PALUBA
June 28, 2022, 01:36:18 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 [192] 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 ... 280   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 446707 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 561



« Reply #2865 on: December 25, 2020, 09:12:40 am »

О начину како је сеча кнезова вршена Константин Ненадовић прича: 'Кара-Ђорђе је међу првима био, коме се о глави радило; на њега шиљати су Турци из Београда више пута да га убију, но он је се добро чувао и никакове вере у Турцима имао није. А да би дознавао шта о њему Турци мисле и говоре, и који му о глави раде, он је са Тополским субашом Ханџијом Ибрахимом, а и у селу Бањи до Тополе са Ханџијом Малим Ибрахимом уватио неко пријатељство, с тим, што им је давао на поклон више пута новаца, и лепи хаљина, те су му они намере Турске противу живота његова клонеће се одкривали. Тако једанпут године 1803. у јесен пошљу Дахије из Београда неког Хаџи-Клименту са 7 Турака да убију Кара-Ђорђа у Тополи; Климента дође код Ибрахима у Хан, на конак и стане га питати да ли је Кара-Ђорђе код куће. — Ханџија Ибрахим види зашто су га Дахије послале; па му каже да није: него да је пре једног дана отишао у Остружницу да свиње на скели прода; а у исто време пошље те јави жени Кара-Ђорђевој, како су Турци дошли да та траже, и шта им је он одговорио. Те тако се Кара-Ђорђе уклони у шуму од куће; и кад Климента са Турцима оде Кара-Ђорђевој кући и упита за њега, Кара-Ђорђевица исто потврди, да је отеро свиње на Остружницу да прода: и тако се Хаџи-Климента врати без успешно у Београд Дахијама.
Дахије у своме необузданом свирепству, у коме они ни мере ни границе имали нису, на последку закључили су: да Кара-Ђорђа, све кнезове, и све од храбрости познате отличне људе у Србији, који би противу њиови насиља одупрети се могли, побију. И тако на све стране по Србији од једанпут и изненада тајно пошљу своје људе, и заповести на све војводе и Муселиме по кадилуцима окрузима — да сваки Муселим своје кнезове, а Субаше главније људе које су им они означили, и које су они за њи опасне држали, у одређени њима дан поубијау. А на Кнеза Алексу Ненадовића из Бранковине, Илију Бирчанина на Суводања округа Ваљевског, као најважније у то време личности у Србији, не поуздавши се у другога, одреде и пошљу као најпоузданијег крвопију Дахију Фочић-Мехмед Агу са зликовцем Узун-Мехмед-Кафеџијом и Кара-Усеином са 200 најхрабрији Јаничара; јавивши предходно Кнезовима да у Ваљево ради лова долази, и поручи им да спреме квартире, и рану за људе и коње. И тако Дахија Фочић из Београда крене се, удари преко Београдског округа да успут посече Кнеза Станоја Михаиловића из села Зеока, но пресети се и то неучини, зато, да нечују Кнез Алекса и Бирчанин, па да му непобегну; и тако руча код Станојеве куће, и одма у Ваљево на конак оде. Како дође Фочић у Ваљево застане Кнеза Алексу, и Кнеза Бирчанина, и Милована Грбовића, сина Кнеза Николе из Мратишића, који је дошо у место оца, јербо му је отац болестан био, и који су сва три дошли, да по дужности Дахију дочекају, а по поруци његовој, ненадајући се своме злу!
Дахија-Фочић како кнегови пред њега изиђу, он обоицу: Кнеза Алексу Ненадовића, Бирчанин Илију, а и Милована Грбовића у тамницу баци, и у томруке и лисичине окује. И сутра дан пред вече 23. Јануара 1804. године изведе Кнеза Алексу, и Бирчанина код реке Колубаре на петдесет фати испод ћуприје у вароши Ваљеву, те ји обојицу посече, а главе им пред својим конаком на шиљке набије, а Милована Грбовића невредима пусти. Кад су водили Кнеза Алексу на губилиште, он се окрене да види свога брата Јакова, па изговори ове речи:

Хеј Јакове мој рођени брате,
Ти , недржи веру у Турчину.
Турчин нема вере ни закона
Гди га сретнеш ту га и тамани
Да ти русу непосјече главу!..
Бог убио свакога Србина;
који држи веру у Турчину...

Па онда окрене се и рече: 'Вочићу! Вочићу! ја тебе не молим, за живот; него те молим, посеци ме јуначки бритком сабљом, као што'б ja, Турке секо.' - Кад доведен буде на губилиште, џелат га удари јатаганом по врату; и мало мазне и не одсече му главу, Алекса, викне: 'Удри пacја веро као што би ја тебе!'  Џелат удари и други пут и глава му одлети!
A Бирчанин кажу ишао је и само ћуто, и кад је видео гди Алексу погубише, он рече: 'Еј, Вочићу! Вочићу! Провраће из земље, крвца наша. Помориће вас, и тиранства ваша!' Но у тај га час џелат удари јатаганом, и глава му одлети! Кажу да су оба на губилиште ишли поносито, и без и какове страшљивости.
При сечи овој кнезова, Фочић заповедио је био, те су сви Ваљевци и Срби и Турци морали изићи, да гледе сечу Кнезова, да би ји тим заплашпо. Но и Срби и Турци, а и народ који је ту за послугу Турака дошао био, кад виде то крваво позорије, згрозе се узрујају и стану сви викати противу Дахије, јербо су и Срби и Турци здраво волели Кнезове, а особито Алексу Ненадовића.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 561



« Reply #2866 on: December 26, 2020, 10:27:23 am »

