PALUBA
October 04, 2022, 01:52:14 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 [197] 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 ... 289   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 477526 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 808



« Reply #2940 on: January 26, 2021, 10:10:25 am »

Пред ускрс оде Јаков и Цинцар-Јанко у Забрежје да волове продаду и за те новце џебану исплате и из Срема приме. Но трећи дан Ускрса добије Јаков писмо, да су Турци од Сокола продрли до на Пецку под Осман-Тором са 6.000 Турака које је Хаџи-Бег посло, и, да су се окренути Шабачкој наији. О овоме Јаков итно извести Луку, па и сам одма крене се пред Турке. Лука и Дабић из Вукушића узму нешто војске и на светли четвртак пођу пред Турке, но Турци раније у Свилеуву стигну запале Лукине дворе и одатле окрену се у Ваљевску наију пређу речицу Уб, и падну на конак у село Чучуге. Лука пође у стопце за њима, а и Јаков са Забрежја стигне, гди се свега до 2.000 Срба скупи. Јаков распореди војску овако: Дабић и Лука поставе се од десне стране Уба са југо-источне стране. Bеса и Цинцар-Јанко ухваше реку Уб се обе стране од истока. А Јаков заузме леву страну са северо-запада, и тако разређени, са три стране увече око два сата ноћи ударе сложно на Турке гди љути бој отвори се који је сву ноћ трајао, и кад им сутра дан јошт Петар Молер и Грбовић од Ваљева из Кличевца са нешто војске стигне, ударе Срби сложно и потисну Турке к западу, уз речицу Уб, гди им је пут отворен, за бегање био. Но кад им ту њиов вођа Џора-Осман погине, уђе стра у Турке, раздвоје се пешаци нагну друхом, а коњаници преко Јаутине, без обзирце бегати, а Срби, натуре се за њима, гди готово све пешаке побију, пало ји је само мртви на 2.800 Турака. Турци су са себе хаљине и обућу с ногу скидали, да би им олакшало, да брже боси бегати могу, но то буде горе, подбију се и од умора падали су и седали у бегању гди ји је и смрт сналазила. Ту су ји Срби кундацима кољем и прошћем убијали, тако да су неки викали: 'Одступи по Богу, та да је купус много је.' Сам Јаковљев Синовац а брат Прoтин Петар Ненадовић осим што је много Турака побио, три жива Турчина уватио је и пред Јакова довео. Овако су ји терали, све до Пецке, а одавде на изменце прихвати jи Милић Кедић и Недић Мијајло. И тако жалосно сврши Хаџи-Бегова војска под Осман-Џором. И ово је се догодило после половине Априла.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 808



« Reply #2941 on: January 27, 2021, 09:30:27 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Стојан Чупић.jpg (98.16 KB, 411x541 - viewed 3 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 808



« Reply #2942 on: January 27, 2021, 09:37:25 am »

Срби кад овако срећно Турке Босанске разбију, у нади да неће скоро усудити се, да опет нападају, оставе заузета своја смештишта, дођу неки под Шабац у Тополик, који су доцније 6. Маја на Шабац нападали, а други оду у Китог Проти Николи Смиљаноћу, који је са 50—60 момака друм од Босне чувао, гди је се и Чупић Стојан у Мачви са четама находио, који је и шанац из Засавице у Саву прокопао. Но Турци негледајући на то, пре конца Априла њи 1.500 пређу Дрину код Лешњице, растерају Србске предстраже, пођу Шабцу, и дођу до Новог-Села. Ту ји Срби сложно са свију страна нападну 600 Турака потуку а проче у бегство обрате.
На свршетку Априла подељено Србско војинство износило је до 33.000 људи од који је било 3.000 коњаника, и имали су 48 пољски топова и 4 аван топа. Осим ове војске било је јошт нешто пограничне и гарнизонске; а у тврдињама, било је свега 30 топова градски, мали и батаљени. Смедерево је било главно смештиште за све војене потребе и рану. Турака је око Србије било, од Босне, под управом Везира Босанског Бећир-Паше, Мустафа-Паше, Хаџи-Бега и Мехмед-Капетана Видајића на 44.000 људи, по већој части коњаника. Код Ниша стајао је Ибрахим-Паша Скадарски са 40.000 Турака. У обе Турске војске било је 86 убојни топова, а и код Адријанопоља и Софије Турска је се војска прекупљала. А осим ти, било је Турака, јошт у Србији по Градовима као: Ужицу, Соколу, Шабцу и Београду, у ком је последњем било 350 топова. Ове су Градове Срби са војском у обсади држати морали.
За то време, докле су се Срби до конца Априла са Босанцима борили. Кара-Ђорђе био је бој са Турцима између Алексинца и Ниша, гди Ибрахим-Пашу разбије, и мал што исти у робство Србима непадне. После ови срећни и крвави победа, Кара-Ђорђе нареди; те Војвода Миленко са 3.000 Срба заузме Црну-Реку и Крајинске планине спрам Бугарске увати, и тај крај од Турака осигура. — Међу тим Турци ударе од Сарајева к Ужици. Кара-Ђорђе појити с Мораве, те и та места око Ужице утврди и обезбеди. А потом оде у Тополу.
2. Маја изиђе 500 Турака из Шабца, и нагну Лешњици, но Срби ји дочекају, 100 Турака побију, а други без обзирце врате се у Град. 5. Маја Гушанац-Алија са 2.000 Крџалија изиђе из Београда и пође к Остружници, ког Милоје дочека и у Београд сузбије, гди неколико Турака мртви падне, а и сам Гушанац рањен буде.
Притесњени овако Турци, у Шабцу и Београду, а оскудевајући са ранох, намасле да лађе Аустријске на Сави и Дунаву са раном пловеће отимају, а и на Срем нападну ако их Аустријске власти, недопусте рану куповати, о чему 16. Маја и Аустријске Команданте у Земуну и Панчеву известе. Усљед тог ђенерал-команда Аустријска јошт боље подкрепи страже, дуж Саве и Дунава, и приготови се да им добар одпор даду. А притом, Аустријанци мало смотренији постану, према Србима у издавању ратни потреба, јер кад Срби молише да купе 36 топова, а они ји одбише. У то време усљед Србске молбе, Цару Александру и Императору Францу послате, Руским и Аустријским посредовањем обустављено буде нападање Турака на Србију.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 808



