Српске буне

[JASON]

Вучићевци би у његову одбрану рекли да су неке од тих мера биле неизбежне. Држао је он, да је нужно било, да заплаши свет а нарочито Шапчане, који су били присталце Обреновића, како би их у подобним приликама научио памети, да се други пут од буне клоне. Бунтовници су трпани у обор, јер их је било тако много да се у обичну хапсану нису могли сместити. Неке свирепости, опет, биле су у духу времена, нпр. натицање на точак; неке, најзад, није наредио Вучић, него закон. Ако се имање осуђених разносило, то је било на основу закона да сваки бунтовник плаћа главом и имањем. Осуђенима се одузима све: земља се продаје, куће пале, воћњаци секу; новац, стока, оружје, одело, односи се у Вучићев логор. Читаве породице остају упропашћене, као да је наишла страна а не српска војска.

Међу тим је почело испитивање главних бунтовника међу којима су били: Милош Богићевића, Матија Симић, барјактар Стојанов Илија и његов брат Матија Прокић, Настас брат Логофетов и др. Требало је прикупити много доказа за њихове кривице.
Илија је први на испит Вучићу у чадор одведен те, пошто га је од главе до пете премерио, рече му: Е Прокићу, сад кажи, шта си ти хтео учинити кад си са Стојаном у Србију прешао?
Ја сам Вучићу пао твојих шака, сад можеш учинити самном што хоћеш, ал ћу ти опет зато праву истину казати, шта сам хтео.
Молимо, па кажите шта сте хтели, рече му Вучић.
А Илија: Хтео сам народу да повратим одузету слободу и његова законита кнеза.
Е добро, кад си то хтео, а оно нек ти преки суд суди, рече Вучић и од себе га отпусти.

Матија је признао, да је био доглавник Стојанов, и тако и њега преда Вучић преком суду, који их обојицу на смрт осуди.

[JASON]

Суд је писао надлежном начелништву окр. крагујевачког, послао му своју пресуду и препоручивао да се пресуда изврши. Ради тога, предао је осуђене Илију и Матију, Вучићу, који одреди неколико катана, као сигурну пратњу, стражу уз осуђене до Шаторње, месту њиховом, где се имају пушкарати и на точак бацити. У том стиже заповест кнеза Алаксандра Карађорђевића да се Илија на слободу пусти, јер је његов отац, чувени Прока, за време првога устанка, Карађорђу свој барут дао, што га је у рудничкој планини скривена држао, те је овај на Турке устати могао.
Матија је пак стрељан а точак за који је био везан остао је шест месеци, после његовог укопа, да стоји као страшило народу, и тек је на молбу општине оборен. За гроб Матије и данас се зна. Он стоји на месту што се Шумица зове.

Настас, брат Логофетов, кад је на испит пред Вучића изведен, да каже шта зна, и да именује другове који суду још нису били познати, но се је на неке само подозревало, он бојећи се, да под ћор-батлу не дође, одао је све што год је знао. Тако се од њега дознало, да је побуна у Руми код Дише механџије удешавана, да су ту становали и отуд у Шабац прешли. Од Настаса дознало се, да је у буну помешан и Стојадин Миливојевић, пензионисани ђумрукџија из Мале Митровице, који је више пута прелазио у Аустрију, у Руму долазио, ту са Стојаном састајао се и договарао, но Вучић посумња и на брата његова Андрију, који је био трговац у Малој Митровици и ради трговине у аустријску Митровицу прелазио, те нареди да се оба брата затворе и под суд ставе.

При испиту Андрија је признао, да је само нешто чуо да се кува, али да не зна ко је то удешавао. Вучић му није то веровао, мислио је, да он неће заверенике да ода, те нареди, да га церићем бију. Андрију положе по трбушке на земљу, двојица седну му на руке, двојица на ноге, пети га стане ударати церићем, а он не могући више ударце подносити, замоли, да га више не бију и нешто мало признаде, као да је и он учесник завере био, али кад је Стојан у Шабац дошао, није уз њега пристао. Због тога је на двадесет година робије осуђен.
Брат његов Стојадин, осуђен је на смрт и није био на тортуру стављан. Њега је Вучић са још неким завереником у Малу Митровицу одвести дао, и ту су обојица стрељани и на точак, спрам аустријске Митровице, бачени.

[JASON]

