Српске буне

[JASON]

Петрeс одговори 4. априла муселиму Осман бегу: Prioblagorodjeni gospodine, csestiti i dragi prijatelju i кomshija. Nami su dobro poznati nemili oni dogadjaji na vashoj strani, kako takogjer i uzroci, od kuda i kako su postali. Mi znamo, da su se krestijani ne moguchi vishe sile i progonstva njihovi gospodara odoliti, pobunili, zato kao dobri prijatelji i komshije nishta drugo ne xellimo nego da se mir i jedinstvo u vashu derxavu opet povrati, koji se radi nemilog progonstva krestijana iz vashe zemlje udaljijo. Nami je poznato, da je odluka vasheg preuzvishenog cara, da se sa krestijanskim podajniszima njegovima svuda dobro i pravedno postupa i zato nam je csudo, zashto se u Bosni, a osobito u nikolliko oblixnji naija s krestijanima onako chovichansky ne postupa kao u svima ostalima shirokima derxavama vashega carstva nego su takoi se nemilim nascinom progone i sijeku, kako se od nikolliko vikova josh cshulo nije. Ja kao dobar prijatelj i komshija nalazim, da bi se kerstijani taki umirili, kako bi Turci pristali nji progoniti i sh njima tako nemillo postupati i da bi se i iste famillije kerstijanske, koje su od sille i progonstva turskog nastojechi xivot svoj izbaviti k nama prishli i iz ljubavi prama csovicsanstvu kod nas utochishche nashli, rado opet natrag u vashu zemlju povratiti. Mi smo ove sirote ljude iz miloserdja primili kako god shto smo evo nema ni dvi godine i s Turczima uchinili, koi su kod nas utocsichche traxili i ne samo ovo zadobili nego je josh prisvitli i premilostivi cesar nash kod njegovog velikog prijatelja priuzvishenog sultana vasheg za iste Turke megjugovornik bijo i izradio, da su oproshtenje i pomilovanje od vasheg csestitog cara zadobili. Do vas, dakle, samo stoji, csestiti prijatelju i komshija, da se kerstijani, koi su od vas k nama pribigli, opet u vashu zemlju povrate. Ako vi nazliji one, koji su buni ove uzroci i koji, kako mi dobro znamo, kerstijani ne bijashe, u red dotirali, ovo siroto ljudstvo od svake sile i progonstva bolje nego do sada branili i onu riecs, koji ste jim dali, da se sigorno i pod vashom obranom natrag vratiti mogu i kako se dobro mislechem sluxitelju carevom pristoji, derxali budete, to znaite, da che se sve ljudstvo vashe na ovoj strani rado i naskoro opet k vama povratiti. Mi ne moremo s nemarljivoshchom gledati, da se u nashem komshiluku takova nepocsinstva csine, koja miru na kraini smetaju i ako se ovom zlu i nepocsinstvu na skoro granice ne postave, doista, smatrajuchi na osobitu ljubav i prijateljstvo nashi visoki dvorova od strane vasheg preuzvishenog cara za onoga muselima dobro biti ne bi moglo, koi ovom nepocsinstvu sverhe ucsiniti ne bude nastojao. Ovo je odgovor na pismo vashe od 21. marcza 1834. koje ste u Brod poslali i koje sam ja isprano u ruke prmio. Pozdravljajuchi vas ostajem sa istinitim visokoposhtimanjem vash dobar priatelj i komshija. Petress.

[JASON]