« Reply #2943 on: January 27, 2021, 09:44:03 am »

Кара–Ђорђе употреби ту прилику да Шабац поново узме, и Београд освоји; искупи под Шабац 6.000 Срба, и понуди Турке да му се предаду. Турци који су подкрепљени били са 1.500 људи по већој части коњаника неимајући ране, ни за људе ни за коње, и шта више, болест се у Граду изродила била приме понуду; и у Кленку стану преговоре о том водити; гди захту, да им слободан пролазак преко Мачве буде, да под оружијем у Босну отићи могу. Кара-Ђорђе то одбаци и потражи да се без условно предаду; али Паша нехтедне Србима Град предати. После тог Срби 13. и 14. Маја нападну на Град но без успеха. 15. оставе Турци у Граду 400 људи, а са 1.800 коњаника рано изјутра излете на града, и изненадно на Камичку на Србе који су са топовима били нападну, но ипак буду узбијени; но кад после подне по други пут излете и на Србску варош ударе, освоје обкопе, и Србе у бегство обрате. Кара-Ђорђе тад из заседе од Дурмине-баре, испадне, на Турке нападне, обрати ји у бегство, и стане ји гонити, и с бока и у леђа тући; Турци упадну у шанчеве и стану се бранити; ал кад се и они Срби који су бегати почели врате, и Турке, окупе, онда Турци нагну к Граду, за којим Срби пођу устoпце у потеру; гди Турци ушавши у Град за собом врата затворе; и на јуреће ји Србе са Града оспу ватру, од који многе побију, а до стотину Срба ускоче у спољни Градски шанац, одакле су се вас дан тукли, и тек у вече ноћу избегли и живот свој спасли. У овим бојевима пало је Срба до 800 а и Турака 500 погинуло је; и Срби задобили су 4 Турске заставе и много коња и оружија.
Под Београд 19. Маја стави Кара-Ђорђе 20.000 људи са 22 топа која су из Смедерева довучена, и за које, ископају се трешије (заклони) за батерије у Циганској Сава-мали тако и на висовима Мокрог-луга, и у ове топове наместе. И 22. Маја одпочну бомбардирати Београд, но и Турци су са Града пуцали, но узалуд. Пред ноћ испадну Турци из Града и јурише на Србске батерије у Сава-мали, но буду са великом штетом одбијени. Срби продуже бомбардирање, но 24. Маја истуре Турци на Стамбол капији белу заставу, и потраже договарање, но Срби понуду одбаце. 25. упале Срби у Београдској вароши неколико кућа, а 26. поправе Срби покварене Турских бомбама трешије, и 27. заопуцају опет Београд бомбардирати. 28. Maja Аустријанци понуде да Србе са Турцима помире. Тог дана с обе стране пређу повереници у Земун. Но у место да се измире још горе, једни противу други се огорче, и врате се натраг. 2. Јуна навале Срби јуришом на Београдску варош, но Турци ји сузбију; и у исти мах излети из Града 2.000 Јаничара, но и они буду натраг одбијени. У овој борби изгубе Срби 500 а Турци 150 људи. Срби стану сад приближавати се Граду, правити ближе трешије и у исте топове своје намештати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 808



« Reply #2944 on: January 27, 2021, 10:00:42 am »

Док су се Срби са Београдским Турцима борили, за то време, 23. Маја Војвода Прота Никола Смиљанић разбије у Китогу у Мачви Дервиш-Бега из Градачца, и отме од њега пљен. А Поп Лука 28. Маја разбије Турке на Али-Агином Салашу, у Мачви; којом победом Турци у Шабцу у очајање доведени буду. Но кад и Јаков Ненадовић после бомбардања од Београда дође, он јошт боље Шабац стесни, па и од воде Саве, имајући једну шајку са једним топом, коју је од Мусаге отео одпочне на Шабац пуцати.
Нападањем овим на Шабац и Београд Турски двор нађе се јошт више озлојеђен. Па изда оштри налог, да војинство од Софије, које је до 45.000 Турака износило, под управом Ибрахим-Паше Скадарског; и Дрине, под Везиром Бећир-Пашом и Мустафа-Пашом Босанским скупило било, у Србију уђе, умири је, и у покорност је доведе. Но у то време задржи Турке, побуна у Румелији и Бугарској због војничких преображаја, јер је Султан Селим наредио, да се Низам уведе.
Увиђо је Кара-Ђорђе, да ће Порта са великом силом на Србију ударити, закључи у војеном Совету што пре Београд да освоји. Па позове Турке Београдске на предају, но Турци 15. Јуна тај позив одбију. Кара-Ђорђе нареди, те 22. Јуна 2.000 Срба под управом једног Руског официра, продpу преко обкопа *) у доњу варош, но буду истерани. Срби покушају, и по други пут, јуришом да у варош уђу и да је освоје, но буду ипак одбивени.
Кара-Ђорђе, како је наредио да се на Београд напада; добије вест да је већ 3.000 Турака преко Дрине прешло, и на Црној Бари Војводу Луку са 400 Срба у шанцу обколило. Узме уза се Јакова и 2.000 Срба и појити на Дрину Луки упомоћ, Јакова остави код Шабца а он дође на Дрину удари на Турке, разбије ји, и Луку са јуначким Србима, који су три дана Турке од себе одбијали, и гди им је понестало било, и ране и џебане — ослободи. И одатле потера разбијене, Турке, који преко Дрине умакну, а на бојишту 500 мртви оставе.

