PALUBA
August 12, 2022, 10:54:13 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 [170] 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 ... 284   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 460248 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 656



« Reply #2535 on: July 18, 2020, 08:22:41 am »

Војводство Србско.
Из Бачке нас извешћавају, да је царскиј повереник г. Исидор Николић у Сомбор приспео и као таковиј већ дејствовати почео. Један од први послова био му је, под затвор ставити Карла Латиновића, будући је овај подписао ону адресу жупаније бачке, којом се Кошуту благодарност изјављује за проглашење републике.

Маџарска.
О судбини грофа Баћања Лајоша 'Лојд' извешћава, да је он заиста на смрт осуђен, и већ су се 24. пр. м. у Пешти биле све приправе учиниле, да са јошт једним ребелом буде погубљен, али међутим он се једном иглом по грлу избоде, и тако га свега крв облије, хотећи тим да сам себи главе дође. На ово се после извршење смртне казне задржало, и он се онај дан налазио под изпитом, али је опет зато у вече погубљен. Онај другиј, с њиме заједно осуђен, некиј Фекете, такође је погубљен, а гроф Стефан Карољи осуђен је на дуже време у тавницу и на глобу од 150.000 фр. ср.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Gróf Batthyány Lajos kivégzése, 1849. október 6..jpg (296.16 KB, 1016x712 - viewed 16 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 656



« Reply #2536 on: July 19, 2020, 11:41:27 am »

Аустрија. Румунска депутација поднела је министерству на докнадително предложење, где се позива на јошт пре поднешено прошеније и јошт наводи, да одношења житељства 'на земљи Саса' решително изилазе на ползу румунског елемента. Тамо има Румуна 297.783, а Саса напротив само 163.896. Јошт не сравњено угодније показује се одношење у призренију севернога окружја Сасима принадлежећег. Румуни изводе из тога следство, да њина народност као преважећа тамо и преважеће значење придобити и зато назвање земље Саса престати има.
Јошт се само појединиј глас по журналима даје чути о турској распри. У осталом из тона, коим бечка публицистика тај догађај пресуђује, може се већ узети, да у Бечу ни мислили нису да ће се тако далеко ствар дотерати. 'Ostdeutsche Post' суди, да је гроф Штример пренагљено своја настављења прекорачио, па решително доказује: да рат овај, рат из ништа рођен, кои би по соразмерности за почињену ствар Аустрије тесно стање финансија у нове непрорачуњене невоље увалио, таковиј рат био би од јавног мненија у свој Аустрији осуђен.

Русија. У једном писму из Калиша, у 'Уставним новинама' читамо известије, како су многи од поболевши се официри руске војске у Маџарској дејствовавше, тамо поиздолазили.13-та пешачка дивизија ђен. Панјутина по соразмерности највише је штете имала, почем је била у свима бојевима под Хајнауом од Переда до Темишвара. Најмање је страдао 1-виј пешачкиј корпус ђен. Сиверса, напротив 4-тиј пешачкиј корпус у Ердељу много је изгубио. Сав губитак пет руски корпуса по сказивању исти официра не износи више од 3000 мртви, кои су у боју пали. Напротив колера и тифус су трипут толико прождрли.

Немачка. 'Преса' саобштава наставленије, које је бивше маџарско правителство дало своме помоћнику при централној влади Немачке у Франкфурту. Из наставленија тога саобштавамо следујућу 4-ту точку, у призренију Славена веома карактеристичну: 'Непријатно би Маџарску дотакнуло, када би се монархија аустријска на таковиј начин преобразила, да се оне провинције монархије, које су до сада к немачком сајузу принадлежале, у државе славенске претворе. Преображење у овом смислу могло би веома ласно политичне симпатије споменути провинција на таковиј пут извести, кои је различан од пута народа немачкога а можда и непријатељскиј томе, и тим би могла превага једне већ сада грдне силе јошт већма се умножити, силе, које растећи уплив на западне државе Европе постојање Маџарске тако би у погибељ довело, да за случај, ако Немачка тако преображење монархије аустријске против свога собственог интереса удејствовати допусти,  Маџарска би приморана била, своје сајузнике тражити изван народа немачкога.'

Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 656



« Reply #2537 on: July 19, 2020, 11:46:17 am »

Француска. 'Лојд' пише, да по неким известник круговима у Паризу мисле, да ће се садашње турско питање тако решити, да бегунци својевољно из Турске отиду, а Турска да плати једну част ратни трошкова.

Англија. Министеријални 'Глобе' и већа част лондонски листова изражава се против тражења Русије и Аустрије од порте у призренију политични бегунаца; међутим 'Глобе' мисли, да Русија неће смети јавном мненију Европе тако решително противустати, ствар до крајности терати и рат изазвати. Исто мненије са влада и на берзи лондонској.

Турска. Точка она уговора од Купук-Каимарџи од 10. Јулија 1771. године, по којој Русија тражи да јој се издаду политични бегунци, гласи овако: 'Ако би по закљученију овога мира и измени ратификација поданици обои царства, кои главно (капитално) преступљење учине или као бунтовници или издаице скриве, код које од обои сила склонити се или прибежиште потражити хотели, то се не смеду ни под каквим изговором примити или шта више заштитити, него се с места имају издати или барем из државе оне силе прогнати, којој су прибегли; да неби подобни злочинци никакву прилику дали оладнењу пријатељства или каковој безполезној завади између обадва царства. Изузимају се само они, кои у царству руском на христијанску или у царству отоманском на мухамеданску веру пређу. Исто тако морају се поданици обои царства, били Христијани или Мухамеданци, ако проста преступљења ма из каквог разлога учине, и из једног царства у друго пребегну, с места, чим се заишту, издати.'
'Кол. новине' достављају из Цариграда, да је војска румелијска, 40.000 момака силна, добила заповест, да се на марш спреми. Тврдиње на Босфору утврђују се, а флота је готова, да се одма у море пусти и да брани пролазак у Босфор. Разнео се и тај глас, да је англијска флота већ у Дарданелима.

