ни као смутљивим Италијанима и Маџарима; него такође поречен је 7-миј чланак пожунског сабора, коим се маџарски Власи с ердељским саједињавају, па тако ијм ни оно мало дозвољено није, што Србима, да се имено сдруже с којом сродном круновином. Најпосле представљење ово закључује се овако: 'Будући да ће се из свега наведенога вис. правителство бити уверило, да влашкиј народ не само што неима једнака права с осталима спојенима у једно тело, коима устав од 4. Марта т. г. даје, да без уплива туђе народности већају и уређују домаће ствари, него такође да се не може поносити употребљењем начела равноправности и да овако, као што сада ствари стоје, није прилике, да ће уживати користи равноправности: зато молимо, да вис. правителство изволи решити жеље наше, основане на министеријалном програму од 27. Нов. 1848. и вис. манифесту од 2. Дец. и. г., као и такође на заслугама нашима, које не би ни споменути требало, будући су наше жеље и онако праведне.'
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:54:53 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 386
|
|
« Reply #2512 on: July 10, 2020, 08:35:56 am » |
|
Србске Новине, бр. 99. од 21. Септембра 1849.
Није ништа смешније, него кад човек чита у каковим француским и англијским новинама штогод о Србљима и Хрватима. Французи и Англези, кои сами себе као цивилизаторе Европе, и као целог света грађане (велтбиргере) сматрају, таково хрђаво поњатије о нами имају, да се свакиј чудити мора. Они гласове све о нами и нашему стању из туђи извора црпе, и себи не дају ни најмање труда, да нас из ближе и боље познаду, па зато и знају о нами мање него о Тунгузима и Самоједима. Но с друге стране и Србљи и Хрвати слабо су се трудили, па и сад се слабо труде, да се већим и моћнијим народима познати даду. Маџари су такође јошт не давно пред осталим народима непознати били, али у последње доба трудом и усиљавањем једног Телекија, једног Пулскога, и са две три брошире знали су се у Англији и Француској не само познати дати, него поред сви свои претерани тежња и симпатију задобити. Али Србљи и Хрвати то све за маленкост држе, па зато ни чудо није, када никаква о стању и положењу нашем поузданог известија страни народи немају. Ево између осталог шта пишу о нами француске новине 'La Presse': 'Опозиција Славена против устава аустријског расти. Банско веће у Хрватској даје на знање надлежателствима, које су под његовом власти, да у смотренију устава чине што за добро буду налазили. - У Србији ово незадовољство већ се у револту претворило Раци и Срби (des Raisins et des Serbes) освоили су оружаном руком Сентомаш и Перлез. Морали су против њи царске трупе из Темишвара послати, да би се покрет већиј обуставио.' Кад се овако што о нами чита, не знамо да ли се ваља једити на Французе, кои се слабо труде познати народе, или на Србе саме, кои се слабо пред туђим светом представљају, или на обоје? Овакове гласове Французи од Немаца црпе, кои о нами из пизме, такове лажи кују.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:54:53 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 386
|
|
« Reply #2513 on: July 10, 2020, 08:38:38 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:54:53 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 386
|
|
« Reply #2514 on: July 11, 2020, 06:29:34 am » |
|
Маџарска. 'Уставне новине' саобштавају гдекоје важне ствари из догађаја маџарске револуције. Тако између остали ствариј у почетку рата, кад су Маџари на Беч ишли, Гергеј је имао код Швехата писмо пуномоћија, по којем је могао сбацити са главне команде ђенерала Могу, како би се овај показао ладан или дволичан према маџарској ствари. Гергеју доцније није се допадало, што је Кошут Дембинском главну команду предао, и због тога и рађало се одма неко ревење између ове двоице. Кад се Гергеј први пут са Дембинском састао, почне му овај неке савете давати, но Гергеј му одговори: 'Г. ђенерале! ја од вас морам само заповести примати а не савете.' Битка код Каполоне није Маџарима за руком изишла, јербо се није добро комбинирало. Гергеј је био сасвим другиј пут заузео. Дембински је хотео одма и другу битку дочекати, и због тога је наложио Гергеју, да код Порослова на