Дахија-Фочић кад види yзpyјани народ, а и Турке, не усмели се да иде у Тополу да убије и Кара-Ђорђа. Него одма крадом пошље зликовчину Узун-Мехмед-Кафеџију са Кара-Усеином, и са њима 12 најјуначнији по избор Турака, те оду у Тополу да убију Кара-Ђорђа. А три Турчина пошље да убију Кнеза Станоја Михаиловића у Зеоке; и троицу у Манастир Моравце те погубе Хаџи- Ђеру; и одатле у Боговађу да убију и Хаџи-Рувима. Но Рувим чувши да су Кнезови у Ваљеву посечени, одма побегне у Београд Леонтију Митрополиту надајући се да ће га он као глава цркве сачувати; но Грк Леонтије одма преда га Турцима, који га измуче, посеку и главу му на колац набију. Кнеза Станоја изаслата три Турчина застану код куће, који ненадајући се зашто су дошли, да им ручак, но при ручку дође један петао стане на праг кућни и стане да кукурече, један од Турако рече: 'Кнеже, oћу ли да убијем овога ороза петла.' Кнез Станоје одговори: 'Можеш но ручка има доста.' Турчин извади пиштољ запне, и скреше Кнезу Станоју у прси, и наместо га убије. Синовац Кнеза Станоја, Никола момче од 25 година кад види убијеног свог стрица, утрчи у вајат счепа дугу пушку и кроз кућна врата опали из пушке и убије једнога Турчина, а она друга двојица затворе се у кућу и стану викати: 'E глава за главу немојте на нас вала ми нисмо криви.' Никола је хтео, и на ону другу двојицу кроз кућу да пуца, но родбина и сељаци скоче, те га од тога одврате, и пропусте Турке те у Београд оду. Осим ови Кнезова, Дахије изненадно изашљу своје џелате, те посеку Кнезове Стевана Андреићa Палалију из Бегаљице, Марка Чарапића из Белог потока, и Кмета Јанка Гагuћa па Болеча сва три из Београдског округа; Буљукбашу Мату из Липовца из Крагујевачког округа; Кнеза Теофана из Орашја Смедеревског округа; Гаврила Буђевца из Тавника и многе друге који нису за ту сечу дознали да побегну и да се од смрти спасу.
Дахија-Фочић кад посече Кнеза Алексу и Бирчанина, и пошље у Тополу Узун-Мехмед-Кавеџију да и Кара-Ђорђа убију. Тад закнежи Пеју Јанковића из села Забрдице на Алексино место; а на Бирчаниново место постави његовог Буљукбашу Милића Кедића из Суводања среза Подгорског; па одма остави Ваљево, и похити у Шабац, да тамо Кнезове изсече. Но његов брат војвода Шабачког града, Муса-Ага-Фочић недадне му, но каже: 'Ја узимам моје Кнезове на мој врат, и стоим за њи добар,' и тако ји од покоља спасе.

(Има неки те су писали да је Пеја сродник Ненадовића; но он није био сродник него кум, коме су Ненадовићи кумовали, децу крштовали, и који је уз Кнеза Алексу као момак ишао. Но кад Фочић посече Кнеза Алексу, позове из Бранковине брата Алексиног, Јакова, и рече му: 'Е, Јакове, Алекса xтео је наше главе, па је изгубио своју, него ти да будеш Кнез на његово место.' Јаков му каже: 'Ја немогу бити Кнезом, што сам ја трговац на имам да полажем Немачким трговцима рачуне и паре њиове народу да раздајем за стоку.' Нато му Фочић рече: 'да кад он неможе бити, нека ко други од соја и оџака — куће његове буде.' Јаков на то каже да нема ко; јер Проти као Свештеном лицу то непристоји; а Протина браћа Никола и Петар да су потребни за кућу, и да зато немогу Вилајетске послове вршити. Фочић му каже да из његове Фамилије мора ма ко Кнезом бити, и пусти га да иде у Бранковину да се промисли, и сутра дан пошље Турке те га опет за ото позове. Јаков тад нађе се у чуду, па умоли кума Пеју да се прими кнежства и да се изда да је род Ненадовића; Пеја се ото склони и Јаков га одведе у Ваљево; кога Фочић одма закнежи. И тако је Пеја Јанковић Кнезом постао. Фочић кад је Кнезове изсеко није њиову породицу узнемириво, нити им је њиово имање попалио, и разграбио.)
« Last Edit: December 26, 2020, 10:34:37 am by JASON » Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 561



« Reply #2867 on: December 26, 2020, 10:54:01 am »

Узун-Мехмед-Кавеџија 24. Јануара 1804. године у само разсвануће из јутра у Тополу дому Кара-Ђорђевом рупи, са својим буљуком Турака. Како дођу несјашавши с коња, запитају Кара-Ђорђевицу која је се пред кућом десила. 'Јели код куће Ђорђе?' Она одговора да није, него да је рано отишао у планину. Они је упитају оћели скоро, и кад доћи; она им одговори да незна. Тад Турци одјашу коње пред кућом Кара-Ђорђевом у воћњаку, и стану ји провадати. Узун-Кавеџија одјаше и он свог хата, дода, да му се вада, па уцуња у кућу, ваљда да се увери, да се није Кара-Ђорђе прикрио! но кад види да га заиста у кући нема, рече: 'Деде млада донеси нам ракије.'  Па изађе из куће, и како је дан леп, и топал, као у летње доба био, његови Турци у шљиваку простру му сена по земљи и одозго ћилим, и он седне; момци му зауздате коње повежу за шљиве и прошће; заваре каву и Узун-Кавеџији додаду, коју је сркао и на наргиле пушио, па и они поседају и ратлеишу се.
Кара-Ђорђе пред сами долазак ови Турака, из куће тек, изшао је био, и по свом обичају увратио се на свој подрум који је недалеко од куће у шумарку био, да леба заложи и ракије сркне. Но кад Кара–Ђорђевица дође подруму, да уточи и носи Турцима ракије, и срећом затече га у подруму, па му каже за долазак речени Турака, и како су за њега питали, у кућу улазили, тражили га, и како су се у шљивику рахат учинили, и послали је да им ракије наточи и носи. - Па му каже: 'Бог ме господару зло изгледају Турци тринест их је грђи од грђега; живота ми неслуте на добро, да Бог даде, да на добро буде!' Кара-Ђорђе, наточи још једну чашу ракије, и искапије, и рече: 'Које куде носи псима ракију, додај им нек лочу; па се онда затвори у кућу, па никога непуштај, макар у истој и изгорела! А које куде у њину главу ако Бог да бићe.' Гди тако Кара-Ђорђевица и учини.
Па онда Кара-Ђорђе шчепа дугу пушку посреди, и под свим оружијем као и увек, у макне у шуму, и управо у дубраву оборима својим оде, гди су му свиње за трговину рањене. Ту код обора нађе своји шест оружани чобана; оборе отвори и свиње пусти, нека иде куд је коме воља. Па онда прегледи оружије у своји момака дал је добро напуњено, и дал је у реду, охрабри ји, и каже, да за њим пођу да на Турке нападну и да ја побију. У путу им каже, с које стране Турке да обколе, и да сваки поједног Турчина на око узме, али нипошто ниједан пре да непуца докле прва његова пушка непукне, па онда сви сложно да оборе ватру и јуриш на Турке да учине.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 561



« Reply #2868 on: December 27, 2020, 11:10:34 am »

