Српске буне

[JASON]

Са концемъ єсени 1804 г. окончасе война са Турцы, старешине Сербске одпустивши войнике дома разиђусе. Турака є онда было, само по градови са Австрiомъ граничећисе као: у Бѣограду, Смедереву и Шабцу. Изъ свію десетъ окружія одъ Бѣоградскогъ Пашалука, коя су се противъ удручителя подигла была и одъ Босанскогъ Ядаръ и Рађевина, Турцы су избѣгли были. Антоніє Богићевићъ изъ Клубца и Евта Чортићь изъ Тршића споразумѣваюћи се потайно са Яковомъ, а поглавари будући у Ядру миръ са Mexмедъ-Капетаномъ, кои є противъ, удручителя са свои петъ сынова ишао, и Турцы Босански, уговоре и заключе: да имъ у будуће одсекомъ плаћаю; войска ньiова да неиде преко Ядра; но на Мачви доле Дрину да прелази.
Какогодъ што є неслога измеђуъ Серба была исто є тако и измеђъ Турака: Крцаліє, Яничари, свађа'усе, Гушанцъ-Али утѣснявao є Сулейманъ-Пашу тако, да є све оно чинити морао, што му є онъ налагао, често кадъ бы се воспротивіо му у дѣйство привести подъ затворъ бы га ставляо и убиствомъ му претio. При оваковымъ догађаима Серби нису се бояли толико Турака живећи у Сербій, колико штосу око граница скуплялисе. Мусъ-ага купіо є воинство у Босни, Бекиръ-Паша приправляшесе збогъ нарушеного мира са 8000 Турака у Сербію продрети а Афисъ-Паша из Ниша са 20.000 такођеръ и Бегъ одъ Лесковца спремаосе да на Сербе ударе.
Церный Ђорђе да бы неприятеля оружіємъ одбіо и отечесво одъ опасности спасао, позове одма после Божића 1804. године Сербе на войну и обяви да заключеный миръ са почеткомъ Януарiа 1805. год. престає. Серби се наскоро скупе и Црный Ђорђе пошлѣ иа Дрину подъ управомъ Bace Чарапића 4000 людій; 6000 обседне Бѣоградъ; 500 станесе кодъ Гроцке; а на Морави стая'y 2000 людіи. Главный станъ премѣсти кодъ Остружнице 11. Януар. 1805. год. гди є резерва одъ 3000 людій скупляласе. Воєни трошкова ради наложи данакъ одъ 500.000 гроша, к тому старашесе поредакъ у земльи одржати, и трговину опетъ у пређашнѣ своє станѣ довести. Установи Синодъ и столицу нѣгову постави у монастыру Волявчи.
Сербски посланицы дођу изъ Руссіє у почетку Феvруарія месеца са доста добрыма гласовыма; ништа манѣ Црный за показати Турскоме Двору да миръ обдржати жели, сазове саборъ у Пећанима и ту 17. Априла 1805. год. сачине прошеніє на Султана, да имъ у Бѣоградъ єдногъ Мухасила Царскогъ пошлѣ; да имъ дозволи у 12 кнежина по єдногъ Обркнеза поставити, такођеръ да народъ єднога Великога Кнеза избере, коме они 12 да се подвергну и како они 12 тако и овай великій Кнезъ Бератомъ нѣговымъ потврђени да буду; да овай Великій Кнезъ купи данакъ одъ народа и у Царску касу у Цариградъ шилѣ; да могу напослѣдакъ зыдати Цркве и Монастыре. Пакъ изберу посланике Проту Бѣоградскогъ Алексу Лазаревића, Стефана Живковића и Јована Протића; но будући да Јованъ остане зато пође на место нѣга опетъ Петаръ Новаковићъ и кренусе 3. Maia и у Цариградъ дођу 28. истог месеца, и прошеніє народнѣ у Патріарховомъ Двору предаду.

[JASON]

Буна Яничара и крџалія у Бѣограду са долазкомъ Реџеп-аге 10. Феvруар. yтaложисе. Крџаліє и Яничари примиресе, али за примиренѣ ньiово Серби преко обычногъ пореза морадоше знатну єдну сумму новаца платити. Одъ Серба, кои су явно говорили да ћеду на Бѣоградъ ударити, одважесе докъ іи єданъ трає бранитисе, а Бекиръ-Паша прећаше єднако са воинствомъ на Сербію ударити. Овымъ поводомъ злоба Серба противъ Турака на ново се запали и кодъ Уй-Паланке убію Яничарскогъ агу избегавшегъ изъ Бѣограда; 50.000 грош. кои се кодъ нѣга нађу положе у воєну касу. Око Дрине преда Црный Верховно повелителство Якову, а онъ оде подъ Бѣоградъ. Бекиръ-Паша немогавши на Сербію напасти; єръ є кодъ Остружнице 14.000 Серба стаяло: зато 28. и 29 Априла у Остружницы о миру предъ Бѣоградскимъ ћехая-Бегомъ радити почне, али напразно. Гушанцъ разярившисе на то пошлѣ у Сербскій станъ Ферманъ у комъ се Сербима као баяги строго налагало да миръ заключе; но Црный знађаше добро, да Турско Владѣніє ниє у станю было онда, збогъ буна, коє су тада у Грчкой, Румеліи и Египту свирѣпствовале, Сербе - оружіемъ покорити, къ тому Серби су јоштъ были извѣштени о посредствованю Руссіє: зато се и недађяше заслепити и преварити, но покрай свега тога Паше сусѣдне, бывши са Сербима у неприятельству употребе средства Сербима да досаде. Мусъ-ага побуни Ужичке Турке, те се измеђъ 10. и 11. Maia 1805. попну у тврдиню и побію на спаваню 150 Серба обране ради стаявши. Сутра данъ ньи 309 по ономъ предѣлу заиђу и жителѣ Сербе потуку и поробе, пакъ се у градъ врате. Зато се 4000 людій къ Ужицы пошлю, кои ноћу тврдиню обсаде и 20. Юлія освоє, и 300 Турака изсѣку, и главе имъ на колѣ понабадаю, и Ужицу попале. Бекиръ Паша и Мусъ-ага истинна пођу са 8000 Турака на Сербе, но кадъ Црный к воинству на Дрини дода ioшт 5000 людіи и неколико топова, онда Бекиръ за советніє нађе на левомъ брегу рѣке на миру остати. Наскоро за тымъ збогъ оскудости ране и одѣла, Бекиръ-Пашине войске трећа часть разиђесе и опасность на Дрини Сербима изчезне.