једној одвећ тешкој точки са својом дивизијом много већу аустријску трупу дочека. Гергеј га није послушао. Дембински је одма то у у Дебрецин јавио. Ово је све официре јако коснуло, и посаветовавши се мало, после кратког времена, Бејер, ђенерал-квартирмајстер, у име армаде дао је Дембинског аретирати и у Тисафиред одвести, где су га пред кућом две кумпаније гранатира чувале. После тога дошао је Кошут дату њиову парницу расправи, и праћен је био од свои стрелаца, но ови нису били баш најбоље од војске примљени, и због тога ни Кошут није смео ништа против Гергеја предузети, но испитивајући шта би сад требало да чини Дембински, кад му се повиновење одказује, Гергеј му је одговорио: 'Да сам ја Дембински, дао би Гергеја стрељати.' После тога Фетер је добио главну команду. Затим у истим новинама описује се и кратка характеристика маџарски ђенерала: Гергеј је великиј стратегиста и тактикер, и мајстор је у комбинираним маршевима и контрамаршевима; говори се да је о њему Паскијевић рекао: 'Овај човек ме увек вара.' Гергеј је лавског срца, и полубог његови солдата, има железну вољу и енергију, а састав тела му је темељан. Дембински је већ споменут. Бем је изредан артилерискиј ђенерал и за мањиј рат способнији. Фетер има средњу теоретичну стратегију, али је слаб тактикер. Месарош је добар јунак, што но Немци зову 'хаудеген.' Клапка као вођа има знатног талента, али није створен да зна импонирати. Дамјанић је продрзљив солдат и особито добар за подчињеног ђенерала, телесан му је састав голијатскиј и изгледа као другиј Клебер. Аулић је резерве командант, да му пара нема. Гион је одважан ђенерал, али само да по туђем налогу ради. Перцел је веома хрђав вођа, свиреп, а и храброст му је сумнителна. Пелтемберг и Нађ Шандор јесу веома добри коњанички ђенерали из аустријске школе. Дамјанић је 5-г Марта Тису код Цибекхаза прешао, и познато нападање код Солнока учинио по плану ђенерал-штаблера Клајнхајнца. 'Исполинскиј Србин' вели дописатељ, свагда је био са Фетером у инату, и овога је најгрубљим начином предусретао, и казао је да Фетер није добар командант. И доиста и није се држао његовог плана, но држао се старог мненија Гергеја, кои је рекао да се од Тисафиреда офензива започети мора. Оригиналан је био првиј Гергејов састанак са Дамјанићем. Гергеј кад је дошао у Тисафиред, чуо је да Клапка и Дамјанић у једном квартиру обитавају. Кад је к њима у собу дошао, обоица су већ дубоко спавала. Гергеј такође легне, непробудивши иј, на земљу и метне столицу под главу. Кад се Дамјанић пробуди, нађе у соби страног човека, кои бацивши своје наочари, очи протре, и кроз пенџер момцима викне: 'Хеј, имате ли ракије!' - 'Ово је мој човек' загрми Голијат (Дамјанић) - 'ти мора да си Гергеј – пољубимо се брате, ти мораш постати маршал и војениј министар, и немој се за Фетера бринути, ја ћу га на смрт наљутити, онда ћеш ићи у Пешту, ослободићеш Коморан, па ћемо се мирити с краљем, а ја ћу марширати на Дебрецин, да с бајнетима растерам блететуше.' И доиста није много времена прошло, кад је Гергеј од Дамјанића писмо добио, у којем му пише: 'Фетера сам до постеље дотерао; он је од једа жучну грозницу добио, а Гергеј је добио маршалство.' Гергеј је увидио да зло стоје ствари, јошт кад је Будим узео, и јошт онда је рекао: 'Крај је Маџарској.' Кад му је после ове победе послао Кошут орден заслуга прве класе, он га није хотео примити, говорећи: 'Кад сам орден друге класе добио, онде јошт није било републике у Маџарској. Сад је овакова декорација само несмисленост. По нашим законима не може се таковиј орден дати једном ф. м. лајтнанту у ратно доба, него само ђенералисимусу.' Кад су му ласкали, да се он старим републиканским Грцима и Римљанима успоредити може, одговорио је: 'Шта? зар сам ја републиканац? Зар сте полудили? Ја стариј Римљанин? То су лудорије! За такову ствар немам ја јошт довољно јунаштва. Кад би ја доиста био као стариј какав јунак, а оно би требало да себи тане кроз главу пројурим, јер знајте, господо моја, да је Маџарска пропала.' – Гергеј је поковника Азбота због његовог лудог владања при битки код Переда у Будим послао, говорећи му: 'Скините одма униформу и будите какав преписивач у војеном министеријуму.'