Кара-Ђорђе кад тако своје чобане научи и распореди, прикраде се својој кући, обколи Турке, и позна Узун-Кавеџију који је на сиџади седио и на наргиле са Кара-Усеином пушио, гди су ји неки Турци дворили, а неки под шљивама љењствовали или чучали; па кад се близу Турака приближи, у једанпут као муња из честе пред Узуна излети, и викне му; 'Ев Узуне главом Кара-Ђорђа!' пушку скреше, а Узун ти репом олeдину. У тај мах оборе момци своји шест дуги пушака, и убију толико Турака. Потом Кара-Ђорђе громовито викне 'јуриш јунаци', иза појаса потегне један те убије и Кара-Усеина, па и други пиштољ, те још једног Турчина смлави, прочи пет Турака збуне се, појашу на повезане коње за шљиве, од који још тројицу чобани побију, а два пешке надру и побегну друмом у Бању у Хан и ту се затворе. Но Кара-Ђорђе са својим момцима-чобанима удари кроз шуму да ји претече, но они ипак у Хан издру.

Нити би их хрт достигао,
Колике су тад узели тутње
Скок у натјеч нестизо им скока…


Кара-Ђорђе дође и сам Хану у Бањи, и позове Турке на предају, но кад они нехтену, Кара-Ђорђе заповеди да Хан запале; но на молбу Малог Ибрахима Ханџије с којим је Кара-Ђорђе добро живио, од тога, за тад одступи, и Турци му се на веру предаду, од који, Кара-Ђорђе оружије одузме, и одело са њи поскида, па ји пусти те оду у Београд; рече им: 'Које куде по души вас Турској идите тако сад у Београд, и кажите вашим Дахијама како и Срби умеду да бију Турке!'
Потом каже Ханџији Малом Ибраиму који му је више пута добра чинио, подказивао му као и онај у Тополи Ибраим, кад су Турци долазили да га убију, да се склони у Ужички град, јер Срби немогу више да сносу Дахиске зулуме. Тад Ибраим по петља шта је боље и боље имао, и оде још тог дана у Ужице. А Кара-Ђорђе одма врати се у Тополу својој кући, од побијени Турака покупи оружје, посвлачи са њи одело и све на своје момке као и нађени при њима новац подели, а претекше одело и оружије остави те је другима Србима дао; и онда побијене Турке повише своје куће у земљу покопа.

У Шабцу Дахија Мехмед-Ага-Фочић дозна, да Узун-Кавеџија није убио у Тополи Кара-Ђорђа, него да је њега и све његове Турке Кара-Ђорђе побио, и да је по одласку његовом из Ваљева побунио се народ, и да га Јаков Ненадовић брат посеченег Кнеза Алексе и син Алексин Прота Матеја на оружије подиже, и у чете противу Турака купи. Па кад таки за њега неповољан глас чује, несмедне даље од Шабца ићи да кнезове сече, а ни сувим друмом, кроз Ваљевски округ за Београд; него из града Шабачког седне са Јаничарима у лађу и Савом у Београд побегне, и жалостан глас својих Дахијама однесе.

Међутим, Кара-Ђорђе, кад све то изврши, онда склони своју породицу у Крћевачку планину у збег, и остави код ње, и код стоке два своја момка. Па тог дана 24. Јануара 1804. год. пође од куће са своја 4 момка-чобанина који су добро оружани и у Турско лепо чоано руо одевени; трећег дана 26. Јануара, имадне само 9 момака, а седмог дана 30. Јануара, на Три Јерарха искупи до 300 Срба под оружијем; запали Хан у Бањи; а потом и у Сибници и неколико Турака потуче, и пође своме побратиму Станоју Главашу Харамбаши који је имао чету од 40 по избору Хајдука, и у ког је чети био, Вуле Илић из Смедерева, Хајдук Вељко Петровић, Хајдук Милован из Плане, Кара-Стева из Пожаревачке нахије, Милосав Лаповац, Милета из Глибовца, Мата Кара-Тошић из Копљара, и многи други знатни хајдуци, јунаци. Успут са тим бројем први јуначни Срба, идући Кара-Ђорђе да нађе Станоја Главаша, палио је по селима Ханове Турске, и Турке гди је год кога нашао и у путу срео, убијао је, и народ на оружије за обрану чести вере и отечества позивао је, и око себе скупљо, и изашиљо људе на све околне главне Србе; јунаке, и Кнезове да народ у чете збирају и да на скупштину у Орашац 2. Фебруара на Сретеније Господње дођу. И тако идући Кара-Ђорђе, и народ на оружије противу Турака подижући, деветог дана започетог свог светог устанка дође у село Копљаре, ту Станоја нађе и с њиме се састане, који се са својом четом Хајдука, Кара-Ђорђевој војсци које је већ на броју 2.000 Срба било присоједини; и одатле тог истог дана 1. Фебруара оду на конак у Орашац; код Обор-Кнеза Марка куће. Орашачки Хан у ком је 12 Турака било обколе и они им се предаду, и од њи одузму оружије и одело и заточе и, а Xан запале. Па тог вечера из Орашца Кара-Ђорђе пошље Алексу Дукића из Бање са неколико момака те и у Тополи Турски Хан запали, Тополце са Кнезом Матијом Јовичићем на оружије подигне и у Орашац рано дође.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 561



« Reply #2869 on: December 29, 2020, 09:48:04 am »

Устанак у Шумадији.