[JASON]

Сербски посланицы у Цариграду не буду за дуго прiимлѣни; зато Серби у опасности будући, одправе Проту Ненадовића, Божу Грујовића и Теодора Філіповића у Бечъ, да они прошеніє Двору Австрійскому ради просредстoвaня кодъ Блистателне Порте за народъ Сербскій поднесу: a cили Турской, коя се са свию страна на Сербію да нападне скупляла одважесе одпоръ дати. Са Бугари, Албанези, Бошняцы умноже Серби брой наймлѣны свои войника до 40.000 людій одъ кой є было 1000 коняника при концу Юнія. Кодъ Бѣограда воинство се са 1000 людіи умали, а на Морави са 18.000 людіи подкрѣпи. Главна є сила кодъ Ћупріє была, кою є Црный Ђорђе у обкопи утврдio быо. Нѣно десно крило бранило є одѣльке кодъ Крагоєвца поставлѣнө а лево на десномъ брегу Мораве оне одѣльке, кои су путове по планинама, до Пожаревачкогъ предѣла запремали; 4000 людій стаяло є кодъ Тополе са коима бы се у нужди воинство или на Морави или на Дрини подкрѣпити могло. Ови поставе чете на Кабларъ-Планини, а Форпосте своє поставе поредъ Сербске Мораве одъ Ужице до Крушевца. Подъ управомъ Якова Ненадовића на Дрини 12.000 войника было є, коє по планинама, кое што су бранили обкопана мѣста. На тврдиню Соко мотрила є єдна часть воинства. Такођеръ градови и утврђена мѣста была су доволно заштићена. Овако приправлѣни Серби очекивалису, да би Турцы нападну но то не буде.
Нишкій Афісъ-Паша побуни у Смедереву и око Смедерева живеће Турке, те ноћу 28. и 29. Юлія нападну на Сербе изсѣку іи, и освоє тврдиню; зато се одреде таки 3000 Серба, да обсаде и затворе Смедерево. Серби су непрестанно очекивали на посланике изъ Константинополя. Изненада дође Стефанъ Живковићь самъ у Ћупрію и обяви да є Нишкій Афісъ-Паша добио налогъ одъ Высоке Порте, да на Сербе са воинствомъ иде и къ покорности приведе. Како што и догодисе у почетку Августа месеца: Афісъ-Паша пође са 20.000 Турака к Ћупрій и удари на Сербе; но Серби бывши тада у приправности навале на нѣга измеђъ Параћина и Ћупріє на Иванковцу, побію га и до Алексинца узбію. У овой краткой но жестокой борби и бѣганю изгубе Турцы 7000 людій; Афісъ-Паша буде зароблѣнъ но подплати стражу Сербску и утече у Нишъ, гди напречацъ оконча теченіє живота свога. Серба погине 420. Воинство Афісъ-Паше са свимъ разиђесе, и тако границе Сербске буду одъ неприятеля ослобођене: зато Црный Ђорђе одведе већу часть воинства одъ Морраве къ Остружницы а самъ остане подъ Смедеревомъ.
Гласъ да су Серби Ужицу освоили и изъ нѣ Турке истерали и попалили є, и да є Афісъ-Паша са свимъ срамно разбієнъ учини то да Сербске посланике у Цариграду задрже, о чему Протопресвитеръ Алексіє Лазаревићь у свомъ изясненію овако говори: 'Намъ дато Султану народнѣ прошеніє у Патріархову Двору предавшимъ имь, у весма малому животу и безопасію ожидавасмо рѣшеніє одъ 1. Юлія до 11. Августа 1805. года. Овди Турецко невѣрство и тиранско ихъ обикновеніє нашему животу весма є препятствовало, разумѣвши ми ньiово коварство, потайно съ Великимъ страхомъ и самія жизни весма сумнителнымъ жребіємъ изъ Цариграда, я, Прота Алекса и Петаръ Новаковићь Чардаклія (Стефану Живковићу прежде одшедшту у Сербію) изиђосмо и приятеля пріятельскою помощію Цернимъ моремъ, съ прваго меншимъ терпѣніемъ у Адесу въ Россіи сщастльиво и здраво 27. Августа 1805. доидосмо.'
'Удаливши Црный Ђорђе сваку опасность одъ граница, остави воинство подъ Смедеревомъ пакъ оде у Боракъ и сазове Сербе 1. Септ. 1805. на Соборъ и ту Совѣтъ изъ 12 Совѣтника установи. Свако окружіє имало є у Совѣту свога Совѣтника и оно га є само за себе изабрало. Овай Совѣтъ подъ именомъ скупштине или Синода быо є у Монастыру Волячи, а садъ га у Боговађу премѣсти, надписъ имао є на свомъ печату 'Правителствующій Совѣтъ Сербскій.' Поглавари ту заключе пренебрегнуто благочестіє обновити; више Црквій зыдати, и многе се наредбе побольшаня ради народа учине. Тада и Митрополитъ Леонтіє, кои премда є толико пута одъ стране удручителя ишао, и свакояко трудioсe народъ, склонити да се противницыма Царевимъ удручительима покори и преда; опетъ зато кадъ види како Серби на све стране Турке добро пойстукоше и у градове позатвараше, што више кадъ види, да Турцы мораю истреблѣни быти, онда одъ стра'а избѣгне одъ Турака и дође к' Србима изясняваюћисе, да онъ жели у своiой пастви сирѣчъ са Сербима и добра и зла дѣлити.' (Примѣч. Юговићь.)
Оставшемъ воинству подъ Смедеревомъ дође Кара Ђорђе са свршеткомъ Октомврія и повучега 3. Ноемвр. натрагъ, као да бы увѣріо Турке да се Смедерева оставio; пакъ постави само яку стражу око града. Кадъ се смркне 600 людiй крезъ шипрагъ с' южне стране къ граду се привуче и ту се добро сакрыє. Ноемвр. 4. повукусе Серби са выкомъ къ главномъ Воинству, коє є Црный подалко одъ града у потай држао. Турцы опазывши искоче изъ града ньи 500 пакъ за ньима, но Серби коє су Турцы гонили повычу - ево Турака! Пошто се одъ града удале подобро, Серби изъ потає испадну и у отворенъ градъ уђу; све подъ оружіємъ нашавшесе изсѣку, и градъ нашавши у нѣму 16 топова и доста барута, освоє, а изишавше изъ града Турке на полю до єднога побію, зликовце у граду заробе и низъ Дунавъ у Оршаву одпрате, художнике или безъ оружія у кућама своима оставе, по тому поставе по граду страже и у нѣга Совѣтъ изъ Боговађе пренесу.

[JASON]

4. Война Серба са Турцы, завоєваніє Бѣограда, союзъ са Русси и примиренѣ измеђъ Турака и Серба учинѣно, или одъ 1805. до свршетка 1807.

