Српске буне

[JASON]

Маџарска.
'Преса' пише: 'Како конзервативни Маџари, тако и некадашњи чланови умерене опозиције слажу се у жељи, да би се у стопљењу њинога оречества са целокупном монархијом њина народност и особени обичаји и уређења њинога народа колико је можно неповређана сачувала. Они желе и траже јошт све једнако, да се при новом устројењу устава маџарскога у толико призреније узме на хиљадугодишње спомене, поњатија, права, и саме предразсуде маџарског народа, у колико то јединство монархије допушта. И то је, ако смо добро извештени, био начин раздора и различности мненија између министерства и тако речене старо-конзервативне партаје, чим су се скоро сви маџарски врховни диштриктски комисари побудили, да своје званија оставе. Један од ове господе, кои је на више маџарски сабора ствар умеренога напредка и страну правителства многим духом и речитости бранио, ова је начела у својој оставки пространо и решително изложио. Како је далеко и велико ово уверење у Маџарској показује то обстојателство, што мужеви, као што је гроф Стефан Ширмај, кои је за царску ствар, предводећи од себе самога састављениј батаљон, благо и крв жертвовао, као што је гроф Франц Зичи, у своје време врховниј војениј комисар при руској војсци, са мненијем министерства о организацији Маџарске никако се не слажу.'

[JASON]

Аустрија.
'Лојд' јавља, да је 15-га т. м. министерскиј савет закључио, да се смртне казни за чисто политичне преступнике у Маџарској више не досуђују. Курир са овом вести хитно је у Пешту отишао. Но ништа мање имају се парнице против компримитирани свршити. Имају се такође и неке категорије образовати, у које ће се кривица ставити. У своме дејству ова последња наредба за мање компримитиране готово ће толико рећи колико и амнестија.
Нов политичниј организам безпрекословно 3-га Децембра т. г. ступиће у дејство.
По новој заповести министерства има се на потврђењу пријема издани маџарски банкнота јасно приметити, да се за њи никаква накнада дати неће.
Војска ће се аустријска на следујућиј начин устроити: свака пешачка регимента имаће шест батаљона, свака коњаничка регимента шест ешкадрона и једно одељење вешти јахача за обучавање, свака артиљеријска регимента имаће 24 батерије са препрегом; жени-училишта устроића се по начину француски. Сви градови ставиће се на ногу рата, а пролази на граници земље утврдити.
Правителство аустријско намерава тако речениј 'минцифус' (тежину и цену) свога кованог новца преиначити, и како кажу, удесити га на начин шпањолског новца, кои је готово по целом свету у најбољем кредиту и свуде има једнаку вредност као и код куће, које са досадашњим аустријским, нарочито сребрним новцем није случај био, него се свуда по страним земљама на њему губило, чим је држава не малу штету имала.
Организација правосудија у Маџарској већ је готова, и скоро ће се издати. По тој организацији правосудије ће се одлучити од администрације, а начело једнакости за све државне грађане служи јој за основ. Све досадашње привилегије пред судом укинуте су, напротив уведена је јавност и устменост поступка, участвовање народа при извршавању казнителног права, одправљање судејскога званија чрез независне, од државе произилазеће органе.

[JASON]

Русиja.
'Журнал Д. Ст. Петрбург' од 7-га т. м. јавља следујуће: 'У прошасти вторник 4-га Окт., њег. преузв. Фуад-ефенди, кои је од султана у качеству изванреднога посланика к цару послан, био је од њ. величества у приватној аудиенцији примљен. На дворском интову довезао се он у двор, где је примљен био с почастима, његовом чину, као и постојећем између оба суверена искреном одношењу, одговарајућим. Обстојателства, која су посланије Фуад-ефендије у Ст. Петербург спроводила, дала су повод најпретеранијим гласовима по новинама. Далеко од тога, да би оно, као што се у обште говорило, у себи садржавало одбијање захтевања, која је царскиј кабинет по сили уговора од Кучук-Кираџи тражио у обзиру пољски ребела, кои, пошто су у маџарској буни участвовали, не давно су прибежиште у Турској потражили. Ова мисија више је само на жељи султана основана била, да се пријатељски, без туђег умешања, са царем споразуме, како се разтолковати има чланак реченог уговора, кои се на она лица односи. Није могло изостати, да ће ово непосредствено позивање једнога искреног сајузника на пријатељско мишљење цара саслушано бити, и одличниј пријем, коим је њ. величество отоманскога посланика почествовало, обара све лажне гласове, и даје нам повода надати се, да ће се овај посао на узајамно задовољство оба двора скорим изравнати.'
Царскиј указ, издан у Варшави 10. Авг. т. г., опуномоћава министра финансије, да за подмирење изванредни трошкова, које је маџарскиј рат проузроковао, по мери потребе изда седам нови серија лихвоности билета државне касе, свака серија по три милиона сребрни рубаља.

