PALUBA
February 01, 2023, 06:07:45 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h, ali je neophodno da novoregistrovani korisnik aktivira svoj nalog koji će dobiti putem e-pošte u navedenom vremenu
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 [196] 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 ... 310   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 518257 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2925 on: January 22, 2021, 11:04:37 am »

Кара-Ђорђе овом славном победом на Иванковцу увери се, да се у Србску снагу поуздати може. Па почем је, свака опасност од Србије тад одклоњена, 15. Августа ове 1805. год. сазове Народну Скупштину у Борак Београдског округа. Да се са народом, о народним внутреним пословима по саветује и договори, као, о купљењу данка, за набавку војени потреба и о исплаћивању под најам долазећи војника, о бољем уређењу Земаљски Власти и Судова, о поправки цркви и манастира, о заведењу и уређењу Пошта, о сазивању редовне Народне Скупштине о малом Божићу (1. Јануара сваке нове године) и одругим народним установама.
Ту се искупе многе Војводе и многа светина. Само са Јаковом Ненадовићем из Ваљевске, Шабачке и Рудничке наије дође око 500 најодабранији људи.
На овој Скупштини, осим многи полезни за народ закључака установи се и народни 'Совет' состојећи се из 1 председника, 12 чланова, 1 секретара, потребан број писара, који ће бригу водити о бољем уређењу Судова, и суђењу у већим делима, о уређењу полициски и административни власти, и о издавању уредаба полезни за народ, и тако даље.
У овај Совет одма буду ту на скупштини изабрата ова лица:
За Председника Совета Прота Матија А. Ненадовић из Бранковине наије Ваљевске.
Одма изабрати за чланове Совета:
1.  Bеса Велимировић из Љубинића за Ваљевску.
2.  Која Ивановић из Свилеуве за Шабачку,
3.  Стојан Павловић из Берчића за Рудничку,
4.  Павле Поповић из Вранића за Београдску,
5.  Јован Протић из Пожаревца за Пожаревачку,
6. Јанко Ђурђевић из Коњске за Смедеревску.
Доцније за чланове Совета изабрати:
7.  Ђурица Сточић из Свилајнаца за Ћуприску,
8.  Вукоман Н. из Сабанте за Јагодинску,
9.  Аврам Лукић из Пожеге за Чачанску,
10. Младен Миловановић из Ботуње за Крагујевачку,
11. Василије Јовић Петроман за Ужучку,
12. Велисав Станојловић за Јагодинску нахију.
За секретара Совета Божа Грујовић из Руме, Срема – Аустрије.
Ђурицу Сточића доцније је заменио Милија Здравковић, а Вукомана Велисав Станојловић из Трешњевице, а и Јанко Ђурђевић је за Советника изабрат.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2926 on: January 22, 2021, 11:18:26 am »

Пошто шест Советника изабрани буду. Кара-Ђорђе нареди те се одма Совет у манастир Вољавчу Рудничке наије смести*). А, за остали избор Советника, из они наија које нису на овој скупштини заступљене биле, распише: да свака наија од старешина, буљукбаша, калуђера, попова, кметова и од простог народа сазове скупштину, и да између себе изберу најбољега и најправдољубивијега човека, и у ком сва наија има поверење, и да га закуну: 'Да ће он са прочим саветницима, о свему народу србском без пристрастрано бригу водити, а нарочито о својој наији. Да ће сваког праведног, заступати и бранити. А крива, био он и Командант, Војвода, Буљукбаша, Поп, Калуђер, Кмет, без разлике лицемерија, кривца великога за његова дела у Совету јавити. Совет пак Врховном Вожду, који ће сагласно са Советом кривца каштиговати, а права одбранити.' И кад се закуне, нека му Скупштина пуномоћије са подписима целе Скупштине даде, нека донесе у Вољавчу. И онда ће га Синод за свога друга примити. И тако и ови последњи 6 Советника народ избере и у Манастир Вољавчу пошље.
Овај Совет, како се отвори у Вољавчу по закључењу Борачке Скупштине, распише те се искупе Окружне Скупштине, на којима изберу по три најбоља човека за чланове Магистрата, а за писаре, кад није било писмени људи, узму попове или калуђере, и тако се заведу окружни Судови. А обштинске или примирителне судове јошт у првој години завели су. После тога устроје ђумруке и поставу ђумрукџије и скелеџије. Одреду таксе за наплаћивање ђумрука и скеларине, и скупљање новаца за државну касу и тако даље.

*) При поласку Советника у Вољавчу, Кара-Ђорђе Проти и Советницима рекне: 'Идите у Вољавчу и старајте се како вас Бог учи за сав Србски Народ, да би и мени мало терета скинули, a ja ћу тамо скоро доћи.' А доцније кад је се Прота Кара-Ђорђу жалио, како у Вољевчи зло живе, и немогу да добију ни ране па се муче. И замоли га, да се у друго које место Совет пресели. Кара-Ђорђе му каже: 'Видим да се мучите, но сад је време мучењу. Да Бог да, само да наша деца узживе; а ми ћемо целог нашег живота мучити се, и ићи из Вољавче у Вољавчу. И сам сам видио, да је Вољавча незгодно место за Совет, за сад неможемо бољег наћи од Манастира Боговађе. Па преселите се у Боговађу. А ја ћу писати Јакову и Миленку, нека кажу Калуђерима да спрему за вас што треба. А кад узмемо Београд, ако Бог да, — онда смешећи се рече - ви ћете седити у Везировом Серајљу.' И заиста кад 14. Нојемвра ис. год. освоји Смедерево, одма пресели Совет у Смедеревски Град. А кад и Београдом завлада доцније на концу 1807 год. Декемвра месеца пресели Совет у Београд у Дахије Аганлије Двор, у ком је до пропасти 1813. год. заостао. - У Смедереву, кад је Совет попуњен. Једном Прoтa нaмисли да то званије остави, и да иде кући у Парохију. Доведе Кнеза Весу на место своје, и каже Кара-Ђорђу, како је рад да иде кући да дужност Протојерејску врши. Кара-Ђорђе му одговори: 'Енеде га сад, које куде! нема од тог ништа!' окрене се и Веси рече: 'Иди ти брат Весо кући; па кад ја мој стари посо прорадим, онда ће и Чича Прота свој.' (Чича Прота тако га је звао као из неког уважења).