Извештени на време шта је спремљено, више виђених Срба успело је да се спасе. Како су и сељаци из околине, у очајању због многих убистава, почели да се дижу у великом броју, око Карађорђа и Главаша, скупило се, као што пише К. Ненадовић, после десет дана, око две хиљаде људи. 'Ако треба мрети – говорили су они – боље да умремо заједно'. Карађорђе им је прегледао оружје и муницију, али бојећи се да им Турци не одведу децу, пустио их је кућама, пошто су дали обећање да ће се на први позив вратити.
Кад покрет захвати и околне нахије, тада Карађорђе позва сав народ на устанак. Али, одзив није био општи. Ако су сељаци и били огорчени сечом толиких виђених Срба, многи старији, обазриви људи, који су познавали снагу Турака и неспрему Срба за борбу, двоумили су се и питали се куда ће их буна одвести. Карађорђе и другови прибегли су притиску. Тада је цео свет из околине, бојећи се казне, устао на оружје.
Борба је почела паљењем ханова. Растерано је више турских одреда у Шумадији и сви Турци, који су становали у селима, склонили су се у вароши. Али, устанак још није био организован. Сви су осетили потребу за једним вођом и једним општим планом за борбу. С тога је одлучено да се виђенији људи из Шумадије састану у селу Орашцу, у Крагујевачкој нахији. Изгледа да су неки чланови тог скупа предложили најпре за вођу Станоја Главаша, али да се он није хтео примити. 'Ја сам – одговорио је он – само хајдук; ја немам ни огњишта ни станишна, ни поља ни кућа, а народ неће никад примити за вођу човека, који нема ништа да изгуби, нити да спасава'. Затим су се обратили кнезу Теодосију из Орашца. 'Узети кнеза за вођу?! Све треба предвидети – рекао је он – па и случај да будемо потучени. А кад се Турци врате, ко ће онда заштитити народ, ако кнезови буду умешани?' Тада су предложили Карађорђа. И он је оклевао. 'Ја се у томе не разумем – бранио се он – није за мене да управљам људима'. – 'Ми ћемо те саветовати' – одговорили су кнезови. 'Али ја добро познајем себе; ја сам жесток; ја се не могу уздржати. Ако ми ко одрекне послушност, ја нећу умети лепим речима; ја ћу га ударити'. – 'Утолико боље – одговорили су му. У овој невољи потребан нам је вођ кога ће се свак бојати'. Тада је Карађорђе пристао. Чим је изабран за вођу устанка, сви су му се заклели на верност.

Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 561



« Reply #2870 on: December 29, 2020, 09:50:54 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Устанак Кара-Ђорђа на Турке.jpg (255.07 KB, 887x720 - viewed 7 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 561



« Reply #2871 on: December 29, 2020, 10:03:07 am »

О избору Кара-Ђорђа у Орашцу за врховног вожда нешто опширније пише К. Ненадовић:
Кад Кара-Ђорђе 1. Фебруара увече са Главашем и првим уставшим јуначким Србима за слободу Србије, у Орашац дође, те ноћи и сутра дан рано, по позиву његовом са по неколико оружани Срба поиздолазе у Орашац и сви прваци јунаци; с коима је се, Кара-Ђорђе још за раније за устанак противу Турака договаро, и на устанак склонио ји. Ту дође, у место Јанка брат му Марко Катић из Рогаче, Васа Чарапић из Белог-Потока, Кнез Сима Марковић из Великог Борка, Кнез Вићентије Петровић из Кораћице, Сердар Сима из Даросаве сви из Београдског округа; осим ови, дође, стари седовласи Прoта Танасије Антонијевић са Јованом Крстовићем из Буковика, даље, Обор-Кнез Лепенички Ђука, и Стеван Вилиповић оба из Јагњила, Обор-Кнез Јасенички Марко, и богати трговац Теодосије Маричевић оба из Орашца, Кнез Матеја Јовичић, и Петар Јокић из Тополе, Алекса Дукић из Бање, Петар-Кара из Трешњевице, Јанићије Ђурић и Танасије Рајић из Страгара, Милован и Радован Гарашанин из Липовца, Мата Кара-Тошић из Копљара, Димитрије Радовић из Врбице, сви Крагујевачког округа, Буљукбаша Качерски Арсеније Лома из Драгоља Рудничанин, и Јован Јаковљевић из Девча Јагодинског округа, и многи други одбрани Срби, прваци јунаци.
Тад 2. Фебруара на св. СРЕТЕНИЈЕ ГОСПОДЊЕ 1804 год. у ОРАШЦУ изпод Јасеничког Обор-Кнеза Марка куће, која је била у сред  једне планинске дољашице; под Орашачком планином и висовима огранка Кљештевички Руднички планина; искупе се изјутра рано, сви јуначки усташи, ради збора и договора! Кара-Ђорђе изађе пред народ, и рече: 'Eто браћо, ми у име Бога устадосмо противу Турака, који нам Кнезове секу, имање наше отимају, робе нас и арају, наше жене, сестpe u ћери бешчесте, поштење нам газе, цркве и манастире наше скверне, и многе друге зулумe нaм чине. Сад браћо, ако ви престајете, као што сам ја започео, и као што мислим, ако Бог да, да ће добро бити за народ, да подигнемо сав народ; да по селима све Ханове и Турске Чардаке попалимо, Ханџије и Субаше побијемо, Турке у Градове стерамо, да нам више зулу ме у народу нечине.'
Искупљени народ сав повиче: 'Хоћемо! Хоћемо! Сви тако, како нам ти Ђорђе кажеш ; ми те слушамо, и слушаћемо те!' – 'Е, браћо! добро кад хоћете! Ми сада, како смо ово дело почели, треба нам изабрат и између нас, једнога старешину, који ће бити глава пред нама, и да га сви слушамо, а без тога није нам вајде од започетог овог дела.' На те Кара-Ђорђеве речи, стари Буковички Прота Танасије рече:  'Тако и треба да буде, брате Ђорђе! и ја први, и сви овде сабрани тако оћемо, и оћемо, баш да ти нама будеш старешина и глава пред нама, а ми ћемо те сви слушати.' Тад сабрани народ, као на једног грла сав повиче: „Ми оћемо тебе Ђорђе за старешину, и сви ћемо те слушати, и ко те непослуша, ми ћемо сви противу онога.'
Кара-Ђорђе: 'Ја немогу бити ваш први старешина, но ви браћо изберите себи кога другога, ето Станоја Главаша, ето Вула, ето Кнеза Марка, ето Теодосија трговца или кога оћете, а ја ћу га најбоље слушати.' Тад трговац Теодосије Маричевић рече: 'Ја немогу бити старешина. Ако сутра Турска војска рупи у Србију, како ћу ја изаћи пред Турке? и шта ли ћу им казати, кад ме запитају? Ко поби толике Турке, и попали Турске куће и Џамије? Него сад буди ти Ђорђе, који си ово дело и почео, па како буде? - Или нек буде Станоје Главаш, који је код Турака и онако познат као Хајдук; па ако Турска војска удари на Србију, и Турци опет овладају, он с Хајдуцима нек бежи у гору, а ми ће мо изаћи пред Турке, и бацићемо кабајет кривицу на њега и на остале Хајдуке па ћемо ми после њему лако израдити Бурунтију, и предати га као Хајдука. Ако ли се што другојачије окрене, и ово се протегне, ми ће мо владати и заповедати; народ нам је свакојако у рукама.'
На то Харамбаша Станоје Главаш одговори: 'Добро Теодосије! Ја сам Хајдук, и мене Хајдуци слушају, и слушаће ме; али сав народ нису Хајдуци, па ће људи сутpa peћи: Куда ћемо ми за хајдуком?... У Хајдука нити има куће, ни кућишта. Сутра кад Турци навале, он ће у шуму, а ми ћемо остати на мејдану, да нас Турци арају и робе. Него нека народ узме себи за старешину из народа кога oће; ако Ђорђе неће, који је и досад био с народом и који је ово дело и започео; а ја ћу чинити што могу као и досад!'
Сад Танасије Прота Буковички запита Кара-Ђорђа: 'А зашто ти неби нам био старешина брате Ђорђе? Ми сви тебе oћемо; но кажи нам, зашто ти нећеш?'  Кара-Ђорђе: 'Ја ћу вам казати, зашто нећу? Ја сам човек плахо љут, пак, ко ме непослуша, или пође на страну, или почне каке старе пизме да тера, ја ћу онога да убијем, а ви ме можете зато замрзити и сваки на своју страну разгрћати, пак онда ништа од нас неће бити, а Турци ће једва дочекати, па ћемо онда пропасти горе но досада!' Прота Танасије, Станоје Главаш, Вуле Илић, Хајдук Вељко, Чарапић, Катић, кнез Сима Марковић, Кнез Марко и Buћентије, Сима Сердар, Арсеније Лома, Јован Јаковљевић, и сви други, јунаци прваци, и сав собрани народ у један глас повиче: 'Ми тебе оћемо Ђорђе, за првог Поглавара и Управитеља народа Србског, и кад си умео и знао, у Немачком рат у са стотинама војника четника самовољника управљати, умећеш и сад са овим мирним народом; и такав нам и треба строг поглавар, да га имамо, и сви ћемо тебе слушати и помагати у свачему, што год ти хотео, и заповедао будеш, а ко тебе не послуша каштигуј га како ти за право нађеш, па и самом смрћу.'
Кад тај глас народа саслуша Кара-Ђорђе, он рече: 'Ја оћу браћо да се тога терета по жељи, и вољи вашој примим; но да сваки зна, да ја оћу сви у слогу да дођу, да нико нетера пизме - освете - да лопова и Хајдука небуде, да су путови, трговине и трговци слободни, и сигурни, а гди би се такови злочини уватили да се одма погубе.' Нато опет Прота Танасије и сав собрани народ повиче: 'И ми то све тако и оћемо, и то добро тако и jecте; ти тако и ради, и с нама управљај, а ми ћемо ти сви у помоћи бити, и сви те слушати, пa ће добро бити.'
Кара-Ђорђе тад по молби сакупљеног народа, јунака првака, и Србски Кнезова, изјави, да се прима да буде Врховни Вођа и Управитељ Србскога народа. Сви се развеселе, и рекну: 'Срећан био Господару Ђopђe, Бог ти дао, те силу Турску скрхао, и избавио Србску сиротињу да више не цвили од Турског зулума.'