[JASON]

Француска.
Француске су новине не давно саобштиле једно писмо, које је имало бити султану писано њ. в. царом руским у послу политични бегунаца; но свакиј, кои је то писмо читао, могао се из лаконички његови речиј уверити се, да није било оно, за које се издавало. 'Indépedance Belge' саобштава сада следујуће као аутентично писмо цара на султана:

Свепресветлиј и великоможниј владаоче и падиша Отомана!

Познавајући мишљења В. В., нисам могао посумњати, да Ви нећете участвовати у срећном окончању крвавог рата, кои је у Маџарској тако дуго беснио. Спешим В. В. известити о овом великом догађају, у којем је моја војска велико учестије имала. То ће, као што се надам, послужити томе, да се ново стање створи и учини конац незгодама, које је револуционарна вртоглавица на моралниј и политичниј свет нанела. Све ове анархичне конвулзије, које су тако без нужде изазване, толико су развалина нагомилале, толико невоља и неприлика направиле, да преварени народи сада започињу чезнути за повратком поредка, поверења и безбедности.
Маџарска буна приводила је у погибељ не само биће аустријскога царства, којега целокупност сачињава вештествениј елемент политичнога равновесија, ова грозна буна доводила је у погибељ солидарности, којом је за разна револуционарна огњишта, нарочито за пољску пропаганду, повезана била, и основ социјалнога поредка, за кои последња котва надежде остала је само оружана сила. Ја се по томе нисам могао уздржати, да важност на расположењу имавше силе мога царства у мерило метнем.
Русија је у Маџарској интервенирала из истог оног конзервативног начела, из којега сам прошасте године себи за дужност направио, В. В. моју оружану помоћ поднети, да се Ваша очевидно погажена важност у подунавским провинцијама поврати, где је једана ребелска партаја на ползу свеобштега растројства, које је онда Европи са сви страна грозило, своје превратне планове произвести мислила.
Божије провиденије благословило је наша напрезања. С оне стране Дунава, као и на равницама Тисе Русија је своју реперетивну мисију свршила. Њена се војска појавила у овим земљама, да обезбеди триумф доброга реда и легитимитета.
Ја сам наложио ђенералу кнезу Радивилу, кои ће чест имати ово писмо В. В. предати, да Вас обстојателно о последњим догађајима у Маџарској извести. Ја себи сретниј излазак овог рата тим више честитам, што ће повраћење реда у Маџарској спасителниј уплив нужно имати на моралну пацификацију отомански подунавски провинција, које се у следству тамо бивши немира са многим револуционарним клицама у внутрености јошт у неком неизвестном положењу налазе. Што више разсматрам тешкоће овога положења, то тим више уважавам мудро и тврдо држање повереника високе порте, у оно доба кад је Бем покушао у Молдавију с оружаном руком продрети, са јасно израженом цели, да тамо буну произведе.
Начела, која споменутој алијанцији између наша два царства основ сачињавају, и која су од отомански властиј на Дунаву према маџарским четама, које су се на отоманску област бациле, тако чудно показана, побуђују у мени најискреније уверење, да ће В. В. ствар, која мени тако на срцу лежи, озбиљном саветовању Ваши министра препоручити. Њу ће сачињњавати предмет корака, које сам ја моим представницима наложио да код високе порте учине, и кои се тичу неки пољски бегунаца, кои, пошто су за издајство према моме правителству скривили, тако су преступно участвовали у догађаима, кои Маџарску опустише. У искреној жељи, да се између наша два царства никакви облаци не навуку, на мирно решење овога посла полажем особиту важност.
Надајући се угодном пријему, кои ће представљења г. Титова у двору В. В. наћи, молим Вас, да примите уверење мога високопочитанија и непорушиме привржености, са којеом јесам и т.д. Николај.

У Варшави 14. Августа 1849.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Србске Новине, бр. 120. од 25. Oктобра 1849.   