Како се чує да є Смедерево освоєно, поите натрагъ сви они Серби, кои су кућама своима отишли были, мыслећи даће се и на Бѣоградъ наскоро ударити. Но Црный узимаюћи у призрѣнів Турскій Дворъ ниє то намѣравао. Упочетку месеца Ноемвр. добыю Серби посредствомъ Руски лађа за Галацъ опредѣлены више топова и други за Войну нуждны стварій. Последньи дана месеца Ноемвр. одпусти већу часть воинства кући; на Дрини и Морави кордонъ и предѣлъ око Ужице укрѣпи са нешто Воинства. По тому око половине мес. Декемвр. сазове све поглаваре у Совѣтъ. По окончаномъ договору у Совѣту заключено є: 1. Да се Турскомъ Двору збогъ рата данакъ неплати. 2. Да се одъ Серба и Турака данакъ покупи и на потребе воєне обрати. 3. Да се сила Воєна свагда изъ 40.000 людій состои, да се сва воєна дѣла неограниченой власти Кара Ђорђа подчине. 4. Да свакій подъ оружіємъ Войникъ добыє на данъ оку проє, полакъ оке меса овчієгъ, или говеђегъ, или свинскогъ, и литру ракіє, а у време поста уместо меса гра'а добыє. 5. Да се грабежъ и десертиранѣ смрћу казни. 6. Да се Смедерево оправи и добро са людствомъ укрѣпи, а Бѣоградъ да се обседне.
Поглавари се и неразиђу іоштъ, а Сербски посланицы дођу и яве Совѣту, да є Дворъ Турскій наумio, са знатнымъ воинствомъ на Сербію ударити. Кадъ Совѣтъ посланике саслуша, и види да је са Портомъ до явногъ рата дошло, заключи да сили силу противстави; да све крѣпости употреби, да се храбро брани, и да се Бѣоградъ оружіємъ што пре освои. На заповѣстъ Совѣта буду Серби наскоро опетъ на Войну позвани и за кратко се врeмo скупе. Турцы се напротив, спремаше кодъ Софіє, да пођу к Морави, а Босанскій Паша стаяше измеђъ Бѣлине и Зворника већъ са 6000 людій. У Шабцу Турцы 18. Декемвр. заштиту изъ 250 Серба состоєћусе изсѣку и градъ освоє. Гушанцъ-Али пошлѣ ноћу измеђъ 27. и 23. Декемвр. изъ Бѣограда 1000 крџалія, те ударе на Сербе кодъ Жаркова и Желѣзника; но Серби ій кодъ Царскогъ моста са сви страна нападну тако, да єдва себи путъ у Бѣоградъ отворе. У то време ударе на шайкама и оду у Остружницу; и задобыю доста марве и отераю у Бѣоградъ.
Непрестано су се како Серби тако и Турцы за бой приправляли и у томъ наступи и 1806. год. Серби су дознавали, да ће Порта ове године са свомъ својомъ силомъ подићисе: да сили Русской, коя се у Молдавіи скупляла противстане; да јогунство многи Паша сломіє; да Сербе покори и себе одъ конечне пропасти спасе. Срећомъ Серба, Нишава, Тімокъ, Морава и Дрина преко свои брегова излiєсе и принуди неприятеля одъ граница Сербски одступити. При свему тому внутреньій раздоръ, свађа и неслога Сербски поглавара много є за Сербе опаснія была, нежели сва сила Турска. Црный обилазећи воинство увѣрисе о томъ и одреди свакому оному, кои бы издaный му налогъ пренебрегао и непокор показао смртну каштигу. Ове 1806. год. Януарia 6. обседну Серби Шабаць. Турцы неимаюћи у граду ране предложе Сербима условія мира, но Серби одбаце. У Остружницы приправляусе Серби, да Бѣоградъ обсаде и на юришъ освоє. Међу тымъ дође Сербима гласъ да се 25.000 Турака Босанаца ради освобођеня Шабца и Бѣограда скупило. Премда є Дрина тада излиласе и намѣру Босански Турака осуєтила, опетъ овай гласъ зада Сербскимъ поглаварима бригу: зато у Совѣту и противъ мнѣнія Карађорђа заключе; да одъ Бѣограда одступе и са свомъ својомъ силомъ на Шабацъ ударе.

[JASON]

Почемъ Серби одъ Бѣограда по заключенію овому одступе и къ Шабцу пођу, крџаліє заиђу по предѣлу око Бѣограда и читава стада марве у градъ отераю. Кара Ђорђе пошавши са Воинствомъ къ Шабцу, дође на Жарково и разговорившисе са Чарапићемъ, како бы грабежу крџалія путъ прекратилі, узме подъ Бѣоградомъ заоставши 800 Серба и 7. Януарiа године 1806. осване на Топџидеру. То се ютро и Турцы ту укажу. Чарапићь удари на ньи низъ Топџидеръ са коняницы а Кара Ђорђе исподъ Шуме к Жаркову. Читавъ су се данъ борили, найпосле стигне и Янко Катићь, те тако узбію Турке натрагъ. Кадъ виде Серби да су Турцы готово са свію страна и у самой внутренности Сербіє на ньи навалили потраже средство Султана спрама себе умилостивити. У Остужницы саставе єдно прошеніє и пошло 12. Јануарiа 1806. год. Султану Селиму молећи га да бы гнѣвъ свой одъ ньи одвратіо, и ныма као вѣрнымъ своимъ подданицыма, који су свагда готови за нѣга крвъ свою пролити, попре одъ нѣга толико пута искана милостиво Ферманомъ своимъ Царскимъ потврдio. Серби су год. 1804. мес. Авг. кадъ су са Бекиръ-Пашомъ миръ правили, такођеръ 1805. и садъ 1806. Дворъ Русскій молили ради посредствования при высокой Порти за ньи. Поводомъ тымъ пише Чартарінскій Министеръ Русскiй иностранны дѣла писмо 4. Феvр. 1806. на Италiнскогъ, посланика Русскогъ у Цариграду.
Намамившисе крџаліє на грабеж 27. Януарія зађу по предѣлу око Бѣограда и опетъ потераю нешто марве, но ударе око Авале на Сербску засѣду, гди имъ Серби савъ грабежъ отму 100 потуку и 80 заробе. Да небы у напредакъ Турцы изилазити и грабити могли, Серби у почетку Феvруар. скупе 12.000 людiй и градъ тешнѣ обколе. Мостъ великій оправе и ту 4 велика и 12 малы топова намѣсте. По томъ Кара Ђорђе оде са Воинствомъ на Шабацъ. Серби бывши подъ Шабцемъ договорившисе, 3. и 5. Марта навале юришемъ на Шабацъ, алъ напразно изгубе 800 войника. Међу тымъ Пасванъ-Оглу прoвyчeсe са Войскомъ одъ Ниша до Алексинца и сражаваоюћисе несрећно са Сербима више пута, єдвaсе одъ робства спасе. Ово даде поводъ Сербима те укрѣпе Црну рѣку и планине спрамъ Крайне Бугарске са 3000 людій. Такођеръ да небы Турцы къ Шабцу продрли, поставе Серби на Дрини яке страже; но Турцы негледаюћи на то измеђъ 28. и 29. Марта ньи 400 пређу Дрину и идући крозь Китогъ, наиђу на Сербе, с ньима се побію и продpy ньи 250 у Шабацъ и ослаблѣну обрану Шабачку подпомогну и освободе. У томъ Дрина опадне, а Турцы нођу измеђъ 16. и 17. Априла ньи 1500 пређу кодъ Лешньице и растеравши Сербске страже дођу до Шухе кодъ Новогъ Села. Ту ій нападне caєдинѣна сила Сербска са сви страна 600 побіє, а остале натрагъ живо избіє.
На свршетку Априла подѣлѣно Сербско Воинство износило є до 33.000 людій, одъ кои є было 1450 коняника, осимъ тога ималису 48 малы топова и 4 велика. Смедерево є было главно мѣсто за све потребе воєне и рану. Турака є око Сербіє было подъ управомъ Мустафа-Паше Босанскогъ 40.000 по већой части коняника и 17 боины топова. Сила пакъ Турска коя се тада кодъ Адріанополя скупила была, мотрила є при тадашньимъ обстоятелствама са Руссіомъ добро на Дунавъ. Међу тымъ Турцы ударе одъ Сараєва к Ужицы и почну робити, но Црный отишавши тамо, мѣста око Ужице утврди и обезбѣди. Maiя другогъ изиђе ньи 500 Турака изъ Шабца и нагну къ Лешньицы, но изгине ій 100 а остали вратесе натрагъ безобзира. Maiя 5. Гушанцъ са 2000 людiй изиђе изъ града мыслећи подпомоћи Босанце пође къ Остружницы и хотећи се на Кулубари станити, но дочека га Милоє Петровићь и до Бѣограда узбіє, што више у томъ бою и самъ Гушанцъ у ногу буде ранѣнъ. Притеснѣни овако Турцы одъ Серба у недостатку рaнe намысле лађе Австрійске на Сави отимати и на Сремъ напасти, коє пограничнымъ Австрійскимъ Комендантима поруче; но они се приправе да имъ се добро отмасте.

