PALUBA
February 01, 2023, 06:46:04 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 [199] 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 ... 310   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 518287 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2970 on: February 07, 2021, 08:23:31 pm »

Писмо Капетана Косте Јовановића, писато Митрополиту Стевану Стратимировићу. (О предаји Града Шабца.)

Ваша Екселенцia

Отъ Шабачкогъ садашнѣгъ догадьая непропущаю покорно Вашей Ещцселленцiи обявити.
1-во . У прошедши вторникъ 22-го оваго доће Милошъ Урошевичь и Мило, отъ великаго Георгiа послати војводе , съ нѣговмъ трыма момцима, изъ Варадина овамо у Кленакъ, и той данъ доће и Г-динъ Оберштеръ Oбућина изъ Митровице съ нѣговмъ Секретаромъ Iншпекторомъ на конакъ овамо, кой съ собомъ за излазакъ Паша и остали Tурака, отъ славне Генералкомманде нике писмене пунктове донесе.
2-го. У Среду другiй данъ затымъ прећоше 4 Паше и неколико Бегова изъ Шабца на старой скели овамо, гдису Турцы eданъ ньиовъ шаторъ преће разапели были, и у нѣга Паше и Бегови редомъ поседаше, затымъ доће и Сербска Господа, Яковъ, Лука и Стоянъ Чупићъ са николико ньиови момака, кои су на Чардаку Мишару изъ ньиова Логора овамо прешли, и на 5-тори коли, коясу отъ овуда за ньихъ нарећена была, на страру скелу доћоше; Г-динъ Оберштеръ, койе као великии Комесаръ и Предсѣдатель мира заклоченiя, уредбу слѣдующу постави: а) предъ Паше у шатор на едну дервену столицу седе, до нѣга тимъ начиномъ Г-динъ Маiоръ Голубичичъ, кои є онде на команди стаяо, и до нѣга опоменути секретаръ. б) Прочиташе Пашама одъ Генералкоманде послате пунктове потайно. Затимъ Миолоя, Якова, Луку и Стояна предъ шаторъ постави, кои с Пашама уговоръ зачеше. г) Солиманъ Паша заче овако говорити, ехъ Мiлое и Iакову, Вамiе Царъ допустiо и поклонiо Ваше прошенiе, да Вы са овом Рахiомъ нѣговомъ на овай начинъ владате – Ваше Скеле и сва дацiя остала Ваша да буде; Цару царево Мирию и Улеву да даете, али у каменитомъ Граду да остане єданъ Градскiй Войвода турскiй, єданъ Диздаръ и Кадiя и Tурака Шабчана колико Серби за добре Tурке изберу, да остану; а ми Паше и остали Турци имадемо заповесть, да идемо у Босну, и да насъ Ви съ миромъ преко Сербiе до Дрине и преко такове съ миромъ и здараво препратите. На кое Пашине пунктове Серби престадоше съ овимъ начином, да Tурцы све роблѣ, што у граду имаду на трагъ Сербомъ предаду, и на то Турци предстадоше, и рекоше окромъ оный душа, кои су турску веру примили, све натрагъ дати: єрбо рекоше Турци, нама вера не подноси, оне предати, кои турску веру приме. На то Серби престати нектеше, но да мораю све натраг вратити; на то Турци рекоше, хоћемо и такове предати, али да свакисе пита, куд кои воли, и на то Серби не престаше говорећи, ако су они Вами робови сами дошли потурчитисе, море бытъ; али ове што сте поватали, морате натрагъ вратити, и съ тымъ Tурци престадоше, и далѣ заключише: у дошасту Суботу жене и децу шабачки Tурака да овамо на ову страну пребаце, и на колима нашомъ страномъ до Раче да се допрате, и онамо преко Саве у Босну пребаце, а Паше и Турцы у онай исти данъ, да Градъ очисте и предаду, пакъ у Босну преко Дрине да се препрате. По томъ заключенiю за залоге разговоръ почеше: Г-динъ Оберщеръ, за сигурност єдне и друге стране докле Tурцы Дрину пређу, заусталя три сербске и три турске поглавице, и съ тимъ се уреди. Но за друге залоге, што Tурцы ишту съ собомъ до Дрине да поведу, и што Tурцы Cербомъ у логоръ за такове дати мораду, непогодише се, єрбо Паше ишту Проту, Чупича Стояна и Луке Лазаревића брата. На то Сеpби престадоше на тай начинъ, да Паше даду два Бега и Солеманъ Пашина Сына ньима у логоръ, ту Солеманъ Паша ньегова Сына нектe дати, но другаго отъ Турака дае. Нато Iаков каза, да и онъ Проте Турцима дати неможе, но другаго момка дае. На то се Г-динъ Обeрщеръ на Iакова разлюти, съ столице скочи, и све оданде разтера говорећи, нисам Вашъ магарац цѣли данъ овде седити и зебсти. Када то Tурцы видише, да се то чрезъ тога хоће да раскине, повикаше сви у гласъ: хоћемо Пашина Сына дати, али Г-динъ Оберщеръ нектесе више вратити. Но Пашама каза яћу Ваше жене и децу нашомъ страномъ у Босну препратити, а Вама са Сербiанцы що драго чините. При томъ случаю Яковъ отъ Г-дина Оберщeра многа неугодная и гнусная предъ Пашама отнесе, и тако се то раскиде.
3-о. У Четвртакъ уютру рано съ зоромъ отиде Милошъ и Милое, да се са Г-даромъ Гьоргьiомъ на Мишару састане, пакъ будући да є тай данъ Г-динъ Кара Гьоргьiе на оной страни съ Пашама мир везао и утвердiо, тако нiе могао овамо прећи, по ньима e писао, да е миръ съ Турцима совершiо, и сутра у Петакъ да на Мишарски чардакъ дођу, да се онде съ ньима састане.
4-о. У Петакъ по писму Г-дна Кара Гьоргьiе отиде опетъ Милошъ и Милое на Мишаръ и овай разговоръ имадоше, т. є. начинъ завезаногъ мира, како Турци у суботу изъ града излазили буду.
5-о. Данасъ у Суботу у 10 сати пре подне изидоше Турцы изъ града на полѣ са свимъ, и Сербомъ градъ предадоше, и у граду 9 топова и 9 сандука барута, едну кумбару и многая топовска и кумбарска танета у граду оставише; у 11 сати пре подне такогьеръ одоше турске жене и деца на 170 кола нашомъ страномъ у Митровицу и оданде далѣ у Босну. Сву богажiю Паша и остали Турака, кои су преко Сербiє на Дрину, и преко такове чрезъ Стояна Чупича и 15 момака отпраћени, есу на две лагье натоварене и нашомъ страномъ у Босну отпраћени. Отъ кои се лађи една съ богажiомъ и солю потопила и само една у Босну отиде. У 1  сатъ после подне съ добошима и свирала умаршира Г-дъ Гьоргьiа съ нѣеговом Армадомъ у Шабацъ, и квартиръ себи узе у онымъ новимъ Бегинимъ кућама, па какое у градъ ушао, 9 топова на бедени по два пута редомъ избацаше.
Отъ Турака нiе выше у граду, но Яничаръ Ага и еданъ Дисдаръ съ 10 Турака остао, и Г-дну Гьоргьiю све ключеве капiе хазну предадоше, и реченомъ Г-дну Гьоргьiю на поклонъ догьоше, говорећи: Г-дру Беже, мы се Вама молимо да се за насъ старашъ, да и мы живити можемо. На тое ихъ Г-динъ лепо примио, и сву слободу ньима обећао.
Уговоръ е Г-даръ Кара Георгие ючеръ у петакъ съ Пашама кодъ Думаче имао, 4 паше, т. є. Солиманъ, из Копля, Хасанъ-Паша Сребрничкiй, Ћаинбаша Травничкiй, и Али-Паша Зворничкiй изишли са 100 до 200 Турака, а Г-динъ Кара Гьоргьiе с нѣгови момци на оно горе опоменуто место састалисе, разговоръ имали и миръ завезали, и ту су Паше Георгiю две сребрене токе поклонили, говорећи: Вала Г-дне Беже, пропрати насъ с миромъ преко Дрине, а и у напредакъ нећемо твою любов, и познато прiятелство заборавити. Кафу пили заедно и упореду седили, и тако далѣ му Паше у той прилици говорили: Вала Г-дне Беже честити Царъ Вама Вашу молбу поклони, тако сада до Дрине, и како Београдскiй Пашалукъ держи, уредише по Граница, да терговина свуда слободно и мирно буде, да наши и Ваши терговци свуде мирно терговати могу, и то имъ є све обећао. Две робкинѣ, што су Турцы кодъ себе у граду имали, єсу ихъ предали.
Овде ће у граду Шабцу у Гарнизону остати 1000 люди подъ командомъ Войводе Луке Лазаревича.
До 4 и 5 дана, доклемъ Шабацъ у ред постави, одлази Г-динъ Кара Георгiе на градъ Соколъ, и Ужицу, да и тамо градове предаде, и уредбу у ньма постави.
Сву осталу войску, коя е савише, отпуща ко своимъ домовима. Я сам данасъ съ Г-диномъ Кара Георгiемъ говорiо, и ово ми све изуста потаино обзнани, съ коимъ себе Вашей Архпастырской милости святую десницу цѣлуюћи вручаю и єсамь