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:54:53 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 386
|
|
« Reply #2515 on: July 12, 2020, 07:00:10 pm » |
|
Записник конференције, држане у Паризу код кнеза Адама Чарториског 6-га Маја т. г.
У конференцији, која је била код кнеза Адама Чарториског, и у којој су били гроф Телеки, посланик маџарске владе код француске републике, Сарвади, секретар реченог посланика, Пулски, маџарски агент у Англији, и Ригер чешкиј посланик на последњем сабору царства аустријског, кои је на чешку народну страну много дејствовао, - саветовало се о уговору и узајмним концесијама, које ће Маџари као и остало житељство Маџарске учинити, да се мир у Маџарској обезбеди, и да се противу савезне војске Аустрије и Русије све силе саједине. Кад се ово питање једанпут родило, следовало је за њим и друго, које се имало одма решити. Пређешње питање могло би гласити овако: Где ће бити крај маџарског рата против бечког двора? или да јасније кажемо: шта се има учинити с аустријским царством после коначне победе? Ово исто питање предлагали су неке особе пре Пулском у Лондону, и у питању овом примљено је следујуће начело: Будући је хабсбуржкиј дом изгубио поверење и приврженост народа, кои су његовом жезлу подчињени, а и обсена, која га је окружавала, и средства му за владање пружала, сада разпрштана; - будући је ради тога већ и сам хабсбуржкиј дом могао бити стална погибељ за слободу и права различити народа, кои јошт аустријску монархију сачињавају; - и будући је агломерација народа, кои немају управо никаквога узрока, да у узајмном центруму живе, без повреде жеља, интереса и права ови исти народа: то је за Маџарску и све остале аустријском жезлу подчињене народе потребно, дом хабсбуржкиј с престола збацити и његову државу разцепити, које је морално већ и учињено, јер народи аустријски немају више према њему поверења. Ово је била цељ рата против бечког двора, коју Маџари и њиови савезници трудити се морају да изведу. Но будући да обшти интереси изискују да између Русије, Турске и западне Европе обстоји једна силна држава; - будући је једна част народа, кои сада у монархији аустријској живе, као: Чеси, Моравци, Слезани, Илири а можда и Галичани, биће приправни, да у савезу с новом Маџарском, која ће се конштитуирати, створе једну федеративну државу; - и будући ће ова на темељу правде и справедљивости основана држава моћи у себи сајединити ону снагу и ону власт, која би била сходна европском интересу: зато је у начелу примљено, да Маџарска, која је своим славним ратом обезбедила право иницијативно при свима комбинацијама обштег интереса за споменуте народе, изјављује свечано, да у згодно време све народе аустријске монархије позове, да узајмним договором створе нову федерацију, која ће без свакога уштрба автономије федеративни држава ипак свакојако моћи обезбедити ону снагу и ону власт, која је необходно потребна. Даље је било закључено, да се италијанским и немачким народима монархије, кои морају свакојако друге жеље и другиј интерес, него споменути народи, оставити на вољу, да се могу одељено од нове федерације конштитуирати и сајузити се с другим италијанским државама, или са немачким центрумом у Франкфурту. Кад су ове точке биле овако у начелу одобрене, заметнула се реч о унутрашњим стварама Маџарске. Маџарски посланици изјавили су, да они, у колико ијм је позната нарав свои земљака и намере њиове владе и сабора, могу казати, да су Маџари готови признати сва права немаџарски народа у Маџарској, која могу праведно искати. По мненију ове господе деле се маџарске народности у Маџарској на двоје; у првиј ред спадају оне, које су тачно опредељене границама покраине, у којој живе, и традицијом посебнога државнога живота; - а у други ред оне, које се нису јошт довољно развиле и оснажиле. – У првом је реду Хрватска, војводство и Румуни, а у другом су Словаци и Немци. У следству изјављења споменути маџарски посланика, били су Маџари готови, народу првог реда допустити њиови подпуну автономију; к маџарској круни везао би иј само федеративниј савез; но међутим морале би штогод приносити за уздржавање заједничке флоте, за грађење путова и за гаранцију слободне трговине. Кад су се свршиле ове главне точке, имало се решити питање о граници