Београдски дневник. Ђенерал Книћанин јуче на ноћ сретно је и у пожеланом здрављу у Београд приспео. Радост нашу, што га опет у средини својој видимо, нисмо у стању пером изразити. Ми отечеству нашем честитамо благополучениј повратак овог његовог одабраног сина и прослављеног јунака. Слава и њему и отечеству!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Београд 1849. Поглед на Дорћол.


* Дорћол.jpg (520.98 KB, 1276x848 - viewed 23 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 656



« Reply #2538 on: July 19, 2020, 11:52:12 am »

Србске Новине, бр. 107. од 4. Oктобра 1849.

Војводство Србско.
'Позорник' у последњем листу своме саобштава једно знаменито писмо из Беча под 23. Септ. т. г., у којем се одговара на неке чланке у хрватским новинама, а управо пребацује се Хрватима, да су ради војводство у своју област узети, и ту се против тога тражења народ србскиј ограђује. Кажу да је то писмо писао сам св. патријарх. Оно је доста умерено, и посве у интересу народа србскога писано, и изјављује се у њему жеља, да се војводство не слије у троједну краљевину, него поред ове као две побратимске куће подигне, у савршеној равноправности, па тако 'у братском успоређењу славенство јужно на врх народне славе, среће и изображености доведе.' Ово је заиста најумеренија справедљивост, и њу само пожелити може не једино Србин, но и свакиј брат Славенин. У осталом у писму истоме налази се и такови ствариј, које данас – у новорођеној уставној Аустрији, у данашњем веку – нити имају нити могу имати места; али штоно наши веле, кога гуја уједе, тај се и гуштера бои, и зато је на свакиј начин добро против, сваке случајности оградити се. Ми ћемо се на овај предмет другиј пут вратити.
Правителству дошла су многа прошенија од пострадавшег народа србског у војводству, где овај тражи да му се бедно садашње стање његово олакша. На ово је правителство исто писало св. патријарху у Бечу, да код највишег места подејствује:
1.) да се народу најскорије помоћ у рани да;
2.) да се народу што пре новчна помоћ пошаље, да би могао себи набавити стоке и орудија за обделавање земље,
3.) да се народу ма од куда добави семена за усев;
4.) да се у оним местима, где ни цркве ни куће нема, и људи по земуницама живе, подигну ма каква зданија, где би се богослуженије држало и деца у школу ишла;
5.) да се свештеницима и учитељима, које народ сада никако издржавати није кадар, плата месечне определи и из које државне касе уредно издаје.
На ово представљање правителства како 'Позорник јавља, поднео је св. патријарх 15. пр. м. следујућиј допис в. ц. кр. министерству:
'Ја сам с прилозима прикључено известије примио, које жалостниј изглед даје о стању народау Банату и Бачкој. До окончања крваве драме под оружјем за свевисоку династију и целокупност монархије стајавши народ србскиј, нашао је у племенитом пожертвовању гроб свој. Он је морално и физички мртав. Почем неки од постављени правителствени органа, србскиј народ у предреченим провинцијама на свакиј могући начин раздражити, њега у очима високе владе у подозрење довести, њему измишљне буне наметнути ревностно труде се, и шта више, војене помоћи к угњетењу никада не постојавше побуне од војсковођа захтевају, и сваком изјављењу народног живота с војеносудејским поступком прете, стоје небројене породице овог несрећног народа под ведрим небом…' и т. д.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 656



« Reply #2539 on: July 20, 2020, 06:27:33 pm »

Србске Новине, бр. 108. од 5. Oктобра 1849.
(недоступан број)

Србске Новине, бр. 109. од 6. Oктобра 1849.