Османов одговор сачуван је у немачком преводу, кога је Петрес послао 18. априла барону Радошевићу. Исти гласи: 'Mich hat es sehr erfreut, dass sie mir eine Antwort ertheilt haben, nachdeme ich aus ihrer Zuschrift ihre Freundschalt erkenne. Hierauf beanworte ich:  Ohngeachtet auf unserer Seite manche üble Thaten von gewissen Individuen ausgeubt werden, die wir selbsten nicht Vagabunden ausgesagthaben und ich habe auf alle Seiten Wachten ausgestelt, damit die Unterthanen unter meiner Verwesung nichts unternehmen können, so ist doch an dem, was jene hinübergetrettene Vagabunden ausgesagt haben und ich habe auf alle Seiten Wachten ausgestelt, damit die Untertahen unter meiner Verwesung nichts unternehmen können, denn ich weiss wolh, welche Verordnungen diesfals von meinem Kaiser bestehen, der michhieher gestelt hat. In denen nӓheren Bezirken hab ich auch den Befelh ertheilt und in denen entferntern sogar mich bittlich vewendet, dass die Unterthanen sich friedlich und ruhig verhalten sollen, allein überall kan ich unmöglich gleich gut wirken. Mein getreurer Nachbar und Freund! Dass sie jene, die sich hinuber flüchten, aufgenohmen haben, hab ich nichts dagegen,viel mehr danke Ihren fur dieses Wohlwollen und ich beharre auf mein gegebenes Wort, wenn sie zurückkommen wollen, nicht allein gegen die Unschuldigen sondern auch gegen die Schuldigen, sobald diese für ihr ruhiges Verhalten Gutsteher gestelt haben, aber diese müssen rechtliche Menschenseyn. Wahrlich werde ich in meinem Bezirk alles beschüzen und verbiethen,was wider die Ordnung ist, so wie ich auch denen Vorst ehern alle Nӓkereyen untersagt habe und ich habe bereits erfahren, dass es nicht so arg war, auchkann man denen Untergebenem nicht gestatten, dass sie uns gleich stellen können sondern sie müssen uns untergeordnet seyn, wie sie es von ihren Untergegebenen verlangen. Uebringens kan ich hier versihren, dass die Lateiner (Katoliken) nichts von diesen Nӓkereyen erhahren haben, indeme siedie Obrigkeit immer achten, aber die Wolachen (graeci ritus non uniti) wollen weder Gott noch den Vorgesetzten ehren und diese erleiden jeden Druck in meinem Bezirk. Wie ich bemerkte, wollen sie von Bosnien – Serbien machen, also blos sie müssen jeden Druck erleiden, wie sie bei ihnen dieses fӓlschlich angegeben haben.'

[JASON]

Покрет српски узбунио је Турке по целој Босни. Из западне Босне, од Приједора и Козарца упутише се Турци под вођством Мурат бега Беширевића и Мехмед бега Рустанбеговића према Бањалуци да одатле притекну у помоћ дервентским Турцима. Забoравили су своје распре са везиром Даут пашом, али су уз пут дознали, да је српски устанак угушен и да их бањалучани неће пустити у свој град те се вратише кућама. При повратку пустошили су српска села, око 100 Срба су поубијали, међу њима неколико попова и проту Јосипа Башића из Липника.
Загребачка генерал-команда јавља 18. aприла петроварадинској генерал-команди: 'Die Rebellen haben auf ihrem hordenweise bewirkten Rückzuge denen griechisch nicht unirten Glaubens genossen über  dies nicht nurihr noch erübrigtes Vieh sondern auch die Waffen und Kleidungsstücke mit Gewalt geraubt, dieselben auf die empörendste Art misshandelt, ja selbst auf die grausamste Art gemordet. Man schӓtyt die Yahl der in der Umgegend von Luxe, Sanski most, Maidan, kamengrad, Priedor und Kozarac durch die Rebellen ermordeten Christen uber 100 Seelen, worunter nebst andern Geistlichen auch der Rrypiester Iosyip Bashich aus Lipnik angegeben wird.'
Сарајевски везир Даут паша пошаље свог ћехају у Дервенту и околину, да испита, ко је крив српској побуни. Резултат истраге је био, да је дервентски муселим Осман бег скинут са звања и на његово место је постављен Махмуд бег Градашчевић. На одговорност су позвани у Сарајево крајем маја и Али бег из Скугрића као и Рустај бег из Оџака. (Извештај капетана Кезана из Жупање 30. маја.)