војеној. Маџарски посланици изјавили су, да се има граничарима на вољу оставити, хоће ли границу своју сдружити с провинцијалом, или неће, ако мисле да ијм је боље да остану под војничком регулом; но да ијм се не наметне ни под каквим изговором и ни из каквог разлога. Што се тиче народа другог реда, кажу маџарски посланици, да ијм је све учињено, што год строга правда и справедљивост захтева, ако ијм се даде собствена администрација, т. ј. таково управљање, ког ће особе бити синови њиовог народа; ако буду имали свој народниј језик у училиштима, код администрације, код судова; ако ијм буду обезбеђени њиови обичаи и уређења обштина, сходно њиовом социјалном стању и слободи верозакона. Но ако човек ове границе преступи, то ће само узвисити метеж и слабост државе, а неће се задовољити каква праведна жеља или каква потреба. Ово изјаснење маџарски посланика допало се веома кнезу Чарториском и Ригеру, коима на срцу лежи интерес немаџарски народа у Маџарској. Ова начела одговарају познатим жељама споменути народа, и сва је прилика, да иј могу водити к помирењу.- Узајмим договором закључено је: 1.) да има маџарскиј сабор споменута изјављења званично и свечано прогласити, да немаџарски народи Маџарске приме иј са задовољством и поверењем, и одма своје оружје и све силе употребе противу заједниочког непријатеља, т. ј. аустријско-руске војске; 2.) да правим пријатељима слободе у овој страни Европе, а по имену онима, кои имају при томе свој народниј интерес, дужност и интерес налаже, да усугубе своје силе, да се овај резултат што пре изведе.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] (За записник овај, кога смо напред саобштили, др. Габлер у чешким народним новинама торжествено изјављује да је лажан и 'подметнут', и нуди се то на суду доказати.)
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:54:53 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 386
|
|
« Reply #2516 on: July 13, 2020, 01:04:27 pm » |
|
Србске Новине, бр. 100. од 22. Септембра 1849.
Војводство Србско. Oбшта је тужба у војводству, да се тамо у надлежателствима умећу онакови људи, кои нити су били кадгод народни пријатељи, нити пак царски. Ови људи немају ни најмање призренија на пробуђену народност, ни октроиран устав и на разна у последње доба дата упутствија по коима се народност уважавати има; но ови исти људи тако гледају све ствари, као да се за ово пол' друге године ништа случило није, но метнули се у позитуру стару, с намером стара одношења обновити. Ови људи кад виде, да се њиово неупутно и неправедно владање народу не допада, одма дижу хуку, и Србље пред владом најцрњим бојама описују, и одавде после следује, да се Србима врат ломи, а не зна се одкуда. Овоме злу ваљало би крај учинити. Србски представника у Бечу има доста. Влада је лојална, и послушаће праведне тужбе. Влада сама не зна, како многи људи, коима је власт у руке дата, у име њено по разним странама монархије жаре и пале и уставу противне наредбе чине. Требало би дакле, да србски представници владу о стању ствариј добро известе, па да се злоупотребљењима крај учини. - Мајор Радосављевић из Митровице, кои је у новије доба знао себи набавити поверење народа србскога, и лепе заслуге стекао у рату за цара и народ, позван је у Беч на саветовање повереника србски.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:54:53 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 386
|
|
« Reply #2517 on: July 13, 2020, 01:07:06 pm » |
|
Маџарска. После свршеног маџарског рата милитарне комисије почеле су делати, и политичне преступнике пресуђивати. Градови аустријски пуни су већ осуђеника. Највећма дејствују комисије у Пожуну и Пешти. Овде у новом зданију (Neuge bӓude) има свакога реда и рода затворени људиј. Ове комисије већ кад строго поступају, оне барем да даду правицу сиромаху тако исто, као и богатиру, - али то не бива. Видимо на пример да је Чеконићка, богата спаиница, која је хиљаде и хиљаде на маџарску револуцију потрошила, сасвим ослобођена, видимо да је и највећиј Кошутовац и подпомагатељ револуције гроф Ђорђе Карољи пуштен; а видимо у исто време међу осуђенима једну сироту жену, која у апсу седити мора, што су код ње нашли 6 крајцара у Кошутовим банкнотама! Барон Сиг. Перињи, негдашњиј септемвир и за време Кошутове владе президент горњег парламента, јошт је у Пешти у новом зданију затворен. Чивутскиј главниј рабинер у Пешти др. Штаб осуђен је на шест месециј у тавницу. Петар Чарнојевић премештен је из Арада у Темишвар, и овде је у једној семинарској соби затворен. При оваковим позоријама свагда нам падне на ум: хоће ли се скоро обшта амнестија прогласити? 