За луд после Катић негодова,
Што ждреби'е непануло на њ'га,
За луд Јаков поређаса ш' њиме,
Кочеперећ' утркивати се
Шири хладом…


Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 561



« Reply #2872 on: December 30, 2020, 10:55:14 am »

Заклетва народна и миропомазање Кара-Ђорђево.

Кад тако народ себи избере Кара-Ђорђа за Врховног Вожда и Управитеља Србскога народа; и Кара-Ђорђе се по вољи народа поглаварства прими. Тад стари седовласи Прота Буковички, Танасије Антонијевић под ведрим небом ту у Орашцу пред искупљених народом, за срећно одпочето то свето дело, за ослобођење Србскога народа од Турског варварства, држи молебствије и свети водицу. Кара-Ђорђе се закуне: да ће он као Врховни вођа и Управитељ Србскога народа, народ Србски од Турака, и од свачијег насиља, и неправде бранити, и заштићаваши, и свагда јуначки га противу непријатеља Србства водити и веран му бити. После ове заклетве Кара-Ђорђе целива свето Еванђеље и частни крст, и седовласи Прoта Танасије помаже Кара-Ђорђа светих миром и благосов му од Бога даде!
Потом сви Кнезови прваци јунаци, и сав ту скупљени народ, ког је ту на скупу око 2.400 људи оружани било, зада веру један другом, и над частних крстом и светим Еванђељем закуну се да ће један другом, и Кара-Ђорђу верни бити, и све што он заповедао и наређиво буде слушати и вршити, и да га нигди и никад издати неће; говорили су сви гласно за Протом страшну заклетву ову: 'Ко издао, издало га тело; пожелео доби, али не могао! У кући му се не јављало ни старо ни младо! Од руке му се све скаменило; у шору му овце не блејале; у обору краве не рикале. Да Бог да се у сињи камен претворио, да се други на њега угледају. Не био срећан ни дуговечан, нити лице Божије икад видео! Амин!' - Амин! Викали су на сваком ставу.
Кад уставши народ ову заклетву положи, Прота Буковички Танасије прекрсти сав скупљени народ, по трипут частним крстом, и пошкропи га освештеном китом од босиљка на све четири стране. Кара-Ђорђе помоливши се Богу са старешинама, и искупљеним народом, за срећно њихово предузеће, целивају сви частни крст и свето Еванђеље, Прота ји благослови; и онда Кара-Ђорђе и сви између себе братски се и весело изаљубе.
Кара-Ђорђе тад узме Протом Буковичким освећени Барјак који је пободен био, код стола од дрвених сошица у земљу ударени, и по вр'у, одозго од наметаног грања начињен био, на ком је, свето Еванђеље, частни крст, и видрица освештене воде при Богомољству стајала; па га јавно за ослобођење народа Србског од Турака развије, и преда га у руке храбром и безсмртном јунаку Танасију Рајићу Страгарцу.
После избора, Миропомазања, и свршеног молебственог чина, са презивањем светог духа, Кара-Ђорђе испоставља старешине, одреди сваком по неколико од својих војника, који је код ког старешине волео, уредији по војнички, поучији и охрабри, одредији који на коју страну да иде, народ на оружије да подиже, и у чете да збира; изда, им заповест да по селима Ханове Турске пале, и гди год ког Турчина виде да га убију; и онда ји изашље те сваки на своју страну оде.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 561



« Reply #2873 on: December 30, 2020, 10:58:56 am »