Кад су Настасу, брату Логофетовом, у обору пред преким судом саопштили, да је на смрт осуђен, да ће га пушкарати и на точак бацити, он је то сасвим равнодушно примио: Коња сам се добрих најахао, лепа господска одела наносио, бела света нагледао, и новца натрошио, и девојака наљубио, рекао је Настас. А шта је говорио и је ли што говорио, кад му је пресуда читана на месту губилишта, далеко од Шапца, у Дубравици, то се не зна.
Пера Поповић, кога је Стојан за управника Шапца поставио, осуђен је такође на смрт.
Неке од окривљених Вучић је слао у Београд да им се тамо суди. 9. октобра доведена су у Београд осморица већ осуђених бунтовника. Од тих је један, родом Београђанин, пред градом стрељан и бачен на точак, а остала седморица су отпремљена сваки у свој завичај, да се над њима тамо изврши смртна пресуда. Кроз београдске улице ношени су 10/23. октобра точкови, на који ће бити стављена тела стрељаних бунтовника. Увече, 12/25. октобра, приспела је из Шапца у Београд лађа са отприлике 60 људи, окривљених због побуне.
Међу тим се извиђање кривице Милоша Богићевића и Матије Симића одужило. Вучић најпосле изгуби стрпљење и нареди да се пође за Београд, да се поведу Богићевић и Симић, па преки суд путем да извиђа и испитује доказе против њих. За ову двојицу био је спас у томе, да дођу живи до Београда. По везама које су у Београду имали, они и њихове породице надали су се да ће сачувати главе.
Вучић је остао у Шапцу до 20. октобра (по ст.). Уочи тог дана даде он листом искупити и пред себе довести Шапчане, те им рече: Јесте ли чули ви Шапчани, ја сам с вама доста крпио као Фата што са питом крпи, јер што је год зло међу вама, то је од бистрења политике и залудице а боме и са вашег картања. Од сад нека сваки од вас ради свој посао: ко је трговац нек тргује, ко је мајстор нека ради свој занат, а ко је земљоделац, нек сеје земљу, а нико да се не карта, јер ко се на томе ухвати, отићиће на робију, а кафеџији имање узеће се у беглук. Онда прикупи коњу узде, рече: Збогом, и оде.
Колико је био силан углед Вучићев, види се из тога, што од тога доба, нигде у кафани нико, није смео играти карте, све до августа 1845. године, када је изишао закон против картања, у ком се означује казна од 6 месеци затвора, ономе који се карта у новце, а кафеџија да се казни неколико талира. Од тога часа, осу се и наста картање, као никад дотле. Ово напоменух, да се зна, како је некад више вредела заповест Вучића, него позитиван закон.

[JASON]

Вредно је и то знати, да је Вучић свако јутро у логору свом четири топа избацити дао, а то је био знак, да преки суд отпочиње кривцима судити. Ово је трајало до 20. октобра.
Кренувши из Шапца, Вучић са свитом заноћи код села Месараца. Ту се настави испит над Богићевићем, али се остави за сутра. Сваки живи држао је, да је већ доста жртава пало, да је народ довољно застрашен, а и власти да је углед повраћен, те пошто Вучић Милоша Богићевића у Шапцу није осудити дао, било је очекивано па и извесно, да ће га пустити или Кнезу ради помиловања предложити. Но сутрадан стиже Вучићу по татарину порука од Гарашанина из Београда. Влади није било по вољи што Богићевић није осуђен него га Вучић води у Београд. Држало се да је то учињено по настојавању руског конзула, који је био расположен према Богићевићу. Поред тога опазило се, да се тиме и странка Обреновића охрабрила у нади да се Богићевићу не сме ништа од страха од Русије.
Вучић одмах нареди да се ствар Богићевићева пресуди изјавивши да без тога неће маћи даље. И преки суд осуди Богићевића на смрт, и истога дана га у пратњи кнежевих катана окр. началништву у Шабац, са овом наредбом, пошаље:

Преки суд. Славном началништву окружја Шабачког.

Овде у прилогу … лежећу пресуду изречену над Милошем Богићевићем, по којој се он као издајица из пушака убити има, шиљући преки суд славном началничеству окружија Шабачког, званично га моли, да она такову ома извршити изволи.

У логору код Месарица, 20. Октоврија 1844.

Преседатељ преког суда                                          Деловодитељ
Глигорије Ђ. Филиповић с.р.                                    Никола Христић с.р.

[JASON]

Бр. 104. Извод суђења.
У преступленију Милоша Богићевића, подполковника из Шабца.

Због тога што је у догодившој се у Шабцу буни коју су Стојан Новаковић Јовановић и друштво његово прешавши из цесарије подигли и учествовао и њу подпомагао.
Преки суд који је височајшим указом Његове Светлости милостивјејшег књаза нашег Александра од 25. Септембра т. г. В. Бр. 1327. постављен, размотривши испит над Богићевићем под 16. 17. 18. и 19. Октовтијем т. г. учињени, заједно са принадлежећим к овоме актима и на основу полеженију исти узевши у призреније:

1. Да је он сам признао, да је све оно и онако чинио и наређивао, како је год Стојан Јовановић бунтовник, хтео и желио, следователно да је тиме сам настојавао, да Стојан у предпријатију своме успе, па тако и садање законо правитељство обори и онда Обреновића за књаза доведе, а изговор његов као да је он овако Стојану из стра на руку ићи морао, да се никако и ни најмање уважити не може по томе:
а) Што је он, да није с бунтовницима спорaзумевао се, но да је од тог застрашен био, лако могао јошт одма, док су исти у Шабцу бавили се, среским началницима дати јавити, и од њи обрану поискати, а да је то учинити могао, сведочи оно обстојатељство, гди вели да је Ненаду Деспотовићу пришаптао, да се писмом бунтовним, управљеним на среског начелника, далеко не иде, бојећ се зар, да исти срески начелник, почем би за бунтовнике узнао, противу исти устао не би.
б) Што је он тада, као што су га сви Шабчани слушали, у стању био, са скупљеним ондашњим житељима, који су за тим бунтовнке испратили, ове поватати или побити могао, а да је опет и ово у стању био учинити, довољно је и само то за доказателство, што су људи они, који су бунтовницима придружили се у Шабцу, по његовој заповести то учинили.

2. Да се то иступленије и саучастије у буни у томе састоји:
а) Што је он садејствовао те су новци из началничества извађени и узети, које се тиме доказује, што је он настојавао, да се кључ од касе изнађе.
б) Што је он по доказателству Симе Јовановића, Гаје Трифуновића и Живојина Радовановића, те по собственом свом признању, у Шабцу заповедио да бунтовнике лепо и честно испрате.
в) Што је он како онда, док су бунтовници јошт у Шабцу беснили, тако и после тога давао страже око Шабца наређивати, да никакву војску унутра не пушта, но при том што је, кад су бунтовници тамо били, да Мостића, ако би са војском дошао, непуштају, но да њега самог са десет момака допрати.