[JASON]

Сачувана је још једна вест и о попу Јовици. Он се крио неко време по Вучјаку и крај свега вребања, Турци га не могоше ухватити. Чим му се пружила прилика, умакне преко Дрине у Србију, где му се налазила супруга с децом. Кнез Милош даде поп Јовицу затворити у Крагујевцу и крајем априла 1834. пошаље га под пратњом у Цариград, да му се тамо суди. По извештају земунског војног команданта учинио је Милош ово с тога, што је хтео да поп Јовица, који је одрешита и будна глава, прикаже у Цариграду детаљно све грозоте које Турци врше с дана у дан над незаштићеном рајом српском. (Генерал pl. Foith барону Радошевићу из Земуна 3. маја.)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Литература.
Др Алекса Ивић, Буна дервентског попа Јовице Илића.
К.К. Три Поповске буне (према казивању проте мајевачког Симеона Поповића).
Прота П. Јовановић, Успомене.
Драгослав Страњаковић, Буна Срба хришћана у Босни 1834. године.
Новине Србске, у суботу 7. Јулия 1834.

[JASON]

Протина и хаџијина буна 1858.
(у Србским Новинама)


Србске Новине 114/1858.
Ако је веровати неким страним листовима, то у Босни ствари врло смутно стоје и буна се све више распаљује. Међутим прилика је да су гласови о овој буни претерани. Ми ћемо се на њи вратити у идућем листу.

Србске Новине 115/1858.
Као што смо споменули у прошастом листу, неке стране новине јављају, да устанак у Босни све већма обузима мах, али понајвише противословно. Тако једне кажу да је буна за сада најжешћа у санџаку бањалучком, и да се усредоточава око Бужима, куда је гувернер босански одправио знамениту силу војске. 'Пест. Лојд' вели, да је посланик турски у Бечу имао 10. ов. м. (новембра) разговор са грофом Буолом, па му казао да су сви разнесени гласови претерани, и буна да се ограничава на северо-западни крај Босне па и ту само на нахију градачку, где се свашта којешта догодило, ал' понајвише за то, што нема довољно војске, која би иступима на пут стала. Међутим већ је и тамо сад одправљена војска, па ће се мир брзо повратити. У свима осталим нахијама мир се није нигде пореметио и путници немају зашто тужити се да игде бивају узнемиравани. У Херцеговини такође влада мир, од како се на пут стало да се народ не може угњетавати.
'Тем. Цтг.' напротив говори да гласови из Босне долазе смутни. Код Орашја је опет био крвав бој између Христијана и турске војске. Бој се заметнуо 28. пр. м. и трајао је још и даље два дана, непрестано подкрепљаван новодолазећим Христијанима. Како се на последку свршио још није познато. Но будући су многи Христијани пребегли на аустријску страну, па шта они казују, није ни мало по Христијане повољно, то тешко да је сумњати да Христијани нису зло прошли. Тако и 'Ендепандаис' јавља да је метеж велики у Босни. 25. пр. м. (октобра), вели, догодио се код Шамца бој међу Турцима и Христијанима. Повода боју дали су Турци, који су хотели били узети од Христијана оружје, које су они прикривено држали. И 'Конститусионел' каже да је озбиљна буна у Босни, а имено у Посавини и око Бањалуке, где је град Бужим у опасности од побуњеника. У Обудовцу је 16 Турака погубљено, а у Оџаку Христијани су побили све Турке господаре од земље. 3. ов. м. Ћани-паша је с великом војском отишао к Тузли. И 'Остд. Пост' говори такође да је у Босни немирно, и смутња да је настала отуда, што је Рашид-бег из Градачца и Сали-бег из Посавине нису хотели послушати што је Ћани-паша заповедио да се од народа не узима трећина, док не дође нови гувернер Акиф-паша, кои иде са особитом комисијом, која ће расправити распру између спахија и сељака. Они дакле, т. ј. Рашид- и Сали.бег, навалише да се трећина покупи, на које се дигну сељаци – и Мусломани и Христијани – убију у боју Рашид-бега, кои је против њи ишао био, а Сали-бега ухвате. Од то доба се дигла права сељачка буна са свима своим иступима и траје још једнако, али војсци турској, што долази у Посавину, сељаци се не противе ни мало.
Исто тако извештава и 'Келн. Цтг.'. По гласу ови новина, бој онај, у коме је погинуо Рашид-бег, догодио се у селу Врањику. Одма се скупило до 10.000 људи, кои се разделише у три стана. Колико се год до сада бојева догодило, у свакоме су Турци били побијени. Беговски конаци по селима сви су спаљени. Ђумрукџији у Шамцу узели су побуњеници оружје, па су га с касом и тефтерима пустили у Аустрију, куда су пребегла и многа деца, жене и старци. У Градачцу стојећа турска војска још се није кренула. У Обудовцу, који је село једно у градачкој нахији, посечено је 16 Мусломана. Од одличниjи и имућниjи бегова до сада су само двоица погинули. Сва је прилика – вели 'Келн. Цтг. – да ће се и остале нахије у Посавини дићи на оружје. У Шамцу су Христијани ухватили Сали-бега кад је хотео преко Саве прећи и спалити механу што се тамо налази.