*) Овде на велику несрећу Срба као добегне из Београдског Града од Турака злогласни Београдски Митрополит Леонтије. Који је увидио да ће Срби и Београдом завладати, па као да се удвори Србима. Грчка Фанаријотска протува дође под маском као пријатељ. А иначе је за сво време био злотвор Срба, непријатељства и интриге сејао, и Турски шнијон био. Он је дошо из Београдског Града на концу Јуна 1806. год.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 808



« Reply #2945 on: January 28, 2021, 11:41:24 am »

Кара-Ђорђе, кад ове Турке на Дрини разбије и Луку ослободи, 26. Јуна по Милоју Петровићу, изда налог, да Јаков Ненадовић са војводама под Шабцем у четири колоне подели војску па да на Шабац удари. А он потом хитно са неколико момака на Мораву одјури.
Стојан Чупић дође зором из Мачве и 27. Јуна, у 5 сати изјутра на Шабац удари, мисливши да ће у то време и друге Војводе напад учинити. Но друге Војводе, због тога, што им је Милоје пренебрего наредбу Кара-Ђорђеву сообштити, закасне, и због тог неспоразумлења ништа неучине него 120 људи изгубе. Кара-Ђорђе, кад зато дозна, заповеди да се Милоје одма обеси. Потом, обнародује у дневној заповести: да ће у будуће свакога онога, који дани му налог или заповест пренебрегне или са небрежењем сврши, обесити. А Милоју за овај пар на молбу Војвода опрости.
Кара-Ђорђе, кад са Дрине на Мораву приспје, гди је између Јагодине и Ћуприје 13.000 Срба као резерве стајало. Ибрахим-Паша изда наредбу, те Турци истерани из Хасан-Пашине Паланке, и из други источни места, да пођу, и да продру Смедереву, да би тим Србе од горње Мораве одцепили. Но Кара-Ђорђе узна за намеру Турску, па пошље Војводу Миленка, који изиђе у сусрет пред Турке, гди се с њима 4. Јула побије и до Пореча ји сузбије. Но ту Турке тако разбије да 1.000 Турака на месту мртви падне, а други разбегну се к Тимоку. Хаџи-Паша, који између Нишаве и Источне Мораве са 16.000 Турака стајаше, кад дозна да Миленко к Тимоку Турке гони, заповеди, те пређу 13. Јула 3.000 Арнаута на десни брег Мораве, а Срби повуку се натраг; но кад им Младен Миловановић са 4.000 људи упомоћ дође, узбију Арнауге, који се са великом штетом натраг врате. Паша Крушевачки 16. Јула пређе преко Источне Мораве на десну страну са 6.000 Турака к Делиграду, с намером да Србе код Алексинца стојеће одсече. Но Младен остави неку част војске у шанчевима Алексиначким, и са коњаницима и већом частћу пешака пође левом обалом Мораве, Турцима за леђа, који су на Делиград напали били, да ји од главног Турског војинства одцепи. Но Турци кад ово виде, одступе од Делиграда и враћајући се у свој главни стан изгубе 3 топа и много људи. За то време, док се Младен око Делиграда са Турцима туко, ударе Турци и освоје шанчеве и место Алексинац, но Младен похити с војинством преко Мораве, окупи живо Турке,  разбије ји, гди Турци изгубе 8 топова 1.200 људи, и разбегну се, једни Нишу, а други у планине, гди ји Србске чете, по већој части поватају и изсеку. Но и Срба 1.500 жртви на бојном пољу остане, али опет поврате Алексинац и шанчеве, у које оставе већу војску.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 808



« Reply #2946 on: January 28, 2021, 12:02:11 pm »