'Уставним новинама' један кореспондент пише, да је ђен. Мајерхофер 'избавитељ војводства' у Пешту 9-г Септембра стигао. У једној коресподенцији у 'обшт. аугсб. новинама' читамо следујуће: 'Огорчење духова у Маџарској, које безпристрастном сматратељу не може нескривено бити, највише се подрањује и подиже неразсудном ревности аустријски чиновника и официра, кои, било то из уверења, или да своје лојално мишљење покажу, грде и руже у очи све оне, кои су у буни участвовали или само с њом симпатизирали. Како ће се ти духови смирити на изражења, као: хуље, ниткови, лупежи, све повешати ваља, нису ни танета достојни итд? Ја ћу само да представим политичну страну овога питања, то јест: да ли је добро, да ли се тим услуга чини ауст. правителству, кад официри и чиновници јавно тако говоре? Ни један паметан неће другче, него безусловни с 'не' одговорити. Зашто не само што се тим они огорчавају, кои решително маџарски мисле, него и умерено мислећим оваким излишним манифестацијама распаљују се и побуђују, да пређу к побеђенима. Ту Руси боље знају своју корист чувати. Сравнимо само шта се у време, кад се знало да ће Руси интервенирати, о њима говорило и писало, са тим шта се данас чује. Онда се о њима никако другче није говорило, но као о варварима, разбојничким ордама, пандурским четама, а сада незна се крај похвали о човечном јуначком владању руски војсковођа и официра. - Слутња наша, коју смо јуче изјавили, т. ј. да није далеко онај час, где ће се град Коморан предати, данас се већ обистинила. Синоћ нам је дошла поуздана вест, да се Коморан 15-г т. м. предао, и то под оним условијама, као и Млетци. Предаи осим многе војене господе присуствовали су и сам цар и маршал Радецки. - Власи у Ердељу тако су сада на Маџаре кои су ијм све попалили, огорчени, да страшне репресалије над њима чине. Оне добровољничке чете, које су са аустријском војском против Маџара војевале, сада су се у разбојничке преобратиле, те покошавају све, што се само маџарско назвало. Ово је надлежну власт побудило, те сада влашка села обезоружава. У осталом Ердељ је веома опустошен.
Галиција. Из Лвова као известно пишу, да руска војска неће у Галицији зимовати. По заповести царевој мора сва руска војска, изузимајући једно одељење код Коморана, из царства аустријскога до последњег дана овог месеца кренути се. Силна руска војска пролази кроз Галицију, враћајући се у своје отечество. Највећа част батаљона, што су туда прошли, изгубила је сијасет људиј. Добро извештени људи казују, да је у Маџарској до 60.000 од части од болести, а од части од маџарски танета изгинуло.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:54:53 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 386
|
|
« Reply #2518 on: July 14, 2020, 09:15:42 am » |
|
Аустрија. Из Беча пишу нам под 17. т. м. следујуће: Синоћ нам се вратио ђенерал Книћанин из Берлина. Није био у Златноме Прагу ни у Брну. А за што? Кад Славени у Прагу и Брну дознаду да је Книћанин наумио доћи к њима да се виде, стану се приправљати да га дочекају као што славно име његово заслужује, измоливши најпре допуштење од војнички заповедника. Глас о тим приправама дође и у Беч. Кад Книћанин отиде на железницу и већ да седне у кола, а то му дође поздравље од министра да не иде ни у Праг ни у Брно. Книћанин иј послуша па окрене право у Берлин. Сад се Чеси страшно срде на министре, а ваља да ни Србима неће мило бити. На ове сплетке рекао би човек да наше царство не трпи да се Славенин кои прослави. Книћанин мисли прекосутра кренути се одавде пут Србије, и то може бити Дунавом, јер се синоћ званично објавило, да се Коморан за цело предао. -Од Словака непрестано долазе у Беч силне депутације, и моле цара да ијм се земља круновином прогласи. - Сва аустријска војена сила разделиће се на 16 корпуса, и на овај начин ново милитарно управљање имаће јошт овог месеца у живот ступити. Но онда ће до сада постојавше ђенерал-команде изићи из обичаја.