[JASON]

Серби на прошеніє коє су 1805. г. на Дворъ Австрійскій ради посредствованя кодъ Блист. Порте преко посланика свои управили добыю писмо одъ Нѣговогъ Высочества Ерц-Херцога Карла, Генералиссима воинства Императорскогъ, изъ Беча Maiя 7. 1806. г. да се Дворъ Австрійскій приволео кодъ Блист. Порте за Сербе посредствовати, такођеръ да є онъ и на пограничне Паше писма одправіо и позвао іи да се одъ насилія уздрже. A Руссія ступивши у договоре са Портомъ условия положи, да и са Сербима воина престане. Тако се сва войска, коя се на Дрини и око Ниша скупила была разиђе; а Серби употребе своє силе да Бѣоградомъ и Шабцомъ завладаю: зато Maia 19. подъ управомъ Чарапића къ Бѣограду 20.000 Серба дође, а Црный Ђорђе са 6000 кодъ Шабца остане. 20. Maiя довукусе топови изъ Смедерева изъ кои 22. почну на градъ пуцати. Главна Сербска батерія стаяла є на Ціганской мали и на высини Мокрогъ Луга. Турцы су такођеръ пуцали но напразно; зато предъ, ноћь изиђу изъ града и нападну на другу батерію но буду узбієни. 24. ударе Турцы на Стамболкапіи бѣлу Харугву и учине Сербима предложенѣ, но они одбаце. 25. Maiя упале Серби у Бѣограду неколико кућа; 26. поправе Серби чрезъ ватру изъ града покварене треншіє и батеріє, а 27. заопуцаю на ново градъ бомбардирати.
Австрія намѣраваюћи Турке са Сербима помирити, учини те 28. Maiя посланицы са обе стране у Земунъ пређу; но они у место да се помире iоштъ горе єдни противъ други огорчесе и оду натрагъ. Юнія другогъ навале Серби на Бѣоградску Сербску варошъ, но Турцы іи узбію. У тай махъ 2000 Яничара изъ града изтрче, но ништа неучине. Тай данъ изгубе Серби 500 а Турцы 150 людій. Серби нападанѣмъ овымъ на Бѣоградъ увреде Турскій Дворъ тако, да изда оштрый налогъ, да воинство одъ Софіє коє, є до 45.000 людiй износило, подъ главномъ управомъ Ибраимъ Паше одъ Албаніє; и Дрине коє се до 40.000 подъ управомъ Мустафа Паше Босанскогъ скупило было, иде, и Сербію умири и къ покорности приведе. Но срећомъ збогъ буне коя се у Болгаріи и Румеліи породи, воинство одъ Софіє оде, да буну ову утиша и смири.
Извѣстившисе Серби о приближаваню воинства одъ Софіє и Дрине, заключе у свомъ Воєномъ Совѣту што пре Бѣоградъ освоити. Позову Турке Бѣоградске на предаю но они имъ поруче да се предати нећеду. 22. Юнія удари 2000 Серба подъ управомъ єдногъ Русскогъ офіціра и освоє дольню варошъ, но буду опетъ изъ нѣ истерани. Овакова предузећа несрећна и велика штета, зададу Сербима великій стра' и бригу. Босанцы премда збогъ буне, коя се у почетку Юнiя измеђъ Турака и Хрістіана породи, нису ништа предузимали; опетъ зато 3000 13. Юнія пређу Дрину у намѣренію Шабац, освободити, и обколе Попа Луку кодъ Црне Баре. Три дана са свои 400 храбри Серба браніосе и већь му ране, олова и пра'а нестаяти почне. Међу тымъ Црный са 2000 людій дође и на Турке 16. и 17. нападне и разбіє ій, и у бѣгство обрати. И да бы безбѣдніє бегати могли запале Турцы села Бродацъ и Вилино село и падне ій 500. Юнія 26. наложи Црный Ђорђе Милою Петровићу, да войводе бывши подъ Шабцемъ: Стоянъ Чупићь, Яковъ Ненадовићь, Лука Лазаревићь са воинствомъ у четыри колоне на Шабацъ ударе. Сутра данъ око 5 сатій Стоянъ Чупићь удари, а друге се войводе збогъ што имъ пренебрегне Милоє налогъ Црнога сообштити, закасне, и тако предузето намѣреніє без икакова успѣха остане, што више изгине 1200 Серба. Црный Ђорђе заповѣди да се Милоє одма обеси; къ тому обнародує да ће у будуће свакога онога, кой даный му налогъ или заповѣсть пренебрегне или са небреженіємъ сврши, обесити. Милою за онай паръ на молбу войвода опрости.