Кара-Ђорђе кад овде на Морави разбије Турке, и Србе за неко време од нападаја Турског са те стране обезбеди. Остави Делиград у ком је био, и Младена у Алексиначким шанчевима, и похити на Дрину одакле је већа опасност Србима претила. Дође у Тополу гди узна, да Везир Босански прелази Дрину, и да је Хаџи-Бег Сребрнички испод Сокола већ прешо Дрину, и на Рожњу спрема Соколу са 7.000 Турака улогорио се, и да намерава преко Ваљева к Палежу. Кара-Ђорђе у Тополи искупи до 1.000 људи и са 2 топа крене се прво Ваљеву гди скоро никакове Србске војске било није, да Хаџи-Бегу на пут стане. Почем је сва готово Ваљевска војска под Јаковом Ненадовићем испод Шабца у Дрену и Месарцима противу главне Везирове војске стајала, а у Ваљеву сам Прота Ненадовић са неколико своји момака. Кара-Ђорђе пређе Колубару на Белом-Броду, и код Петке у Лајковцу преноћи и предани, те војску одмори, гди разуме, да је се Ваљевска и Шабачка Нахија од Турака поплашила и да су се многи војници кућама својим разишли, да своје породице у збегове сместе.
Ту пред њега у Лајковце из Ваљева, дође и Прота Ненадовић, који све то потврди. Кара-Ђорђе одатле пише строгу заповест Милићу Кедићу Војводи Подгорја Ваљевског, Војводи Миловану Грбовићу и Буљукбаши Мијаилу Недићу Колубарском, и Тамнавском Кнезу Пеји Јанковићу. Да људи све своје послове оставе, и да пођy противу Турака пред Хаџи-Бега у Осечну. Дода у писму, који би оклево, и неби одма у бој пошо, ма ко био, биће му кућа попаљена и он убијен. Тако поручи и Рудничким Војводама Милану Обреновићу и другима, да Ваљеву пред Турке, што пре похите. А потом одатле Кара-Ђорђе, дође у Ваљево, и код Јаковљеве Куле, у Кличевачки шанац смести се.
Речене Ваљевске Војводе брзо скупе војску и у Осечну Ваљевског округа стану се. Рудничке војводе Милан Обреновић, Лазар Мутап, Јован Курсула, по заповести у Ваљево дођу и у Ситарима преноће, па и они у Осечну оду, гди се искупи на 1.500 пешака и 200 коњаника. Па одатле крену се Братачићу гди је се Хаџи-Бег са 7.000 Турака ушанчио и улогорио. Гди и Срби ускоре, те шанчеве према Аџи-Беговом логору подигну.
Други дан, Кара-Ђорђе стане се спремати, да и он пред Хаџи-Бега иде. Но по молби Војвода ипак заостане у Кличевцу са Кнезом Теодосијем из Кнића, и с једно до 300 људи.*) А пошље Проту Ненадовића и свога писара Стевана Јевтића, те они са 100 коњаника, са једним топом и са нешто пешака у помоћ Србима к Братачићу оду. Док су они приспели, већ су се Срби са Турцима побили били, но ако су се и јуначки противу здраво надмоћније Турске силе борили, опет зато одпочели су били узмицати. Но кад им ова мала, али одморна помоћ дође, охрабре се Срби, и стану жестоко из шанца, шуме, и висова на Турке пуцати, и нападати. Бој је вас дан трајао до мркле ноћи, гди тог дана, погине 60 Срба и Тамнавски Кнез Пеја из Забрдице, а Турака више од 300. Те ноћи пошље Прота Ненадовић Буљукбашу Мијаила Недића са 200 Срба, те код Сокола, за леђима Турским, Турско село Петрц запале, па се онда до на Лецку спусте, да сутра дан Турцима с леђа ударе. Но Турци кад виде, да Петрц гори, и да су од Срба обкољени; те исте ноћи оставе шанчеве у Братачићу и побегну преко реке Пецке к Рожњу, гди ји Грбовић и Кедић у стопце потера а Недић дочека, гди са великим губитком, до на Рожањ издру, а одатле опет добро Србима почашћени пређу испод Сокола Дрину и у Босну одкуде су и дошли оду. Срби су од бегајући Турака, много коња и другог пљена задобили; много Турака побили, и неколико живи ухватили. А Срба погинуло је 17 и 20 било је рањени.

*) Овде Прота Ненадовић, Хаџи-Мелентије Архимандрит, Кнез Теодосије и Милован Гарашанин Буљукбаша, за моле Кара-Ђорђа, да он остане, и да не иде пред Хаџи-Бега, кажу му: 'Господару ако нас Хаџи-Бег разбије, то није ништа, као да је једну четицу разбиo. Tи ћеш опет покупиши војску и њега разбити. Али, кад би тебе Боже сачувај Хаџи-Бег разбио, онда би се народ поплашно, а Турци осилили, и не би ништа могло бити.' — Кара-Ђорђе одговори им: 'Е! Чича Прото! Тако је то све, и ја знам, али ћe peћи, несмеде Кара- Ђорђе да изиђе Хаџи-Бегу, на битку, а како ће сутра Везиру и свој Босни изaћи.' Но ипак, кад му они разложе опасност обшту у случају несреће, он се склони, и остане у Кличевцу. Има неки који тврде да је ипак Кара-Ђорђе у боју на Братачићу против Хаџи-Бега био. Но ми више поклањамо веровање Протином казивању у његовим Мемоарима.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 808



« Reply #2947 on: January 28, 2021, 12:19:29 pm »