[JASON]

Србске Новине 116/1858.
'Алг. Цтг.'-у пише дописник са босанске границе 4. ов. м. о новоме покрету, кои се родио у Посавини, па каже да је овај садашњи покрет жешћи и опасниjи него што је био пређашњи, и за узрок му наводи што бегови немилосрдно изискивају трећину и при томе поступају сасвим свирепо. 'Кад су Христијани концем августа месеца стишани били, надали су се да ће им се судбина колико толико олакшати, и барем да ће се трећина заменити шестином. Али правитељство као да целу ствар између бегова и раје сматра као чисто приватну ствар, и тим је беговима у њиовом глобљењу оставило одрешене руке. Придода ли се томе још и безаконо поступање закупника и њиово свирепо прибирање десетка, па и познато самовољство турских чиновника, то онда није се чудити што су Христијани, дотерани до крајности на ново се дигли. Устанак сада као да се распростире даље. Христијани су се већ усредсредили у пет различити станова, у свакоме по 1000 до 3000 људи. Па и сада је градачка нахија место, где се побуњеници скупљају, а и Шамац опет је место, где се Христијанима налази главна сила. И ту се 2. oв. м. догодио доста жесток бој међу Христијанима и Турцима, у коме су последњи били побијени и изгубили 20 људи на месту. У осталом Христијани се сад боре с крајњим огорчењем. Сви беговски конаци осветожедно пале се; па је бојати се да и Брчко и Градачац, где живе многи Турци, не искусе исту судбину. Многи се бегунци налазе опет на аустријској земљи, а имено трговци, кои су на брзу руку робу своју спасли на ову страну Саве. На глас о овоме новом устанку везир се из Сарајева кренуо са многим одличним Христијанима у Посавину да покуша народ умирити. И правилна војска турска упутила се у Посавину. На сваки пак начин жалостно је, што ће на корист тврдоглави бегова опет да се пролива христијанска крв. Време би заиста било, да европејска дипломатија једанпут озбиљну реч рече о пословима босанским.'

[JASON]

Србске Новине 118/1858.
'Алг. Цтг.' пише да вести о стању ствари у Босни нису ни мало повољне, па каже, да средства, коима власти турске гледају земљу умирити, не могу се одобрити ни с точке човечности ни сходности. Ствар се, вели, неће свршити тиме, ако се буна силом удуши, но Турска мора да се лати поситивниjи мера па да помогне тешкој невољи, под којом земља стење, и уклони несносна злоупотребљења. Макар да је султан каквом добру рад, макар да је издан хат-хумајум, ипак је стање Христијана у Босни врло жалостно. Христијанима ваља на руку учинити да могу живети као људи, ако ће мир стално да се утврди. На путу пак, коим се сад иде, париски мир неће никад бити истина.

[JASON]

Србске Новине 119/1858.
'Алг. Цтг.'-у пишу с босанске границе 8. ов. м. да је буна у Посавини стишана, ал' поразом Христијана. Дошавши из Сарајева правилна војска придружила се беговима, и тако Христијани, премда се са беговима могу мерити, бајонетима и топовима морадоше подлећи. Турци су се том приликом љуто осветили Христијанима што су им попалили конаке њиове. Сва села у нахији градачкој преобраћена су у прах и пепео. У селу Обудовцу пре годину дана саграђена црква је спаљена и такође и разрушена. Од предводитеља христијански многи су изгинули, међу њима и гласовити поп Павле из Осечана. Што се правилне војске турске тиче, она је поступала с великом штедњом, али не могаше бегове обуздати да не чине насиља. Само по варошима изишло јој је за руком, те осветљивим беговима није дала дирати у христијанске трговце, кои – мимогред речено – никако се и не мешају у покрет босански, кои ето већ око две године дана једнако траје.