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2927 on: January 22, 2021, 12:04:25 pm »

Како је са Шабачким, Ужичким, тако и са Смедеревским Турцима, који су се Србима у прошлој и овој години предали, уговорено, те су у Градовима остављени да мирно живе, а да у варош и села неизлазе. Код који је и нека мала Србска посада са појединим старешином за сигурност мира остављена. Смедеревски Турци погазе уговор, и изненадно Смедеревског Војводу Ђушу Вулићевића и његова три војника убију. А кад Срби из вароши побегну изиђу и варош опљачкају.
Кара-Ђорђе кад за то чује, стигне с војском под Смедерево, намести топове код редута на брду, и стане на град пуцати. Овде је кумбаром и топовима управљао неки Мата 'Шваба', кога је новосадски владика Јовановић послао. Падала је, веле, хладна киша, и Шваба је дрхтао од зиме. Кумбара је падала овде онде, и ђулад су летила куд које. Срби су сумњали, да Шваба није подкупљен да тако ради. Шваба припече ћевап уз ватру да што руча. На један мах Кара-Ђорђе с чепа онај ражањ с ћевапом, па га ободе у котлац Шваби, с речима: 'Које куде, по души те! погоди онде (показујући руком град) као што треба, па ћеш добити ћевапа и пара колико хоћеш.' Сад Шваба избаци неколико метака, па се одмах зада пламен од запаљени кућа. 'Е, које куде, тако те хоћу,' рече Кара-Ђорђе, па даде Шваби пуну прегршт дуката. (Шта је даље било са Матом после освојења Смедерева, дал' је гди погинуо или умро нема података. Но буди слава имену првом Карађорђевом топџији Мати Шваби.)
Потом је Кара-Ђорђе командовао јуриш, српски борци су се сјурили до тврђаве. Турци су затворили врата и осећали су се сигурним у тврђави. Не желећи да губи време и да му непотребно гину војници освајајући бедеме тврђаве, Кара-Ђорђе је смислио на који начин да доскочи команданту смедеревских Турака Мухарему Гуши. И онда сакрије ноћу поред потока Језаве у једном шипрагу 600 добри момака. Сутра дан остави у вароши на видику неколико војника; а он са целом војском привидно одступи од Смедерева, па се заостави и утаји. Турци држећи да он оде и остави Смедерево, истрчу из града и потерају оно неколико војника заоставши у вароши. Срби бегајући дигну вику: 'Ето Турака, ето Турака,' а Турци натуре се за њима. У то скривени у шипрагу 600 Срба јурну, и у отворени Град уђу, и капију затворе, и у Граду Турке који им се не предаду изсеку. Кара-Ђорђе поврати се, са војском живо удари на изишавше из града Турке, који између две ватре дођу, и сви побијени буду. И тако Град Смедерево 14. Нојемвра ове 1805 г. Кара-Ђорђе узме. У њему нађе 16 топова, и доста муниције. Заробљене Турке у граду пусте, те на лађама низ Дунав у Оршаву оду. А потом Совет у Смедерево из Боговађе одма премести.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2928 on: January 22, 2021, 12:45:44 pm »

Заузеће Смедерева. По 'Повесници' Антонија Протића, саветника, још у рукопису у архиви Српскога Ученог Друштва.

Турци Смедеревци задовољни с угодбом од прошле године о покорењу Смедерева и подели српске и турске власти у томе граду, били су први који су покварили уговор, подигавши своје оружје противу Срба и српске власти у Смедереву.
На ово их је навео гувернер нишки Хафис-паша, који их је, још док се и он спремао да пође против Србије, наговарао да и они устану против Срба и послао им једну лађу пиринча и пшенице, а они, како се чини, као да су за то, ноћу између 28. и 29. Јула - 1805. - кад је кнез смедеревски Ђуша Вулићевић био мало више него што је требало у веселом стању, те није слободно располагао ни собом ни својом вољом, па је у томе прекорачио границу, која је делила у Смедереву тврђавску просторију, у којој су живели Турци, од града у коме су живели опет сами Срби, потегли из пушака и убили на место и њега и његове момке: Обрада Малог и Миладина из Липа и ранили Ивана Азањца, од чега је и овај наскоро умро.
Срби Смедеревци, престрављени овим убиством војводе свога краја и својега града, уклонили су се одмах из Смедерева са својим породицама у Вучјак и у Шугави Луг (код садашњег села Шалинца), а Турци су надрли за њима у град, опленили га и уништили у њему све што се није могло узети и однети.
Карађорђе је на овај глас похитао Смедереву, мислећи да казни за то Турке ма били и у царској тврђави, пошто после догађаја на Иванковцу није више мислио да му и даље треба обзирати се на то што је тврђава царска - султанова - својина, али кад је дошао на Борак код Север-агине чесме, и кад су му изашли ту Турци Смедеревци да се извине, он је одустао од првобитне своје намере и само је поставио новога војводу за Смедерево и смедеревски крај и то: Вујицу Вулићевића брата Ђушиног, па се вратио натраг.
Ну после неког времена дошао је опет с војском на Смедерево и с намером да казни Ђушине убице и све Турке Смедеревце, што су онако опустели тај српски град. Миленко Стојковић војвода пожаревачки, позван на Смедерево с народом пожаревачкога краја, прешао је преко Мораве на скели и дошао је на Јабучје, па одатле ударивши преко Липа и Ракинца избио - 7. септембра 1805 - пред Царину над Смедеревом, и састао се ту с Карађорђем и његовом војском у пољани, докле су били изашли Турци Смедеревци с оружјем у руци. Ту су се Срби пропушкарали мало с Турцима док Турци нису напустили своја места и повукли се к Смедереву. Турци су се повукли на вис код Лаудановог шанца над Смедеревом, а кад су Срби, идући за њима, дошли на Ћириловачки Поток, они су одступили и одатле и повукли се у град Смедерево. Ну ни овде нису остали дуго и како су Срби почели примицати им се ближе, они су напустили и град, па су се повукли у смедеревску тврђаву и у њу су се затворили.
Карађорђе је одмах наместио на вису над Смедеревом два своја топа, али кад први њихови метци нису могли да добаце до тврђаве, он их је сутра дан – 8. септембра - спустио доле и примакао ближе смедеревској тврђави. Код свега усиљеног наваљивања Срба на Смедерево, борбе с Турцима трајале су дуго, јер су се и Турци Смедеревци бранили упорно. Ну опет ова упорна одбрана малаксавала је постепено, док Турци нису на послетку о св. Аранђелу, 8. новембра 1805. - , јавили Србима да хоће да им се предаду те су услед тога Срби престали с пуцњавом из топова на тврђаву, и на божићне покладе – 14. новембра 1805. -, диздар смедеревски Мухарем Гуша, по рођењу Бошњак, предао је Карађорђу кључеве од тврђаве и изашао је са свима својим Турцима из Смедерева. Највећи део Турака Смедереваца оправљен је са свом својом покретношћу Дунавом у Видин. Неки од Турака из Хасан-пашине Паланке, који су се десили у то време у Смедереву, пуштени су у Паланку својим кућама. Некојим Турцима Смедеревцима допуштено је, по њиховој молби, те су остали и даље у Смедереву, где су имали и даље своју џамију и своју школу и живели ту спокојно и мирно. Наскоро по заузећу Смедерева премештен је ту из Боговађе српски државни савет, и његов председник постављен је тада и за команданта смедеревске тврђаве.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2929 on: January 23, 2021, 10:41:04 am »