Вест о погубљењу Баћања Лајоша јошт се одзива у свима бечким листовима – она ће се одзивати по свој Европи и тек у далеком времену историја ће свој озбиљниј, безпристрастниј суд узрећи. Ми се од тога јошт задржати морамо, од части што време није довољно безстрасно за мирно суђење, од части пак што незнамо шта је у ствари, да би поуздано пресудити могли. Ми се само на то ограничавамо, да прегледамо шта у стању обсаде бечки листови о том говоре.
'Ostdeutsche Post' на првиј глас о овом догађају приметила је: 'Ми смо у мирном времену одрaстли; 35 година мира нису нас научиле, при многим смртним пресудама одма се на више него човеческу висину успети, с које се такова дела држе за нужна и историји земље прикладна.' Не претресајући ни мало даље ствар, описује само смрти позорје и говори о узроцима зашто је Баћањи осуђен. У овом последњем призренију излази на среду онај глас, да је Баћањи помешан у убиству Латура. 'О томе говори,' вели Ostd. Post, 'и то обстојателство, што се пресуда баш 6. р. Октобра извршила. Приповедају се у овом обзиру многа дела. Гроф Баћањи је несрећног 6. р. Окт. пр. г. у подне из Беча одпутовао, а оно грозно убиство војенога министра у вече се случило, али кочијаш, фијакер, или другиј таковиј некиј човек, кажу да је чуо, да је Баћањи, кад је у вече у Шопрон стигао, другом неком великашу такове речи изговорио, које су постале тешким обтужењем против њега. Други приповедају, да је у гостилници, у којој је Баћањи у Бечу обитавао, у соби поред његове другиј један гост обитавао, кои је некиј разговор чуо, кои је ноћу у Баћања соби вођен и кои у сајузу стои са 6. Октобром. Оставимо то све неиспитано, истина је, да је Баћањи на годишњиј дан 6. Окт. погубљен, ма да у најмањем сајузу његова смрт не била са бечким догађајем.' Нож, коим је несретник на путу к губилишту себе заклати хотео, дао је повод испитима, ко му га је дао. Као што ' Ostd. Post'  вели, више се лица тога ради позатворало, али су иста опет одпуштена, јер је грофица Баћањи сама исказала, да је тај малиј ножић у чисте кошуље сакрила била, за које је допуштење добила, да своме мужу ту последњу услугу љубави учинити може. – Јошт 'Ostd. Post'  вели, да су неке госпође, од највишег реда, хотеле своје мараме у крв погубљенога умочити, али иј је старжа, која је код губилишта стајала, одбила.
'Presse' у једном подужем чланку вели: 'Кад се већ по окончаној борби није хтело да опрости, то се могло барем при полагању оружја у Вилагошу Русима рећи: 'Ми поједином човеку опростити нећемо! Ако Гергеј у наше руке падне, нека војениј суд о његовој судбини реши.' Руси би, да своју реч одрже, по свој прилици Гергеја у инострану земљу одвели. Десница правде остала би онда неповређена. – Кад се није праштати хотело, то се имао Коморан јуришем узети, или се на милост и немилост предати. Но од онога часа, кад се ступило на пут капитулације и ребелима, кои су се најупорније и најдуже бранили, подпуна се амнестија дала, учинило се да је решена судбина и остали заробљени ребела. Или зар заиста има каковог основа да верујемо, да је бунтовник, кои на отвореном пољу оружје положи (а Баћањи се сам предао), веће казни достојан, него онај, кои се случајно у каковом граду налази, па после обште пацификације, јошт за шест недеља противљење продужава. Гроф Баћањи своим приступом у ред бунтовника и своим позивом на оружаниј одпор, ни мање ни више није заслужио казњеним бити него ли и остали великаши, кои имена читамо у акту капитулације коморанске.
Ми ни једног магновења не сумњамо о томе, кад би Баћањи пред свога природног судију или пред кои највишиј суд стављен био, да би за кривца припознат био. Али нам се права аномалија чињаше, таково обтужење, које би потребовало све знање највиши политични и јуридични глава, суду предати, кои, како је састављен, не даје довољно јемства да се пресуђење такови питања достаточно исцрпти. Поштеност и безпристрастност, као што иј без сумње при пештанском војеном суду има, нису довољне, да се о духу и садржају једнога параграфа прагматичне санкције савршено важећа пресуда изрече, а изреченија аудитора не могу у таковом изванредном случају надокнадити што не достаје.'
'Lloyd' се позива на циркулар војенога министра гр. Ђулаја у призренију реорганизације маџарске војске, кои духом благости дише. Из штедње, која се према заблуђеној војсци препоручује, изводи овај лист, да су исту пазити дужни и други а не само војениј министер. Човечност, као и државна мудрост упућују, да за мир и безбедност далеко пространије кругове повући ваља.
И сам 'Österr. Correspondent' при првом известију о погубљењу Баћања изусти реч 'умилостивљење', ограничавајући се при том на оно, што је у писму војенога министра казано.
A 'Wanderer' се овако изражава: 'Овим погубљењем Аустрија је опет сама себи удар задала. Овим погубљењем она је аристократично чуство и честољубије, које је тако дубоко у маџарском народу укорењено, најсилније потресла. Сбрисала је нимбус, неприкосновености племства, високога чина, а то је у демократичном времену, као што је садашње, у републиканској земљи, као што је Маџарска, ако и за кратко време била, погибелниј пример. Ми нећемо овде да претресамо теорију о смртној казни, али шта помажу погубљавања због политични преступљења, видили смо од столетија. Па онда – какво упечатљење тако исцрпљена и формулирана пресуда учинити може, као ова о Баћању? Не показује ли се из сваке врсте, да се више хотело великаша погубити него преступника! Ако је Баћањи за оно, што је 3-га Октобра починио, имао погубљен бити, то би се морала цела земља десетковати. Наравно да има и други околностиј, које његово стање огорчавају, али то не треба да остане у тајности. У интересу суда, у интересу достојанства Аустрије и независности њени чиновника имало би се све, све објавити. Нема ти горега црва, него неповерење, а нарочито у садашње време; а од куда под оваким одношењима поверења да дође? Баћањи, кажу, на своме испиту није обширно одговарао, никакав протокол није подписао. 'Као великаш подпадам горњем дому; као министер саједињеним камерама,' био је његов следствениј одговор. Кад му аудитор једанпут примети, ако одговори на нека питања, да ће му то судбину много олакшати моћи, он га је гордо погледао и подсмешљиво запитао: 'Хоћете ли ми онда смокава дати?' Ово гордоме Баћању сасвим доликује. Ко би овом човеку 6. р. Окт. 1848. рекао, да ће до године на истиј дан у Пешти бити погубљен!
Али у интересу чести Аустрије мора свакиј желити, да се пресуда, кад је већ тако испала и извршити се морала, или већ много пре, али јошт много доцније извршила била, зашто непријатно бити чини се тако поступати одма после капитулације Коморана, кад се већ и последње браниште револуције у рукама има. Готово изгледа, као да се само на то чекало, па да се све високе макове главе једна за дугом посеку.'
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 656



« Reply #2540 on: July 20, 2020, 06:34:13 pm »

Војводство Србско.
Од они новаца, које је правителство аустријско сиротињи определило, као што 'Позорник' званично извешћава, половина се поклања, а половина даје у зајам на пет година без интереса. – Патријарх је од министерства опуномоћен, да може издати позив за скупљање милостиње за пострадавшиј народ србскиј.
'Позорник' је некиј дан саобштио један чланак против тога, што се родољубиви Срби, Милекић и Бига, у пензију стављају. Као што чујемо, учредник 'Позорника,' др Сава Јовановић, зато је од 'војеног суда' у Земуну на одговор позван!
Лист 37-миј 'Позорника' од 29. пр. м. војеном је власти у Земуну узапћен. Истије је био у 5000 екземплара напечатан, ако 'Позорник' и нема више од 60 пренумеранта. У том листу налази се оно писмо из Беча, које смо у последњем нашем листу споменули, као и напреднаведениј чланак о Милекићу и Биги.
Н. Н. У Земуну, 5-г Октомбра. Ко сад види какав мир у нашој вароши влада, тај би мислио да Земун није ништа знао ни участвовао у великој драми, у којој су Маџари тако жалостно своју ролу свршили. Јошт пре неколико месеци Земун је био пристаниште јадни пострадавши Србаља, у Земуну је свет врвио, а сада свакој је отишао на своје огњиште, и варош је узела на себе опет онај тих и миран облик, као што је имаја пре ови покрета. Сада је све у миру, и тек се кад и кад само каковим новим догађајем мало електризира. Лањска година се приповеда као каква стара митологија, а свршетак исте изчекује се у љубопитности и највећим надеждама.
Последње екзекуције у Пешти и Араду над Баћањом и осталим инсургентским коловођама чудновато упечатљење праве. Сваком се на лицу читати може сажалење према тако строго казњеним непријатељима. Између остали приповеда се о Дамњанићу, кои је на вешала осуђен био, да је, кад су га за вешала последњег определили, са највећом ладнокрвности рекао: 'Шта је то, зар ћу ја сад последњиј на смрт ићи, ја, кои сам свагда првиј бивао онде, где се смрт тражи?' За Киша се говори, да се и сам маршал Радецкиј, као његов стариј патрон и пријатељ, усиљавао спасти га, но да је све без успеха остало. Знаменито је, да су се те чрезвичајне ексекуције у Пешти и Араду у један дан догодиле, т. ј. 25-г Септ. из чека се видити даје, да цела ствар као нешто коминирата излази. За Чарнојевића се говори да је већ ослобођен, и да о томе истом и Стева Зака скоро надати има. Због уквартирања солдатиј у нашој вароши доста велика незгода влада, и то је узрок, што се житељство сасвим ладнокрвно и равнодушно према гарнизону односи, премда се не може рећи да се гарнизонски солдати зло владају. Какву ће нам благодат бечка конференција донети, то нам јошт познато није, али да се горе добро за нас ради, о том свакиј се уверити може. Новога комисара у војводству, г. Исидора Никоплића, чинодејствовање садашње још нам није познато, ми од њега, као од Србина, сваком добру се надамо. Бигино и Милекићево пензионирање биће вам познато.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 656