У Кленку 26. Iануара 1807.              Ваше Екселленцiи
                                                       покорниiй и понизнiй слуга
                                                       Константинъ Iоанновичь, пен. Капетанъ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2971 on: February 08, 2021, 09:57:49 am »

Кара-Ђорђе тог дана 26. Јануара, у 1 сат после подне, са војском, добошима и свиркама у Град уђе, гди пуцњавом из 9 Градски топа у два пута поздрављен буде. Кад је у Град Кара-Ђорђе улазио, заоставши Јаничар-Ага, са Диздаром и са 10 Турака ради предаје Града, сретну Кара-Ђорђа на Градској капији, поздраве га са овим речма: 'Господару Беже, ми се вама молимо, да се за нас стараш, да и ми живити можемо,' и преда му Градске кључеве на једном послужавнику застртом одозго са једним извезеним златом џеврeтом. Кара-Ђорђе ји прими лепо, и одговори, да ће се за њи старати. У Граду Срби нађу 9 топова, 1 кумбару, 9 сандука барута, и много топовске ђулади. Кара-Ђорђе се ту у Граду у новом Беговом конаку смести, а потом постави за Команданта Градског Попа-Луку са 1.000 људи, већу част војника одпусти кућама да своје кућевне послове приређују. А он, врати се у Београд, да заоставше Турке, и из дојњег Београдског Града сасвим очисти.
Како дође у Београд, у тајном заседању Совета, решено буде, да се сви Турци, и из дојњег Града очисте. Јаву Сулејман-Паши, да му се више недозвољава рана, него да он са свима Турцима из Града и из Србије одлази. Сулејман-Паша замоли, за слободан одлазак, преко Србије до Ниша; Срби му допусте, те 23. фебруара 1807 год. изиђе из Града, и са 200 Јаничара, с породицама њиовим, а под пратњом Срба, за у Ниш пође, гди у путу на неколико сати од Београда, најиђу на заседу, огорчени Срба, који на Турке нападну, и пратња у место да ји брани и она уз њи пристане, гди све Турке потуку, осим јединога Паше, који им се преда, те га жива до у Ниш испрате. Но како је по одласку Сулејман-Паше јошт много Турака у дојњем Граду са женама и децом заостало. Тај истији дан, и у Београду распламти се осветна сеча Срба над Турцима, којој освети и горкој разјарености Срба, ни саме Војводе, нити су смеле, нити могле, од тога Србе уздржати, и та сеча два је дана трајала, тражећи и убијајући сакривене Турке по кућама. И само они су поштеђени били, који су се обећали покрстити, тако исто и Турска сиротиња, жене и деца њиова, поштеђена су, које 7. Марта у Ниш под јаком обраном пошљу. Том приликом, по закључењу Советском, буду и сви Чивути и по неки од Цинцара, који су се са Турцима држали, из земље изгнани.
Срби у дојњем Граду нађу, на Бедемима до 50 Градски топова, много топовске и пешачке муниције, и друге војене спреме. Том приликом, и многи се Срба пљачком здраво обогате; а та иста пљачка, и то богатство, које је у Србске руке дошло, није опет никог другог било, него Србско, које су Турци од сиротиње раје по отимали.
Освојењем Београда и Шабца, готово све Србске земље, Београдског Пашалука осим Града Ужице и Сокола биле су од Дрине до Тимока, за ово 3 године ратовања Срба, очишћене од Турака; па шта више, и нека села у Нишким и Видинским Пашалуцима заузели су Срби били. И тако су те земље, које су од неколико стотина година, под Турским поданством биле, ослобођене.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2972 on: February 08, 2021, 10:13:52 am »