На скоро, после освојења Смедерева, добију Срби посредством 24 лађе руске, које су за Галац одређене, више топова, муниције и други војени потреба.
Кара-Ђорђе кад и Смедерево освоји на концу Новембра, пошто код Београда, Шапца, на Дрини, на Морави, и око Ужице по нешто мотреће војске остави; већу част војника кућама одпусти.
А по том, око половине Децембра, сазове и 4 Народну Скупштину у Смедерево, која, кад се искупи, би закључено: 1. Да се турском двору због рата данак не плаћа. 2. Да се од Срба а и Турака који у Србији живе, данак покупи и на потребе војене употреби. 3. Да се сила војена свагда из 40.000 људи састоји, и да се сва војена дела, не ограниченој власти Кара-Ђорђа подчине. 4. Да сваки под оружјем војник добије на дан по 1 оку леба и пола оке меса говеђег, овчијег или свињећег, а у посне дане пасуља и литру ракије. 5. Да се грабеж и бегање смрћу казни. 6. Да се Смедерево оправи и с људством укрепи, а Београд да се добро обседне.
Поглавари се србски са Скупштине јошт и не разиђу, а посланик Петар Чардаклија и Прота Алекса, који су у  Цариград пр. год. Маја послати били, и одатле у Русију избегли, из Русије дођу. И јаве, да је Турска Порта наумила са знатним војинством на Србију ударити. Кад Србе виде, да се са Портом до јавног рата дошло, закључе, да сили силу против ставе. И да Београд што пре освоје.
У исто време, 18. Декембра, у Шабцу, нападну Турци на заштиту шабачку, 250 Срба изсеку и у Град се затворе. Гушанац-Алија 23. Декембра ноћу из Београда пошље 1000 Крџалија, да села пљачкају. Но Срби их од Жаркова, Жељезника, и од Цареве Ћуприје, са три стране, тако увате, да се једва у Београд са великим губитком протуку. Но тог истог дана, један одељак Турака на шајкама уза Саву у Остружницу извезе се, много марве запљени и у Београд отера.
Кара-Ђорђе по закључењу скупштине, за освојење Београда, због догађаја у Шапцу, излетања Крџалија из Београда, и великог спремања Турског код Софије, и у Босни код Бељине и Зворника, гди је већ 6.000 Турака на окупу стајало, да на Србију ударе, позове сву србску војску на концу Декембра ове 1805. год. на скупове.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2930 on: January 23, 2021, 10:47:27 am »

III година - 1806, ратовања, рада и догађаја Србског народа под Кара-Ђорђем.

Кад сва војска 1. Јануара ове 1806. год. искупљена буде. Дозна Кара-Ђорђе, да се силна војска србској граници приближује, од саме Босне 25.000 Турака. Он тад, у договору са Советом и главарима, одустане од завојевања Београда.
А да би боље и лакше дочекати могао турску силу, смисли да се од Видина осигура, ако увати Мирочке Планине, и од Ниша теснаце Моравске на Цариградском друму, и на левој обали Бинче-Мораве Јастребачке планине. Договор са Војводама учини, Војводе распореди, и одма упочетку Јануара нареди: те Војвода Миленко Стојковић удари на Пореч, који освоји и заузме Мирочке планине, по којим свуд, као и уз Дунаво, заседе понамешта, тако, да Турци нигди нити водом од Адакале, ни сувим од Фетислама и Видина проћи не могу. А по том, и у Крајину продре Војвода Петар Дорбњац са Капетаном Жикићем са 6.000 људи оде ширити се Нишу, који с малим бојем или скоро без боја заузме варош Параћин, Ражањ и Алексинац, и код Алексинца на друму Цариградском близу десне обале моравске Капетан Жикић вештачки шанац оснује, који се доцније прозове 'Делиград,' у који се војска србска смести. Војвода Младен Миловановић освоји Крушевац, учини границу планином Јастребцем, и по истој заседе понамешта. Војвода Милан Обреновић са Капетаном Радичем продре у Стари Влах у предел Новопазарски, да подигне и тамошње Србе, и да узапти Турке и Арнауте, од Ерцеговине. Гди их ту Старовлашки Кнез Максим Рашковић једва дочека, и уз Србе пристане. Војвода Јаков Ненадовић боље се на Дрини обкопа и на Лешњици шанац ископа, у ком остави Војводу Луку Лазаревића, и Проту Ненадовића, да чувају путове према Шапцу к Београду. А по том, по наређењу Кара-Ђорђевом, Јаков оде и 6. Јануара Шабац обсади.
Покрај тога, и сам Кара-Ђорђе 6. Јануара рано, од Београда крене се само са 100 коњаника без пешака да на Шабац и Дрину иде, одакле је највећа опасност претила, дође до у Жарково, да се договори са Војводом Васом Чарапићем, како би Крџалијама пут прекратили, да села не пљене. Но у Макишу кад види 20 кола турски са натовареним сеном пошље неколико коњаника, те их опколе, Турци од кола са сеном начине кару, и стану се тући. На пуцањ пушака из Београда излети прво Гушанчев Кабадахија Дема са 100 хатлија, а за њим пођу и други Турци буљук за буљуком. Кара-Ђорђе са Катићем повуче се са коњаницима у шуму, Турци пролете Макишем, гди наиђу на Павла Поповића Советника са 20 пешака у мајданима, код Бели-вода, које обтеку, гди тукући се Павла са два момка ране, а они други одбију Турке; но Турци окрену Жељезнику, гди су Срби шанац чували, на које стражаре изненадно Турци ударе, 7 србски глава одсеку, а за тим тог дана кад Крџалије виде, да у Макишу војске србске нема, читава стада марве запљене, и у Београд отерају.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2931 on: January 24, 2021, 10:57:09 am »

Кара-Ђорђе искупи до 800 пешака, врати се Београду и 7. Јануара осване код Топчидера на Камаљу. То се јутро и Турци опет укажу. Чарапић удари на њи, низ Топчидер од Хајдучке чесме, а Кара-Ђорђе испод шуме к Жаркову. Читав су се дан борили, најпосле стигне и Јанко Катић, те тако узбију Турке натраг. Тај дан био је ту са Кара-Ђорђем и Прота Ненадовић, по ранијем позиву Кара-Ђорђевом ради договора о послу народњем.
Види Кара-Ђорђе, да осим непријатељства крџалијског под Гушанцем-Алијом из Београда, да се и велике силе Турске са свију страна на Србију спремају. Па и ако су се Срби добро за одпор спремили, опет Кара-Ђорђе, у договору са старешинама, закључи; да Султана моли, да би умилостивио се одвратити турску силу противу Србије наперену. И потврдити ферманом поднете му праведне жеље Cрбскога народа. 12. Јануара, у Остружници, са старешинама напише прошеније у име народа Cрбскога на Султана Селима, подобно оном које је 9/21. Априла 1804. год. и 17. Априла 1805. год. на Порту послато. И опреми га са Петром Ичком, кнезом Милићем, Живком Параћинцем и Стефаном Јефтићем писаром Карађорђевим у Цариград. Другу молбу начине на руског Цара Александра I. И трећу на Императора аустријског Франца, у којима молу Цареве, као што су и у прошле две године молили, за посредовање мира код Порте и за испунење праведни захтева народни.
Одреде Проту Ненадовића као председника Совета, и Божу Грујевића, секретара, који одма оду у Беч. Те молбе предаду и одправе. А и замоле Императора Франца, не само за посредовање за мир; него да би се смилово да даде што и џебане Србима.
Посланство ово у Беч са молбама није донело Србима никакове користи. У сљедству исте молбе, по налогу Цара Александра I., министар руски Кнез Чарториски под 3/15. Фебруаром ове 1806. год. писао је у Цариград посланику руском Италијинском, да посредује код Порте, као у пријатељству стојеће државе, да јој престави и објасни, да је у самом интересу Порте да престане од рата противу Србије, и да Србима утврди права, у просби Срба изложена, јер у противном случају 'aко Срби буду принуђени да бирају између пропасти и покровителства Француза, лако је видети, куда би се склонили.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2932 on: January 24, 2021, 10:59:52 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Вујица Вуличевић.jpg (93.69 KB, 398x520 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2933 on: January 24, 2021, 11:27:21 am »

Прошеније у име народа Cрбскога на Султана Селима III.