« Reply #2541 on: July 21, 2020, 10:12:26 am »

Маџарска. Говори се, да је у коференцијама бечким закључено, да се Маџарска у место досадашње системе вармеђске, на 10 окружија подели, и свако окружије да има свој провинцијалниј сабор, у којем ће језик послениј бити вишине житељства. – Супруга погубљеног грофа Баћања Лајоша добила је заповест, да е из Маџарске удали. – У ново зданије у Пешти, где се политични преступници налазе затворени, од неколико дана не пуштају никог унутра. – Од како су се у Пешти оне грозне екзекуције започеле, расположење духова одвећ је снуждено, као што никада до сада није било.

Аустрија. 'Преса' пише: 'Распра с Турском, којом се публицистичниј свет у свима странама Европе занима, и која је имено на обалама Темзе многе вулканске чланке у новинама произвела, не стои, као што дознајемо, баш тако опасно, како је угријана сила уображења представља. Аустрија барем не полаже велику важност на ову ствар. Од части речи дотични трактата нису доста јасне, од части пак позива се порта на пређашњи случај са кнезом Ипсилантиом, кои, макар да су га Турци искали, опет је као заробљеник у Терезијенштат одведен био.'
По предложењу министеријума трговачкога, цар је решио, да се државни телеграфи употребљавати могу и за пошиљање приватни кореспонданција.
Гроф Едмунд Зичи у једном писму 'Пресу' изјављује, да није истина била она вест, да је он Гергеја убио.
За расписаниј најновији државниј зајам скупило се 100 милиона, дакле више него што је тражено.

Галиција. Некиј дан је кроз Лавов прошло последње одељење рускога корпуса по ђен. Чаодајевим. Сва војска изгледа врло добро. Свакоме у очи пада она ладност, којом се Руси према аустријским војницима владају, мало неби рекао, избегавају свако саобраштење с њима, премда се ови старају да њиово пријатељство задобију. У гостионицама, у које иду аустријски официри, нећеш опазити ни једнога рускога; ако пак кои случајно онамо заиђе, не седне с њиме, већ к столу, где седе грађани. Чуо сам, пише један известитељ, како се рускиј официр брекнуо на аустријскога, кои га је поздравио са: 'Grüss dich Gott Bruder!' 'Ja њет твој брудер!' Таково поступање обраћа се на позорност. Исто тако не чују радо 'говорити по швабски,' и свакога, кои овим језиком говори, називају 'прекрштеним Јефрејем.'

Буковина. Кад је руска војска, враћајући се из Маџарске, кроз Черновец пролазила, грађани скупе нешто новаца за рањене руске војнике. Један мађистратскиј чиновник донесе у име черновицкога грађанства ђен. Гротенхелму 600 фр. ср., с молбом, да иј подели међу рањенике, али ђенерал одбије ову великодушну подпору с речме: Он поштује човечну намеру вароши Черновица, али дар не може зато примити, зашто је Русија своју помоћ дала без плате, а у стању је, да се за своје рањене војнике сама старати може.

Русија. Маџарски трофеи, као што петерсбуржке новине јављају, однешени су из Петербурга у Москву; 11-га пр. м. имали су се свечано по улицама носити и затим ће се у Москви хранити.

Турска. Ноћу између 24. и 25. пр. м. дошао је један изванредниј курир интернунцијатури аустијској у Цариграду са депешама од кабинета бечког. Говори се, да се ове депеше тичу погађања, која су се чинила у Цариграду у смотренију издавања бегунаца видински између порте и двора аустријског и руског, и да не доносе никакове промене у настављењима, која је већ гроф Штирмер пре тога од свог правителства добио. – Депеше, које г. Титов из Ст. Петрбурга очекује јошт нису дошле.
Што се јошт тог питања о бегунцима тиче, важно је што новине 'Portofoglio' из Малте саобштавају: 'Како је дошла француска лађа 'Телемак' 11. пр. м. у Леванту, одма је контра-адмирал Хервеј налог дао државном пароброду 'Мерлин,' да се за пут приправи. После неколико сатиј оставио нас је овај пароброд и отишао у Корфу са важним депешама Сир-Стратфорда Кенинга, управљенима на адмирала Паркера. Разумели смо, да су ове депеше дане 'Телемаку' у Атини чрез војениј францускиј паробод 'Л Аверг,' кои је отишао из Цариграда 5-г пр. м., и то онда, кад су се већ прекинула дипломатична сношенија између порте с једне, Аустрије и Русије с друге стране.' – Овоме 'Journal de Constantinople' јошт ово додаје:
'17. Септ. адмирал Паркер, кои се са својом флотом у корфанском пристаништу налазио, кренуо се пут Дарданела. Ово се потврђава и писмима, добивеним у Галипољу из Корфа. Ова флота износи 7 линејни лађа и више пароброда.'
У једном писму некога Пољака из Видина у 'Немачким Новинама' читамо следујуће: 'После 15 дана, како смо овде провели, добисмо из Цариграда вест, да нас султан неће да изда. Нама, као и свим бегунцима из Маџарске, кои желе у земљи остати, определење ће бити острв Кандија за пребивање. Не подлежи никаквој сумњи, да нам порта неће давати месечне плате, но ће нам дати средства да направимо колонију.'

Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 656



« Reply #2542 on: July 21, 2020, 10:13:34 am »

Србске Новине, бр. 110. од 7. Oктобра 1849.

У Бечу јошт једнако ради се о будућој организацији Аустрије. Што се војводства тиче, у смотренију тога три главна мненија владају. Једни хоће, да србско војводство буде самостална круновина, са старим историчним границама, тако, да се распространи и по оним странама Баната, где сада Власи абсолутан мајоритет имају. Други хоће да се војводство ограничи онде, где србскиј народ за себе већину има. Трећи пак хоће да се војводство са Хрватском саједини и с њом једну круновину сачињава. Ова три мненија међу собом тару се.
Као што смо извештени, србски представници у Бечу слабо су у стању у мненијама тим импонирати, и тако иста та конференција начиниће план по њиовом собственом мненију, т. ј. определиће стање војводства онако, као што они за најбоље држе.
Пре свега изрећи можемо, кад се ма које од ова три мненија удејствује, да Срби опет више добивају него да се у маџарску круновину стопе, где би тако исто изгубљено живили, као год што је и пре 1848. године било. Но што се тиче и споменути мненија, и она су међу собом више различитија, него да би истоветна следства за Србе имати могла.
Кад би се војводство као самостална криновина пространије назначило него што је домашај србског језика, онда би истина војводство било веће, али то би се ипак само до домашаја језика простирало. Има људиј, кои би се тој величини радовали, но без узрока, јер правиј интерес србства не састои се у претераним границама. Што год се Србима више од туђи елемента намеће, то већме они слабе, нити ће онда у свом територијуму због исти елемента противни концентрирану народност имати. Раздор и неслога од стране противуборствени елемента неби изостала, и тек би се Срби све већме и већма у развитку народном парализирали.
Кад би се војводство са границама језика србског ограничавало, боље би било и природније, него да буде у једном политичном делу сабијено са онаковим елементима, кои Србе као првенствујуће нипошто трпити неби хтели. Кад би се Срби на пример од Влаха у Банату одцепили, било би и за једне и за друге боље, политичније и праведније. На част свакоме своје, па и Власима што је њиово. Овако установљено војводство чини се бити најсходније и најприродније. Но и у том има нешто слабе стране. Срби овако би по свом малом броју у спољашњим међународним одношењима – због свога партикуларизма – слаби би били, тако исто, као год и Хрвати сами по себи. Овако распарчани Срби и Хрвати не би имали своје међусобне и реалне саједињене точке, и тако други јачи с њима би се појединце као лоптом играли. Напротив пак кад би се Срби и Хрвати у једно тело сложили, могли би скупа у свом узајмном интересу лакше одклонити сваку незгоду, која би ијм у међународном призренију на пут стајала. Но ово наравно требало би да буде под довољном гарантијом за Србе и за Хрвате, како се неби изгубило ни оно, што је србско, ни оно што је хрватско, већ обоје заједно да се подиже и развија.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 656



« Reply #2543 on: July 21, 2020, 10:29:11 am »

Војводство Србско.
Н. Н. – У Земуну, 6-г Октобра. Свакиј дан изчекујемо каков резултат од бечки конференција, но досада неможемо ништа известно да дознамо; ваљда ћемо чути што мало доцније, док се ексекуције, које су у Пешти и Араду започеле, недоврше. Ове екзекуције непријатну праве сензацију, толико већма, што су коловође коморански тако исто грешни као год и они, кои су повешани, и пострељани, па се зато опет исти комотно шећу. Клапка, Ујхази, Естерхази ит.д. нису ништа бољи од Киша, Лајнингена, Вичеја ит.д., па какова је разлика у судбини обои? - Петар Чарнојевић је сасвим слободан. Њега је дао Хајнау   затворити, будући је, летос Кошута у својој кући почастио; многи су мислили да је био и за детронизацију подписао, но није се то обистинило, већ шта више признато му је да је он за време свога феишпанства житељству, а особито србском, свуда на ползи био, и због тога је simpliciter ослобођен. Осим тога немамо ништа ново, а како што, буде, о томе ћу вас одма известити.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 656



« Reply #2544 on: July 22, 2020, 09:30:32 am »

Србске Новине, бр. 111. од 8. Oктобра 1849.

Војводство Србско.
'Südsl. Zeitung' о стању ствари војводства србског у Бечу пише следујућe: 'Територијално определење војводства не полежи никаквој сумњи. Правителство жели, да војводство буде самостално – т. ј. ни у каквом сајузу са Хрватском, коме је радо далеко већиј простор дати, да би Маџари, Румуни и Немци Cрбима на броју, ако не претежнији, а оно барем равни били. Већа част повереника србски противна је овом плану, а једни из страха од хрватске супрематије желили би војводство независним од Хрватске установити. Они, кои захтевају југославенствo аустријско, хоће овo саједињење тако да удејствују, да свакиј пут бан-војвода буде једанпут Хрват римске цркве, а после њега Србин православне цркве, и тако после смрти сваког бана-војводе да се мењају. Тако исто при највишим званијама администрације и судова у земљи имала би половина чиновника бити Срби а друга половина Хрвати, које би овим братским народима гарантије дало; што се територијама војводства тиче, они су за етнографичне (језика) границе, зашто пријемом други народа у своју област народноме правителству премного би се страни елемента натоварило. Скора будућност решиће ова питања.'
'Нар. новине' пишу следујуће: 'Поуздано дознајемо, да је србско војводство потврђено, а како ће се границе територијума војводства определити и колико ће се простирати, о томе се јошт за сада ништа незна. Свакако може се полагати подпуна надежда, да ће се и народна автономија сачувати, а тим се народ србскиј задовољити.'
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 656



« Reply #2545 on: July 22, 2020, 09:32:32 am »