Војводство Србско.
По најновијим известијама, која смо повторително из Беча добили, ствар војводства србскога за цело је свршена, - али ни најмање у согласију са пређашњим нашом известијама. 19-га т. м. имало је изићи царско решеније, по којем се војводство установљава особитом круновином и састојеће од Срема, Бачке и Баната целог – али свуде без војене границе. Савез са троједном краљевином није никакав дозвољен. И по гласу октроираног устава цар ће, кои је наравно морао узети наслов великога војводе србскога, именовати у војводству 'штатхалтера' ма од којег народа, и таковог кажу да је већ именовао. – Ми ову вест саобштавамо онако, како нам је дојављена, и колико нам је год из аутентичнога извора дошла, ипак истинитост њену, особито што се наименовања 'штатхалтера' тиче, неподјемчавамо, очекујући званично известије да оно ствар разјасни, које међутим данас или сутра најдаље доћи мора.
Из Баната нам саонштавају, како је на све власти војене границе од главног војеног заповедника у Маџарској дошла заповест следујућег садржаја:
'Од подунавски крајева достављене су главној команди врло неповољне вести, да су онострани житељи порте отоманске, особито Срби, велику симпатију за Маџарску ствар имали, да су они Маџаре не само раном него и оружјем подпомагали. И зато се налаже свима властима пограничним, да добар позор имају, да се неби никаква оружја преко спедитера у Панчеву, Земуну и Оршави у те земље из Аустрије преносила, која би опет могла маџарску ствар подпомагати на штету Аустрије.'
Овој заповести мислимо да није потребан никакав коментар! – У осталом како су симпатију Срби 'порте отоманске' к Маџарима показали и како су Маџаре у бунтовном предпријатију њиовом подпомагали, то ће најбоље посведочити силни они гробови србски, кои су за легимитет династије аустријске сву Бачку и Банат напунили.

[JASON]

Маџарска.
О положењу и намери Маџарске војске у последње доба 'Уставне новине,' по известију једног маџарског официра, кои је у гарнизону темишварском био, следујуће саобштавају:
'Кад је ђенераллајтнант Бем једним очајателним ударцем Сибињ освоио, и освојењем целе ратне оправе свога непријатеља принудио да се повуче на влашку земљу, мислио је, да ће помоћи маџарског корпуса ђенерала Вичеја и другога непријатеља за свагде с врата скинути. Аустријскиј ђенерал Лајнинген изишао је из града темишварског, да би од Арада долазеће подкрепљење Бемово зауставио. Ово му је изишло за руком и ф. м. л. Фетер, кои је с овом помоћи долазио, био је узбијен и морао је странпутице у Ердељ марширати. Кад је доцније Бем напред почео ступати, а Лајнинген му на сусрет стао, дао се истиј већ из више позиција избацити, али је он опет послао Вичеју заповест да напред ступа и да царској војсци за леђа заиђе. Ђенерал Лајнинген био је тим у некиј стратегичкиј шкрипац доведен. Но Вичеј је одговорио куриру сувопарно, да му Бем ни једну јоту заповедати нема, и остао је на својој позицији. Међутим Лајнинген је то осетио и наступио је брзу и мајсторску ретираду до испод топова темишвар-града. У истиј дан, кад је већ он дошао, већ се пред вече на Јозефштат нападало. Бем разљућен због Вичиове непослушности, издао је оно знатно војничко известије, у којем се Вичеј за издаицу изјављује. Кошут се морао неописано трудити, да препирајуће се ђенерале помири. Бем се смирио и јошт дао је Вичеју овај савет: 'кад би ја пред Темишваром био, неби ништа пуцао, но би само просто цернирао; болести би у граду биле моје верне сајузнице.'
Бем је право имао. Од 8000 јаког гарнизона због болештина остала је само једна четвртина. Вичеј јошт као мајор није био кадар своју хусарску дивизију честито командирати, и зато је као командант једног војеног корпуса јошт мање важио, но опет није се дао забунити и пуцао је на град, као што су само његови топови пуцати могли. На срећу његову имао је два негдашња питомца царске инџинирске академије, капетана Сабова и Лебингера. Сабо је најпре служио у женикору, а Лебингер је био лајтнант у регименти Есте и морао је због дугова квитирати. Овај је сада прост солдат и лежи у Осеку. О Сабову се ништа незна. Они су били душа целе особе. Логор не само да је био правилно направљен, него и красно је изгледао. Било је овде разни места за луксуз начињени, као собе за билијар, за игру и т. д. Обседнутим пак давали су живу ватру. Не само да су из топова пуцали, но од многи донешени звона правили су и мерзере (градорушителне топове), кои далеко носе. Гарнизон истина усуђивао се правити нападателне излазке, али премлоштво у људству и великим топовима било је знатно. Непријатељи су и заглављене топове поправили, и свакиј излазак стзао је многим храбрим официрима живота. Кад се град ослободио, по руковођењу једног дезертиравшег ходвинца нашло се множтво напуњени и празни бомба, које су у једној шупи закопали били.'