Пре него што је Хаџи-Бег прешо Дрину и од Сокола пошо на Ваљевску нахију. Везир Босански Бећир-Паша са седам Паша и са многим Капетанима, међу којима је био Сулејман-Паша, Синан-Паша, Тајин-Паша, Хасан-Паша Бањалучки и Хасан-Паша Сребрнички, и Сераскер Кулин-Капетан са преко 45.000 Турака, крене се из Босне, стане на Бадовинцима Дрину прелазити, гди са Војводом Стојаном Чупићем, који је на Црној-Бари ушанчен био, ступи у договоре, и понуди га да се Срби покоре и харач плате, па ће окренути војску натраг. За коју понуду Чупић, јави Јакову Ненадовићу. Јаков, који је већ имао налог од Кара-Ђорђа да Турке заварава, док он код Мораве око Делиграда Турке неразбије, и са те стране Турску навалу Србима неодлакша, одреди синовца свог Проту Матију и Стојана Чупића и оправи ји у Турски Логор, преко Дрине, пошто за њи четири бега у залогу узме, да с Турцима преговоре воде, и заваравају ји; гди у тим и успеду, и Турке више од две недеље дана уздрже од нападаја, а после тог на Црној-Бари, Прота и Чупић 6. Јуна врате се и буду са Беговима размењени.
Кара-Ђорђе како је на Делиграду, као што је напред речено Турке разбио. Похити Дрини, гди је велика опасност Србима претила, дође Ваљеву гди прво наступившег Хаџи-Бега, као побочно десно крило Везирово са 7.000 Турака, противу кога, до доласка његовог није Србске војске било да му се одупре, на Братачићу разбије, и у бегство обрати. Но у то исто време кад је под Хаџи-Бегом Турска војска, прешла Дрину и преко Ваљева хтела да Палежу иде, пређе преко Дрине у Србију, код Црне-Баре, и сва друга велика Босанска Везирова војска. Која осим Тамнаве, свo Шабачко окружије а нарочито Мачву и Поцерину поплави, и нешто од Ваљевски села завате који опусте земљу и похарају, многу марву отму, многе житеље изсеку, растерају и заробе, и преко 120 села попале. 8.000 душа пребегне у Срем, а неки и Београду побегну; и тако арајући дођу Турци у Шабац, с намером, да се преко Шабца у Палежу са Хаџи-Бегом који је од Сокола преко Ваљева пошо, састану, да у Београд иду и Србе све да изсеку и униште.
Како Турска војска Шабцу дође, Срби измакну се за речицу Добраву. А Јаков пошље Турцима Мачванског кнеза Илију Марковића са неколико Кметова, да опет Турке заваравају, с преговорима о миру. Уто Мачва и Поцерина која је се Турцима предала, стане им доносити рану за војску. А Турци од покорени Срба, Кнезове и Кметове изпостављају. Кнезовима и Кметовима, који су народ предали даду бурунтије и заогрну ји црвеним бињишима. Hеки Срби отимали су се, који ће Кнезом бити, a jедан између њих, кога Турци Кнезом поставе, шушљетајући радостан говорио је: 'Ја кез, ја кез,' гди му неки Mјаило Ракић рекне: 'Бре, бре, ако те Кара-Ђорђе увати у руке, видићеш ти какав ћеш Кез бити.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 808



« Reply #2948 on: January 29, 2021, 10:03:38 am »

Зато време Јаков на Београдском друму начини шанчеве код Малог-Дубоког на ушћу речице Вукодражи, и на Власаници, и ту остави Војводу Луку Лазаревића и Дабића; а потом, сиђе, те и у Забрежју на Београдском путу један шанац више Палежа, и два ниже Палежа поред Колубаре, гди скела вози изкопа; за случај одступања Срба, ако Турци, било од Ваљева, било од Шабца, продру, да ту Турке уздрже. И кад готов буде, пође пред Турке. Но у путу сретне Луку и проче Србске старешине, који су од поплашени војника остављени.
(Кад се толика Турска сила у Шабац слегне, која је једнако Србска села палила и харала, народ се поплаши, па и војска, почне се разбегавати, да уклањају своје жалостне породице. Кад су се Турци малом Дубоком приближавали, старешина Живко Дабић, говорио је својим војницима, да заседну у бусију и да Турке дочекају! А неки Мата из Грабовца рекне му: 'Какву бусију, несрећниче? - Остави те козје ноге (пиштоље) иза појаса под кладу, па хајде да тә предам Турцима, видиш да је Турчина као на гори листа, ми се одржати не можемо!' А један Попа Луку советоваше, да су на опрези, и да се старешине не састају у гомили да ји народ непобије. Толики је стра обвладо био народом да је и Лука своје хатове у Срем претурио! — Па обује опанке на ноге, и са старешинама у луг склони се, и пође Јакова да тражи; гди ји Јаков у путу бегајуће сретне! и код себе задржи, и кад стигне у Дрен својим упливом војску охрабри и разбегле војнике опет у логор прикупи.)
Јаков кад то види, одма пошље људе са заповешћу на све стране да се разбегли војници врате натраг; и тако народ на војску што брже скупи, дође у Дрек; и одатле одма под Београд пише Кнезу Сими Марковићу и Јанку Катићу, те му они са по 1.000 људи упомоћ дођу. И док они приспу, успе Јаков, те и он искупи до 4.000 људи. И тако крене се из Дрена са ти 6.000 људи пред војску Везира Босанског. А Везир Босански Бећир-Паша пође и он од Шабца, са свом својом силном војском, источно друмом Београду, пошто одреди, и оправи Бањалучког Хасан-Пашу, Сулејман-Пашу и Синан-Пашу са једним делом војске, те као његово десно крило паралелно оде друмом југоисточно Ваљевској нахији, а он дође до Вукодражи, ту Србске предстраже под Петром Ерићем растера, падне на конак и у логори се.
Јаков дозна, да Хасан-Паша као десно Везирово крило оделито и напред Ваљевским друмом иде, па се окрене пред њега, гди га у Бељину, дочека побије се и до Власанице сузбије га, но ту га 20. Јула тако разбије да он са мало нешто Турака у Шабачки Град умакне, а остала његова војска сва се распршти, и нагне Дрини за у Босну, но у бегању многи Турци од Срба буду исечени, и мало који у Босну жив издре. Но и Срби, при окончењу самог боја на Дугим Њивама изгубе најбољег свог Војводу Јанка Катића из Рогаче и одатле Србска војска, крене се, и ноћу удари на Везира, гди су се свуноћ пушкарали, а Турци просипали су на Србе из топова бомбө и картече, но Србима ништа нaудили нису, а кад сване, Срби се због велике Турске силе, повуку у шуму. Но и Везир, кад види, како Срби ноћу нападају, и кад чује, како му је десно крило под Хасан-Пашом разбијено, и зло прошло, неусуди се напред даље ићи, него се од Вукодражи врати натраг у Шабац. Јаков остави ту своје пред страже, па се и он врати натраг са војском у Бељин.
Смрт Катића Јанка била је овако. Кад је Турска војска била разбијена, Срби у бегању Турака, сустигну једног старкељу Турчина, и повичу; предај се Туро, предај се, негини. Турчин одговори, хоћу ал' незнам коме ћу. Срби кажу предај се Војводи Катићу; но по несрећи, како је ту близу Катић био и то чуо па долети са запетим пиштољем уруци, и повиче предај се Турчине ја сам Катић Јанко. Турчин одговори ладно хоћу вала, извади своју малу пушчицу (за коју Прота у својим Мемоарима каже невреди ни 3 гроша, а и стари Турчин, да, више ваљао није), и наочиглед изненадно скреше Катићу у прси, који одма мртав падне. И тако, несмотреношћу изгуби живот најхрабрији Војвода Србски. Војници шчепају Турчина, вежу га, кога доцније Јанков брат Марко посече.
Како Јанко погине, Космајског среза војници узму његово мртво тело, и и сви оду у село Рогачу и саране. Оставе бојште и кажу: сад кад немамо Војводе идемо кући. - Но Кара-Ђорђе, како дође у Бељин одма пише, те Марко Катић брат Јанков, са Космајцима дође кога за Војводу њиног постави.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 808