Докле су се Срби, нарочито са освојењем Градова занимали, водио је Наполеон I. рат с Прајском, почевши. 9. Октомвра 1806. год. па за 6 недеља, сво је краљевство Прајско покорио, и пут себи за у Русију отворио. Па бојећи се да Русија са Прајском у сајуз неступи, а и ради свог олакшања, у свом намерном предузећу рата противу Русије, наговори Порту преко свог посланика Генерали Себастијана, те она 24. Декемвра 1806 год. рат Русији објави. Па да би Турска боље у свом војеном послу противу Руса напредовати могла, саветује Порту, да са Србијом мир учини, и да сва Србска поднешена јој захтевања одобри, и да Србе склони да у сајуз са Портом ступе. Порта престане на то, и оправи новога посланика свог да закључи са Србима уговор мира.
Пре него што ће Турска дугим њеним премишљајућим узтезањем рат Русији објавити, гди су јошт раније били отношаји прекинути између Русије и Турске; знала је Русија да ће до рата доћи, па је се преправљала, и већ су њене војене трупе у месецу Нојемвру и Декемвру у Влашку и Молдавску ушле, и преправне стајале, па чим јој је Порта рат објавила, њене су предње трупе, одма и на Дунаву биле. Па кад Порта за раније, није се умела користити, да са Србијом мир закључи, и са те стране себе осигура, докле је није на то, али већ доцкан Француска дипломација упутила. Знала је се Русија Србијом користити, јербо добро је знала од какове велике користи Срби јој у рату бити могу. Па је јошт пре конца Нојемвра, послала у Србију повереника свога Капетана Угришића Требинског, званог иначе Беја-Илију Новокрештеног, који је умео Србе за Русију задобити, и испитати ји, шта им је најпотребније да имаду за ратавање. С којим Капетаном Кара-Ђорђе прво писмо напише главном војсковођи Руске војске у Влашкој, Генералу Михељсону, у ком писму између осталог означи; да су им најпотребнији новци, оружије, џебана и извечбани војници. У ком га писму за те три главне потребе моли, да му се одма пошљу, а и Капетан Новокрештени, да им се поврати ради изучавања војске. Усљед тога Михељсон, пошље Кара-Ђорђу 12.000 дуката за ратне потребе, и 11. Јануара ове 1807. год. пише Кара-Ђорђу, осталим Војводама и свему Србском Народу, између осталог и ово: 'Отоманска Порта, објавила је рат Русији, зато што се она стара о добру једноверних народа, што хоће да се приближи вама, наша драга браћо, по вери. Србски народ служи, за углед осталоме свету јуначким срцем, успламтелом Вером Хришћанском, и љубави према отачбини… Но ја немогу чинити распоред у обштој цели, јер незнам ни вашу снагу, ни намере, ни потребе ваше. Стога ми што скорије јавите, шта се догађа код вас; јавите ми колика је ваша снага, колика је и каква је, како је распоређена, и где се налази; јави те ми о ваших потребама; чим вас можемо подпомоћи; о вашим намерама, и где можемо имати поуздани саобраћај с вама. Па према томе, ја ћу удесити, моју радњу на обште добро. Ја мислим, да ће те после Београда имати са Видином посла. *)
А кад њим овладате, онда ће те моћи на вечита времена у тврдити самосталност и мир народа Србскога… Народ Србски, постаће достојанствен народ, коме ће бити зазор да плаћа данак Турцима; зар није боље, те новце употребити на војничке потребе народне, на ослобођење себе — од јарма.'

*) Овде је Михељсон напомињо Србима да на Видин ударају да би се с њима сојузијо и лакше у Бугарској са Турцима рат водио; а није замишљо да Србима сва Босна за вратом, и Арнаутска у грлу стоји; и да би за Србе штетно, а и немогуће било да отимајући Видин крв своју проливају.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2973 on: February 08, 2021, 10:22:28 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Лука Лазаревић.jpg (307.62 KB, 648x876 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2974 on: February 08, 2021, 10:45:02 am »

Тако Срби обнадеждени од Руса, ни су ништа друго ни мислити могли, него се Руса држати, с њима удружени противу Турака војевати, срећу и несрећу делити, и конечно се од Турског јарма ослободити.
Међу тим, приспје и Портин посланик из Цариграда у Смедерево, и стане се са Советом договарати о миру; обећавајући Србима, да ће Порта све поднете јој њиове услове одобрити, а и самосталност Срба признати, ако Срби у сојуз са Портом ступе, и ако јој 20.000 војника противу Руса даду. - Срби недаду Турском посланику одсечног свог одговора, изјасњавајући се, да нити ће се са једном, ни са другом страном држати, него ћеду за себе остати, ако Порта поднешена јој (у 1806. год.) Србске услове мира одобри; одуговлачили су преговоре, па одреде и тајно пошљу своје посланике у Влашку, главном војсковођи Руске војске, да с Русима сајуз углаве, и то: Петра Чардаклију, Аврама Лукића и Јеремију Гагића, која оду, и у Букурешту са Русима противу Турака сајуз уговоре; и кад се исти у Петроград пошље Цару Александру I. на потврђење, посланици вратә се у Србију и објаве Совету, да се Султану неповеравају, да ће им се од Русије свака помоћ дати, и да ће Русија помоћу оружја свога будућност среће Србске и независимост на вјек од Турака обезбедити; и да ће једног свога чиновника, по имену, Константина Родофиникина, Генерала, које га руководству Срби поверовати се могу, послати. Гди у првој половини Марта дође Руски курир, и објави долазак његов. Том приликом, Србски посланици, молили су Руског војсковођу Михељсона да им се пошље у Србију осим повереника Генерала Родофиникина, јошт неколико и Инџинирских официра, за поправљане тврдиња, једног топџиjског официра, за обучавање топџија, Рударски чиновника за копање руда, око 10.000 пушака и олова, у којима, велику оскудицу трпе, и да им се бар до 200.000 гроша даде да исплате народне дугове. Гди им Руси доцније и пошљу у Србију једног топџиjског и два Инџинирска Мајора.
Извештена буде Порта да су Срби наумили, или већ и уговорили сојуз са Русима; па по Татарину оправи заповест, који у Смедерево 17. Марта дође, и такову посланику свом Мухасил-Ефендији донесе. Да, ако се буду Срби дуже одрицали, заједно са Портом отечество своје бранити, да одма остави Србију. Портин посланик, знао је да се Срби држе, да су у праву да могу бити неутрални, но није знао известно, да су се међу Србима и Русима скончали тесни одношаји, па 19. Марта, у сакупљеном Совету, под преседничеством Кнеза Симе Марковића, објави налог високе Порте, и поиште одсечан одговор од Србског Совета. Говорио је, да ваља све предати забораву оно што је прошло, и ограничаво њиову зависност од Турске годишњим данком од 2.500 кеса. Кнез Сима, одговори сасма лаконически: 'Србија гледа насе, као сасвим самосталну земљу. Она, неће да плаћа никакав данак, и нигда неће да подигне оружије противу своји јединoвeрни сојузника.' — 'Ми одлазимо, рече посланик, ама гледајте, да из тога неизиђе кака несрећа.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2975 on: February 09, 2021, 09:10:58 am »