[JASON]

Аустрија.
По најновијем царском решенију свима оним, у маџарској војсци служившим официрима, кои су се до 14. Новембра 1848. под своју заставу вратили, даје се безусловно њиов пређашњиј чин; тако исто и онима, кои су се до последњег Јануара 1849. вратили, узимајући ако нема какве друге сумње о њиовој лојалности. Они пак, кои су се од 1-г Фебруара до 2-га Априла предали, имају се прво на војеном суду опрати, па онда у своје чинове повратити. Ф. м. л. Хајнау по пуномоћију своме многе је бунтовнике, у Пожуну и Пешти затвотрене, кои су мање скривили, од сваке казни опростио и слободне одпустио.
'Бечке новине' пишу, како је ђенерал Хауслаб од стране правителства аустријскога послан био у Видин, да позове избегше маџарске бунтовнике да се натраг врате. Како је тамо дошао, одма је на бегунце од прости солдатиј издао проглас, с уверењем, да иј никаква казан постићи неће, ако се у своје отечество поврате, изузимајући што ће се свакиј, кои способан буде, у ц. кр. војску узети. Поглавице бунтовника, особити Бем и Гион, свакојако су се трудили, да дело ђенерала осујете, у чему су ијм и сами Турци на руци били. Но при свему томе ипак су се до 3000 момака у Маџарску повратили, и пријавили се првој милитарној команди.

[JASON]

Србске Новине, бр. 121. од 28. Oктобра 1849.   