Немачка. Ђен. Книћанин са мајором Миливојем Петровићем и капетаном Стефановићем приспео је 11-га т. м. у Берлин. Њи је сутредан посланик цара аустријскога, ф. м. л. Прокеш, представио краљу, принцу Карлу и владајућем војводи Брауншвајга, а 13-га држан је великил маневар, на кои су и они позвани били, и послати су ијм коњи из краљевске коњушнице, те су се тако налазили у свити краљевој. Дописатељ 'Лојда' о томе овако вели: 'Маневар нам је овај привео различити гостију из туђи војска, међу коима је безприкосковно најзнаменитији јуначкиј Србин, ђенерал Книћанин.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 12:54:53 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 386
|
|
« Reply #2519 on: July 14, 2020, 09:18:17 am » |
|
Србске Новине, бр. 101. од 23. Септембра 1849.
Војводство Србско. 'Südsl. Zeitung' доставља следујуће: 'Из Бачке нам допиру жалостне вести. Новопостављени комисари и судци жаре и пале железном силом, и опет су тешко пострадавши Срби ти, кои строгост нарочито осећати морају. Особито се поступак А. Ч. одликује, кои тумара од села до села с војном пратњом и Србе бити даје како и колико му срце иште. Изговор за батинање ласно је наћи, почем никаква одговорност личној пасији узде не полаже. У кога се само фес види, кои тек спомене војводство, патријарха, тај се батинама казни. Ми узрока имамо, извору нашем подпуну веројатност поклонити и из речиј веродостојни очевидаца и сведока свега, шта у Бачкој бива, тек страх поцрпсти, да ће се таковим поступком Срби до очаја довести. Што ми о А. Ч. знамо, јест: да је он пре свои 20 година за кратко време у сремској жупанији служио као судац, а ми га познајемо као човека веселе нарави и одвећ великог шаљивчину, али тиранина нисмо у њему никада слутили. Или може бити да мисли, да се за двогубо бомбардирање свога обиталишта у Новом-Саду мора Србима осветити. Жалостно је то на свакиј начин, што несрећни Бачвани немогоше за свога комисара и судца добити човека, кои ијм добра жели и њиово поверење ужива. Лане су за приврженост своме цару и монархији бивали гоњени, затворани, бијени и вешани. Летос мораше као верни приврженици Аустрије оставити кућу и кућиште и све благо своје, па се разбегаше по туђем свету – а сада, где најпосле почеше надати се, да ће победом царски застава, око кои су се добровољно скупљали, и њиовим невољама крај се учинити. Тако се немилостиво с њима поступа, а напротив приврженици непријатеља Аустрије, из логора бунтовника враћајући се, неприкосновени међу њима обитавају. Ми себе слабима осећамо, да би могли као бранитељи Срба на среду изићи, али као сведоци они неизмерни жертава, које су Срби ово две године за цара и монархију принели, као сведоци они невоља, које су баш Срби из они места, где се сад тако немилостиво с њима поступа, пролетос и летос поднели, - као најближи сведоци свију ови догађаја подижемо наш слабиј глас противу овога суровога удручавања бачки Србаља, с том једином надеждом, да ћемо позорност србски повереника, патријарха и поштованог бана обратити на овај, како се чини, заборављениј предел. Кажу нам, да су многе обштине у овој својој невољи оправиле своје старешине к полковнику Мамули у Варадину, да се њему за своју нужду потуже. Несрећни људи не знају куд' да се обрате, где би њине тужбе благонаклоно уво наћи могле. Ми врло добро знамо, да за време ове критичне прелазне епохе, у којој се велика част Аустрије налази, самовластије тешко је одклонити. Треба са сваком строгости поступати против криви лица – али не против народа као што је србскиј, кои живи и мисли, да за своју осведочену верност и за своје неизмерне принешене жертве каково призреније и уважење очекивати може. (На ово учредник 'Süudsl. Zeitung-а' примечава: 'Ми овом описанију неби веровали, да нам није дошло из осведоченога солиднога извора, при којем не можемо узети, да се у описивању хотимице претерало или да је казивање ово лаковерно примљено. О А. Ч., на кога се тако горко туже, чујемо јошт и то, да он тамо до Фебруара т. г. није се ни с којом партајом сдружити хотео, и због ове своје нерешителности да је од Маџара, кои су зато на њега подозревати почели, под затвор стављен био, што му је на некиј начин малиј мученичкиј венац дати могло.) И у Срему судци доста жаре и пале, а у томе ијм никакве препоне не стављају на пут. – Берба је у Срему била врло злочеста. Вино је већ 7-8 фр. скочило. – Стање здравља је добро. - Пароброди плове уредно.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|