[JASON]

Српске Новине 120/1858.
О стању ствари у Босни пишу 'Ендепандансу' из Беча 14. ов. м. (окт.) као што иде: 'Свакоме је и одвише познато, како је Босна била позориште нови иступа, кои показују, да је немогућно у смотренију трећине споразумљење учинити између ага и бегова с једне стране а сиротиње раје с друге стране. Знате да су овом трећином, а то је: трећим делом свију земаљски производа, аге и бегови присвоили себи власт, а немају права на тај приход. То је штогод сасвим претерано, штогод несмислено, неправда у небо вапијућа. Овога чуда, што је у Босни, не може човек наћи нигде на свету.
Нема те земље, била она како му драго плодна, која би ономе, кои је знојем обрађује дала трећи крст. Очевидно је да при оваком стању ратар, као што је раја у Босни, мора скапати од глади ил' устати против онога, кои га до голе душе плени. То су две крајности, у коју мора пасти сиротиња.  С које год стране сматрало се ово жалостно стање, мора се човеку ражалити: погледаш ли на сиротињу рају, која је натерана на крајност да себе брани, или погледаш на саме аге и бегове, кои неће никако да се окане тражити оно, што им тобож по праву и по обичају припада. И тако у овом положају нема другог спасенија, него власт царска, које једина може злу доскочити.
Буну је лако савладати, ал' од куда ће човек да живи? То се не може силом каквом у ред довести. Робови су у овом погледу у много бољем стању, него раја у Босни. Ко има робова, он иј рани, одева и њи и њине жене и децу; а у Босни није могуће сиротињи да себи најпрече потребе прибави. У Босни се не ради о томе како ће се толковати и извршити хатхумајум, како ће се Христијани с Турцима изједначити, у Босни треба раскрстити то, да се укине обичај кои је силом заведен, кои је противан свакој справедљивости и човечанству.
И тако правитељство аустријско, које својски подпомаже Турску у свему, што се тиче њене независности и целине, које не одобрава насилна средства ни коима се служе угњетени и угњетатељи, може саветовати и одобрити само она средства, која ће злу у Босни учинити крај. У овом смислу добио је барон Прокеш настављења, да како у Цариград дође, и као што до сада још никада чинио није, заузме се, да се ствари једанпут доведу у пожелани ред. Већ је Ћани-паша издао заповест, да се трећина не узима док не дође нови гувернер босански Акиф-паша, кои носи собом налог, да размирицу између бегова и раје стиша. Ал' има ага и бегова, кои неће да знају за пашину заповест, па чине зла, која до Бога плачу.'

[JASON]

Србске Новине, 122/1858.
'Алг. Цтг.' пише да из Босне последње вести врло неповољно упечатљење причињавају у политичном свету. Порти се наравно припознаје право безусловно, да буну међу Христнима уталожи силом оружја, и правилној војсци не одриче се признање, да се уобште узевши примерно вада, да је храбра у боју и човечна према побеђенима. Али је сасвим другче cа босанском турском милициом. Ова чини така свирепства и таке страхоте, да се чуства у човеку морају згрозити, па тим је и далеко свако помирење. Ово је наопако, па за то ваља једанпут силе европске да се заузму да се несрећи учини крај. Буна се у Босни мора удушити, о томе нема сумње, али човечност и политика налажу да Порта озбиља настане прекинути ову садашњу борбу, која ће може бити Босни повратити покој, али покој, кои је управо покој у гробу. - 'Пест. Лојд' пише да је Порта изразила готовост своју, уредити положај раје према беговима, па је наименовала и комисију, која ће предложити шта ваља да се учини. Немир је за сада легао. А  међутим посада је умножена по свима пограничним областима, и то искључиво правилном војском.