(Нека овде немисли читалац да су тад ти оружани Срби били подпуно оружани, и да су они имали исправно оружије; од њи по већој части, имао је човек, по једну дугу пушку на кремен, или по један или два пиштоља, или по јатаган за појасом, редак је који ту био од усташи Срба даје одота сва три рода оружија са собом имао, осим Главашеви Ајдука и други који богатији Срба и кнезова; тако исто нису имали ни барута и олова за напунити пушке, него су давали један другом по један фишек да напуни пушку с којим да убије Турчина, па да од њега добије фишека а и добро оружије, и када су убивши Турчина таково добијали делили су између себе. Било је на том скупу и такови људи кои су на скуп и под Барјак за слободу Србије дошли оружани са сикирама, косама, ашовима, и другим оштрим орудијем, и алатима. Ето са каковим је оружијем онда Раја, себи слободу, од силни Тирана извојевавала. Така је оскудица код њи у оружју била. Истину нам каже народна песма: 'да је се дигла кука, и мотика.' Кад је Град Шабачки године 1867. у Србске, руке опет пао, млоштво у њему нашло је се пушака кремењача, све изанђали и отрцани цевара по ратовима за време десетогодишње војне Кара-Ђорђеве које су Турци по паду Србије 1813. год. од народа покупили, било је пушака у који табану није било чивија, и који је као и цев без пафти да из кундака неиспадне ликом и опутом за кундак увезата; било је на истима у место каиша на ком се пушка о рамену носи какове врце, лике, а и саме павитине - дивље лозе, и осим свега овога изанђалог оружја, заостало је у Шабачком Граду по изласку Турака 12 Кара-Ђорђеви топова, који су у Београдског Града Тополивници изливени, године 1809, 1811, и 1812. са надписом: 'Врховни Вожд Србског народа Кара-Ђорђе Петровић. Оваково оружије требало би у војени Музеум оставити, да виде потомци с каковим су оружијем њиови стари себи слободу од силни Турака извојевали! - К. Н. Н.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 561



« Reply #2874 on: December 30, 2020, 11:06:48 am »

После овога Кара-Борђе у Орашцу напише 12 писама на лично познате му главне људе по Србији, у којима им јавља да је он усто противу Турака, да Турске Ханове по селима пали, Субаше и Турке бије, и да добро успјева. У којима позове и њи да народ на оружје покрену и да то исто чине:

1. Књигу пише Ђуши Вулићевићу трговцу у Азању округа Смедеревског;

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
2. Миленку Стојковићу Бинбаши у Кличевац, и његовом Буљукбаши Петpy Добрњцу из Добрње;
3. Кнезу Момиру из Лучице, сва тројица у Пожаревачком округу;
4. Кнезу Стевану Синђелићу — доцнијем без смртном Каменичком јунаку — у Грабовац, у Ресаву;
5. Милији Здравковићу Кнезу у Ломницу;
6. Кнезу Јевти у Обреж у Темнићу;
7. Кнезу Милоју Теодоровићу у Црнчу у Левач;
8. Бинбаши Стевану Јаковљевићу у Белушић у Левач;
9. Мијушку Кнезу Левачком свима у Јагодинском округу да подигну народ на оружје, да попале Ханове по селима, побију и протерају Турке из села, и да чувају око Јагодине да Турци из села у народ неизлазе докле он к Јагодини са војском недође.
10. Књигу пише Милану Обреновићу трговцу у Брусницу;
11. Милићу Дринчићу Буљукбаши у Теочин, и
12. Лазару Мутапу у Прислоницу да њи тројца подигну народ Рудничког округа, да попале Турске Ханове, побију Субаше по селима, и да чувају да неби Турци из Рудника изашли да села харају докле он са војском недође да Рудник узму.

И покрај овога писменог позива Кара-Ђорђе им по разносачима писама и устмено поручи, да ако би који издао, и нехтео са народом устати противу Турака, да му се олако неће проћи. - И осим ови позива, Кара-Ђорђе пошље поуздане људе и другим главнијим Србима по Србији, са таком истом поруком да устају противу Турака. Овај позив принесе то, да позване речене старешине, главни људи и народ, чујући, а и више њи познавајући силну моћ Кара-Ђорђеву и што рече, непориче; а имајући тврду веру и поуздање у њега, стану се свуд, које с вољом, а које и без — воље — дизати противу Турака, у чете збирати и радити по позиву његовом.
Кара-Ђорђевом устанку пролети глас кроз народ као муња, и одмах се почну дизaти Срби, на оружије противу Турака по свој Србији, за који устанак дознају у Београду и Дахије.


* Ђуша Вулићевић.jpg (99.86 KB, 415x553 - viewed 5 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 561



« Reply #2875 on: December 31, 2020, 10:25:20 am »

Кара-Ђорђе војује противу Турака, и народ на оружије подиже.

Пошто народ Кара-Ђорђа у Орашцу за Врховног Вожда Управитеља и првог Господара народњег избере, прогласи, и на верност му се закуне, да последњу кап крви за њега и слободу народњу штедити неће, и пошто Кара-Ђорђе испоставља старешине, изашиље ји у народ, и свуд по Србији разашље људе са писмама и устменим заповестима да се народ на оружије диже; он онда са задржати код себе 800 Срба, са Марком Катићем, и са другим неким старешинама које је код себе задржао, крене се из Орашца, узевши са собом и заробљене Турке оде у Раниловиће на конак; запали Турски Хан и Турке побије, и сељане на оружије дигне. Па сутра дан одавде оде у Дрлупе те и ту тако исто учини, па одатле удари на Дучин, и оде у Рогачу гди Јанка Катића код куће ненађе; па одатле оде у Стојник, те и ту Хан запали и Турке потуче. Но почем ту разуме од терзије Николе Ракића који је из Београда ишао, да 35 Турака из Београда у Тевтиш иду, и даће у Сибницу на конак. Кара-Ђорђе се одатле из Стојника врати, и оде Сибници да раније те Турке дочека и побије; гди му ту и Качерски јунак Буљукбаша Арсеније Лома са 80 Рудничана дође; кога Кара-Ђорђе на Београдски друм пошље те ухвати бусију одакле ће Турци доћи, с налогом да Турке мирно у Сибницу пропусти, но ако се који натраг жив врати и из Сибнице побегне, да ји побије. Кад речени Турци у Сибницу дођу Кара-Ђорђева заседа обори ватру из пушака, гди убије 16 Турака, а други побегну натраг к Београду, но Лома испадне на друм, двојицу убије а 17 живи му се предаду, које Лома у Сибницу Кара-Ђорђу доведе; од који одузму коње, оружије, и одело и на боље јунаке разделе, а Турцима њиово Србско старо одело даду. Но како и ту Кара-Ђорђе од Радоја Трнавца Буљукбаше из Раниловића разуме да неки Томаш из Венчана, пушкар, забрањује сељацима, и одвраћа ји да неустају противу Турака, говорећи да су све то сумњива посла и да не треба слушати хајдуке. Тако Кара-Ђорђе из Сибнице поведе са собом и те заробљене Турке, крене се преко Миросаљаца, Тулежи и Стрмова из који села потера из сваке куће по једног човека у војску ктeo нeктeo и 4. Фебруара дође на Конак у Венчане; но Томаш чувши да иде Кара-Ђорђе већ је утекао био. Ту Кара-Ђорђе заповеди те убију једног Турчина и о кућним га вратима Томашевим обесу, његовог сина, а и све сељане који су за оружије способни били на војску потера.
Сутра дан 5. Фебруара одатле оде с војском Кара-Ђорђе у Даросаву, и разашиље писма и поруке на неке главније људе и позове ји да народ на оружије дижу; па 6. Фебруара одатле оде преко Буковика у Врбицу, гди ту преноћи, и разуме да је Петар Кара, Трешњевичанин, скупио 400 Срба у Шаторњи и чува друм поред Јасенице, да неби Турци од Рудника у народ продрли. Ово Кара-Ђорђе одобри, и пошље му поруку да остави 300 људи да друм добро чувају, а он да му у Тополу са стотињу људи дође.
И тако Кара-Ђорђе идући кроз ова села свуд је Ханове Турске по палио, Субаше и многе Турке који избегли нису побио, 28 Турака заробио народ на устанак охрабрио, и 3.000 Срба оружани око себе скупио; па чувши да ће му Дахјиски посланици ради преговора о миру доћи, из Врбице са свом својом војском 7. Фебруара у Тополу оде. Гди му и Петар Кара са 100 Срба дође, кога Кара-Ђорђе врати натраг, и заповеди му те оде Руднику, и све путове око Рудника поседне.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 561