Портин посланик Мухасил-Ефенди, остави одма Смедерево, и што брже, врати се у Цариград. И тако Срби поставе се у непрјатељство са Портом, и судбину своју вежу за Русију и њену помоћ. Па опет, пошљу своја вишеречена три посланика у Букурешт, да очекају из Петрограда уговореног саjуза потврду. Па и нечекајући такову, које је тад споро ишло, због промене, у то време Министра инострани дела, за којег постављен беше пешачки Генерал Андрија Будберг, Срби су се стали за рат спремати.
Тако, устанак Србскји, који је досад противу Дахија и Крџалија управљен био, и тамо тежијо, да се под добрим условијама за самоуправу земље и народа под собственим законима и старешинама народним с Портом измире и под њеним врховним господарством остану, сад узме са свим други правац, и други карактер. Досад је све висило о Кара- Ђорђевом врату, све наредбе су од њега као Врховнога поглавара излазиле, старешине и Војводе од њега су зависиле, њему су одговарале, њега безусловно слушале. Сад сви Срби добију вишега господара. Руси су имали своје цјели, и своје околности, према којима су и своје наредбе удешавали. Цели чисто Србске потиснуте су биле у други и подчињени ред. Сви су већ сад од Русије зависили, од ње одобрења, од ње похвале и награде очекивати, од ње и одлчија добијати. Тим је одсад положај Кара-Ђорђа као управитеља и заповедника земље и народа све тежи постајао, тим се раздор између старешина подрањивао, партаје се рађале, и упливом Руски повереника уважење Кара-Ђорђева управителства обеснажавало. Из потреба Руских извирале су наредбе и за Србе, а потребама Србским нису свагда одговарале наредбе за Русе; јер је у сојузу овоме, Русија била цел, а Србија средство или оруђе. Јели Русија требала или имала рат, мoрала је и Србија у рату бити, јели мир, морала је и Србија у миру бити. Једном речју, у сојузу Руско-Србском противу Турака, Русију су руководили разлози, призрења и околности државе Руске, којима је условљена морала бити будућност Србска, као што је и била, почем су опасна обстојателства Русије 1812. године ради измирења с Портом најпосле морала Србију на жертву принети.
Кад посланик Портин Мухасил-Ефенди из Смедерева у Цариград дође, и донесе одговор Србског Совета; наместник Великог Beзиpa Кајмакам Паша, сакупи 29. Априла министарски Савет који реши: да се са Србима најжешће посупи, да се сече и старо и младо, и мужко и женско, што год је се Србином назвало, или да се тера у робље. По овом закључењу Дивана, пошљу се у све погрничне пашалуке око Србије татари, са заповешћу да се сви листом оружају противу Србије, а нарочито, на Паше: од Травника, Видина, Ниша и Солуна, и Мухтар-Паши од Јањине, буде заповеђено да са 6.000 Албанеза против Срба пође. Но сва ова предузећа и наређења небуду у свему извршена, породившом се буном Jаничара, у којој Султан-Селим III. изгуби престол, а Мустафа IV. стриц његов, 29. маја 1807. на престол ступи. Овога опет Паша од Рушчука 13. Јуна са престола отера, и Махмуд II. дође на престол.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2976 on: February 09, 2021, 09:19:14 am »

Једна част Турске војске, која се под Ибраим-Папшом код Софије и Филипоља скупљала, крене се противу Срба; а на Дрини се већ било скупило до 16.000 Бошњака у намери Србе до последњег, или побити или заробити. Но Кара-Ђорђе се изодавна тому надао, па се и приправио. Војена сила Србска состојала се из 50.000 пешака, 12.000 коњаника и 2.000 топџија. Између Чернеца и Калафта до Дунава дошло је 10.000 Руса под командом Генерала Исаијева, и већ је Руски Полковник Никић настојо, да се са Србима соједини.
Кара-Ђорђе подкрепи војинство код Ћипровца са 12.000 Срба, куда је нагнуо Ибраим-Паша са војинством. А на Дрини са 8.000 људи. Гди је Јаков Ненадовић, са Луком и Чупићем, од после предаје Града Шабачког јошт од Фебруара месеца због Мехмед-Капетана-Видајића, који је преко уговора (од 1804. године за Јадар и Рађевину из 7 точака са Јаковом закљученог, да Босанску војску кроз те пределе из Босне непушта); Асан-Пашу са војском за на Шабац у Лозницу пустио, крваве бојеве са Турцима особито на Лозници имо, и које је све из ти места у Босну преко Дрине претеро.
Кара-Ђорђе после тог пође к Ужици, и из Бруснице 2. Априла пише Јакову те пређе Дрину један одељак Србске војске под управом Стојана Чупића и обседне тврдињу Зворник, а доле више Раче пређе Јаков са главном војском од 12.000 људи. Остави Чупића да у обсади држи Зворник, а он нагне к Сарајеву. Турци су истина имали 16.000 војника, али на Дрини које куд подељени, и због обсаде Зворника, увиде опасност која им је и самом Сарајеву претила, пак у очајање дођу. Тад Хасан-Паша обрати се Француском Маршалу Мармонту, који је се у Далмацији око Дубровника са војском налазио, за помоћ. Француски Маршал Мармонт, прозвати Кнез од Рагузе, науми Сарајевске Турке од оте опасности која им грози, ослободити. Јаков о том извести Совет, који пошље свога посланика Мармонту, и умоли га, да од те намере одустане, јербо Срби само за своју слободу војују, за која начела и Француска се бори. Мармонт молбу Србског посланика неуважи. Него пошље 3.500 Француза са 72 инжинерска официра, и са 12 топова преко Травника к Сарајеву, гди су се Турци за одбрану скупили били, и тако Турака са Французима свега 20.000 људи износило је. Хасан-Паша сад 20. Маја крене се противу Срба. Јаков као невичан прослављеним у боју Французима, промени операциону линију и остави пут који је узео био Сарајеву и у дубину 6 сати био ушо, па са главном војском својом врати се, и оде левим брегом Дрине к Рамњи, и утврди се обкопи, да ту дочека Хасан-Пашу са главном силом његовом саједињеном са Французима, да се опроба у боју, са истима. А један одељак војске пошље преко Дрине у Србију да брани прелаз Турака, ако би га Турци прошли и на њега ударили неби.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2977 on: February 09, 2021, 09:34:46 am »