Всевисочајши, Силни Царе и Султане,
Милостивејши наш Господару!


Више пута смо се усуђивали полагати пред подножијем В. В. наша покорна прошенија, којима смо В. В, уведомљавали о нашем нешчастију и нашој патњи. Стењући оплакујемо наше стање, које нас приморава квасити крвију нашом ону земљу, на којој смо се родили. Ми смо молили В. В. да би нама својим верним рајама отеческо своје заштићеније даровали против невоље, која нас мори, и избавили нас од оног тирјанства, које је извор свију наших зала. Ми смо такође покорно представљали В. В. и она средства, којим би се толика зла укинула, ми смо и начине подносили, ко новом преобретенију наклоности В. В. како на ползу нашег народа, тако и на умложење дохода, који би В. В. из притјажанија Сербије происходили.
Учинили смо такође вишекратно предложеније Високом Дивану, и изложили му јасно наше патње, које су целом свету познате. Представили смо В. Дивану и то, да су они разбојници, који су нашег гувернера Мустафа-пашу убили, први јединствени узрок, и поглавити извор свију зала, која нас муче, и која ће можда и наше потомство угњетавати. Еј! он нам је отац био, сада га више нема! После његове смрти изабраше нас она чудовишта за жертве свог свирепства, гонише нас, поотимаше нам имања, злоставише наше жене и децу, и на конац стадоше убијати најотменије људе, како мирске тако и свештенике.
У крајњој овој невољи обраћали смо очи на престол В. В. од куда би нам помоћ дошла, но сва наша покушенија, остадоше, по несрећи, бесплодна: и нама не остаје друго, кроме жалосног уверенија, да смо помоћи и прибежишта лишени, и сами себи остављени.
Кад је један народ мучен таковим страдањем коме сам повода дао није, и које је по ужасности својој противно свим Божјим и човечанским законима; кад под угњетенијем на небо вопијући стење; је ли му замерити, ако се побрине, остављен будући сам себи, о деци својој и своме добру? После вишекратних наших тужба благоволело је на конац В. В. послати нам свога пуномоћника Бећир-пашу, да би он издејствовао помирење и воспоставио мир и покој. Овај дошавши врло је лепо започео, но не буде довољно предосторожан, и падне у замке злочинаца, који нађу начина домамити га у град, и тако би његов улазак у град, и конац његове власти.
Гушанац-Али и његови приврженици, затворивши пашу, лише га сваке могућности дејствовања, и положе га у стање совршене зависности од њих, После тога добију и наша дела сасвим други вид; злочинци наставе своја свирепствовања, и приморају нас платити за откуп живота Бећир-пашиног 200 кеса, а за примиреније крџалија морамо преко обичног пореза знатну једну суму платити, Продужавајући своја разбојничества, утешњавао је Гушанац-Алија новог гувернера Сулеман-пашу тако, да је овај све оно морао потписивати и заповедати, што је Гушанац-Алији воља била.
Исти овај Гушанац-Алија, који је после злодејског живота чрез 17 година у злоковарству далеко доспео, и пређе тога и у другим провинцијама царства немире уздигао, издавао се овде пред лаковерним, да он у име Цара град чува, да он чествује достојинство Сулеман-паше, и шта више да све у споразумљенију с њиме чини. Вишекратно је Сулеман-пашу у стању затвору подобно доводио, и често смртију претио му. Овим дакле начином одузимала нам се сва надежда о бољој будућности, а с тим више, што је одмах за тим, почео палити села около Београда; није било злочинија, која он починио није.
Обеспокојеније наше због ових злочинстава умложила је јошт она вест, да се босански и други паше, против нас оружају; против нас, који се никада икаквој мисли одавали нисмо, која би В. В. непријатна бити могла. И ми и данас не знамо, којим смо поступком немилост В. В. на нас навукли! од чега страшнији удар није нас могао постићи. Нисмо ли ми у наше, и наше деце име заклели се остати свагда верни подајници В. В? Ми смо то били, и то остајемо. Ми смо готови плаћати мирију по досада уобичајеном начину, а платићемо и двогубо ту суму, за знак наше признателности и совршене оданости. Једина милост, коју од В. В. просимо и непрестано желимо, јесте та, да нас В. В, височајшим ферманом избави од угњетенија, под којим смо досада стењали, и да нам тим ново битије дарује.
Сузним смо очима често запросили за нас и децу нашу милост В. В., вишекратно шиљали наше депутате у престолни град, да пред ногама В. В., положе наша прошенија, изложе В. Дивану наше жалбе и запросе воспоставленије поретка у овој нешчастној провинцији; замоле, за утеху стадалцима, и укидање наших патња чрез две године. Еј! очекивали смо милост а на нас се просу гњев!
Боже! да ли смо осуђени к искушенију већих зала? да ли ће војинство нашега владатеља против нас поћи? С једне стране забрањује нам се обрана противу наших угњетатеља, а с друге нам стране нужда прети, да ћемо морати сразити се с војском нашег владатеља не имајући притом другог изгледа, кроме известне наше погибели!
Ако В. В. војинство на нас управи, ми волимо сви изгинути, него опет приклонити се под јарам наших мучитеља, под којим стењемо од толиког доба без помоћи и отлакшања. — Обратите В. В. подобно сунцу благодатни поглед Ваш на нас, разсмотрите по високој својој мудрости оне нагоне, због којих би на нас, своју верну рају, војску послали! Исход сваког рата неопределим је у напредак; ми можемо од војинства и уничтожени бити, но какво год било вечно определеније, неће на нас спадати узрок оног, што се збуде збило. Кад је правда са света прогната, волемо умрети него живити, и предпочитујемо смрт животу. Боље је умрети него носити окове ропства, без надежде икад освободити их се. Живот нам је на терет, и ако смо осуђени са потомством нашим на вечито ропство, волемо сами жертвовати своју децу, него их оставити свирепости наших угњетатеља. Из паденија нашег неће В. В. никоја полза проистећи; В. В. губи, истребљавајући своје поданике и одузимајући им начин да могу приносити к државним потребама, и носити закона бремена, Нами дакле друго не остаје, него умрети, али ћемо падајући задобити славу, да смо предпоставили смрт срамотном ропству. Убијством нас уничтожавају се поданици, који почитују В. В. и готови су крв своју за Вас пролити, и који друго не желе, него остати под Вашим скиптром, взирајући В. В. после Бога за највећег свог благодатеља,
Но ако праведно небо, заштитник невиности; услуша наше уздисаје, и помогне нам противустати нашим непријатељима, не ће ли слава В. В. изложена бити? Не би ли полезније било како за ову пограничну провинцију, тако и за сво царство, кад би В. В. око своје милостиво на нас обратило, и на тврдим основима создало наше благостање у место уничтоженија огњем и мачем?
Ми дакле торжествено изјављујемо пред Богом, В. В. и целим светом, да желимо за увек остати Ваши поданици, и да ћемо тачно плаћати данак, принадлежећи владатељу, кога нам је Бог даровао; но ни ми, нити деца наша не ћемо се наново подвргнути јарму наших мучитеља, нити можемо на друга условија пристати, него на она која се содержавају у прошенију, које смо под првим Мајем В. В. поднели, и молили В В. да нам оно одобрите , и потврдите ферманом, што нам је неопходно нужно.
Ако В. В. не би уверено било о справедљивости наших желанија, ми мислимо, да би В. В. комисију одредило, која да развиди ствар међу нами и нашим угњетатељима; и ако се нами кривица докаже, да смо ми проузроковатељи, готови смо крвљу грех наплатити, но ако се наша невиност докаже, може ли нам В. В. отказати обновленије своје милости?
Припадајући к престолу В. В. молимо Всевишњег да Вам шчастљиво дуговечно, и славно владаније дарује, да би тако срећу имали бити и називати се с подврженијем најдубљим Вашег Величества Милостивејшег Господара

у Остружници 12. јануара 1806.