« Reply #2949 on: January 29, 2021, 10:05:24 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Јанко Катић.jpg (134.73 KB, 400x598 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 808



« Reply #2950 on: January 29, 2021, 10:12:59 am »

Кара-Ђорђе очекујући у Ваљевском шанцу у Кличевцу исход двеју битака, које су се у једно исто време догодиле, и биле, једна на Братачићу а друга на Бељину, које су обе претиле за продирање преко Ваљевске нахије с намером да се у Палежу споје за у Београд, и за које је се Кара-Ђорђе, а и по молби Војвода резервиро. Ако ма с које стране Турци продру, да им на пут стане. Но у један исти дан добије Кара-Ђорђе извешће, да су на оба места Турци разбијени. Он тад остави у Кличевцу Проту Ненадовића са 300 људи и једним топом, и оде са једним топом и до 300 људи у село Непричаву на конак, а одатле, позове Проту да с Ваљевском војском дође за њим у Љубинић; а Рудничку војску са Братачића позове да дође у Бељин; а тамо да остане Кедић и Недић, да пазе од Сокола да се Хаџи-Бег повратио неби. Гди и он у Љубинић на конак дође, и сутра дан оде у Орашац, пред кога из Бељина изиђе Јаков Ненадовић и Кнез Сима Марковић, и одатле сви скупа дођу у Бељин. Гди је ту тог дана по Кара-Ђорђевом наређењу Милан Обреновић и Пљaкић са 2.000 људи, већ дошао био. И тако се ту, сва војска искупи, која ће противу Везира ударати.
Кара-Ђорђе сад одатле из Бељина увече узме по избор 300 пешака, и оде Каменој Ћуприји на Добрави, и ту заседне, да дочека Турке, ако би се усудили да изиђу, да пљене и села пале. Овде добегну два незнатна момчета, од који један био је Милош Стојићевић Поцерац, који је био Писар и Буљукбаша код Кнеза Илије Марковића, који је се Турцима предао; а Милош нехтео, и ако су му Турци мајку заробили. Кога стража ухвати и пред Кара-Ђорђа изведе. Кара-Ђорђе, пошто га добро испита и увери се да није увода Турска, па како је Милош вичан био са околином Шабачком, пошље га Кара-Ђорђе са својим Буљукбашом Алексом Дукићем и са јошт три своја момка; те провиде око Шабца положај Турака; и кад се врате, запита Кара-Ђорђе Дукића, како му се види Милош? Дукић му каже: да је добар, и да је бољи, него што га он уме и похвалити. То Кара-Ђорђу буде врло мило. Милош му сад каже, да се у селу Грушићу састала Скупштина, која се договара да носи Турцима порез и зајиру. Кара-Ђорђе одатле узме са собом Милоша, и врати се у Бељин, и сутра дан крене сву војску, два сата напред у село Јаловик која се ту ушанча и у логори.
А, одатле Кара-Ђорђе сутра дан узме узa се Проту Ненадовића и 300 одабрани пешака, и Милоша Стојићевића Поцерца који им је као вичан, пут кроз шуме показиво, и оде у Поцерину, да је противу Турака одметне. Дође прво у Грушић гди ту скупштину затече, која је за Турке зајиру спремала. Обколи је, главне присталице Турске повата, испита, и два најкривља кмета заповеди Милошу Стојићевићу, те ји посече. Но раније измакне му Кнез Илија Марковић, коме је Цинцар Јанко подказао.*) Кад то види народ, он се поплаши, и стане молити Кара-Ђорђа, да им опрости. На ту молбу Кара-Ђорђе стане ји питати:
'Хоћете ли се ви опет предавати Турцима?'
'Нећемо!' грaкну сви као из једног грла.
'Ви Турцима дајете: волове, овнове; масло, мед, јајца, млеко, и паре, а ја вам ништа нетражим, ни једно јајце, само вас зовем да будете своје газде, а не Турски измећари.'
'Хоћемо с тобом, у гору, у воду,' за хори.
'E кад хоћете, а ви дајте то што сте спремили Турцима, да се моја војска нарани.'
И одатле изиђе мало више у Двориште код зване Милоша Обилића воде, на ковак, гди се прича да су ту негда и двори Милоша Обилића били.