Кад Јаков у Равњу добре шанчеве по гради, ипак изиђе напред Хасан-Паши у сусрет, почем у подигнутим шанчевима за обрану довољан број људи остави. 24. Маја сукоби се Јаков са авангардом непријатељском гди је до 1. Јуна пушкарајући се шанчевима одступао; 5. Јуна упусти се у отвореном пољу у бој пред вече, но кад види, да би надбијен био, повуче се у обкопе. 6. Јуна удари непријатељ на Јакова у обкопу, но буде одбијен, од 7. до 13. Јуна било је чаркања; 14. са сванућем навали непријатељ, из планина са свију страна к обкопима; са обе стране борило се храбро, непријатеъ двапут буде узбијен; гди 200 Турака погине, 7 Француски тобџија Срби заробе и задобију 4 Турска и 2 Француска топа; *) непријатељ после подне и по трећи пут на Србе удари, но ипак сузбијен буде.
Види Јаков да против надмоћнијег непријатеља одржати се неможе, па увече у највећој тишини напусти шанчеве, **) и тог дана, у највећем реду без икакове штете повуче се левом обалом на дојњу Дрину, и сутра дан 15. око 10 сати пре подне стигне сва Србска војска и превезе се у Србију на десну обалу Дрине. Непријатељ, како је опазио, да су Срби напустили шанчеве, пође устoпце за њима, па и он на Црној бари намести сплавове и скеле, пређе Дрину удари на Србске предстраже и до Лешњице отера ји, гди га ту 6 оделења Србске пешачке војске бројем од 4.800 људи, задржи; 16. изјутра нападне непријатељ опет на обкопате Србе у Лешњици, који принуђени буду у Цер планину повући се; заштита Шабачка од 3.000 људи под командом Војводе Луке, затвори се у Град и о обрани мислити почне. Но Јаков Ненадовић знајући да непријатељ намерава прво Ужице у обсади стојеће ослободити; пише Војводи Луки да одвоји од одбране Шабачке и да подкрепи војску у Китогу, и да се добро одупру ако би непријатељ узбијен био и Шабцу пошо. А Стаматовићу пише да му час пре са коњаницима од Ужице дође. 18. Јуна крену се непријатељски одељци са 3 топа управо к Ужици; на њи нападну четири оделења Србска, и сузбију ји натраг до Црне баре. 19. нагну опет, но врате се са великом штетом натраг. 24. стигне и Војвода Стаматовић са 6 коњички одељака од 1.500 људи. Јаков сад распореди сву војску, и определи 26. Јуни за главну битку. Ноћу између 25. и 26. пошље Марка Катића са 4.000 људи, који се тајно Дрини провуче, и нападне на Турске при скелама и лађама страже, и све ји до једног изсече, а скеле уништи, и онда се прикрије са војском у обкопе и честе според Дрине, и тим буде повратак непријатељу преко Дрине одсечен; 26. Јуна како сване, Јаков са 7 своји одељака јурне на Лешњичке обкопе, које су Турци заузели били и из исти ји избаци и к Дрини потера, у то стигне и Лука из Китога и потерају силно непријатеља к Дрини, који бегати стане, тад испадне из заседа прикривени Катић, а с бока, Стаматовић са коњаницима, гди непријатељ буде у највећи неред доведен, нагне преко Дрине на 50 скела, које су им на Јањине послате превозити се, и бранити, но како је ови превоза за толику војску мало било, многи који су и пливати знали и на Дрину нагазили, давили су се, а неки и препливали су. Овде Катић и Стаматовић са коњаницима поред Дрине јурећи ји учинили су највеће крвопролитије на непријатељу и највише су ји они потукли. Срба 910 мртви падне, а Турака и Француза више од 5.000 из међу који нађе се, 5 Турски капетана, 1 Француски официр и 3 Француске топџије. Срби задобију много пушака, топова, барјака, разне муниције, марве, ране, и од хаљина свучени се мртви људски телеса до 10.000 гроша.

*) од ова 2 топа које је Јаков задобио од Француза, био је један негдашњег Пољског Краљевства, на ком је испупчен Грб Пољски био, са надписом около Грба: 'Пољског Краљевства' и које је године изливен стајало је. Он је врло лепо изшаран и извајан био, и он је од некуд у Француске руке, а потом у Србске пао, па и после пропасти Србске, кога су Срби били у земљу негди закопали осто је ипак Србски. И тај топ имо је судбину, да га је покојни Кнез Мијаило у 1864. год. прелијо и од истог метала медаље за светковину 50. годишњу пoгрaдио, и заслуженицима од 1815. год. као трећег Србског устанка на Турке пораздаво. Топ је био од 6 ф. калибра и Срби звали су га Пољаком, тај топ имо је велику знаменитост, он је, кад је Вучић противу Кнеза Милоша са својом партијом, а доцније и противу Кнеза Михаила 1842. год. на Жабарима ватру своју из себе бљуво, био је заглављиван, и одглављиван, и свашта је од њега било.

**) Пре него што ће Јаков шанцеве у Равњу напустити, дао је на више места ватру наложити да завара непријатеља, и тако испод наложени ватра мирно изиђе ноћу из шанца, да га Турци и не спазе, одступи Дрини и у Србију срећно пређе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2978 on: February 10, 2021, 09:39:00 am »

Кара-Ђорђе, као што је из Бруснице 2. Априла Јакову писао да Дрину пређе, имоје намеру да на Ужице нападне и освоји, а потом на Вишеграду у Босну да упадне; запали је и са Јаковом да се соједини. Но добије извешће, да од Ниша од Ибраим-Паше, и од Тимока опасност Србима прети; одустане од те намере, па појури на Југо-Исток, како дође пред Ниш, гди је Младен Миловановић са војском у обкопи стајао, стане нападати на Турке, које разбије, и у почетку Маја Ниш обседне. Па после тог, Кара-Ђорђе остави Младена код Ниша, и оде низ Тимок и соједини своје војинство са Миленковим и 31. Маја освоји на јуриш и утврђену варош Неготин а после и велики Остров на Дунаву, и тим, за сојединење са Русима пут отвори. Но у то време Полковник Никић, који је преправан био, да се са Србина соједини добије изненадно од Генерала Исаијева заповест, те се са војском од Дунава к Римнику повуче, зато што су Турци на дојњем Дунаву у малу Влашку прешли. Кара-Ђорђу и Србима тај поступак Руса врло немијо и неугодан буде. Па из потребе нареди; те се Острово и други положаји у Бугарској напусте, а на Штубику у шанцеве, код Mиленка и Добрњца сва се војска скупи за одбрану против Мула-Паше Видинског, Гушанца, и Карафејзе, који су под собом 40.000 Турака имали.
Утом Генерал Милорадовић 1. Јуна продре до Обелистрије, и војску Турску разбије, а Турци из мале Влашке гоњени, брже боље врате се к Дунаву и сместе се у Остров. Кара-Ђорђа та победа Генерала Милорадовића над Турцима обрадује, па нареди те Срби опет напуштене положаје без по муке заузму.
Кад Генерал Милорадовић Турску војску разбије, и из мале Влашке за Дунав отера; тад Генерал Исаијев 7. Јуна, са 2.000 Руса из Олонецког полка пређе преко Дунава у Србију, и саједни се са Србском војском, коју сам Кара-Ђорђе дочека; од које једна част оде Нишу, кога је Младен у обсади држо. 9. Јуна пређу 2 Руска Генерала, 18 штабс и жени официра са више топџија, од који неки тако оду Нишу. А, са прочом свом заоставшом војском официрима и Генералом Исајијевом оде Кара-Ђорђе Миленку у Штубик, који баш у то време кад је највише Миленко помоћ требово дођу, јербо је у врло страдателној обсади био. Ове су Србе, Турци са седам страна обколили, и 7 шанчева поградили били, гди су ји у муаселу 6 недеља држали, тако да напоследку Срби нису имали шта ни да једу ни воде да пију, јербо су им Турци воду од прокопа одвратили. А за рану у место леба имали су по 80 драма дневно суве пшенице на једног човека.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2979 on: February 10, 2021, 09:45:55 am »