[JASON]

3. Да је он по Јовану Гавриловићу из Штитара, који ни сам не одриче, поручивао, да капетан његову војску, ако је скупио буде, распусти, па сам с неколико кметова у Шабац да дође: за срећу, јер иначе ако би са војском дошао, да би погибели било, јер се чаршија побунила, додавши к томе: ово ако буде од дворова, поклонићемо се, а ако не буде, нисмо ради наше куће палити, из чега се види да је он баш то предузео, да војсци, која би на Шабац ударила, оружаном руком на супрот стане.
4. Да је он задоста засведочио, да је он бунтовницима руку помоћи, под видом морања, пружио, него јошт да је и сасвојом силом трудио се, да они у зломисленим предпријатијама бољма успеду и више народа, разним обманама и лажаријама на своју и Обреновића стану привуку: које се опет тиме потврђује, што је он г. Ђуку Стојичевића мајора и началника окружија Шабачког у кући својој под присмотром држао, нехтевши му прилику дати, и на руку учинити да он, као што се искао, међу народ свој уђе, и за бунтовницима поита, јер изговор његов, Богићевића, као да Ђуку није смео од пангалоза пустити, који су га бајаги претили убити, ни најмањег судејског призренија не заслужује, при том обстојатељству: што је он све те пангалозе као њихов од бунтовника постављени старешина, почем су и тако заповестима и наредбама његовим повиновали се, разтерати могао, а при том што је већ тога дана, сирјеч у петак у вече г. Лука с 300 људи к Шабцу приближио се био, дакле што је у овоме опасност началника одкрити могао, а особито што је доказало се, да је он баш сам тако хтео, да г.Ђука до сутра дан остане, почем је све говорио да чека абер из Београда, држећи зар, да су у Београду бунтовници, као што су план имали, чиновнике и великаше србске поубијати.
5. Да је Богићевић не хтевши г. Ђуку пропустити или извести у народ, још на против тога, као и што сам признаје, страже око Шабца наредити дао, које ће мотрити да војска какова Шабцу не превуче се, дакле, да је тиме, што је такови поредак чинио, а међу тим на пангалозе одбијао, трудио се, да бунтовну намеру своју, за сваки случај под прикривалом обдржи.
6. Да је он своје саучестије у бунтовном делу овом подкрепио сувише тиме, што је Алексу Ђелатовића из Земуна, који је у суботу 23. септембра из јутра к њему дошао и за ког је већ дознао био, кад је јошт са осталим бунтовницима из Аустрије тајно прешао, пропустио, и прилику му дао да утекне.

[JASON]

7. Да бунтовно иступленије Богићевића јошт и то потврђује, штo је он у суботу 23. септембра т. г. изјутра, као што је доказано, и као што ни он сам неодриче, обштини предлагао, да г. Ђуку под тим условијем међу народ пусте, да он од себе писмено даде, како неће ни кога по пизми гонити, а при тому да г. Лука 50 најодабранијих кметова у јамство пошаље, па ако би г. Ђука и опет хтео коме што чинити, онда да све те кметове поубујају, којим је предлагањем он наравно на то ишао, да обштину дуже у упорству задржи, и њу бунтовну учини, јер иначе би он исту дужну покорност и оданост, а не искање онакови условија пред очи стављао и по томе:
8. Да је он дотле г. Ђуку као началника једног окружија, коме је правителство наше толико поверења поклонило, у својој кући под присмотром дакле бунтовним начином држао, докле год исти себе принужденим видео није поручити, да г. Лука неослањајући се више ни нашта, ома с војском, следователном оружаном руком у варош улази, и док баш ушао није, најпосле,
9. Да се Богићевић из преднаведени основа, а нарочито што је бунтовницима у Шапцу продружио се и шњима бунтовно дејствовао, даље што је око Шабца страже наређивати дао, да војска правитељства нашег у Шабац не уђе, притом: што је наручивао да му се Началник срезки, ако би наступио, допрати; и најпосле што је чиновника књаза и правителства србског до 18 сати под присмотром држао; сврх свега пак и поглавито, што је он тим својим поступцима и друге људе, који су њега себи за пример узимали, на бунтовну страну приволео, и мора као онакови сматрати, који је тежио на растројаније садањег законог правителства, и
10. Да је правителство наше противу бунтовника којима је Богићевић у свему подпомогао и на руку ишао, војинство с преким судом изашиљати и тиме знатне трошкове учинити морало:

Решава

Да се Милош Богићевић, почем му се сви дојакошњи декрети и дипломе јавно одузму, и он се тако садашњег чина лиши, као издаја сходно смислу точке 1-ве и 8-ме височајше изданог закона од 22. октобра 1843. кв. Бр.1107/Бр.1163. у присуствију обштине шабачке и неког числа сељака, из пушака убије, и тело његово у пољу шабачком, к скели идући, ома у земљу укопа, све пак имање његово, изузимајући само женске и дечије ствари, да се ома лицитарно распрода и новци каси правителственој, у накнаду учињени овом приликом трошкова, предаду.
Дано из заседанија преког суда, у логору код Месараца 20. Октоврија 1844.

Преседатељ преког суда                                                           Деловодитељ
Глигорије Ђ. Филиповић с.р.                                                     Никола Христић с.р.