[JASON]

Како чую Серби да су 5. Юлія Бѣоградски Турцы добыли гласъ а скоромъ освобођеню, одма сутра данъ ударе са три стране на споляшный градъ; левый одѣлакъ освои капію одъ Саве; средный кому топови досадити немогоше пуцао є на Сербску Варошъ само издалека. Гушанцъ наваливши, кадъ средньій одѣлякъ узбіє, на лѣвый; но левый одѣлякъ боєћисе да се одъ другогъ неодцѣпи, остави Савску капію. Неслогомъ дакле предузеће осуєтисе. Юлія. 10. огласи се да Турцы одъ Софіє къ Морави приближаваюсе; изъ когъ узрока Црный са обраномъ Шабачкомъ на 13 дана миръ, кога є ємaцъ быо Паша Босанскій, учини, и оде брже къ Морави и воинство тамо са 10.000 подкрѣпи. Босанцы несматраюћи на миръ са Шабчаны учинѣный, него утишавши буну у Босни, притомъ видивиши да є главно воинство на Морави; 20. Юлія ньій 3000 пређу Дрину кодъ Зворника а 2000 кодъ Црне баре, и опусте читаву землю, села попале жителѣ безъ разлике изсеку и рестераю; 8000 Серба пређе у Сремъ, а остали побѣгну у станъ кодъ Бѣограда; и тако дођу подъ самый Шабацъ и освободе га. Кромѣ тога Босанскій Паша намѣраваше осталу войску свою са они 4000 къ Шабцу отишавши, саєдинити, и, кадъ бы войска одъ Ниша у Сербію ступила, преко Валѣва и Тополе ударити, Сербе к' Бѣограду дотерали и ту іи изсѣћи; но Царска войска неприближисе, а Црный Ђорђе чувши пойти са 7000 людій преко Шабца к Дрини. Турцы борећиcе са малымъ Сербскимъ четама и непазећи на главно Сербско воинство коє є Црный Ђорђе предводю, сразеcе c ньимъ на Мишару 3 Августа. Премда су се Турцы кадъ су на ньи Серби овде напали храбро бранили, опетъ - єдва се неки, бѣствомъ спасу, а многи изгину. Самъ Паша остави свой станъ и преко Дрине побѣгнө у Босну. Тако Серби Босанце Турке разбію и поврате опетъ оно што су имали, но изгубе 800 людій и храброгъ войводу Янка Катића, а Црный и Лука буду ранѣни.
Ибраимъ Паша , надаюћисе Сербе одъ горнѣ Мораве одцѣпити, у чему се Серби недадоше преварити, єръ држаше 13.000 людiй измеђъ Ягодине и Ћупріє, изда налогъ истеранымъ Турцыма изъ Хасанъ-Пашине Паланке и други на востоку мѣста, да на Смедерево ударе. Ови се скупе и пођу 4. Юлія, но Миленко, имъ изиђе на суретъ и гонећи іи до Пореча, гди се с' ньима срази и конечно iи разбіє; 1000 iй остане мртвы, а други разбѣгнусе к' Тімоку. Хаџи Паша, кои измеђъ Нишаве и Бугарске Мораве са 16.000 Турака стаяше, кадъ дозна да Миленко къ Тімоку Турке гони, заповѣди те пређу 13. Юлія 3000 Арнаута на десный брегъ Мораве, а Серби се повуку натрагъ; но кадъ имъ Младенъ Миловановићь са 4000 упомоћь дође примораю Арнауте са штетомъ натратъ вратитисе. Паша Крушевачкій Юлія 16. пређе преко Мораве са 6000 Турака к Делиграду, у намѣренію Сербе кодъ Алексинца стоєће одъ главногъ пута одцѣпити; но Младень остави нѣку часть войске у шанцеви Алексиначки и са свои коняницы и већомъ часћу пѣшака упутисе лѣвымъ брегомъ Мораве, у намѣри Турке кои су на десномъ брегу на Делиградъ нападали, одъ главногъ воинста одцепити и изсећи. Но Турцы кадъ ово виде одступе одъ Делиграда и враћаюћи се у свой станъ изгубе три топа и много людій. Докъ се Младенъ око Делигpaдa бaвio, дотле Турцы освоє щанцеве и мѣсто Алексинацъ, но Младень похити с' воинствомъ преко Мораве, окупи живо Турке; а Турцы оставивши 8 топова и изгубивши 1200 людій разбѣгнусе єдни к Нишу, а други по планина и шума, гди іи Сербске чете поватаю и изсѣку. Серби премда іи є у овомъ сраженію изгинуло 1500 опетъ зато поврате Алексинацъ и шанцеве и укрѣпе іи ставивши у ньи средину воинства.

[JASON]

Кодъ Бѣограда на излазку месеца Юлія скуписе 16.000 Серба подъ управомъ Чарапића и опетъ о обсади радитисе почне; а и Шабацъ быо є притеснѣнъ. Подкреплѣна обрана Шабачка са 1500 людій по већой части на коньма, неимаюћи ране ни людма ни коньма, што више породисе болесть, предложи Црноме да ће Шабац, предати, само да ioй обезбѣди излазакъ изъ града, коє Црный одбацы и каже iой да се безъ условия преда, на коє Турцы оставе 400 людій у граду, а са 1800 коняника изиђу 12. Авг. изъ града рано у ютру и ударе на Сербе кои су на Канингпотоку са топовы стаяли, и буду узбіени; но кадъ после подне по други путъ на Сербску Варошъ нападну, освоє обкопе и Сербе к' бѣгству принуде, онда Црный изъ засѣде одъ Дурмине баре испадне и Турке садъ и са стране и иза леђа гонити почне; єдна часть Турака вратисе у шанцеве и ту се бранити почне, али кадъ се и они Серби, кои су бѣгати почели врате и Турке окупе, онда Турцы нагну к' граду, а Серби живо за ньима мыслећи тако у градъ ући. Турцы ушавши у градъ врата затворе и Сербе кои се по шанцеви сакрыти хтя'у, потуку и тако тай данъ Турака остане боишту 500 а Серба 800, него освоє 4 Турске хоругве много оружия и коня.
Подъ Бѣоградомъ старалисусе Серби да се тврдиньи приближе. 12. и 13. Авг. пуцалису и многе куће порушили, а 14. нападну на ньи Турцы изъ града, но напразно. Одъ 27. Авг. до 2. Септ. опетъ су пуцали непрестанно. Између тога чує Младень, како є Порта, давши неограничену власть Ибраиму Паши Скадарскомъ, да Сербію покори, знатно воинство одъ Адріанополя и Софіє к' Нишу отправила и нѣму подъ управу вручила. Кромѣ тога скуписе кодъ Ниша са концемъ Авг. 20.000 Турака, са 14 топова. Сербаля є подъ управомъ Младена предъ Алексинцомъ стаяло 27.000. Саџа Паша 30. Августа са главномъ войскомъ дође до Банѣ са зоромъ; и 31. Августа нападне на средину Сербску. Серби имаюћи у шипрагу сакрывeнe тoпoвe, кoє на єданпутъ живо опале на Турке и узбію іи; а кадъ Турцы по други путъ сложно ударе, онда опетъ изъ потає Серби пѣшацы ударе на десно крыло Турско, а коняницы иза леђа навале. Дуго се ниє пресудити могло чія є побѣда. Напоследaкъ Турцы окрену леђа и нагну бѣгати, самъ Саџи Паша єдва се бѣгствомъ спасе и с тымъ се битка оконча и побѣда пресуди; 4000 людiй са обе стране остане на боишту. Серби освоє Турскій станъ четыри топа и многе хоругве. Овомъ побѣдомъ у толико су се ползовали Серби, што су се само одъ онога сачували што за побѣдомъ слѣдує. Ибраимъ Паша, саєдинивши своє воинство, са Саџійнымъ; коє є до 55.000 саєдинѣно износило, приближаваосе.