19. Јуна узору на Малајници сајужени Руси са Србима изненада jурну на Турске шанчеве, из који први шанчева Турке избију, и Миленка обсаде ослободе, па онда сложио на Турке ударе, гди се жестока и дуга борба отвори, но Турци ако су се и храбро борили буду из свију шанчева Малајнички избачении, и потом конечно разбијени и у бегство обраћени. 5.000 мртви Турака на бојишту остане, Мула-Паша буде рањен гди једва у Видин на једној брзој Влашкој бедевији утече и спасе се. Прича се да је овом приликом Ајдук Вељко кад је Турска војска разбијена, бегајућег Мула-Пашу гонио до самог Видина, и Видинског Града капију сабљом засекао спомена ради!
Срби за добију 4 топа од који два велика, многу муницију 11 барјака, војену касу са новцима, много коња и Арапски хатова са богатом опремом и много други које какови ствари. А Срба и Руса које рањени које жртви само 400 буде. Срба у овој славној битки заједно са Русима није више било, него 7 до 8.000 људи са више Војвода; противу силе Турске од 40.000 људи! Кара-Ђорђе је после ове битке све војнике из Олонецког полка звао 'својом браћом'. Заволио ји је, и свакад доцније, кад би се нашао где са Русима, он би питао: 'Немали ту ко од моје браће.'
Кад Кара-Ђорђе Турску Видинску војску разбије, и види да су ти Крајеви од Видина и на Југу од Ниша неко време од Турака осигурани, остави ту Русе и Миленка са војском, узме уза се неколико момака и појури на западну границу, противу Босанске војске, дође у Тополу; гди разуме да је Јаков за то време срећно 26. Јуна на Дрини Хасан-Пашу са Французима разбио и преко Дрине претеро, те и тај крај од Турака осигуро. Онда Кара-Ђорђе пише Јакову да са 3.000 војника к Ужици иде, а он узме Шумаднице са неколико већи топова и под Ужице дође, у ком су Турци по уговореном са Јаковом миру од 20. Јула 1805 год. у Граду заостали, да и одатле Турке истера, за које је намеру имо јошт после заузећа Београда и Шабца да то учини, као што је напред 2. Априла ове године из Бруснице Јакову и писао. Hо због наваливше Турске војске на Милека на Тимок и од Ниша, није могао то раније учинити, него је Град Ужице у појачој обсади једнако држо, гди су се Срби са Турцима почешће тукли. Сад дође ред и на Град Ужице да га освоји. Како дође к Ужици распореди војиску, и прво јуришом на Забучју по више Града, по кратком али с обе стране храбром боју освоји шанчеве које су Турци поградили били, и у исте своје топове понамешта, па потом оспе жестоку ватру из топова на Град бацати, и кад у Граду многе куће попали и зидове поруши. Турци премда су се очајнички бранили, увиде своју пропаст, па понуде Кара-Ђорђу предају Града; коју Кара-Ђорђе, без услова прими. Турци 29. Јуна положе своје оружије, и у Босну испраћени буду. И тако Кара-Ђорђе на Петровдан предпоследњи дан месеца Јуна Град Ужице, око кога су се многи бојеви били и многа крв Србска пролила узме; гди Срба 70 а Турака 250 мртви падне; у ком нађе, више топова муниције и друге војене cпpeмe.

(Ужице први пут узео је Војвода Јаков Ненадовић с војском 20. Јула 1805. год. на св. Илију. Турке Дахиске у Босну протеро, а са осталим названим Царским Турцима уговорио да остану у граду и мирно да живе. Но они доцније тај уговор наруше многе Србе изсеку и околна села похарају, па се у Град затворе. Кара-Ђорђе тад нареди те се Ужице са војском обсади, гди Турци у дугој обсади остану и неијмајући шта да једу скапавали су од глади; плаћали су за једну оку брашна по 12 гроша, за оку меда 20, за оку меса коњског 2 и за оку соли по 5 гроша. И у такој чемерној обсади надајући се да ће им помоћ доћи нису се хтели Србима предати. Има неки Историка који нејасно о другом заузећу Ужица кажу, да је Кара-Ђорђе Ужице завојево пред Петровдан. Но Радовановић у Историји 'Војне Срба са Турцима' на стр. 9 вели: да је баш на сам дан Петровдан 29. Јуна. И ово је вероватније, по томе, што Јаков 26. Јуна разбивши Хасан-Пашу на Дрини, по заповести Кара-Ђорђа отишо је с војском к Ужици и бој био. Дакле требало му је бар два дана до Ужице да путује.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2980 on: February 11, 2021, 09:45:07 am »

По освојењу Ужица Јаков Ненадовић са војском врати се опет на Дрину, а Кара-Ђорђе остави у Граду посаду, па оде у Тополу. Гди је тад и повереник Руски Државни Саветник Генерал Константин Родофиникин, родом Грк, у Београд 29. Јуна приспео, кога је Младен Миловановић као Преседник Совета, по Саветском закључењу, у име Савета са пуцњавом Градски топова дочекао и потом га у најбољу за њега у Београду одређену намештену, и с раном приуготовљену кућу сместио; којим пријемом био је врло задовољан, па како је Родофиникин од Руског Двора два писма са 5.000 дуката донео, од који једно за Кара-Ђорђа, а друго за Совет. Тако он оде у Тополу, и пошље свога толмача такође Грка који је оденут био у онако pyo, као што су у то време носили Цариградски Грци, момци Бољара Влашки, и Крџалије; да јави Кара-Ђорђу за долазак његов за у посету.
Кад Кара-Ђорђе види тога Грка немило му буде, и кад Грк оде, около стојећим рекне: 'Које куде ми оваке људе терамо из Србије.' Но опет Родофиникина као Руског Генерала, прими врло добро, који Кара-Ђорђу преда писмо и испоруку; пак онда оде у Смедерево, и тамо од Совета врло добро примљен буде, а затим дође и Кара-Ђорђе. Родофиникин Совету преда писмо, које је означено било: 'Почитајемо му Совету народа Cлавјано-Сербскога.' У писму беше казано: да је Родофиникину 'испоручено да разбере за све невоље, које тиште Србски народ, да измисли начин како би било по најкористније, за сложну радњу војске његовога Царскога величества и Србске војске; да вам помогне да образујете склоп ваше управе, коју ви желите за добро народно, и свиме тим да вам наијасније докаже како вас заштићује велики Владар целе Русије.' А, тајну наставу имао је Родофиникин да сазна о стању све Србске земље, и да обећа Србима, да Руски Цар, 'неће оставити никако могућа средства, да им помогне; само кад се у њих увери, да се они у свима својим радњама и правцима неће никако клонити од тога, већ да ће се саображавати са корацима Руске Царевине, који као што цео свет зна, иду на то, да подигну обште добро.' Но Родофиникин и ако је био Грк, и Срби, ако су на Грке мрзили, због претераног лукавства њиовог, и њиове себичности, опет као Царског посланика и повереника, лепо су га и срдачно предусретали и слушали, имали су пуну надежду, да ће се у саjузу са силном Русијом, а по обећању Руског цара, варварства Турског за свагда ослободити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2981 on: February 11, 2021, 09:56:42 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Константин Родофиникин.jpg (129.24 KB, 548x696 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2982 on: February 11, 2021, 10:17:59 am »