*) Кнез Илија није био присталица Турска, него је он као што је напред речено послат од Јакова да Турке са покорношћу народа заварава, да Турци неби села палили и народ робили, и тако је он по заповести и чинио. Па зато му је ђоја Цинцар Јанко и нагласио те је одатле побего.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 808



« Reply #2951 on: January 29, 2021, 10:20:30 am »

У вече седне Кара-Ђорђе за вечеру, и поред њега све редом старешине, где је коме место било. Милош Поцерац служио је око совре при вечери. Кара-Ђорђе рече те и он седне. Кад се Кара-Ђорђу трећа чаша вина наслужи, он узме чашу и рече: 'Господари и Браћо! ову чашу вина да пијемо у здравље младог јунака Милоша, који је од сад Војвода Поцерски, који с именом својим насљеђује и јунаштво свога имењака Обилића. Здрав си Милоше, Војвода Поцерски!'
Милош скочи да га пољуби у руку, а Кара-Ђорђе с њиме пољуби се у образ, па га врати те седне на своје место. Ето тако Милош Стојићевић, постао је Војводом Поцерским, ког је Кара-Ђорђе врлине јунака укратко познао.
По вечери, рече Кара-Ђорђе оним скупљеним Поцерцима: 'Чусте ли ви, да вам ја постави Војводом Милоша?' Чусмо Господару! Њега да слушате; што год вам заповеди он, то заповедам ја, зато, кад вас он позове, да идете сви за њим без изговора. Оружије сте предали Турцима; него узмите сикире и мотике; мени треба и таки радника, да копају шанчеве, а пушака имам доста. Одговоре: хоћемо Господару! Док један између њи рече: ми међу собом нисмо имали свога Војводе; опрости нам досад, а од сад ми ћемо сви за нашим Војводом, а он за тобом у гору и у воду. Сви за хору, у гору и у воду! Кара-Ђорђе: 'Ето кое куде, да је просто, а од сад да вас видим? Чувајте се да вам више у таке госте недолазим.' Сви му благодаре, и пођу да га у руку пољубе, он недаде, него се са по неким у образ наљуби. Па сад се окрене Војводи Милошу па му рече: 'А теби Војвода Поцерски заповедам, да имаш све моје налоге точно вршити, ако желиш достојан Војводом Поцерским се звати!' Милош му се поклони и рекне: 'Господару! Сто живота да имам, сви ћу сто изгубити, а твоју вољу и заповест до смрти точно испуњава ћy.'
Сутра дан буде опет скуп Поцераца, а нешто и од Мачвана, које Кара-Ђорђе посовету је и заповеди, да народ слуша свога Bojводу Милоша, као самог њега. А Милошу каже, да покупи војску па да за њих у Мишаре дође. Одатле Кара-Ђорђе удари преко Петковице Манастира да би гди Чупића нашао, но у путу сретну 20—30 Турака, које све потуку. Кара-Ђорђе дошто одметне Поцерину, и не нађе Чупића да се с њиме састане и разговори, остави на њега писмо, па се врати у Јаловик к војски.
Војвода Милош Поперац скупи у Поцерини 200 коњаника и 400 пешака, и у очи саме главне битке одведе је на Мишаре у бој; који се у боју врло храбар покаже, и кога Кара-Ђорђе јошт више омили, и својим га посинком назове.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 808



« Reply #2952 on: January 30, 2021, 11:16:06 am »