« Reply #2876 on: December 31, 2020, 10:33:21 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Арсеније Лома.jpg (132.24 KB, 415x594 - viewed 3 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 561



« Reply #2877 on: January 01, 2021, 11:55:48 am »

Преговори дахија са Кара-Ђорђем за мир, и продужење војне.

Узнавши Дахије у Београду да је Кара-Ђорђе усто противу Турака, и да је многу војску око себе сабрао, те Турске Ханове по Селима пали и Турке тамани. Уплаше се, да и сву рају по Србији на устанак противу Турака неподигне. Па одреде четири стара Турчина који су имали беле браде као снег, и неког Калуђера Машу родом из Жабара Крагујевачког округа који је био код Митрополита Леонтија у Београду, и пошљу ји као своје посланике у Тополу Кара-Ђорђу, да би га ма на који леп начин склонили на мир. Посланици дођу у Тополу баш тај дан 7. Фебруара кад и Кара-Ђорђе с војском. Који стану молити Кара-Ђорђа да се умири, и утиша народ, и да се прође кавге и размирице, и да ће му Дахије дати 500 кеса новаца. Но Кара-Ђорђе то помирење посве одбаци, и захте да се сви Турци из села, у Градове изселе, и да небуде више Ханова и Субаша по селима, и да зa oтo двор Аустриски јемствује, само тако, могао би на мир престати, одговори им. (Кара-Ђорђе је Турцима, дао знати, а и доцније даво им је на знање у преговорима, као да је склоњен мирити се, но то је чинио само зато да би се пролеће приближило, и гора зазеленела.) — Дахјиски посланици безуспјешно врате се натраг, и кажу Дахијама како Кара-Ђорђе и на какови мир пристаје.
Том приликом Кара-Ђорђе пошље у Крагујевац писмо на Myceлима Кара-Мустафу да му одпусти богатог трговца Младена Миловановића из Ботуња округа Крагујевачког кога су Турци утамничили кад су и Кнезове секли и држали у тамници, и хтели га посећи, у размену за 20 заробљени Турака; с тим ако он то неучини да ће он с војском на Крагујевац ударити запалити га, и све и мушко и женско, мало и велико изсећи. Кара-Мустафа одма без даљег говора одпусти Младена у замену заробљени Турака, који, са истим писмоношом Турчином у Тополу Кара-Ђорђу оде; а и Кара-Ђорђе 20 Турака из робства пусти. - Овај Младен доцније велику је улогу у Београду имао, и био под председник Совета.
По одласку Дахијски посланика у Београд, Кара-Ђорђе у Тополи задржи се још два дана, скупљајући војску, и разашиљући писма, и строге заповести по окрузима на оне старешине и људе који се нису усмјелили, и затезали да народ на устанак покрећу. Па из Тополе 10. Фебруара оде у Јагњило, а 11. са војском пређе преко Космаја и дође у Рогачу на конак.
Дахије како су од своји посланика шиљати у Тополу, разумели, на какови би мир Кара-Ђорђе склонио се; и како Кара-Ђорђе има, око себе велику војску, и како му и дању и ноћу војска придолази и умножава се, и како у робству код њега има и Турака. Дахије баце се у бригу, па се договоре, и негледајући на њиово понижење, ићи и молити угњетену рају. Одреде Дахију- Аганлију са 200 оружани коњаника Јаничара, да иде и да Кара-Ђорђа, а ма с' каковим обећањима и новчаним жертвама на мир склони.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 561



« Reply #2878 on: January 01, 2021, 12:24:31 pm »