Кара-Ђорђе, договорно са Советом, радио је све онако, како ји је великомоћног цара посланик Родофиникин упућиво, имајући тврду веру и поуздање у Русију, Руског цара, и у Руску војску, која их је читав низ победа над Турцима обећавала; и тако по упутству Родофиникина и главног војсковође у Влашкој, управе и пошљу на исток спрама Видину и Бугарској граници сву готово своју војску, која је тај износила из 46.000 пешака 6.000 коњаника и 1.500 топџија гди је Руса само 5.000 придошло било. За показати истинску помоћ својим сајузницима; негледећи Срби на своје собствене користи, које би имали на западној Дринској граници, гди би могли у Босни, утичући на Србе Босанске границе своје ширити. Но и на источној граници сајужена војска развијањем за нападај није никакова успеха имала.
Наполеон после многи и за њега срећни над Прајзима одржани победа, код Јене и Ауерштета, разорења Еуфрата, прелазка свога преко Елбе и улазка у Постдам и Берлин, принуди Фридриха Вилхелма Краља Прајског, те му половину земаља своји уступи, и мир у Тилзиту 7. и 9. Јуна ове 1807. год. учини. У почетку Јула Кнез Волхонски донесе у главни Руски логор пред Исмајлом вест о закљyчењу овога мира. По којима условима морала је и Турска са Русијом у примирије ступити. На скоро тај глас пукне и по целој Србији. Ибраим-Паша предложи, за све границе примирије, и обуставу војне, које буде у Каменици од Кара-Ђорђа и Генерала Исаијева примљено и са Ибраим-Пашом подписато. Потом главног примирења ради Халиб-Ефенди, Генерал Сергија Лашкарев, Француски Полковник Гиљомино као Пуномоћници у Граду Слободзеји (Собожја) састану се, уговоре премирије, и подпишу, а оставе да други пуномоћници подпуни мир закључе. У томе главном уговору беше само поменуто, да се прекида бој на источној граници Србије; но о јужним и западним границама Србије неспомену ни речи.
Порта мрзећи на Србе, и користећи се тим неподпуним закључењем и за све границе Србије миром. Одреди велики Везир да се војинство против Србије умножи врховно повелителство на место Ибраим-Паше, који је због горњег са Кара-Ђорђем чињеног примирја збачен, предa сe Хуршид-Паши, који код Ниша 55.000 Турака сакупи и 2. Августа на Србе и Русе код Ћипровца и Провалије удари, и потисне ји гди се једва код Алексинца зауставе; но ту сузбију Турке натраг. Сојузници у том боју, које мртви, које рањени имали су 3.000 људи. Кара-Ђорђе ни помислити није могао, да Руси као сојузници неће и за Србију премирије углавити, пак сад, кад види шта је; договори се са Родофиникином, који покуша, код Хуршид-Паше да се и за Србију примирије склопи, но небуде успеха.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2983 on: February 11, 2021, 11:36:30 am »

Врло је важно и по све значајно, овде напоменути, што баш после закљученог за себног између Руса и Турака примирија, гди о Србији ништа ни речи у закључењу мира споменуто није, и гди је се Србија изненадно у највећој нужди притесњена силом Турском налазила, и баш у то време, пре него што ће Руска војска Србију напустити; 27. Јула дође у Србију руски полковник Маркиз Паулучи, и код Неготине углави са Кара-Ђорђем уговор, по ком Срби подпадају под Руску заштиту и себе подвргавају сваком уређењу и склопу Државном Цара Александра I. који уговор подпише Кара-Ђорђе, Војвода Миленко Стојковић и члан Савета - Јеремија Гагић. И тако ти себе сасвих повере Руском Цару, и стану под заштиту његову. Но тако је тим уговором Кара-Ђорђе себе, и своје, првенство власти, као и сам у независност Србије, у корист Србског народа под заштиту Руску ставио; да би се само Србски народ од Турског ига ослободио; опет неби ништа. Јер у то доба, кад је највећа опасност Србима од Турака грозила; сва Руска војска која је под Исаијевом Генералом у Србији била, негледајући на толико поверење од стране Срба упркос и против погодбе уговора врати се у Влашку, а Срби сами себи остављени буду.
Но сад јошт и већа опасност за Србију наступи, што Руси очисте, и Острово на Дунаву код Праова и к Дњестру одступе, по средством ког су Острова, Срби у свези са Руском војском стајали. Па и то је јошт цвеће било, но Лашкаров допусти Турцима, да са Влашком и и Молдавском тргују, и под тим изговором; Турска војничка флота искрсне на Дунаву спрама Србије, и пресече сообраштај Срба са Влашком страном. Тај поступак Руса, Србе у највећу забуну доведе. Југовић по налогу Совета пише у главни Руски стан писмо; у ком изложи какова опасност Србима прети, што нису Руси и Србе у примирје узели, и што Руска војска Србију напусти. Молио је да ако се ништа друго учинити неможе, да се и за Србију примирије склопи, а оно бар, да у Београд 'yтeшително' писмо пошљу. Родофиникин, и он је писао и казо: 'Ако што скорије Срби небуду умирени, они ће, без сумње пасти у очајање и на све ће прегнути.'
Народ није ништа ни знао, о закључењу примирја Руског са Турцима, па управо није знао ни зашто Руси тако одма одоше, и саме Србе оставише, да се противу Турака боре, па је мислио, и сумњичио, да су Руси из Србије отишли каковим поводом своји Војвода и старешина, па је негодовао и управо викао противу исти. Народ мислио је и то; да га Војводе варају о правој помоћи и сојузу с Русима, кад они само дођоше у две битке бише па одма и одоше; као што је народ велику радост имо у долазак Руса, тако је неизмерно велику жалост имо када га Руси изненадно оставише. Неке Војводе, увиђајући, да је незадовољство у земљи, рекоше Кара-Ђорђу, да је преко потребно, да се сазове скупштина и да се народ утиша. Коју Кара-Ђорђе и сазове. На скупштини искрсну питање под чијом заштитом Срби да остану под Руском или Турском? Договор је био кратак. Кара-Ђорђе се обрну сакупљеном народу са оваким речма: 'Ну ето: тражисте скупштину, она је се ево скупила; говорите шта хоћете?' Тада изиђе из гомиле један стари кмет, и одпочне скупштини оваку причу: 'Један газда имао је стадо оваца, и једног чобанина. Кад иcтера овце у поље, нападну на њи вуци и многе покољу, тако да чобанини дотера кући много мање оваца, но што је отеро у поље. Сутpa дaн, понови се то исто. Трећи дан оста јошт само неколико стари оваца, тако, да најзад дође ред и на јагањце. Кад би јошт потрајало, то би и са јагањцима било оно исто, што и са овцама. Баш иcто је тако и с нама; ми смо се завадили са Турцима, изађосмо први пут противу њи, и изгубисмо многе; изађосмо други пут; и опет изгубисмо многе; скоро ће ред доћи и на децу. Ми признајемо тебе за старешину и господара; мисмо ти покорни и слушамо те. Но и ти ниси Цар, и ми би хтели да знамо, које наш Цар; јер ми изгибосмо, а Руса ни од корова.' Кад то рече стари кмет, умаче, опет у гомилу. Кара-Ђорђе кад то саслуша, запита 'које то био? одакле је ?' Неби одговора. Тада Кара-Ђорђе рече: 'Ви мислите да су Цареви као раци у торби, и да их можемо просути пред вас, а ви да бираше кога вам је воља. Ево вам које куде, два Цара: један у Цариграду, други у Петрограду, бирајте кога хоћете.' Народ се у тиша и разиђе, недавши гласа за Султана. Народ је јошт од пропасти Косовске навикао да има себи Цара за господара, па ма такови и тиранин био, он је мислио, да му је Бог одредио да Цара имати мора, а на мањег владара њему је тешко научити се било, па ма да му је овај највеће добро чинио, он опет мислио је, да повр' тог, опет треба да му је господар Цар.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 988