[JASON]

22. октобра, на шабачко поље, где је Милоша допратила стража, слегао се силан свет из Шапца и околине, да виде шта ће с њим бити, јер он је био један од највиђенијих људи не само у Шапцу већ и читавом окружју. Са извршењем осуде дуго се тог дана оклевало, неки веле, да је се начелник Ђука надао, да ће помиловање стићи, а неки опет причају, да се чекало да му се узму декрети и дипломе, који су тражени и нађени у његовој кући. За то време Милош је без икаквог страха са женом својом Цаном и неким пријатељима разговарао и ради своје смрти тешио их. Било је хладно време, и за извршењем чекало се више од два сата. И кад виде Милош да му мрети ваља, опрости се са женом и децом својом, препоручујући јој, да пази на децу. Сваком је детету дао по какав спомен; најстаријем је сину, Анти, са своје главе дао качкету у знак старешинства над осталом браћом и сестрама, а осталој деци сваком по нешто. Сав народ, који је ту искупљен био, гледајући како се Милош прашта, подједнако је са његовом женом и децом плакао.
Наста извршавање пресуде. Пошто су декрети и дипломе узете, прочита се доста опширна пресуда, онда му приступише, да му вежу очи, али он не даде, већ рече: као поштен човек, који на правди божјој гинем, хоћу смрти у очи да гледам; на то му рекоше, да се бар окрене лицем к Сави, и он се окрете. Један пандур на два корака иза њега испали му пиштољ, напуњен са два куршума, у леђа, и он јаукну, и у истом часу окрете се лицем народу, па паде. Пошто није од тог хитца убијен, још један пиштољ му се одапе у срце, и он очас пребледи, мртав. Приђе Алавантић, ћибритом припали свећицу и склопи му је у руку и једну преко друге прекрсти. Тако је лежао мало, док му није на пољу шабачком, доста плитка рака ископана, па је у њу спуштен и земљом засут.
Милош Богићевић био је средњег стаса, црномањаст у лицу и врло љубазан у опхођењу. Кад је стрељан, могао је 30 година имати.

[JASON]

Кад је Милош Богићевић осуђен, то вече осуђен је и Филимон Гргуревић, троношки игуман, и пошто је у шабачкој цркви сутра дан расчињен, враћен је и убијен поред друма иза Црвене Метане, близу Месараца. Он је на смрт осуђен, што је уз Стојана пристао, у логору водицу светио, што је парастос књегињи Љубици држао и што је на разбојишту са оружјем у руци ухваћен. Пресуду над Филимоном извршило је шабачко началништво преко свог подручног среског начелника Хаџи Трифуна.
Идуће јутро кренуо се Вучић са својом војском из Месараца у Београд и тамо је приспео око подне. Но влада Карађорђевића као да се прибојавала војводина тријумфа, па му на путу између Београда и Велико Дубоко повише Остружнице поруче по татарину, да врати по њему натраг издано му пуномоћство, и он преда пуномоћство, и дође у Београд љут.

Један део својих чета смести у дворишту своје куће, а други део у старом књажеском двору покрај касарне. Преки суд пак смести се у касарну.
Вучић је са собом довео у Београд седморицу катана, међу којима се налазио и Матија Симић. Неколико кола било је натоварено хаљинама и оружјем, копљима, сабљама и карабинима убијених и заробљених. Ту су била и кола Стојанових катана и у њима три од сена начињене човечије прилике обучене у катанско одело. Ту је била и застава, коју је Чворић отео од устаника. Све ове ствар биле су 23. октобра изложене у Београду на гледање.

Почетком новембра почела је истрага против учесника у буни, доведених у Београд ради суђења. Већ првих дана двојица су осуђена на смрт, а четворица да трче кроз шибе (12 пута кроз шибе од 300 људи). Око 50 осуђено је на тврђавни затвор, а десеторицу је београдски суд прогласио невинима и пустио на слободу.
Ни влада, ни саветници у то време, нису дали, да преки суд, као одсуствујућима, суди бившим српским владарима, Милошу и Михаилу, нити да се њихово име потрже, но само је неколико избеглих из отечества, на основу доказа, да су на буни радили, на смрт осудио, и свима је означено место, где ће се на точак бацити, пошто се убију, кад год дођу у Србују; тако Хаџи Мији, ударен је на празно точак у Смедереву, поред Дунава; Панти Ковићу, код шабачког ђумрука, поред Саве, а за друге на друга места. У пресуди преког суда, којом су осуђени одсуствујући емигранти, именује се и једна жена из Србије, која је прозвана Бећир-Кобила.

[Brok]

Sa prve stranice ove teme, treći post, o Hadži Prodanu, nekoliko fotografija, fotografisane u decembru prošle godine (datum i godina na fotografijama nije tačna)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Crkva je non stop otvorena, i ako u njoj nema nikoga, sami kupite sveće, tj. uzmete ih i ostavite novac, takođe i date prilog Crkvi ostavljajući novac na Ikoni
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Српска влада казнила је оне чиновнике који су се од Стојана поплашили, испред њега побегли и своје звање напустили. Неки су од њих с мањом платом на друго место премештени, неки су изгубили положај, а неки су, опет, у пензију стављени. Накривљег, за сву ову несрећу, начелника Ђуку, Влада је казнила са отпуштањем из службе с пензијом. Ђуки се у грех уписало, да је благовремено о прелазу Стојановом  извештен био, а да ништа чинио није, да то предупреди.
Влада је због буне била јако огорчена на Аустрију, те је 27. септембра управила аустријском генералном конзулу у Београду једну ноту (бр. 1756.), у којој је жестоким и увредљивим речима пребацивала што су аустр. власти дозволиле да се на њиховом земљишту организује  оружана чета и да та чета упадне у Србију и изазове немире. Захтевала је да се књазу Милошу одреди стално место за пребивање и да се на њега пази. Петроварадинска генерална команда, спроводећи ту ноту у Беч, правдала се да је завера организована у провинцијалу, где граничарске власти немају право да воде контролу над радом емиграната, који само од промене управе у Србији очекују спас.