[JASON]

Видивши Серби отечество своє у опасности позову у почетку Септемврія свакога онога кои є за оружіє быо, што више Свештенство словомъ своимъ подпомогне поглаваре и позове све Сербе на обрану вѣрѣ и отечества. И заиста младежь поврви са сви страна и око половине Септемвр. умножисе воинство до 65.000 людій а артилерія се состояла изъ 24 топа. Црный Ђорђе како се чрезъ вѣрне своє Бугаре извѣсти да Ибраимъ Паша одъ Румеліє са воинствомъ иде, оде у главный станъ и узме воинство подъ свою управу, пакъ онда сазове Воєный Савѣтъ у комъ заключено буде: да се на Турке кадъ у средъ предузећа буду удари. Зато се подь управомъ Младена одреде 6000 людій да к' Мустафа Паше Паланки иду и на неприятеля ударе; 18.000 као средина воинства на Куновачи планини да се постави; Миленко са 6.000 да стане измеђъ Градишта и Бѣлграчца, резерва одъ 4600 людiй са найвише топова да пази на Нишъ. Септ. 20. преспѣду Турцы на своя опредѣлена мѣста, а 21. започнесе битка. Младенъ са своимъ воинствомъ буде несрећанъ, побѣгне к' Алексинцу, Миленко напротивъ одржи побѣду и принуди Турке к' Смрдану бѣгати. Среда пакъ воинства задржисе и текъ око подне приспѣ на своє опредѣлено мѣсто и одма на Турке удари. Турцы са сви страна уступати почну, у томъ и ноћь наступи. Тай данъ Серба остане на боишту 3000 кoє мртвы кoє ранѣны, а толико и кодъ Турака; Серби освоє 8 топова. За тымъ Црный Ђорђе 22. Септ. са главномъ силомъ своiомъ на Ибраимъ Пашу, кои му се са своiомъ силомъ противставio бяше, удари; цѣла три сата борили су се храбро, напоследaкъ битка се с тымъ пресуди што лаки пѣшацы Србски и са єдне и са друге стране на Турке навале, и средини іи гонити почну; и тако Турцы нагну бѣгати. У бѣгству изгубе 6 тоpова, 2 хаубице и 2000 людій, а Серби 1500. Траюћимъ тако срећнимъ Серба побѣдама, Пасванъ-Оглу умножи войску кодъ Смрдана до 10.000 и удари 23. на Миленка. После дугогъ и храброгъ до саме ноћи бoреня Пaсванъ Оглу обрати Миленка у бѣгство и гонећи га до Исперльика гди стигну Миленку 6000 людій послаты одъ Кара-Ђорђа у помоћь и гоненю путъ пресеку. Серби изгубе свой станъ и ньй 900 буду зароблѣни; коє мртвы, кoє ранѣны было є са обе стране преко 1000 людій.
Ибраимъ Паша имаюћи неограничену власть ратъ продужити, или миръ заключити, видивши да ниє тако лако Сербе побѣдити и покорити, пошлѣ єднога одъ првы Паша у главный станъ Сербской и поднесе уговоре мира, кои се приме. Найпре заклюучисе примиріє за 42 дана, а после Ибраимъ Паша пошлѣ имъ Царскій Ферманъ, коимъ обяви да непріятельства престаю. У Шабцу затворене Турке натера гладъ, и кадъ Серби одъ Шабца оду к' Морави и обсаду ослабе, онда ноћу измеђъ 15. и 16. Септ. 1200 коняника изъ града изиђе, збуне они 500 обсаде ради стоєћи Серба и оду преко Китога к' Дрини.

[JASON]

Септемврія 26. оде Црный у Смедерево и позове тамо све поглаваре, да се са Савѣтомъ посавѣтую какове ће уговоре мира предложити. Ту є већъ и Турскій посланикъ са Ферманомъ преспѣо быо. Садъ се почну договарати о условiяма мира, али са великомъ выкомъ, єръ Бѣоградъ и Шабацъ быя'у непрестанно у Турски руку; зато га науме найпре освоити. Црный Ђорђе добывши допуштенѣ одъ Турскогъ дошавшегъ посланика, оде у станъ кодъ Бѣограда и 29. Септ. позове Гушанцъ Алію, оставивши му 15 дана на промишленѣ, да се преда; у противномъ случаю да ће градъ на юришъ освоити, и целу заштиту изсѣћи. Ово све непоколеба намѣреніє Гушанца. Онъ одговори Црноме, да ће Бѣоградъ до последнѣгъ човека бранити и у нѣму или господствовати или умрети. Немогавшисе Црный овымъ поступкомъ ползовати, вратисе у Смедерево и Синодъ до тога доведе, да Бѣоградъ и Шабацъ силомъ освоє; зато се кодъ Бѣограда умножи воинство до 18.000 людій, а кодъ Шабца до 7000, коє градове обседне и бомбардирати почне.
У Совѣту се напоследокъ согласно за основу мира положи: 'Да Сербія у напредакъ свободна и за себе буде; да себи 12 Окружны кнезова и єдногъ Обркнеза избере кому они окружни кнезови подчинѣни да буду; да овай Обркнезъ годишнѣ 2500 кеса (1.250.000) фор. скупи и у име данка Порти шалѣ; да имъ Порта едногъ Мухасила пошлѣ, кои ће 150 Турака, као заштиту покрай себе имати; да Турцы кои се у Сербіи налазе изъ Сербіє у друге провинціє изселе; да имъ се Бѣоградъ и Шабаць преда, и ако имъ се лепымъ начиномъ непреда, на силу да се освои; да Порта плати Сербима воєнө трошкове; да се стално воинство трошкомъ землѣ обдржава.'
Серби су готово све ове точке у своєму прошенію год. 1805. Высокой Порти изложили и Султана молили, да iи Ферманомъ своимъ потврди, а кадъ имъ Ибраимъ Паша готово принуђенъ условія мира поднесе; онда къ тыма точкама јоштъ и друге додаду, и почемъ и добро изясне и за основъ мира поставе; пошлѣ Црный посредствомъ некогъ Петра Ичка толмача Турскогъ єзыка, и iоштъ два кнеза окружна у Цариградъ, да поднесу Порти на одобренѣ и потврђенѣ. Петаръ, коє помоћу свои пріятеля у Цариграду, коє знаюћи обычає и политику Турску, коє опетъ помоћу тадашньи обстоятелства са Руссіомъ миръ са Турцы уговори, у кому Порта сва условия мира одъ Серба поднешена iой пріими и одобри. Ова условія мира была су за Сербе одвећъ добра, али на устменомъ обећаню основана; Диванъ іи є са Ферманомъ потврдити затезаосе. Порта при концу Окт. 1806. год. пошлѣ и Мухасила свогъ у Смедерево, кога Серби приволу те пише Гушанцу 1. Ноемвр. и савѣтує га, да Бѣоградъ Сербомъ преда, но Гушанцъ при првомъ свомъ намѣренію остане. Траюћемъ свему овому и Турцы и Серби за войну приправля’у се, што више кадъ Мухаcилъ Ефенди именомъ Порте изяснисе, да условія послата у Цариградъ немогу одма подписана и Ферманомъ потврђена быти, єръ потребую одобреніє Австріє и Руссіє; онда се овымъ изясненіємъ и другима гласовыма изъ Цариграда долазећима Совѣтъ увѣри, да ће се опетъ война започети: зато Црный Ђорђе постави за Предсѣдателя Совѣту Миленка, кои настояваше да се дугови страдателни одъ 1.800.000 грош. плате, а онъ самъ оде да обиђе сва своя воинства.