« Reply #2984 on: February 12, 2021, 08:39:35 am »

Докле су се Срби очајно спремали за одпор Турака, и докле је Русија водила са Турском преговоре, о конечном закључењу мира. Порта негледећи ни нашто, опет наново изда заповест на све Паше и Бегове, да се спремају и на Србе ударе. 8. Октомвра скупи Хасан-Паша војнство на Буцави а 10. у 6 сати у јутру преко реке пређе. Срби се повуку к Ужици натраг. Турци пођу у стопце за њима, но кад се близу тврдињи прикуче Срби са сви страна 15. Октомвра нападну на Турке и конечно ји поразе. Овим поражајем Турака, охрабрени Срби пређу Дрину и упуте се по други пут Сарајеву. Но на заповест Совета врате се из Босне и поставе се на граници у одбранителни положај; а тако и Турци зауставе свуд по целој граници Србије непријатељства противу Срба, па и они, поставе се у дефензиву, и пошљу у Београд своје посланике да чине преговоре са Србима.
13. Нојемвра дође у Престолницу Србије Митрополит Аксентије и Видинлија Поповић, који знадијаше Србски, Грчки, и Немачки, са писмама Кара-Ђорђу, Митрополиту Леонтју, и свему Србско му народу. Њима је било поручено, да склоне Србе на покорност, обећавајући бацити у заборав све штоје било, и да допуштају Србима, да могу свој унутрашњи склоп уредити онако, како сами хоће. Највише ваљалоје да се побрину о томе, да Срби пошљу своје посланике у Цариград.
Митрополит Аксентије родом Грк настани се код Митрополита Леонтија Грка, и Грк Родофиникин, заповеди Грку Леонтију, да непушта своме госту никога осим они лица, која су већ позната са свога 'благонамеренија.'
Кара-Ђорђе сазове Војводе и народну Скупштину у Београд; и Родофиникин беше позват да суделује у преговорима. Но сама Руска дипломација, није могла дејствовати одсудно у то доба. Она је стајала под силним упливом Француске дипломације, она није имала сталних убеђења, што се тиче онога положаја, који мора у будуће заузети Србија. Све што је Родофиникин могао радити, то је — да советује Србе да буду умерени! Преговори се протегну до 21. Нојемвра, и најзад беше одлучено; да се Турским посланицима овако одговори: 'Са признањем примају Срби понуду Султанову, и готови су да се користе његовом милошћу, но желе, да ради веће сталности, нуђена им обећања, имају за јемце Руског цара, који с њима једну веру верује и Француског цара као посредника између Русије и Порте.' Би решено јошт, да се пошљу посланици у Цариград; Францускоме посланику Себастијану, и Кнезу Прозоровскоме у Јашу. Уз то Кара-Ђорђе, посла са Митрополитом Аксентијем писмо Цариградском Патријарху. Писмо то беше написато доста умереним изразима; испрва се описиваху патње Срба, од Дахија, за тим како су они вазда спремни за бој, и најзад поверење Рускоме и Француcкoме Цару. Писмо то било је написато под утицајем Родофиникина. Руска је дипломатија ликовала, кад виде да се одлука Србска подпуно подудара са њеним жељама, а оно јемствовање, што Срби захтеваху, беше за Русију веома користно, а Наполеону није било противно. Као што су опуномоћени посланици Портини, овде врло угодна, и врло пробитачна гореозначена условија за коначно мир Србима нудили, Срби, не, што несу умели, и што нису увиђавни били, да се том понудом користе, него нису хтели да се од Русије одључе, а нарочито утицајем повереника Руског Родофиникина, који је више користи за Русију него за Србију пред очима имо. А Срби за неувредити ниучем Русију, као своју сајузницу, негледајући и нато што ји Руси у примирије при уговору са Турцима узели нису, опет све су оно чинили како ји је Родофиникин советовао. И тако уместо да са Турским посланицима коначни и врло проботачни мир, за Србију у главе, и једанпут смире се. Они само обашка, за све границе Србије до 20. Априла наступајуће 1808. године примирије учине; које после тог и на даље на неопредлено време продужено буде.
Како сад мир по свима границама Србије наступи, Кара-Ђорђе нераспусти сазвату народну Скупштину, него се са старешинама и народом постара, о установама земаљским за народ полезним, и о установлењу постојаног правленија; и тако до 20. Декемвра ове 1807. год. под председателством Кара-Ђорђа советујући се установе сљедујући за Србију устав:
1. Србија се на 12 округа дели.
2. Совет полаже своју столицу у Београду и назива се 'Сенат'.
3. У Београду и у већима Варошима постављају се градски поглавари, а по селима Кнезови.
4. Таково званије само они људи получити могу, који су већ у рату служили и који писати и читати знаду.
5. На изображење житеља Србије, да се највеће попеченије обрати.
6. Коншкрипција да се уведе. Свак и за оружије способан Србин јест војник.
7. Кои дјејствително на оружје позвани буду, да унапредак оружије носе.
8. Страни да у Србији немогу куће куповати, и друге непокретности.
9. Да се устројеније Молдавије и Валахије са Србијом соглашава, и да се усвоји; и да се земља Руској заштити подвргне.
На овој Скупштини изберу посланике Павла Поповића Советника, Јанићија Ђурића писара, и Јована Југовића, и прате у главни квартир Руски к Главнокомандујућем Књазу Прозоровском у Јаш, а од њега да иду у Петроград Цару Александру и препоруче народ Србски његовој Царској милости. Потом попуне Сенат са неким новим члановима тако, да из сваког округа буде по један као представник народа, а Младен Миловановић остане као председник Сената. И онда Совет посили устава буде на концу овог месеца Декемвра ове 1807. год. из Смедерева у Београд премештен.
« Last Edit: February 12, 2021, 08:45:56 am by JASON » Logged
Pages:  1 ... 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 [199] 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 ... 310   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.058 seconds with 22 queries.