Аустријска влада својом нотом бр. 27. од 5. октобра одговори између осталог ово: да се она радује што је српска влада брзо угушила побуну, уверавајући је, да ће бити кажњени сви они који су учествовали у том послу с намером или без ње, ако се у Аустрији пронађу. Но примећује: да побуна у окрузима шабачком, лозничком и ваљевском не може да се припише само нападају са границе, јер у самој ноти, у којој се разлаже тај догађај, спомиње се помоћ важних лица и многих зломисленика у самој Србији, који су били наумили да потпомажу побуњенике у освајању Шапца и Лознице, тим пре, што се по истој ноти говори о једној народној гомили од 500 људи, који су се скупили у подринском округу за тако кратко време, које кад се сравни са оним што су 34 човека прешли преко Саве, може се сматрати као семе бачено на плодну земљу. А што се тиче удаљавања књаза Милоша од границе и пажње над њим, каже се у тој ноти, да се то не може свагда и потпуно извести, но ако српска влада има доказа, који потврђују, у наведеним догађајима, било какво лично учешће Милоша, да то дојави, да би власти имале сведочанство о злоупотреби права гостопримства које он ужива у Аустрији.

[JASON]

На ову ноту дала је српска влада 12. октобра протест Н. 28., којим протестује против интрига опште познатог немирног човека (књаза Милоша), изјављујући, да она никад није имала доказа ујемчених његовим својеручним потписима, које он као неписмен човек не може ни дати, но свагда су такве жалбе бивале поткрепљиване ухваћеним бунтовницима, који су од њега добијали новце за устанак и немире у Србији. И сад за доказ могу послужити искази људи, који су учествовали у побуни, по чијем су причању све нужне спреме учињене с новцима, у том циљу, послатим од њега. Штавише у последње време његов агент и опуномоћеник, који се сада у Пешти бави, адвокат Коста Богдановић, послао је од њега из Карлсбада неку суму новаца, која је употребљена на то.
Све ове нападе одбио је књаз Милош писмом својим од 12. окт. на кнеза Метрниха, рекавши између осталог: да су ова потварања, да је он саучесник у последњим покушајима, у толико чуднија, што он већ три месеца своје здравље негује далеко од Србије, наиме, у чешким купатилима.

И тако српска влада не имајући никаквих позитивних доказа противу књаза Милоша, морала је од свог потраживања да одустане, и задовољи се тиме, да мање особе, аустријске поданике, оптужи. Прво је на ред дошао Божидар Рајевић из Земуна, Димитрије Загла, трговац из Митровице, а за овим Димитрије Диша Димитријевић, бирташ из Руме. Још 22. септембра стављени су у митровачки војни затвор царински скоротеча Јован Штенгел, и оба кордонска стражара из стражарнице бр. 9. Михаило Долинац и Станко Петровић. Ухапшени су и Трифун Колар, Никола Живин, Војин Инђић, Крста Барјактаревић, Данило Медаковић, Константин Богдановић, Константин Марковић, Јован Стојшић и Петар Лакић. Божидар Рајевић и Димитрије Загла осуђени су на двогодишњу робију у Варадину. Ток и резултат других суђења није ми познат.

[JASON]

Крајем децембра била је у Београду судска расправа против оних српских поданика који су учествовали у буни па су побегли у Аустрију те су осуђени у одсудности: њих 9 на смрт, неколико на дужу и краћу робију, а остали на вечити прогон из Србије. На интервенцију руског генералног конзула Данилевског, кнез Александар је у децембру 1845. помиловао и пустио у слободу 60 учесника у катанској буни, осуђених на робију,  а у јулу 1846. помиловао је Кнез и пустио у слободу 21 осуђеника, тројици је доживотну робију претворио у трогодишњу, а једноме у четворогодишњу тамницу.
Тако се завршио догађај у историји записан као Катанска буна, а људи из оних округа које је захватио, причају о њему као о страшном Суду Божјем!
А ко зна, да ли ово није плата за крв Чупићеву!?


Литература: Алекса Ивић, Из доба Карађорђа и сина му Александра; М.Ђ. Милићевић, Поменик; Коста Н. Христић, Записи старог Београђанина; Јован Димитријевић, Катанска буна у Шапцу; Јован Милинковић Алавантић, Књижевна крађа. Катанска буна у Шапцу 1844. године.

[JASON]

Катанска буна – документи. Наводе се у 'Списку лица осуђени преким судом због участија у немиру, који је од прешавши из Аустрије у Катанско одело обучени бунтовника, у окружију шабачком и подринском произведен '. Овај списак се састоји из три дела и у њему је укупно 132 имена, од тога 29 осуђених на смрт. Налази се у Архиву Србије: АС, МИД, В, 1844, Ф-В-69.

Алекса Анастастијевић из Београда
Преки суд Шабац 02.12.1844.
учешће у Катанској буни: осуђен 'да се из пушака убије и одма у земљу укопа, које сваки житељ Србије извршити и Алексу, гди га год на граници Србије спази, убити може'.