Препокорни и верни раје српски
Kарађорђе Петровић, комендант,
Протопоп Матија Ненадовић, у име целог свјаштенства,
Кнез Сима Марковић,
Лука Лазаревић, војвода шабачки,
Mиленко Стојковић, војвода пожаревачки,
Вујица Вуличевић, војвода смедеревски,
Стефан, кнез од Пазара,
Јевта, кнез јагодински,
Алекса Кукић, кнез ужички,
Лазар Мутавшевић, кнез драгачевски,
Новак, кнез соколски,
у име целог народа србског.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2934 on: January 25, 2021, 09:42:47 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Манастирска црква Вољавча.jpg (97.65 KB, 748x456 - viewed 3 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2935 on: January 25, 2021, 10:02:18 am »

Аустријски Двор одговори на просбу Срба, писмом Њ.Ц.К. Височества Ерцхерцога Карла, Кара-Ђорђу и свима Србима у Србију писатог из Беча 7. Маја 1806. год. у ком се каже: 'Многостручна ваша страдања, с којима сте изложени, од неколико година, приволила су Ц.К. Двор, да посредује за вас при блистателној Порти, а и мене су равно умножене ваше патње узбудиле, да оправим писма на пограничне паше и позовем их, да се од насилних мера уздрже.' Очекујући налоге свога двора и т. д. Њ.Ц.К. Висост у писму свом даље каже, да нада се, да ће се испунити жеље Српске, почем се његов двор налази у пријатељству са Портом.
Но од ови дипломатски посредовања обеју држава Србима тобож наклоњени, не би ништа. Почем нису се озбиљно смеле заузети код Порте за Србе, да не би је увредиле, која би могла ступити у сајуз с Француском, јер у то доба, тек обе државе свршиле су крваво ратовање са Наполеоном, који је после победе код Улма 5/17. Окромвра одржане и 1/13. Нојемвра и у Беч ушао. Тако и код Аустерлица 20. Нојемвра војску аустријску и руску надбио, да је Аустрија морала 27/14. Декембра 1805. год. у Пожуну мир сепаратан са Наполеоном закључити, и уступити му многе земље и народе, и поред тога Јадранско море и Далмацију са Боком Которском. Али доцније Бокезци ступе у сојуз са Црногорцима, а добивши помоћ од руске флоте, која доплови до њих, под вице-адмиралом Сењавином, који продуже војну са Французима, која је целе 1806. год. трајала. То даде повода Французима, те са Турском у тешње пријатељство и сајуз ступе. И по наговору француског посланика Себастијана, Турска 24. Декембра ове 1806. год. рат Русији објави.
Поводом горе наведеног боја Црногораца, Бокеза и Руса са Французима, Црногорски Владика, Петар Петровић Његош, 15. Фебруара, баш у онај дан кад су Црногорци пошли на Нови у Боки да ударају. Пише Кара-Ђорђу, у ком писму моли га, да га потанко извести о стању ствари у Србији. Ово је писмо донео Кара-Ђорђу познати родољуб Ђура Милутиновић Црногорац. Он је био слеп, и писмо је тајно преносио у једном шупљем штапу и гуслама. На које писмо Кара-Ђорђе са Советом 4. Априла одговори, а 29. маја 1806. год. опет Кара-Ђорђе пише Владики Петру. У ком писму позива га у свети сајуз да подигне Црногорце и Ерцеговце противу одпадника од православне вере, Бошњака. (Ово је писмо опширно и врло трогатално написато, где брат брата у свети сајуз противу крвника позива. Кара-Ђорђе је с тим хтео да пренесе рат у Босну, да је са две стране запали, и са Црногорцима да се здружи, и тако, да одсече Босну од Уруменлије и да старе Душанове границе завојује. Но тада му, због горњег окршаја Црногораца са Французима, не пође за руком, а нарочито, што су се и Руси са Французима борили. Па по готову би и Турска противу Руса пошла. Но ако тади није, Порта је на концу ове године, као што је речено, то и учинила.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2936 on: January 25, 2021, 10:18:24 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Ђуро Милутиновић.jpg (80.87 KB, 429x594 - viewed 1 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2937 on: January 25, 2021, 10:29:47 am »

Крџалије 27. Јануара из Београда опет изиђу, и марву запљене, но Срби их код Авале дочекају, марву отму, 100 Турака потуку и 80 заробе. Да не би Турци из Београда излазили и пљенили, Кара-Ђорђе у почетку Фебруара умножи војску код Београда, и такову под Војводом Васом Чарапићем, Кнез Симом Марковићем и Милојем Петровићем остави. А по том, оде са неколико момака Шабцу, кога је Јаков у обсади држао. Како дође у Шабац, чује да је велика босанска војска на Дрину слегла се, па одма хитно пошље у помоћ Грбовићу, Дабићу, Цинцар-Јанку и Бакал-Милосаву на Дрину са нешто војске, Попа Луку Лазаревића и Петра Буљукбашу к Љешњици противу Мехмед-Капетана-Видајића, Хасан-Паше и Бербер-Хусејина, који су под собом имали 30.000 Турака и 4 топа, а Срба није више било него 5.000 људи. Како дође Лука, настави бој с Турцима, који је од пре једног дана започет и ваздан је трајао; Турци буду сузбијени, и тај бој испадне на корист Срба.
Војвода Лука радостан што су одбили Турке, пише Кара-Ђорђу, и са поносом каже; како су над Турцима победу одржали и многе побили и исекли, од који многи су се и у Дрини подавили. Кара-Ђорђе кад то писмо у путу прими Луки одпише: 'Гледајте, те повадите те лешине из Дрине, да се нетрују људи, а и Сава се ево замутила крвљу, па немају ми људи шта, да пију.'
Знао је Кара-Ђорђе за јаку силу Турску, те остави нешто Срба као обсаду око Шабца, узме са собом Јакова Ненадовића са 600 људи и другог дана и сам похити, упомоћ Србима к Лешњици. Како приспје, распореди војску, у Жичком пољу Ранишовачи између Мешњице, Јадра и Дрине. Турци силно навале на Србе, бој је васдан трајао, Срби су од сами убијени Турски коња који је до 400 побијено, заклоне (бусије) правили, те су се и за такови боље тукли. У којој битки рањен буде и Јаков Ненадовић у главу, и повуче се у варош Лешњицу, а потом остави бојно поље и оде у Бранковину својој кући да се лечи, а пред Ваљевском војском остане Милован Грбовић и Живко Дабић. Кад у Лешњицу сутра дан са Јаковом Кара-Ђорђе дође упита Петра Буљукбашу, какви су Турци? он му одговори да су многи и одвећ снажни и да ће се тешко разбити? на које му Кара-Ђорђе прихвати: 'Аферим плашите се од Турака Бошњака, гди ми толике до сад разбисто. Чекај да видиш xoћели мене разбити.'
Но овде Кара-Ђорђа удари куршум у врат испод котлаца кроз свилену мараму, но срећом не пробије куршум, јер најпре удари кроз врбову грану, те ослаби, иначе Кара-Ђорђе би погинуо, и тако морао је напустити то бојиште.
Види Кара-Ђорђе да се ту са мало Срба противу велике силе Турске одржати неможе. Па те ноћи бусјиски плот *) у Дрину побаца, и нареди да се одступа Шабцу. А он сбока Турског измакне се у Видојевицу и Цер, где у Прњавору код Чокешине преноћи, сутра дан дође у Дубље, потом у Белотић, у Метковић па у Јеленчу; и ту се у једном шљиваку задржи; нешто шанца од прошћа начини, и за одбрану Србе прикупљати стане, гди му и остале старешине са Дрине стигну. Заповеди, те му и обсада Шабачка дође, која је се од Турака за Думачу, а потом за Добраву код камене Ћуприје измакла била; и сад се сви прикупе у Јеленчу. Турци су ишли устoпце за Србима, дођу у Шабац и одатле пођу Београдским путем, ударе на Србе у Јеленчи. Бој се жесток отвори, и трајаше од јутра до пред мрак, и кад им је по најтеже било, онда Бог и срећа нанесе из Каонског Манастира Калуђера Макарија и Јована Белова са 200 друга, а и Петра Молера са 20 момака одморни, те ови ударе из шуме изненада Турцима за леђа, па ји тако збуне, да су Турци одма узмаћи и одступити са великих губитком морали; гди им погине бивши Војвода Шабачки Абдага-Видајић, син Мехмед-Капетана. Овде Кара-Ђорђе био је у великој опасности, као што је у шанцу говорио: 'По души ти те шљиваре Босанске, како неће да се без зла окану.'