У 37. листу 'Позорника' изишао је један преко читавог табака печатан чланак из Беча од 23. Септембра против савеза војводства србског с троједном краљевином. – Већ сама изјатна форма ова, у којој је чланак овај печатан, показује, да је намера била особито вниманије публикума на истиј обратити. К томе јошт и оно обстојателство, што је чланак овај изу Беча послан, где се баш у овом магновењу будућност војводства решава, и где се тога ради две прве знаменитости југословенског народа налазе, - као и то, што је чланак овај у званичним новинама војводства изишао, кадро би било позор Србаља на мненије то из Беча послано у пуној мери повући. Сам пак вопрост савеза овог тако је с будућности војводства тесно скопчан, да у интересу народа лежи, сад особито, кад је на поље јавности већ изнесен, са свију страна добро га претрести.
Но пре него што сам вопрост тај у претресање узмемо, неможемо прећутати, да је особитог пријемчања достојно и то, што прво, сачинитељ чланка оног за сваког оног Србина, кои је у овој ствари другог мненија, напред вели, да у прсима његовим нема родољубија, него да сама корист клија. Јер осим тога што дописатељ овај и његови патрони, колико иј ми по мненију као птицу по перу познајемо, баш ни мало немогу родољубије сами за себе монополизирати, - осим тога овим начином се вопроси од такове политичне важности за народ, као што је савез с троједном краљевином, јавно не претресају, и начин овај, колико је дописатељ с аукторитетом неким предупредити хтео, да се ствар ова пред народом ни претресала неби, интересу народа и слободном политичном движењу његовом не хасни, него јако шкоди.
Даље јако се подјемчава сачинитељ напред јошт, да ће он доказе против савеза војводства с троједном краљевином, и то на пољу среће народа србског навести. А ипак оно, што наводи, тако није ништа, тако је плитко и са сокака узето, да је баш тим и против намере своје доказао, како за мненије његово никакви основани докази, а јошт мање доказ с поља среће народне није навести у стању био.
На последку врло мора у очи пасти, да баш званичниј лист војводства србског, о том се предпоставља, да закључења народна као светињу и као некиј 'кивот завета' сматра, с онаковом помпом печата чланак, кои закљученије народа србског на мајској скупштини с онаковим одушевљењем донешено, за које су Србљи имање и крв своју на жертву принели, нарушити и под ноге бацити тежи.
Но да идемо на саму ствар. – Народ србскиј је на мајској скупштини својој после избора војводе и патријарха изрекао народну самосталност и независимост народа србског од сваке друге народности, определио границе војводства, пак за тим одма закључио 'политичниј савез новоизреченог војводства с троједном краљевином на основу савршене једнакости и братинства', наложивши главном одбору, да условија савеза овог изради и народу предложи. Ова је закљученија народ србскиј сабору троједне краљевине чрез велику депутацију, на које је челу св. патријарх био, саобштио, којом приликом се св. патријарх овако изразио: 'да народ србскиј жели с троједном краљевином у једно државно тело ступити,' и израженије је ово од речи до речи у чланак 7-миј сабора тог уведено, и како проча тако је и ово од браће у троједној краљевини за своје примљено. Доцније, кад се у Бечу између бана хрватског и министра маџарског мир покушавао, било је закљученије ово као условије мира од стране Хрвата предлагано; а кад су Маџари то одбацили, онда је било један од они узрока, за кои смо и ми и Хрвати правиј рат с Маџарима повели.
Од овог дакле закљученија, почем је оно од Хрвата на сабору примљено, и крвавим печатом оба народа запечаћено, и зато се као међу собни светиј уговор сматрати мора, није властан ни св. патријарх, ни св. бан ни ма кои појединиј член једног или другог народа одступити; а Србљи знаду уговоре своје почитовати, - сад је само питање, шта је народ србскиј разумео под политичним савезом? и шта то значи, шта је св. патријарх онда рекао 'у једно државно тело с Хрватима ступити?'
Пре мајске скупштине Срби су без сваког од Маџара припознатог народног значаја били, и с Маџарима су једно државно тело сачињавали, имајући с њима законодавство и једну администрацију. У Мају лане сбаце Срби иго маџарско, оживотворе неугасимо право своје на собствену народност своју, и у следству тога изрекну народну самосталност и независимост своју од сваке друге народности. Затим определивши границе војводства србског, раскину политичну свезу ону, у којој су пре тога с Маџарима били, пак закључе, да од сад у политичниј савез с браћом својом Хрватима ступити желе. Ово је прагматична повест закљученија мајски, из које се види, да је намера народа србског, кад је политичниј савез с троједном краљевином закључио, та била, да у каквој је свези донде с Маџарима био, у таквој свези одсад с хрватском браћом својом, - али не као с Маџарима већ на основу савршене једнакости буде. – Минимум савеза овог је једно домаће законодавство, т. ј. један заједничкиј сабор с троједном краљевином.
Сачинитељ чланка у 'Позорнику' говори против сливења војводства с Хрватском; у чему има право; но он говори и против заједничког сабора, јербо пита где би на том сабору седио св. патријарх и епископи наши? и држи да би римско свештенство ту првенство над нашим тражило. Но ако се под политичним савезом, у мајској скупштини изреченим, ни заједнички сабор не разуме, онда би молили сачинитеља и његове патроне, да нам кажу, у чему се дакле по мненију њиовом има састојати тај савез, кои је мајска скупштина закључила? а нарочито, у чему се има састојати политичниј савез? Јер Србљи и Хрвати ваљда не стоје у оном одношењу између себе, у ком је Аустрија и Русија, да би могли међусобни Schutz und Trutzbundnitz учинити; а друго, оваковиј савез није политични него међународниј, које је велика разлика. – Ми смо и пре мајске скупштине с Хрватима у савезу били, и остали би тако исто с њима, као и с Маџарима, у савезу у толико, у колико једног цара и једно владеније имамо; пак смо ипак на мајској скупштини за добро нашли особито закључити, да с њима у савез ступимо. Очевидно је дакле, да је народ при закљученију овом ако не више, а оно најмање савез законодавства разумео, и бар у овај с Хрватима ступити закључио. Иначе неби поњати могли, зашто је оно предохраненије, - које је сасвим на свом месту, - употребљено било, да савез овај има на основу савршене једнакости бити, ако осим цара и врховног владенија, које чак и са Салцбургом и Тиролцима обште имамо, неби ништа друго обште имати хтели. (Продужење следује.)