Алекса Митровић, окр. шабачки
Никола Рашевић, окр. шабачки
Преки суд Шабац 19.10.1844.
учешће у Катанској буни: 'што су бунтовницима... помагали, ствари с здања начелничества пљачкали и дућане арали; људе силом оружја на бунт подизали, и оне, кои нису хтели пристати, из пушака ранили' осуђени 'да се обојица из пушака у Лешници убију, и тела њина на точак баце, гди да до иструљенија пребуду'.

Радован Пантелић из Пудараца, окр. београдски
Крста Ристић из Миријева, окр. београдски
Груја Станковић из Мајдана, окр. пожаревачки
Урош Јовановић из округа рудничког
Трифун Симић
Манојло Ђонлић из Богатића, окр. шабачки
Јован Јовчетић из Бадовинаца, окр. шабачки
Петар Митровић из Смедерева
Ђорђе Стојановић из Смедерева
Алекса Стојимировић из Кисељака, окр. пожаревачки
Преки суд Шабац 07.10.1844.
учешће у Катанској буни: 'због тога, што су ноћу, између 21. и 22. септембра 1844. из аустријске стране амо у Шабац прешли, овде буну подигли и чиновнике србске убијати почели', осуђени 'да се из пушака пред народом убију, и тела њихова и то: Радована Пантелића испод Гроцке у долу на главном друму с леве стране; Крста Ристића код Остружнице од стране Дубоког на обали с десне стране; Грује Станковића код Жабара, Окр. Пожар. на друму, водећег од Пожаревца к Свилајнцу, с леве стране; Уроша Јовановића код Умке поред Саве; Трифуна Симића код Карабурме; Манојла Ђонлића и Јована Јовчетића на врх поља шабачког више скеле, од Шапца к Митровици идући, с десне стране; Петра Митровића и Ђорђа Стојановића у Годемину код скеле смедеревске на обали дунавској, а Алексе Стојмировића на атару дубравачком Окр. пожар. на обали дунавској; на точак баце, гди да до иструљенија пребуду'.

Пантелија Николић зв. Панче из Травника
Аврам Стефановић из окр. шабачког
Преки суд Шабац 13.10.1844.
учешће у Катанској буни: што су се 'бунтовној чети придружили и још и пљачкали', осуђени да се, 'у присуству обштине Шабачке, из пушака убију и тела њиова у Тополику близу Шабца код ћуприје, идући из Београда, с леве стране, на точак баце, гди да до иструљенија остану'.

Петар Јовановић из Параћина, казначеј Начелства округа подринског
Јован Штитарчевић из Штитара, округ шабачки, писар Начелства округа подринског
Боја Катић из округа шабачког, срески писар у подринском округу
Преки суд Шабац 03.10.1844.
помоћ учесницима у Катанској буни: 'Због тога, што су бунтовницима, од који је Стојан Јовановић предводитељ био, дочекавши их парадно, придружили се, средства им на руку давали, и народ из окружија позивали па њима доводили', осуђени 'да се из пушака, почем им се сви декрети и друга документа на дојакошња њина званија одузму, пред народом убију, и то прва двојица на брду код Лознице, поред друма водећег к Ваљеву; а Катић на месту ономе, гди је бунтовницима на сусрет ишао; па затим да се одма на истим местима укопају'.

Филимон Гргуревић из окр. подринског, игуман манастира Троноше
Преки суд Шабац 13.10.1844.
учешће у Катанској буни: 'због тога, што је с бунтовницима, кои су под главним коловођом Стојаном Јовановићем, на растројеније садањег законитог Правитељства ишли, сдружио се и друге на то подстрекивао', осуђен да се 'почем се духовног чина, по правилима цркве лиши, из пушака убије, - и тело његово на оном месту, гди је при богослужењу Обреновића, као владатеља Књажества спомињао, у земљу закопа'.

Филип Воиновић из Београда
Иван Смиљковић из Јагодине
Преки суд Шабац 28.09.1844.
осуђени због учешћа у Катанској буни 'што су у друштву Стојана Јовановића, из Аустрије амо прешавши, у Србији буну дигли да се обојица из пушака убију, и тела њина код Ваљева на точак баце, гди да до иструљенија пребуду'.

Гаврил Стојадиновић зв. Гаја, парох из Звижда
Преки суд Шабац 16.10.1844.
учешће у Катанској буни: осуђен да се, 'почем се свјаштаничког чина, по правилима наше цркве, лиши, из пушака убије, и тело његово на оном истом месту код дрвене меане, гди је с бунтовном намером стражу чуво, у земљу одма укопа'.

Илија Ивановић из округа крагујевачког
Преки суд Шабац 01.12.1844.
учешће у Катанској буни: осуђен у одсуству да се из пушака убије и на точак баци на месту на ком се убије, с тим да 'ову смртну казну сваки Србин и житељ Књажества Србског, ма кад било, извршити може, тако да сваки, кад [га] на граници нашој, гди му драго било спази, одма убије'.

Живко Јевтић Бркић из Пожаревца
Преки суд Шабац 01.12.1844.
учешће у Катанској буни: осуђен у одсуству да се из пушака убије и на точак баци на месту на ком се убије, с тим да 'ову смртну казну сваки Србин и житељ Књажества Србског, ма кад било, извршити може, тако да сваки, кад [га] на граници нашој, гди му драго било спази, одма убије'.

Јован Аџић из Шапца
Преки суд Шабац 14.10.1844.
учешће у Катанској буни: што је 'пљачкао и с бунтовницима до разбојства ишао', осуђен 'из пушака убије, и тело његово код Џимини јабука, поред друма, водећег из Шапца к Поцерини, на точак баци'.
 