Аганлија изиђе са Јаничарима из Београда на удари преко Колубарског среза, који још устао био није противу Турака, па ји превари, те с њиме 1.000 људи пође да иду да траже Кара-Ђорђа да се с њиме мире, и 11. Фебруара дође на конак у Дрлупе, кад и Кара-Ђорђе у Рогачу. Па изашље људе те позову Кара-Ђорђа, да дође, да се састану и мир учине. Кара-Ђорђе одговори даће му доћи, и сутра дан 12. Фебруара оде с војском у Дрлупе и стане близу Аганлије гди је с Турцима на конаку у селу био. Па онда Кара-Ђорђе узме са собом неколико добро оружани момака и до десет старешина па изиђе напред на пола пушкомета пред својом војском у отворено поље, и позове Аганлију на састанак, који му изађе са 20 одабрани Турака, и кад се састану и поздраве; Аганлија стане склањати Кара-Ђорђа да се умири и утиша народ. Кара-Ђорђе му одговори, да неможе мира бити, и наброји му све зулуме које Турци народу Србском чине. - Аганлија одговори Кара-Ђорђу: 'Уверавам те, да од сад неће бити зулума, ни убијства, ни срамоћења, и неће бити Ханова по Селима, ни Субаша, само умири народ; а што је било било, више неће бити. Ми ћемо ти дати 500 кеса па ако у нама вере немаш, а ти се пресели у Немачку и тамо живи; купићемо ти у Немачкој лепу кућу, Баштину, Шљивак, Виноград, Воденице, и све боље него што у Тополи имаш!' Кара-Ђорђе: 'Ја знам, да би ви мени дали 500 кеса само, да одем у Немачку, а после би дали Немцима и хиљаду кеса, те би ме Немци вама предали, те би ме ви посекли. Које куде Ђорђе с вама неће мира.' И онда још рече Аганлији: 'Ја ти дајем тврду веру и заклињем се, да ја нећу бегати од народа, нити ћу народ оставити, да га ви опет газите и сечете, да ми дате и пет иљада кеса. Ко ће вама више веровати, а кога би нам, ви, јемца могли дати, ако би се помирили, да ћете ви вашу реч и веру одржати, да не преварите?' Аганлија: 'Ви можете нама веровати, да вас нећемо преварити, но биће тврдо и верно како уговоримо о миру, а за јемца Цара Немачкога, кога би ви тели, да за нас добар јемац буде, то вама само дати неможемо, нити Немца, нит другога краља, јер још се нисмо добро ни познали, па коће за нас добар бити?' Кара-Ђорђе: 'Па кад вас Цареви непознају, и кад вам они веровати неће, како ћу вам ја са народом поверити се?'
У то магновење пукне једна пушка у Селу од Аганлини Јаничара; војска Србска помисли да на Кара-Ђорђа пуцаше, па у једанпут као ватра полети, и опале на Турке, гди Аганлију у ногу ране, Арапина његовог код њега стојећа убију, и мал што Срби не кидишу, да све Турке побију; но Кара-Ђорђе викне, и у једанпут заустави и Србску и Турску војску. Но у тој узбуни, опале из пушака и Аганлини Гавази, те мало ране у главу Станоја Главаша и убију Кара-Ђорђевог момка Јована Ђауровића из Барошевца. Кара-Ђорђе обуставио је битку зато, што би многи Срби у Дрлупи који су били дошли са Аганлиом страдали. Но како је Аганлија у време узбуне побегао у једну кућу, тако како се смрачи, ноћу мучки извуче се са својим Јаничарима из Дрлупе, и побегне у Борак те ноћи, и сутра дан у Београд оде. А Кара-Ђорђе оде из Дрлупе у Рогачу, ту ноћи, и оде у Губеревце на конак. Аганлија како дође у Београд каже Дахијама о преговору мира са Кара-Ђорђем, тако и о догодившој се узбуни избацајем пушке његовога момка, чрез које је преговоре и прекинуо, и да би што и могло од мира бити да се тај случај није тревио. Дахије препишну то договарање Аганлиној неуметности; одма одреде и пошљу Кара-Ђорђу и трећег свог посланика Фочића-Мехмед-Агу у Губеревце, да и он покуша да Кара-Ђорђа на мир склони; који саставши се с Кара-Ђорђем, обећа му силно благо, и све што он хоће, дати, само да се умири. Но и његово посланство напразно буде: па се и он без успеха у Београд врати.

Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 561



« Reply #2879 on: January 02, 2021, 11:47:22 am »

Кара-Ђорђе из Губереваца преко Београдског округа пређе и оде у Смедеревски округ да и тамо народ на Устанак подиже. Дахије у Београду не имајући мира, и по четврти пут одреде посланике из 10 најглавнији и најстарији своји Турака, и са њима Митрополита Леонтија Грка, и Калуђера Мату, и пошљу ји пред Кара-Ђорђа у Паланку, да би га на мир склонили. Ти посланици кад дођу у Паланку изашљу Калуђера Мату те нађе Кара-Ђорђа у Ратарина Крагујевачког округа и позове га на договор у Паланку; но овај Мата ако је и звао Кара-Ђорђа на договор ради мира, увек, па и сад говорио је Кара-Ђорђу да се никако немири са Турцима, но само да чини преговоре и да тиме протеже докле пролеће не наступи и гора не зазелени, да се лакше ратовати може; но и сам Кара-Ђорђе и без па Матине поуке тако је чинио. Па сад крене сву војску од 4.000 људи и оде у Паланку, на разговор. Како дође узме уза се неколико старешина и добро одевени и оружани до 40 јунака момака. Остави војску покрај Паланке па управо оде у кућу гди су Дахијски посланици са Митрополитом били. Како код посланика уђе поздраву се једни с другим и поседају гди Кара-Ђорђе каже те и његове старешине поред њега седну. Сад посланици кажу како су ји Дахије послале да учине мир, и како није могао то Aганлија у Дрлупи и други учинити, због догодившег се случаја; и поред свега што су му досад говорили, да неће бити Ханова по Селима, Субаша, зулума и бесчешћења. Обећају у име Дахија; Кара-Ђорђу, да ће га они поставити Кнезом над целим Пашалуком Београдским, и дати му плату од 500 кеса годишње, и да он посредством Кнезова купи данак од народа, у што се Турци неће мешати, па да Дахијама предаје, а они да Цару шиљу, и да ће се Дахије о свачему са Кара-Ђорђем договарати, и пријатељски с њиме држати се, и да га преварити неће; дају му Бога за јемца! Само нека стиша и умири народ! Ово и Митрополит Леонтије све потврди као истино обећање Дахијско. Кара-Ђође одговори, да он како њима, тако и Митрополиту верује, да су тако Дахије обећале, но Дахијама неверује докле му год они недаду каквога Краља за јемца. Па и поред тога да он неможе сам одма умирити распаљени народ који је свуда на оружије усто, него да оставља рок од један месец дана докле сазове народну Скупштину, па да се са народом и Србским старешинама договори, и онда, да ће се моћи опреговору за мир договарати. На то један од Турака рече: све то може бити и одма ако ти оћеш. А други Турчин: 'Зар невидите да Кара-Ђорђе само на месец дана за мир отеже докле гора не зазелени.' - Кара-Ђорђе им каже: 'Идише ви натраг, и кажите Дахијама што вам ја реко, и ја при тим и остајем!' и посланици се са Митрополитом врате у Београд без успешно као и сви дотадашњи.
Logged
Pages:  1 ... 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 [192] 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 ... 280   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

Gold Charm by Shadow82x
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.036 seconds with 22 queries.