[JASON]

(Продужење.) Сад да видимо би ли за Србе пробитачно било у оваковиј политичниј савез с Хрватима ступити или не? Само питање ово по себи показује, да овде није разговор о томе, шта би ми као Срби по срцу и чуству нашем желили; но шта разум вели, шта је боље по нас?
Војводство србско по закљученију нашем има сачињавати Бачка, Банат и Срем, свуда и војену границу разумевајући, и Барања донде, докле србскиј елемент допире. У овим пределима, по најновијим и најдостовернијим пописивањима има Србаља у свему 575.000; - Маџара 240.000; - Немаца 303.000; - Влаха 602.000; - Бугара 14.000: Буњеваца 126.000; Хрвата 5.000; - дакле већ су Власи најјачи числом од свију други, а не Срби. А кад Србе, Бугаре, Хрвате, Словаке и Буњевце све у једно под именом Славена, - и Маџаре, Немце и Влахе, кои другим а не славенским језиком говоре, под именом туђег елемента узмемо, онда има у војводству Славена 741.000, а туђег елемента милион и 165.000; еле туђег елемента скоро двапут више него славенског. Ако дакле војводство буде само за себе имало законодавство домаће, није ли по числу овом предвидити, да ће у томе већина бити туђег елемента, дакле да законе у војводству нашем нећемо ми Срби ни себи доносити, него да ће нам туђи елементи диктирати? Пак ако к томе јошт и то у разсуђење узмемо, као што у вопросима, кои се будућности наше тичу, и несмемо ништа из вида изгубити, да су елементи ови, пак и сама браћа наша, Срби западне цркве у Срему, Бачкој у покрету нашем не поред нас, но против нас били, да војводство наше преким оком гледе, као што је то и св. патријарх у прокламацији својој сам исповедио, и као што примери ови дана у Бачкој показују, онда гледајмо у каквој размери с противним елементима стоимо? и чему се имамо надати, ако нам они у војводству нашем буду законе кроили; онда пазимо, какав ће језик бити дипломатичниј, кад иј више има, кои туђим, него кои србским или бар славенским говоре; и гледајмо како ћемо изићи на крај поред равноправности свију националитета, коју смо сами захтевали, и коју је цар изрекао, особито пак пазимо, да когод не рекне: кад ни Власи, ни Немци, ни Маџари незнају србски, а Срби опет незнају ни влашки ни маџарски, - немачки пак сви знате, дакле нека нам тај језик буде законодавства домаћег! А дописатељи 'Позорника' нека се онда добро на ум узму, како ће народу одговорити зато, што су против закљученија народног и на очевидну пропаст народа агитирали! – Један великиј политикер од европске знаменитости рекао је, да се у политици врло треба чувати срца, но напротив тим више пазити на аритметику, т. ј. шта разум каже. Било је време, кад су Срби баш згодно у ону жицу дирнули, у коју треба, апелирајући на понос народниј и на ватрено чуство србске народности; а то је било време рата за народност нашу. Но сад је, као што дописатељ 'Позорника' и сам признаје, грмљавина топова и пуцњава пушака престала, сад треба ладнокрвно прорачунати, шта полза и будућност наша изискује?
У Славонији (изузимајући Срем с варадинском границом, као војводству принадлежећиј) и Хрватској с војеном границом има Србаља 400.000; Славонаца 313.000; а Хрвата 921.000. – Ако дакле војводство са троједном краљевином у политичниј савез ступило буде, онда ће чисти овејани Србаља источне вере свега 957 хиљада; Хрвата 926 хиљада; Маџара, Немаца, Влаха 1.165.000; Славонаца 313.000; а други Славена 161 хиљада. Дакле већ би сами православни Срби најјачи числом били од сваке друге народности, и као што је очевидно, славенскиј елемент двапут би јачи био од туђег. – Ово је прост рачун.
Бадава се дакле срде нека господа, и оне, кои су другог мненија од њи, псују, кад овај рачун сам по себи, без сваког даљег умствовања, јасно говори, шта је пробитачније за војводство. Нека противници савеза наведу основе за мненије своје, нека оповргну ова аргумента наша, ако су у стању, пак ћемо ијм радо руку пружити. Али кад они без сваког основа само у ветар и пркос говоре: нећемо савез, онда нека опросте, што њиове пусте разговоре неможемо тако уважавати, као чист прост рачун. (Продужење следује.)