Јован Петровић из Филиба у Турској
Стојан Танацковић из окр. београдског
Мата Милановић из окр. крагујевачког
Преки суд Шабац 21.10.1844.
учешће у Катанској буни: 'због тога, што су у друштву Стојана Јовановића, из Аустрије амо прешавши, у Шабцу буну подигли и два србска чиновника убили', осуђени 'да се из пушака убију, и тела њиова, и то Јована Петровића код Митровице поред Саве, Стојана Танасковића код Вел. Села, Окр. Беогр., и Мате Милановића код Шаторње Окр. Крагуев., на точкове баце, гди да до истлјенија остану'.

Јовица Милутиновић из ваљевског округа
Преки суд Шабац 01.12.1844.
учешће у Катанској буни: осуђен у одсуству да се из пушака убије и одмах у земљу укопа, с тим да 'ову смртну казну сваки Србин и житељ Књажества Србског, ма кад било, извршити може, тако да сваки, кад [га] на граници нашој, гди му драго било спази, одма убије'.

Крста Ристић из Миријева, окр. београдски
осуђен због учешћа у Катанској буни 1844. године

Маринко Видосављевић из округа крагујевачког
Преки суд Шабац 01.12.1844.
учешће у Катанској буни, осуђен у одсуству да се из пушака убије и на точак баци на месту на ком се убије, с тим да 'ову смртну казну сваки Србин и житељ Књажества Србског, ма кад било, извршити може, тако да сваки, кад [га] на граници нашој, гди му драго било спази, одма убије'.

Јован Петровић из Филиба у Турској
Настас Логофет из Турске
Мијаило Арсенијевић из Турске
Илија Прокић из окр. крагујевачког
Риста Јевтић из Брчког у Босни
Преки суд Шабац 28.10.1844.
учешће у Катанској буни: 'што су у друштву Стојана Јовановића, из Аустрије амо прешавши, у Шабцу буну подигли и два србска чиновника убили' осуђени 'да са из пушака убију, и тела њиова, и то Настаса Логофета, код Дубравице, Окр. Пожар. близу скеле на обали дунавској; Мијаила Арсенијевића, код Митровице на обали савској; Илије Прокића у Шаторњу, Окр. Крагуев., на друму више меане код раскршћа; и Ристе Јевтића, код Ушћа, Окр. ваљев., на обали савској, и на точак баце, гди да до истлјенија пребуду'.

Милош Богићевић потпуковник
Преки суд Шабац 20.10.1844.
учешће у Катанској буни: осуђен да се, 'почем му се сви дојакошњи декрети и дипломе јавно одузму, и он се тако садањег чина лиши, - као издаја, у присуству обштине шабачке и неког числа сељака, из пушака убије, и тело његово одма у пољу шабачком, идући к скели, у земљу укопа'.

Милош Живановић из Јагодине
Милисав Пиперовић из Шапца
Преки суд Шабац 12.10.1844.
учешће у Катанској буни: 'због тога, што су уз бунтовну чету, под главним коловођом Стојаном Јовановићем, као бунтовници пристали и пљачкали' осуђени су 'да се обојица из пушака убију и тело њихово у атару шабачком поред друма, водећег к Лозници, с десне стране, на точак баци; гди да до истљенија пребуде'.

Огњен Павловић, свештеник, Намесник протопрезвитерата округа ћупријског
због учешћа у Катанској буни стрељан у Ћуприји 1844.
Рапорт Начелства окр. ћупријског Министарству УД, 05.12.1844.
Овдашњи окружни Суд отношенијем својим ... спровео је Начелничеству овом две пресуде, у политическом преступленију, над Наместником Ћупријским Огњеном Павловићем и јеромонахом манастира Манасије Симеоном Станковићем, њиме изречене, Апелационим судом потвршне и /Књазом/ одобрену. Пошто се оба ова осуђеника Свештеничког чина лише, по обреду наше свете цркве, да се први Огњен Павловић, на јавном друму, код вароши Ћуприје из пушака убије, а тело његово у земљу укопа, а последњи Симеон Станковић да се у Гургусовац у гвожђу на вечиту робију пошље.
/пошто су лишени чина у Чачку/ и пошто су /Начелничеству/ одонуда као прости људи повраћени, данас је око 5 сати преподне над Огњеном у овдашњој вароши на јавном друму, по гласу пресуде, смртну казну /Начелничество/ смртну казн извршило.
/а Симеона послало у Гургусовац, о чему има обимна преписка/  АС, МУД-П, Ф. X, р 160
АС, МИД, В, 1844, Ф-ИВ-17
'Политическо преступленије': 'што је на разстројеније данашњег правитељства и на поколебаније јавног мира и поретка у отечеству нашему прогласио да ће фамилија Обреновића доћи на владеније у Србији'.
Окружни суд Ћуприја
Апелациони суд
Кнез потврдио 21.10.1844.

Петар Јовановић из Параћина, казначеј Начелства округа подринског
Јован Штитарчевић из Штитара, округ шабачки, писар Начелства округа подринског
Боја Катић из округа шабачког, срески писар у подринском округу
Преки суд Шабац 03.10.1844.
помоћ учесницима у Катанској буни: 'Због тога, што су бунтовницима, од који је Стојан Јовановић предводитељ био, дочекавши их парадно, придружили се, средства им на руку давали, и народ из окружија позивали па њима доводили ', осуђени  'да се из пушака, почем им се сви декрети и друга документа на дојакошња њина званија одузму, пред народом убију, и то прва двојица на брду код Лознице, поред друма водећег к Ваљеву; а Катић на месту ономе, гди је бунтовницима на сусрет ишао; па затим да се одма на истим местима укопају'.