Кара-Ђорђе како дође у Јаловик, он сву војску крене преко Жабара к Мишару. Успут заповеди, те сваки пешак понесе по два, а коњаници по један проштац, којег куршум пробити неможе, ради изненадног шанца (заклона). Па и самог себе са Војводама од тога не изузме. Како 30. Јула дође на Мишаре, одма прво с преда, а после и около зађе, и даде прошће у земљу побити. А тим одмери, и означи шанчеве, који се одма одпочну копати, а нарочито с преда, одакле Турци ударити имаду, и сутра дан већ ископати и готови буду.
На покладе Госпојинске 31. Јула у Суботу, на узвишеном пољу Мишару кроз које друм западно од Шабца а на исток за у Београд просеца, и које поље Мишар од Шабца три четврти, а северно од Саве нешто више од једне четврти сата одстоји, Кара-Ђорђе доврши Шанчеве. Па почем узна, да ће сва сила Турска, од 45.000 Турака, сутра од Шабца на њега ударити. Он те вечери изда наредбу Војводи Јакову Ненадовићу и Луки Лазаревићу, да они са свом коњицом од 1.500 момака у зору 1. Августа у свету недељу из шанца изиђу, и у шуму се са десне стране пута водећег из Шабца сакрију, а на десној страни воде Добраве, пошто им каже и урочи знак, кад и у које време битке, да на Турке ударе. А Кара-Ђорђе остане са 7.500 пешака са једном хаубицом и 3 топа у Шанчевима. Охрабри војску и заповеди да нипошто на Турке, пре нико непуца, док се Турци близу шанца тако неприкуче да ји лако у месо гађати могу, па кад им он знак пуцању са избацајем једног топа дао буде, онда сложно, плутонима линјиским да на Турке ватру оборе. И тако приправан очекивао је Турке. Турска сва сила тог јутра крене се од Шабца пређе Добраву, и охоло потраже, да им се Срби покоре и оружје положе! Кара-Ђорђе им одговори: 'ако хоћете, наше оружје, ево га, дођите, и узмите га.' Потом Турци и саме њихове поглавице идући пред војском широм јурише на Србе у шанцу и кад близу и скоро до самог шанца дођу. Tад Кара-Ђорђев гласник топ пукне, а Срби плотуне из пушака оборе, гди прва нападачка Турска линија сва готово мртва падне, и ватра из пушака Србски непрестанце се оспе, и Турци устукну назад. Па онда по други пут учине на Србе јуриш, но буду опет плотуном, једним, другим, па и трећим дочекани, и кад трећи плотун Срби на Турке из пушака оборе, као знак за коњицу, која сад из шуме излети и у десни бок Турцима удари, отвори се из пушака и топова жестока ватра и сеча, која је 3 сата трајала, гди Турци разбијени буду, те се у логор за Добраву врате. Ту погину многи Турци и Мехмед-Капетан Видаић са његова два сина; а од Срба врло мали број.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 808



« Reply #2953 on: January 30, 2021, 11:18:00 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Бој на Мишару.jpg (201.24 KB, 661x427 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 808



« Reply #2954 on: January 30, 2021, 11:31:00 am »

Понедељник и Уторник прође без боја, а у Среду 4. Августа, рано, Турци са свом силом више од 45.000 са више топова крену се на Србе. Кара-Ђорђе је војску распоредио као и први дан боја, и урочио кад други његов топ пукне да коњица тад за леђа Турцима удари, а Срби да из шанца изиђу и на Турке оспу ватру. Турци сад смотренији буду, и непођу одма на јуриш, него из јутра прекуче се ближе, и стану намештати кошеве и батерије за топове правити. Кара-Ђорђе тад избаци из шанца један одељ Срба, који у расутом строју као стрељци стану на Турке пуцати, и у њиовом ји послу око правлења батерија узнемиривати, који Турке изазову, те пођу противу Срба, а Срби пуцајући стану шанцу редовно одступати, а Турци ји гонити, но кад Турци близу шанца опет дођу, Срби тад оспу плотунима ватру на Турке, и кад топ пукне, Срби излету на шанца и на Турке стану жестоку ватру просипати, но кад и други топ Србски пукне, који је био знак за коњицу, која груне Турцима косо за леђа, Турци се збуне, разбију, и у долину Савској страни одступе, и стану се искупљати и одмарати. Овај бој трајао је 4 до 5 сати. Кад тако Турци буду разбијени, било је превалило подне. Срби пешаци оду у шанац да ручају. Турци кад виде безбрижне Србе, прикраду се и изненадно јурну на разсуту Србску коњицу, претеку Војводу Луку хатлије, а Јаков намакне за времена у шанац. Лука се бранио докле је пуне пушке имао, па потегне за сабљу, али гајтан који је се око ње обвио био, немогне је извадити, у то један Турчин ухвати под њим коња за узду, други потегне сабљом по руци, а трећи по глави, вичући: 'овамо те браћо ово је наш душман!' Лука удари Турчина арбијом у чело, одскочи онако рањен, од коња, гди му и један рукав пробију и он срећно умакне у честу, и живот спасе. Кара-Ђорђе кад тај нападај Турака види, са неколико коњаника под Јаковом и са пешацима излети из шанца, те се ту наново крвави бој из пушака и топова отвори, гди погине Синан-Паша из Горажда, Капетан из Дервенте, и многе друге Турске поглавице као цвет Босне, бранећи заставе своје, изгину. Но кад их и њин најхрабрији Сераскер Кулин Капетан, који је за турбаном 7 челенака носио, погине, кога Тодор из Каона уби; клону Турци по све духом, и пред само вече око 6 сати разбију ји Срби, у долину стерају, и преко Добраве претерају. Који се тог вечера жалостни врате натраг Шабцу, и несмедну више са Србима у бој упуштати се.

(Турци после првог боја, у Кленку и Митровици у Срему господи и другима говорили су, да су они први дан пробали Србе, и нису хтели да на њи са силом ударе, него да виде сутра како ће ји све потрти а и до Смедерева гонити, за то се многа светина с оне стране Саве спрема Мишару искупи и на дрвеће се испену да боље видити могу. Срби су Сремски изгубили надежду да ће се Срби одржати моћи према грдној великој Турској сили, плакали су и молили су се Богу, клечећи за спасење душе њиове. Но кад виде да Срби Турке надбише, благодарили су Богу, певали, викали, скакали и капе у небо од радости бацали.)
Logged
Pages:  1 ... 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 [197] 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 ... 289   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.037 seconds with 22 queries.