*) Кара-Ђорђе по нужди, кад није времена имао да се са војском обкопа, и шанац земљани начини, он је у том случају од прошћа шанац правио, сваки је војник, моро па и он сам са Војводама успут узети из ограда по један заоштрен проштац, па гди су се сретали са Турцима ударали су исти преда се у земљу, па су се и за истог као и за бусије тукли, а тако од исти су правили и шанчеве, јер је то здраво добро по нужди за обрану и противу коњице Турске служило.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2938 on: January 26, 2021, 10:01:01 am »

Битка на Јеленчи не беше јошт ни прекинута, а Кара-Ђорђе добије извешће, да је Хаџи-Бег из Сребрнице продро до Града Сокола, и да намерава Ваљеву. Кара-Ђорђе одма сву Ваљевску војску под Грбовићем и Дабићем оправи Јакову упомоћ. Но ова јошт ни стигла није, а Турци око половине Фебруара, на задушнице, допру до Бранковине гди цркву и Јаковљеве дворе попале. A Јаков под раном са служитељима својим избегне на Близоњски Вис а одатле на Уб. Турци пођу за њим. Но овде ји Ваљевска војска, коју је Кара-Ђорђе са Јеленче посло, предсретне, с којом Јаков онако рањен узбије Турке, до под Вис, а потом до Словца планине, гди ји Срби претеку, но онда Турци окрену лево и дођу у Ваљево на конак, ту преноће, и сутра дан Ваљево запале и врате се натраг к Соколу. Срби кад виде да Ваљево гори, поплаше се и стану се разилазити, да уклањају своје фамилије у збегове, па и сам Грбовић оде у своју кнежину. А Јаков остане сам са момцима на Bису.
Кара-Ђорђе предвидио је ту опасност, па пише Катићу у Рогачу, да с војском појита што пре Ваљеву у помоћ. Остави Hинка у Јаленчи, крене војску, а он преко Коцељеве са 50—60 момака око 25—26 Фебруара на покладе великог поста стигне пред војском на Уб. Кад му и војска приспе, а он се окрене косом право у Осечну на конак пред Турке. Турци су били с друге стране брда у Остружњу код Куле Хаџи-Бишћине. Кара-Ђорђе немајући доста војске, да на Турке удари, пошље само неку част у шуму, те ови на Турке оборе неколико плотуна, од који се Турци поплаше и окрену се Соколу и Босни. У то приспје и Јанко Катић, који из Ваљева удари с Јаковом преко планине у Соколску нахију, где попале Турска села: Дону, Дрљачу и Бачевце. А одатле врате се, и оду у Вукушић у Шабачки округ. А Кара-Ђорђе оде к Београду, а одатле на Мораву к Делиграду противу Ибрајим-Паше.
У Вукушићу, Катић Јанко са једним делом Ваљевске војске заузме шанац на друму Београдском. Шабачка војска под Луком постави се у Церовцу, на друму Ваљевском. Посавина Ваљевска заузме камену Ћуприју на Добрави, код Орида. Варошани Шабачки са нешто Шабачке војске заузму ушће Добраве у Саву утичуће према Мрђеновцу. И тако су ту очекивали Турке за време великог поста - Марта месеца.
Међу тим у Вукушић јави Војвода Стојан Чупић, да је Мехмед Капетан са 7.000 Турака прешо Дрину, и зашо у Мачву те роби и пали, и поиште помоћ. Коме хитно са нешто мало војске до 200 момака оде у помоћ Јанко Катић, Вуица и Живко Дабић, који у Метковићу састану се са Чупићем, и одатле изиђу пред Мехмед-Капетана Зворничког, гди се на Салашком пољу побију. Мехмед-Капетана разбију сав пљен од њега који је од Срба запљенио отму, и у Босну га преко Дрине претерају; у овом боју падне 73 Турчина, а од Срба за дивно чудо само један погине. После ове битке Чупић, Катић и Вуица оду у Добрић и ту одма два шанца ископају и сутра дан због победе над Мехмед-Капетаном ударе весеље и стану плотуника из пушака пуцати. Но Шабачки 300 Турака кад те плотуне чују, помисле да је бој и полете као у помоћ Турцима, гди се и они са Србима побију но овди изгубе пет Турака, па се натраг у Град Шабачки бегством врате.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2939 on: January 26, 2021, 10:03:37 am »

Бој на Салашу.