[JASON]

Будући да є за Сербе освоєніє Бѣограда тако важно за ово време было да нису жалили све своє готово силе на то пожертвовати: зато се у почетку Ноемвр. iоштъ већма укрѣпе и опредѣле да се дѣло, 13. Ноем. оконча. Цѣлый данъ 12. бацалису ватру у градъ и многе куће спалили. Ноћомъ измеђъ 12. и 13. навезесе некій къ Сербима добѣгшій Турчинъса 150 Серба на Саву и дође помоћу густе маглө до Савскө капіє, и позове ту на стражи бывшегъ добро познатогъ му Турчина. Овай како му отвори қапію, онъ скочи унутра а Серби за ньимъ. Ту многе Яничаре изсеку, коє кадъ други опазе онако уплашени побѣгну у горній градъ. Споля навали Чарапићь са 8000 Серба у три колоне; Яничари уплашени изгубе духъ, а Серби по граду све оплѣне, 100 Яничара заробе и 24 топа освоє, али изгубе свогъ храброгъ и многозаслуженогъ войводу Bacy Чарапића. Онъ се као поштенъ грађанинъ и добаръ войникъ, кои отечество са свога ока нигда нескида боріо. По тому одвуку Серби топове и намѣсте противъ горнѣгъ града. Ноћу 20. Ноемвр. пређу 100 Серба преко Дунава и намѣсте на остoву принадлежећемъ Австрій 5 велики топова и сутра данъ на горный градъ пуцати започну. Пре дакле, него што Австріанцы Сербима са острова градъ бомбардирати забране; и пре него што се предуготове да би силомъ са острова отићи принуде, учини Гушанцъ 22. Ноем. капитулацію, а 30. узевши 3 Сербина покрай себе ємства ради са 800 крџалія и нѣговы фамилія свега 1500 душа изъ града изиђе и на 8 велики лађа буде одъ Серба у Видинъ одпраћенъ. Пошто Гушанцъ Али оде, Сулейманъ Паша противстане улазку Серба у горній градъ. Причину є додао ту, што се Серби нису с ньимъ, но с Гушанцемъ договарали, а онъ є наименованый Везіръ одъ Порте, не Гушанцъ Али. Тако дакле предложи Сербима примиріє, докъ се с' ньимъ договоре, на коє се Совѣтъ будући да є по границама примиріє на 21 данъ продужіо быо, склони. Садъ текъ дознаду Серби да є Гушанцъ Али са одобреніємъ Порте поступао онако, и да є са Пашомъ у споразумѣнію быо; ако и єсть за бунтовника проглашенъ; и да є изъ Бѣограда са своима крџалiяма зато отишао, да у другомъ са Руссіомъ започетомъ рату противъ Русса дѣйствує. Серби су истинна были по свой Сербій већъ силу свою распростерли и у Бугарской нешто мало утврдили; опетъ ньово владѣніе ниє іоштъ было утврђено и постояно. Ова два града Бѣоградъ и Шабацъ быя'y непрестанно у руку Турски, а то имъ є найвише на путу стаяло, къ тому неслога, зависть, како измеђъ предводителя, тако и у народу владалає.

[JASON]

Наполеонъ боєћи се да небы на сѣверу каковый союзъ породіосе, предузме войну 9. окт. 1806. противъ Прайске и са концөмъ ове године све знатніє градове Праиске подчини подъ свою власть. На востоку опетъ трудіосе посредствомъ свогъ министра у Цариграду Турке противъ Русса подићи, а са Сербима помирити и користь одъ Руссіє са тымъ одузети. Свакій себи представити може, какову є корысть Руссія одъ станя Серба спрамъ Турака, имала. Диванъ се заиста за войну приправи, а Руссія сакупивши своє воинство и Бесарбіомъ завладавши, пређе преко Молдавіе и Валахіе и до Дунава дође (Ноемвр. и Декемвр. 1806.). Тако се започне война кою се Диванъ Турскій са Руссіомъ дуго сумняо започети.
Сулейманъ Паша по свой прилицы надаосе скорашньioй помоћи, пакъ є улазакъ Сербима у горный градъ зато и забраніо; но видећи да помоћи нема а Сербима огорченымъ противстати неможе: зато предложи Сербима да горный градъ заєдно са Турцыма запреме. Серби одговоре да Паша са Турцы у граду остати може, али безъ оружия и да нейма никаковогъ участія у горнѣмъ граду. Сулейманъ се на условія склони и градъ Сербима 22. Јануарія 1807. год. преда. Серби нађу ту 300 топова, много пра'а пушчаногъ и олова. Пре тога пошлѣ Ђорђе Милоша Урошевића и Милоя у Варадинъ, кои изъ Варадина оду башъ 22. Јануарiа у Кленакъ гди и Обрштеръ Обућина изъ Митровице са нѣговымъ Секретаромъ и Иншпекторомъ дође и за излазакъ Турака одъ Славне Генералкоманде неке точке донесе. Сутра данъ 22. пређе неколико Паша и Бегова изъ Шабца; за ньима дође Яковъ, Лука, и Стоянъ Чупићь, и ту имъ прочита Обрштеръ те точке. Заключисе дакле да се жене и деца пребаце на Австріиску страну, а оданде да се одпрате у Босну; Паше тай истый данъ градъ да очисте и предаду. По овому заключенію изиђу найпре жене и деца 6 Феvруаріа изъ града и пребаце іи на страну Австрійску, после Паше и Бегови са 500 Турака на Валѣвску капію и положе оружие, пакъ оду преко Новогъ-Села къ Дрини и оданде у Босну. Изъ Бѣограда по заключенію тайногъ засѣданія одъ 6. Марта 1807. буду сви Турцы истреблѣни. Марта 7. изиђе Паша са 200 Яничара изъ града; неколико сатій далеко иза Бѣограда нападну на нѣга у засѣди бывши Серби, и онъ имъ се преда. Тай истый данъ у Бѣограду запале кућу, у кою се 40 Турака одъ нападаня Серба склонило бяше, после острвесе жене и децу убіяти, но Сербске старешине одправе жене и децу у Нишъ и тако поступку томъ предѣлъ положе.