Маџарска.
По заповести царевој подигнуће се у Будиму величанствениј споменик оним јунацима, кои су тамо под ђен. Хенцијом пали. Имена свију, кои су овде смрт нашли, светлиће на томе споменику, и верност и пожертвовање њиово предавати будућим нараштајима..
'Преса' јавља, да су многи 'први и најлојалнији' маџарски великаши цара молили, да Ернеста Киша помилује, али, као што смо видили, немогоше ништа успети.
По најновијим извесијама из Пеште, и Бети, бившиј маџарскиј комисар у Бачкој, кои је онолике Србе на најсвирепији начин погубити дао, ухваћен је, па кажу да и њему предстои смртна казан. Бети је старац од 80 година.
По званичном известију, до сада је маџарски банкнота уништено за 3.592.316 фр.
'Уставне новине' о погубљеном грофу Лајошу Баћању између остали ово пишу: 'Његово у највећем степену пренебрегнуто воспитање оставило је његову младост хрђавом упливу неваљалог дружтва и неограниченој сили собственог нагона. Томе је много крива била грофова мати, јер отац, кои је само до капетанства дотерао, рано је умро, а осим тога није био способан воспитање сина управљати. Но не само то, но и имање грофово било је раскошлуком његове матере умаљавано. Због тога се он, кад је постао пунолетан, против своје матере на груб начин подигао, те је њу тако опечалило, да је она због тога пре времена смрт своју дочекала. Но осим тога сенка је нека постојала у мишљењу и делу грофа, а особито што се показивао ладан и неблагодаран прама онима, кои су му у нужди и незгодама у помоћи били. Ако и не може му се одрећи жарко родољубије, зато опет не могу му се признати оне способности, које су у стању благостање отечества издејствовати. Са надвојводом Стефаном живио је дуго време пријатељски. Он се овде као год и свудa без сваке злобе и подлости владао, премда није ни с ким у правиј другарскиј сајуз ступио. Што се његовог уaпшења тиче, ту многи у погрешци живе. Многи држе, да је Баћањи од Виндишгреца, кад је ради концесија са пештанском депутацијом к њему дошао, уапшен. Но овом се мора прословити, јер гроф Баћањи вратио се са осталим депутирцима без запреке у Пешту и по свом уверењу држао је, да је сасвим сигуран, ходао је јошт осам дана по Пешти после освојења ове вароши од Виндишгреца. У оно време тако је исто могао и он побећи, као год и други његови последоватељи. При ручку код његовог шурака грофа Карољија буде од једног официра атериран, најпре је у Будиму, после у Љубљани, Холомуцу, а на последку у Пешти до његове сентенције затворен био. Његова личност је јако импонирала. Изражај му је био размишљавајући, одважан и ведар, помешан са вишим духа полетом. Он је имао плаве очи, орловскиј нос, и веома високо чело и због ћелавости увеличано, и густу плаву браду. Горостасно тело са достојанством двизано давало му је изглед савршеног аристократе, чему ни његово држање и господскиј живот није оскудевао.'
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 656



« Reply #2546 on: July 22, 2020, 09:45:52 am »

Аустрија.
'Уставним новинама о личности Гергеја из Целовца ово пишу: 'Гергеј је повисок, танког но при свем том крепког телесног састава. Његово подугачко с плавом брадом украшено лице суво је, и веома озбиљно. Његово повисоко чело издаје високолетећиј дух, његов ватрен поглед губи силу своју због наочари, стражњу част његове главе покрива плава свила, из чега се закључити може, да му је код Ача задата рана знатна била. Ову је рану добио у битки од једног свог хусара нехотице, можебити кад је одклонити хотео некакав ударац сабље, јербо му се рана од дола горе пружа. Из хода Гергејовог познаје се, да је морао много на коњу седити; руке обично носи острагу унакршћене, глава му је к земљи спуштена; и у обште цела његова личност неку печал показује. Начин живљења му је прост. До краја Септембра седио је у једној простој соби у гостионици код круне. У 1 сат могао га је човек свакиј дан видити у гостионици са његовом супругом, једном веома красном госпом, и са његовим лекаром. Служитељи гостионице веле, да је веома пријатан. Сада је узео једно приватно обиталиште и држи се, да ће дуже у Целовцу обитавати. Не само у овој вароши, но слободно му је седити у целој Корушкој, где му се год допада. По гдекоим круговима говорило се, да ће Гергеј прелекције из хемије давати. Да ли он од државе вуче плату од 4000 фр., сумнително је. Гергеј много пута прохода се у романтичној околини Целовца. Једанпут његови пратиоци – мајор Андраши и један фелдјегер – отишли су пред вече у 4 сата у Марбург. Време одласка је дошло, а фелдјегера јошт нема. У 4 ½ сатиј дошао је он на пошту, али су кола већ отишла била. Разгледајући по вароши, солдат се мало задоцнио. Кад је Гергеј ово дознао, даде му новаца за екстрапошту до Марбурга, и тако извадио је јегера из неприлике, опоменувши га најпре на солдачку точност. Гергеј своим владањем задобио је симпатију Целовчана, а овима опет на чест служи, кад таковога човека уважавати знају.'
Сви бечки листови једногласно изражавају се против последњи погубљења у Пешти и Араду. Ово је карактеристично! И већ кажу да је из Беча оправљен курир са заповести, да се нико више не погуби. И заиста 30. пр. м.  били су за губилиште изложени Њари, Перињи и Штулер, али се пресуда извршила није. Тим поводом 'Лојду' пишу из Пеште: 'Кад би се у духу и по строгости обични призвани закона и даље поступати хотело, то број осуђени са стотинама хиљада не би јошт сасвим био исцрпљен. Ко није маџарско правителство ма каковин начином, делом или саветом подпомогао? Има ли се свакиј, кои је Кошутовом министерству помоћи давао, казнити, то нека сва интелигенција Маџарске одлази у тавницу, а кои слободан хода, тај је или блед, или за своју слободу благодари каковом сретном случају.'
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 656



« Reply #2547 on: July 23, 2020, 09:36:28 am »