Вино пију три српске војводе У богатој и поносној Мачви, У лијепу селу Метковићу, А код двора Петра Херићева. Прво бјеше српска војевода Катић Јанко из села Рогаче Од Космаја, гн'језда соколова; А друго је војвода Вујица Из Азање сниже Смедерева; А треће је српска војевода Чупић Стојан, Змају из Ноћаја; С њима пије до двјеста Србина. Ту Србина без коња не бјеше, Већ све Срби на коњма добријем. На хатима, а под миздрацима. А када се напојише вина, Те им винце изиђе у лице, А ракија приче говорити, Поче им се Чупић туговати: -Ах, мој брате, Јанко и Вујица, Тешко су ми Турци додијали, Јер сам, браћо, на крајини љутој, Украј Дрине, украј воде хладне, Пак ми Мачву из преваре краду, Не могу се с њима удесити. А да ми се с њима удесити, Волио бих нег' царево благо, Да ја видим чија јесте Мачва, Чија јесте, чија л' ће остати; То бих сада, браћо, најволио.
Истом Чупић у ријечи бјеше, А стражарче долеће са страже, Вјерна слуга Јуришића Станка, Иза Батра, са села Салаша; Гологлаво бјеше, без обуће, Без обуће и без дуге пушке; Од шумскога трња одерано, Грознијем се сузам' упрљало. Војводама када оно дође, Оно њима бога не назива, Већ овако њима проговара: - Жље га сјели, три српске војводе Жље га сјели и вино попили! Ви пијете и попијевате, Сиротиња у невољи цвили: На Мачву вам Турци ударише, Седам хиљад' и триста Турака И пред њима Мехмед капетане Од Зворника града бијелога, Бијела му брада до појаса. Буљугбаша Јуришићу Станко Са својијех седамдесет друга, Хћаше јунак да узбије Турке, И на Турке огањ оборише; Пуче пушак' од Јуришић Станка, Пуче пушак' седамдесет равно, Од Турака седам хиљад' пуче: Ми не знасмо један за другога, Ко л' погибе, ког' ли ухватише, Ко л' утече, који ли остаде, Нит' знадосмо куд се ђеде Станко. Еле Турци Мачву прегазише, Порибише Совљак и Глоговац. Ко је вама коње набавио, Ко је вам чоху порезао, Ко ли вам је поково оружје, Разма јадна сиротиња раја? Пак с Турцима рају завадисте И Турцима сада издадосте. Што чините, да вас бог убије; Што чините, јер се не бијете, Не бијете, јал' се предајете?
Кад то чуо Чупићу Стојане. У руци му пуна чаша вина, пуна му се чаша задесила, од ешка му задрхтала рука, Па испусти чашу на синију (Нит' се разби нит' се проли вино), А пљесну се руком по кољену, Под кољеном скерлет-чоха пуче И бијела кожа на кољену; На руци му три златна прстена, Та сва три му цркла на прстима. Чупић Стојан грозне сузе проли: У Стојана нема много друга Разма цигле двије вјерне слуге, Једно бјеше Сићићу Маринко, А друго је Шуманац Васиљу; Стојан викну двије вјерне слуге: - Слуге моје, брже коње ваше. А он скочи, припаса оружје, Собом Стојан до мркова дође, Па мркову притеже колане, Притеже му четири колана, А и пету ибришим-тканицу, Узду врже, на мркова сједе; Око њега двије вјерне слуге. Вако Чупић рече са мркова: - Браћо моја, Вујица и Јанко, Будите ми данас у невољи, Да идемо дочекати Турке!
А Вујица гледну на Катића, Катић Јанко у земљу преда се, Јер Катићу мило не бијаше Бој заметат у земљи незнаној С мало друштва, а с много Турака; Друштва мало, а и то невјешто, Не познаје стаза ни богаза. Проли сузе Чупићу Стојане, Сузе проли, па опет говори: - Браћо моја, Вујица и Јанко, Будите ми данас на невољи, Данас мене, ја ћу сјутра вама; Ил' ви пошли ил' не пошли, браћо, Ја ћу један ударит на Турке, Под срамотом овом остат нећу, Мрет ми данас или мрети сјутра, Волим прије, о мање грехоте!
Кад погледа војвода Вујица Та ђе Чупић грозне сузе лије, Вујици се врло ражалило, Па он скочи на ноге лагане И Чупићу овако говори: - Побратиме, Чупићу Стојане. Нека знадеш, ја те издат нећу Са мојијех сто педесет друга: Ко те издо, издало га љето, Бијело му жито не родило, Стара њега мајка не виђела, Њим се мила сестра не заклела! Пак Вујица викну на дружину: - А на ноге, моји соколови; Брзо своје коње опремајте. Вујо оде до коња алата, Притеже му четири колана. А и пету ибришим-тканицу. Узду врже, сједе на алата. Око њега сто педесет друга. Ту се Вујо и Стојан састаше: Срамота се Јанку учинила Да он јунак од друштва остане. Да остане и да их издаде, Веће и он на ноге устаде И долеће до коња ђогата, До ђогата гриве окнивене, Притеже му четири колана, А и пету ибришим-тканицу, Узду врже, на ђогата сједе, Око њега педесет момака. Три војводе заједно пођоше, Три војводе као три сокола, А за њима до двјеста Србина На хатима, а под миздрацима, Кано сродно јато голубова - Боже мили, да лијепе ките! С Метковића села полећеше, Пак Богатић село прелећеше, У Клијење село долећеше; А кад бише у село Клијење, Чупић Стојан гледну испод руке Ал' му Совљак огњем горијаше А по њему Турци халакају. Онда Чупић 'вако проговори: - Браћо моја, Вујица и Јанко, И ви браћо, дв'је стотине Срба. Хоћете ли да се послушамо: Да ми добрим коњма облакшамо. Па да с коња збацимо теркије, Да ми добре коње облакшамо, Да колане коњма притегнемо; Брзо ћемо с' ударит с Турцима; А немојте жалити теркија! Ја сам чуо од старијех људи: Онђе нема нигда старјешине, Старјешине ни да судит може, Који није кадар платит вина У механи за потребна друга; Хвала богу и бог ми је дао, Ако бог да те здраво будемо, Теркије ћу вама допунити И хоћу вас вином напојити: Ако л' који у боју погине, Тражићу га, па га сахранити, Л'јепо ћу му т'јело опојати.
Кад то чуло дв'је стотине Срба, Сви Стојана одмах послушаше, Па с добријех коња одсједоше, Побацаше са коња теркије И колане коњма притегоше. Пак на добре коње усједоше, Потекоше путем пријекијем, Па салашко поље истрчаше. А кад они на друм изиђоше, Турци пошли друмом широкијем, Прошли Турци у богату Мачву, Око пута преко поља равна, Па плочама траву одадрли. Ал' се јоште повратили нису. Кад је Стојан сагледо друмове, Опет онђе уставио друштво, Па он својој дружини говори: - Браћо моја, Јанко и Вујица, И ви браћо, дв'је стотине Срба, Ја сам ноћас лијеп сан уснио, Нека знате, наш ће мејдан бити, Ако бог да, добићемо Турке, Само, браћо, држ'те се јуначки, Немојте се, браћо, препанути! Видите ли то салашко поље Колико је дуго и широко, Кад се Турци с плијеном помоле, Све ће поље собом закрилити, Ви се, браћо, препанут немојте! Ја сам чуо од старијех људи: Нема смрти без суђена дана. Ни јунака без првога брата; Нека знате, ја ћу бити први! Већ овако да се послушамо: Око главе саруке завите, А по турски сабље припашите И по турски коње разиграјте, Да се Турци далек' не осјете, Нас је мало, а много Турака; Па хајдемо право међу Турке, Ко нас гође види од Турака, Свак ће мислит, њима индат иде. А када се с Турцим' изм'јешамо, Да сви, браћо, бога поменемо И по једну пушку избацимо, Више пушак' немојте бацати, Већ тргните сабље од појаса Да кроз Турке јуриш учинимо, Пак да Турке одмах рас'јечемо, Рас'јечемо Турке на буљуке, Нека не зна један за другога; Тако ћемо Турке забунити. Јоште, браћо, да вам ријеч кажем: Извадите дрвене чутуре, Напите се поцерске ракије Зарад срца и зарад слободе.