Петар Лазаревић, бећар из Врања у Турској
Преки суд Шабац 30.09.1844.
'Због тога, што је уз бунтовну чету под главним коловођом Стојаном Јовановићем за разбоити ишао и пљачкао', осуђен 'да се из пушака убије, и тело његово код Мојковића, среза Рађевског, округа Подрињског, поред друма, водећег к Ваљеву с леве стране на точак баци, гди до истлјенија пребуде'.

Стеван Аврамовић из округа београдског
Преки суд Шабац 01.12.1844.
учешће у Катанској буни: осуђен у одсуству да се из пушака убије и на точак баци на месту на ком се убије, с тим да 'ову смртну казну сваки Србин и житељ Књажества Србског, ма кад било, извршити може, тако да сваки, кад [га] на граници нашој, гди му драго било спази, одма убије'.

Панта Ковић
Стеван Јеленић обојица из Шапца
Преки суд Шабац 01.12.1844.
учешће у Катанској буни: осуђени 'да се обојица из пушака убију, и тела њихова на точкове баце, и ово да сваки који их на граници србској спази извршити и њих убити може; но међутим: да се два точка код скеле шабачке поред обале савске дигну, и на једном име: Панте Ковића, а на другом: Стевана Јеленића, издајника отечества упише'.

Стојадин Миливојевић из окр. шабачког
Преки суд Шабац 30.10.1844.
учешће у Катанској буни: 'што је с бунтовницима, који су из Аустрије амо прешли, од пређе у томе договор имао и споразумево се, а затим и сам бунтовно дејствовао' осуђен 'да се из пушака убије, и тело његово у атару Митров. поред обале савске на точак баци; гди да до истлјенија пребуде'.

Јован Петровић из Филиба у Турској
Стојан Танацковић из Великог села, окр. београдски
Мата Милановић из окр. крагујевачког
Преки суд Шабац 21.10.1844.
учешће у Катанској буни: 'због тога, што су у друштву Стојана Јовановића, из Аустрије амо прешавши, у Шабцу буну подигли и два србска чиновника убили' осуђени 'да се из пушака убију, и тела њиова, и то Јована Петровића код Митровице поред Саве, Стојана Танасковића код Вел. Села, Окр. Беогр., и Мате Милановића код Шаторње Окр. Крагуев., на точкове баце, гди да до истлјенија остану'.

Стокица Спасић
Преки суд Шабац 01.12.1844.
учешће у Катанској буни: осуђен у одсуству да се из пушака убије и на точак баци, с тим 'да се један точак код скеле смедеревске поред обале дунавске подигне, и на њему име Стокице Спасића издајника отечества напише, које онда тако, докле год точак не иструне да остане'. При том, 'ову смртну казну сваки Србин и житељ Књажества Србског, ма кад било, извршити може, тако да сваки, кад [га] на граници нашој, гди му драго било спази, одма убије'.

Танасије Нешић из Ниша
Преки суд Шабац 04.10.1844.
учешће у Катанској буни: 'због тога, што је у друштву Стојана Јовановића, из Аустрије амо прешавши, у Србији буну подиго' 
осуђен 'да се из пушака убије, и тело његово код Петловаче, среза Мачванског на точак баци; гди да до истлјенија пребуде'.

[JASON]

(55) Алавантићев пуч 1902.


Године 1902. један случај као да је био предзнак крупних догађаја насталих годину дана доцније. Ако би се он (данас) реконструисао - изгледало би овако:
Радомир Алавантић – Милинковић за дело Ивањданског атентата 1899. г. на краља Милана Обреновића, тада команданта Активне команде војске, између осталих, био је осуђен на 20 година заточења у Гургусовачку кулу у Књажевцу, али је 1900. године помилован. Тада је краљ Александар помиловао све осуђенике, који су углавном били радикали, из разлога да побољша свој углед након женидбе и одласка краља Милана из земље. Алавантић је био осуђен због писма Алексија Карађорђевића које је пронађено код Живка Анђелића, шабачког начелника. Писмо је било адресирано на Алавантића а из њега се могло закључити да је он био у сталној преписци са једним од претедената на српски престо (Алексијем). Радомир се правдао да је тражио од поменутог само новац за издавање новина на територији Босне и Херцеговине…
Али, иако пуштен са робије, Алавантић је осетио да њему више нема опстанка у Србији, те је једне ноћи тајно пребегао у Аустрију и одмах се бацио на спремање преврата. За своје планове успео је да придобије неке имућне људе, који су га финансијски помагали. Алавантићев план је био, по свему изгледа, веома дрзак и – неозбиљан. Јер он је био намеравао, да се преко ноћи пребаци у Србију, у униформи генерала српске војске, да на тај начин под униформом, прикупи жандарме у Шапцу и околини и да онда удари на Београд.
Баш тих дана многи грађани престонице, а највећим делом виши официри, добили су једно штампано, али непотписано писмо, које је гласило: Отаџбина је у опасности. Будите спремни да прихватите догађај који ће се ускоро десити, на велику срећу Србије.
Нико није знао ко је писао ова писма, а јој мање о каквом се догађају то ради. Само једно је било јасно, да су та писма слата из Аустрије и то са поште у Инђији. Бар то се видело по поштанском жигу.