Турска.
Англијским новинама 'Daily News' пишу из Видина, како су Бем и јошт неки други бегунци примили ислам: 'Маџарски бегунци, кад су на турску област прешли, били су пријатељски примљени, али на скоро се почело с њима поступати као са заробљеницима. Министерство у Цариграду било је истина у свом вишеству против издаје, али већина савета руским претњама поколеба се. Министри нису знали никакав другиј пут како би се бегунци спасти могли, него да иј побуди да на ислам пређу, у којем случају они би онда по уговору кучук-кармајџиског од сваке издаје обезбеђени били. Један мула буде у Видин послан, да испита расположење бегунаца. Његова предложења побуде најпре велико удивљење, а међутим од некои небуду сасвим одбачена. Радије ћемо Русе него Аустријанце, радије ислам него Русе – било је њино мненије. Бем изјави, да је његов живот непријатељству Руса посвећен; он се покаже склоним савет послушати, кои је међутим од муле као једино спасеније представљен био. Кошут напротив изјави, да ће радије прах и олово или вешала, него таково предложење изабрати, и проклиње онај језик, кои би му се усудио какову мисао предлагати. Гион изразио се исто тако енергично. Дембинскиј и гроф Замојскиј решително одбију текође предложење. Њиов пример имао је то следство, да су од свои 40 официра и 200 солдатиј, сви солдати одустали, и само су 20 официра са три ђенерала при своме решењу остали. Бем, кои је примио име Мурат Бајазет, постаће пашом.
'Corriere mercantile' извештава о бегунцима у Видину, да се деле на три различна логора, т. ј. на италијански, пољски и маџарски. У сваком логору заповеда по један полковник, и свакиј појединиј добива плату као и турски солдати једнакога чина.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 656



« Reply #2548 on: July 23, 2020, 09:39:31 am »

Србске Новине, бр. 112. од 11. Oктобра 1849.

У листу 108. 'Србски Новина' наишао сам на један допис из Беча од 29-г пр. м. где некиј известитељ између осталог и о том говори, како су наши повереници имали тамо конференцију, и вели, да незна шта је у овој свршено; но само да чује, да је реч била о томе, хоће ли и Крашовска жупанија спадати у војводство, па да су сви казали да нетреба да ова у војводство спада, осим Живановића и Пасковића. Како пак он, известитељ, мисли, најбоље би, вели, било, да у војводству буде, што је могуће мање туђи народа, и што је туђе да се од војводства што више одвои. Па онда известитељ истиј наводи, да многи желе, да војводство буде за се 'Кронланд', али да се он тога бои, доказујући најпосле и онима, кои довољно, или онолико ваљда, колико он, разума немају, да то није добро, по томе, што и сами министри желе, да буде тако. И најпосле, почем је овако самима краткоумнима очи отворио, да виде шта је добро шта ли зло, излази с мненијем и саветом своим на видило и каже, да би по народ наш најбоље било, кад би се војводство сајединило с бановином, јер ми треба да гледамо, да се сви Срби – гдегод кои – ујединимо и једну државу да имамо, питајући притом, како би се и они ваљда Срби цепали, кои се могу одма ујединити? И ако се нађе људиј, кои неби пристали, да се с бановином војводство саједини, а оно, најпосле, вели, да треба барем гледати, да буде један сабор за обе ове земље. Иначе зло!
Зло по свој прилици, али само за оне, кои желе, да народ наш непрестано другоме подвлачи, али за Србе нигда боље при овим обстојателствима данашњег времена, него да војводство за себе кронландом постане; а ово је заиста жеља народа целог, кои себе именом србским карактеризира, и с овим се од остали јужни Славена разликује, и кои је у последње време у монарнији аустријској само зато на оружје устао, да тај характер историчниј задржаи. О овоме ако се ко сумња, нека разбере само, какво је закљученије народ србскиј у Карловци 1. и 3. Маја лањаске године учинио, од кога никако ни данас у вештествености ствари не одступа, па ће се уверити, да је тако. Увериће се, велим, да су Срби при истом закључењу и савез с једнородном браћом Хрватима учинили, али не на тај конац, да се отресу с једне стране маџарштине, која је њиовој народности грозила, а с друге да се подвргну Хрватима, већ да оба братска народа надмоћије инополемени Маџара скрше у међусобном братском одношењу, но свакиј за се остану, јер је Србину име србско толико драго, колико и Хрвату хрватско, нити ми њега дати можемо за све југославенство, почем је само на њему историја наша основана, а од када ову имамо, од тада рачунамо, да живимо, па зато и смрт нашу у изгубљењу историчног имена нашег држимо. Колико је Србину србско име драго, толико му заиста жао мора бити за рођеном браћом својом западне цркве, која су се негда са именом србским поносила, а данас се тога стиди и као куге чува, премда притом ипак пева Краљевића Марка; али характеру Србина почем је то својствено, да се са србским именом поноси то је његов понос у томе тако великиј, да он име своје обично ником, па ни самој рођеној браћи, кои су га се једанпут одрекли, не намеће, јер држи, да би га с подобним наметањем ономе, кои га незаслужује, само окаљао. И овај се характер заиста слаже са характером јунашства, у коме је Србину мало наћи пара. Характер овај највећег почитовања србског имена и поноса с њиме, душа је чистог Србина кои је иначе са осталим на југу Славенима у крви и језику, с малом провинцијалном разликом, раван, и зато ми ове јужне за Србе држимо, кои реченим духом дишу и с понос данас кажу: ја сам Србин, или боље рећи: кои се подизању србства, управо као таковог, радују и кои би из свега срца заплакали, кад би видили, да србско име пропада, ма остали Славени на врх славе долазили; премда би и у овом случају искру утехе за изгубљеним србским именом наилазили, која ијм губитак довољно нигда надокнадити неби могла.
Па сада, кад сам известитељу казао, ко је Србин и кога ми за Србина држимо, могу му и то казати, да ми такви Срба и тамо имамо, кои и где немогу ни коим начином за сад државу једну сви сачињавати, јер Срби не живе само у Аустрији, већ и у Турској, не самоу војводству, већ и у троједној краљевини, а и у Маџарској и Влашкој; па ми сад ове земље не преотесмо на силу Бога, нити пак из њи у војводство Србе пренесосмо; а радећи за војводсво радили смо и радимо тако, да покрај овог и турска царевина и Аустрија, а у овој и троједној краљевини и Маџарска обстане; толике су силе наше, толико нам и памет одсеца.
Него јошт нешто имам известитељу на допис његов приметити.
Кад су Срби устали, да војводство оснују, они су желили истина, да ово буде србско на основу историчног права њиовог и на основу том, што сами они за њега највише раде и жертвују, али нису у намери били све друге елементе из њега искоренити, исто тако, као што нису у намери били ни из они земаља, на које историчног права показати немогу, Србе, нити пак земље саме, на коима и остали Срби изван војводства живе, преотимати, и о све у војводство натрпати, и зато иј је њиово исторично право и ограничило на захтевање Срема, Бачке, Барање и Баната за војводство, које би за себе самостално било у толико, у колико се самосталност његова са централном монархичном владом сложити може. Да су мање тражили, ограничили би се сами у своме историчном праву, да више ишту, није иј образ подносио, јер безобразни били нису, а неби ијм се ни дало, као што ијм и Барању, на коју историчног права имају, недаду. Тражећи дакле војводство, Срби нису држали за зло, да ијм се ова жеља испуни, као што и данас недрже, тражећи самосталност војводства, па у колико од октроирке овамо реч 'Кронланд' такову самосталност обезбеђава, желе и то, да војводство оно буде, што и други Кронланди, јер сад виде, да само тако характеризиране земље ону самосталност имати могу, с којом су они војводство у почетку искали. И тако Србљи обнављајући војводство желе ово изравнити у правама самосталности с другим кронландима, већим и мањим, а не бити подчињени ма ком од њи, но као и они самој централној влади. А што се тиче бојања известитељевог, због тога, што и страног елемента, нарочито румунског народа у војводству има, и његовог савета, да се због тога бановини присајединимо, на то му одговарамо: да се ми ни мало надмоћија други народа у војводству србском неплашимо, почем се ова мора поделити на окружија, па онда, нека која окружија баш и већином живећег у њима румунског народа, румунска буду, опет зато војводство у целокупности румунско бити неће, имајући у себи вишество окружија србски, а што више и правда иште, и ја се уздам, да ће окружне власти буди које, биле србске или румунске или какве му драго, морати с војводом и с централизацијом војводства на србском језику сношенија имати, на основу оном, на коме централизација обшта у Бечу себи право задржава језика једног обштег, централизацији и монархији сходног, на коме ће и војвода наш и бан хрватскиј и други наместници владе с овом сношенија имати, и ово ако јошт буде, онда се исто и о језику депутираца и сабора, како централног тако и поједини кронланда, разумети мора, ако сиреч народи на саборима не узхтеду зидати кулу вавилонску, и на темељу ове своју равноправност утврдити. Овако дакле судећи неможемо примити савет г. известитеља у томе, нити држати, да је за војводство крашовска жупанија излишна, само зато, што у таковој вишество Румуна живи, јер видимо, да Хрвати жале, што ијм Срем у део пасти неможе, премда у њему само Срби живе, и да је како можно да војводство не буде, него да се троједна краљевина са Сремом понуди, ја мислим, да би га једва дочекали, па јошт и онда, кад би сами Немци или Маџари Срем сачињавали. Ми се дакле страног елемента при простору војводства од Срема, Бачке и Баната у овом не боимо, тим мање, што видимо да и Хрвати са оноликим Србима у троједној краљевини живе, и ако су ова два народа једног језика, ми смо опет у војводству са румунским народом једне вере, која ће нас јамачно, ако не по крви, а оно по духу срођавати, што нам је за достижење цели и наше и њине такође добродошло; јер нека су духови сложни, крв раздор учинити неће.
Зато похвала од наше стране г.г. Живановићу и Пасковићу, ако оном стазом иду, којом иј чиста дужност према закључењу србског народа од 1. и 3. Маја  пр. год. руководи; а известитељ, ако је Србин чист и обманут само од другог ког не Србина, ма и брата србског, а и он сам нека ступи у коло народа свога и дели с њим једну жељу о војводству нашем нека се радује ако цео Срем, Бачку и Банат добили будемо, ма да нам то и сами министри буду дали.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 656