Кад то чуло дв'је стотине Срба, Сви по турски главе замоташе А по турски сабље припасаше. Пак тргоше дрвене чутуре И стадоше све два и два пити; Чупић трже дрвену чутуру, Па он пије са два побратима. По једном се пићем обредише, А по другу пити започеше, Ал' се Турци пољем помолише. Колика је сила у Турака, Све су поље собом закрилили. Они гоне плијен од Совљака: Седам хиљад' бијелих оваца, Пет хиљада црвенијех коза, Три хиљаде крава музовнијех. Шест стотина мачванских волова: Стоји блека овац' за јањцима, Стоји мека јањац' за овцама, Века стоји коза за јарићи, А јарића дрека за козама; Стоји рика крава за теладма, А телади мека за кравама; Бука стоји мачванских волова. Не познају својијех чобана, Види стока ђе ће путовати, Паке жали свога завичаја; А за њима Турци халакају. Виче Турчин један до другога: - Лакше, Мујо, не умори марве! - Хоћу, Усо, ада како нећу; Далеко је Дрини путовати, Бојати се Чупића Стојана.
Турци мисле, нико их не слуша. Чупић слуша, пак сузе прољева, Та од јада, гледајућ' очима Како Турци српски плијен гоне (У звјерки би срце препукнуло, А камоли у живу јунаку!), Па говори Чупићу Стојане: - Видиш, брате, Јанко и Вујица, Видите ли сиротињског пл'јена, Ко б' остао под овом срамотом? Па он сарук на очи намаче: - Хајте за мном како који може. Сви саруке на очи нам'коше, А по турски копља окренуше И по турски коње разиграше, Па сви шуте ништа не говоре, Већ одоше на сусрет Турцима. Најнапријед Стојан на мркову, За Стојаном Вујо на алату, За Вујицом Јанко на ђогату, А за Јанком дв'је стотине Срба. А када их Турци опазише, Они мисле њима индат иде, па овако њима говораху: - Валах, кардаш, немаш куда амо; Што смо хћели, то смо учинили, Онђе нама не има хисета.
Срби шуте, ништа не говоре. А када се с Турци из'мјешаше, Изм'јешаше, пак се познадоше, Тад сви Срби бога поменуше А на Турке огањ оборише. Од Србаља двјеста пушак' пуче, Мртвих паде за двјеста Турака; Од Турака седам хиљад' пуче, Паде магла од неба до земље, Нит' се види неба ни облака: Виш' њих јарко помрачило сунце Од пушчаног праха и олова; Али Срби старе мејданџије Више пушак' метати не хћеше, Већ тргоше сабље од појаса И кроз Турке јуриш учинише, Рашћераше Турке на буљуке Као вуци бијеле јагањце, Да не знаде један за другога, Ко ли гине, ко ли задобива; Турци вичу: - Умет и Мухамед! Срби вичу: - За вјеру хришћанску И за славу имена српскога!
Кад се двије ударише војске, Црнобарац Станко харамбаша На даништу бјеше крај Салаша С побратимом Нинковић Јовицом И са побром Латковић Јованом; Кад стадоше сабље сијевати, Станко срцу одољет не може, Веће они с даништа скочише, Сваки себи уби по Турчина, Пак на турске коње усједоше И по пољу Турке поћераше. Када виђе Чупићу Стојане Ја у боју Црнобарца Станка, Чупић њему вако проговара: - Бе аферим, Црнобарац Станко! Да си синоћ мог брата убио И да си ми дворе запалио, Та све бих ти данас опростио, Нити бих те игда прекорио; Проклет био ко ти споменуо Кад си Србљу тако у помоћи.
Да је коме стати нагледати Како српске сабље сијевају, Мртве турске главе зијевају. Ту не оста Србин у дружини Који турске не одс'јече главе, Који по дв'је, који по четири. Војводама ни броја не има. С'јече Турке од Рогаче Јанко, Што би Јанко Турак' оставио Дочекује војвода Вујица, Што б' Вујица Турак пропустио Дочекује Црноборац Станко. Што би Станко Турак промашио Дочекује Латковић Јоване, Што би Јован Турак оставио дочекује Нинковић Јовица. што б' Јовица Турак пропустио дочекује Чупићу Стојане: Чупић ради да гласник не оде: сабљом с'јече, а мрковом гази, Другом руком буздованом туче. На све стране Чупић посла има, Јер он жели да гласник не оде. Од Србаља нико не погибе Разма једно цигло момче младо, А ни оно не би погинуло, Али смотри токе на Турчину, Пак не хћеде коња да се држи, Већ сјах' с коња да токе добије, Па га Срби у боју згазише; Ет' тако је лудо погинуло! Од Турака мало ко утече Разма један Мехмед капетане На ђогату коњу виловноме; Поћера га Чупић на мркову, Ћераше се преко поља равна, Ћераше се за пуно два сата: Нит' му може Мехмед измакнути Нит га може Чупић престигнути, Јер је Чупић коња уморио И мрков му рана допаднуо; На мркову седам грдних рана, Још се коњма покорити неће. Ал' говори Чупић са мркова: - Потурицо, Мехмед капетане, Обазри се да се погледамо, Да видимо чија је сад Мачва: Ил' је твоја ил' ће бити моја, Чија ли је од старине била!
Турчин мучи, ништа не говори. Веће бјежи с главом без обзира. Опет Чупић њему проговара: - Јао, курво, Мехмед капетане. Ћераћу те Дрини до обале; Док те јунак у Дрину не нагнам, Ја се тебе оканити нећу; Ако ли ми уз Дрину побјегнеш, Ћераћу те до града Зворника - Да бих знао да ћу погинути, Ја те данас оставити нећу.
Тад се Турчин натраг обазрео, Десну руку на прси метнуо, Стојану се до седла поклања: - Богом брате, Чупићу Стојане, Поклони ми живот на мејдану: Твоја Мачва и твоја старина, Ја се у њу нигда вратит нећу, Нит' ћу доћи нит' ћу завојштити, Већ ћу с тобом у дослуку бити, Држаћу те као брата свога; Ако л' бих се у њу кад вратио, Еда бог да и Мухамед светац Геја из ње главе не изнио!
Боже мили, чуда великога, Ђе сам Турчин тада себе прокле Ал' се Стојан не би повратио, Ћеро би га макар и пјешице; Али Катић присто за Стојаном На ђогату гриве окнивене, Па га Катић сустићи не може, Већ Стојана грлом дозиваше, Грлом виче б'јелом руком маше: - Побратиме, Чупићу Стојане, Врат' се амо, бога ти једнога; Пуст' Турчина једног огласника Нека каже босанском везиру Како јесте војску покупио Без фермана и без бурунтије И без р'јечи цара честитога, Па како је поробио Мачву (Нек се хвали по Босни каменој), Оћерао краве и волове, Оћерао и козе и овце, Нек им буле сир и масло купе.
Онда Чупић послуша Катића, Пак се прође Мехмед капетана. Поврати се Јанку у Салаша. Од Турака шићар покупише, Сиротињски плијен повратише А Илију Срба сахранише.
Откако је гавран поцрнио Није змија гују дочекала Као Чупић Мехмед капетана У широку пољу салашкоме. Ако ли тко вјеровати неће, Нека иде те очима види: Знати ће се турска костурница Докле тече сунца и Салаша.
Logged
Pages:  1 ... 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 [196] 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 ... 310   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.043 seconds with 22 queries.