« Reply #2549 on: July 23, 2020, 09:40:37 am »

Војводство Србско.
По најновијим достоверним известијама из Беча, ствар војводства србскога може се узети као свршена, и то преко сваког очекивања нашег. Војводство је установљено круновином као саставна част царевине аустријске, и цар узима наслов великога војводе србског. Војводство са троједном краљевином ступа у сајуз, у оном одношењу према овој, у којем је ова до сада стајала према Маџарској. Обе ове круновине имаће један законодавниј сабор, кои ће на изменице држати у једанпут у троједној краљевини, а другиј пут у војводству; но свака круновина има своје одељено управителство, на којега врху у војводству стајаће војвода, у троједној краљевини бан, које ће, по старим историчним правама, или народ сам бирати или цару кандидате представљати. Над овима, по гласу устава, стојаће један царскиј наместник за обе круновине, као посредственик између ови и министерства, кога ће цар именовати, са једним саветом. Министерство ће се к управителствима обои ови круновина односити преко реченога наместника, и ова опет обратно к министерству такође преко њега. – На овај начин и одржао се устав, и нису се повредила стара исторична права
народа. А осим тога сачувало се и србство и хрватство, а при томе и јужно се славенство оснажило и укрепило. И тако ће Срби и Хрвати као два братска народа један поред другог стајати и подизати се. Не можемо иначе, него аустријском правителству честитати ови срећно решење југославенскога питања, и срдачно пожелити, да се оно што пре званично потврди.
У једном писму из Бечкерека јављају нам, даје тамо у недељу 2-га Октобра проглашен октроираниј устав. Комисар Аризи, на заповест више власти, морао је за 24 сата Бечкерек оставити, а куда је отишао, известитељ не зна да нам каже. Амброзије послан за комисара у неку словачку жупанију, те и он мораде такође нагло Темишвар оставити. Г. Павле Трифунац, као управитељ камерални добара, већ је приспео у Банат.
Logged
Pages:  1 ... 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 [170] 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 ... 284   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.051 seconds with 22 queries.