[JASON]

Како се Диванъ извѣсти, да су Серби Бѣоградомъ завладали, одмах изда налогъ Мухасилъ Ефендiи да Сербима миръ на тай начинъ поднесе, ако они 20.000 людій Султану у помоћь противъ Русса даду. На то се Серби изясне, да нити ћесе са єдномъ нити са другомъ страномъ држати, него ћеду за себе остати, ако Порта поднешена ioй одь Серба (1806. год.) условія мира одобри. Докъ су се тіи договори дуговлачили, дотле Сербске старешине пошлю посланике: Петра Чардаклію, Аврама Лукића и Еремію Гагића у Влашку у почетку Януар. ове 1807. год. и саюзъ са Русси противъ Турака уговоре. Кадъ се посланицы изъ Влашке врате, обяве Совѣту: 'Да се Султану неповѣраваю, да ће имъ се одъ Руссie свака помоћь додати, и да ће Руссія помоћу оружия свога будућность среће Сербске и независимость на вѣкъ одъ Турака обезбѣдити; да ће и єднога своєга Чиновника по имену Константина Родофінікина, Генерала, коєга Руководству Серби се повѣравати могу, послати.' Упочетку іоштъ Марта дође Русскій Куриръ и обяви долазакъ нѣговъ.
Извѣстившисе Порта, да су Серби наумили и већъ савѣштали соєдинитисe са Руссима, заповѣди чрезъ Курира 29. Марта дошавша у Смедерево, да Мухасилъ Ефенди, ако се буду Серби дуже одрицали, завдно са Портомъ отечество своє бранити, одма оде. Ефенди обяви Совѣту 31. Мар. налогъ Высоке Порте; но Серби одговоре, да противъ свои єдиновѣрны неће подићи оружія, што више да Сербія сматрасе већъ као независима.
Ништа неокончавши Мухасилъ Ефенди вратисе у Цариградъ што брже, гди 11. Maiя кодъ намѣстника Великогъ Beзира, Кaймакан Паше, у сакупившемсе Дивану заключено буде, да се строго противъ Серба поступи. По овомъ заключенію изда Диванъ заповѣсть Пашама: одъ Травника, Видина, Ниша, и Салониха, да се противъ Серба оружаю. Мухтар Паши одъ Янине буде наложено да 6000 Албанеза противъ Серба изиђе. Но сва ова предузећа Турака породившасе буна Яничара у којой Селимъ III изгуби престолъ, а Мустафа IV. стрицъ нѣговъ 29. Maiя 1807. на престолъ ступи. Овога опетъ Паша одъ Рушчука са престола стера, и Махмудъ II. дође на престолъ.
Една часть турске войске, коя се подъ Ибраимъ Пашомъ кодъ Софіє и Філіпополя скупляла, кренесе противъ Серба; а на Дрини се већъ было скупило до 16.000 Бошняка у намѣренію Сербе до последнѣгъ или побити или заробити. - Но Совѣтъ се изодавна тому надао пакъ се и приправіо. Воєна сила Сербска состояласе изъ 50.000 пѣшака 12.000 коняника и 2.000 топџія. Измеђъ Чернеца и Калафата до Дунава дошло є 10.000 Русса подъ повелителствомъ Генерала Исаієва, и већъ є Русскій Обрштеръ Никићъ настоiо да се са Серби соєдини. Црный Ђорђе подкрѣпи воинство кодъ Ћипровца, куда є нагнуо Ибраимъ Паша са воинствомъ, са 12.000 Серба, а на Дрини са 8.000. По тому пише писмо Якову. 2. Априла 1807. те пређе на Дрини єданъ одѣлякъ Сербскогъ воинства подъ управомъ Стояна Чупића и обседне тврдиню Зворникъ, а другій доле на Митровицы подъ Яковомъ прешавши, нагне са найвећомъ часћу силе своє к Сараєву. Турцы су истинна имали 16.000 войника али на Дрини подѣлѣни, збогъ обсаде Зворника и прелазка Серба; опетъ ова предстоєћа Сараєву опасность приведе Турке у очаяніє; но Французскій Генералъ Мармонтъ, Князъ одъ Рагузе, Сараєвце Турке одъ овогъ стра'а и опасности науми освободити. Совѣтъ извѣстившисе о союзу Француза са Турцы прати посланике Мармонту, изясняваюћисе да Сербскій народъ за свою свободу само борисе; но онъ неузимаюћи то у призрѣніє, пошлѣ 3.500 Француза преко Травника къ Сараєву, гди су се Турцы међу тымъ скупили были. Свега дакле Турака са Французима до 20.000 было є, и кадъ се ово воинство подъ командомъ Хасанъ-Паше крене, Серби оставе путъ у Сараєво и предѣлъ око Зворника. Яковъ са главномъ силомъ оде левымъ брегомъ Дрине к' Рамни и утврдисе обкопы, а другіи одѣлякъ пређе преко Дрине.

[JASON]

Управительи Турака кои су се 1. Юнія са 42 топа кренули, были су Офіціри Француски броємъ 72. Сербске кавалеріє Коменданъ Яковъ Ненадовићь Юнія 5. видећи да бы Серби потучени быти морали промѣни положеніє свога воинства. 6. Юнія продре непріятель, до самы обкопа, коє место Серби оставе. До 13. Юнія туклесу се с' обе стране Форпосте. 14. са сванућемъ продре изъ планине непріятель са свію страна; са обе стране борилосе храбро, неприятель двапутъ буде узбієнъ, 200 Турака изгину и 7 Француски артилерiста Серби заробе и задобыю 4 Турска и 2 Француска топа. На Сербе нападне после полдне опетъ неприятель и узбіє іи тако, да око 6 сатій сва своя положения оставе, али се уредно и безъ икакове штете поврате. Юнія 15. око 10 са'атій стигну сва Сербска воинства на Дрину и превезусе. Непріятель є ишао узастопце и преко Дрине прешао, Сербе растерао, гонећи іи до Лешньице гди га 6 пѣшачки одѣляка 4800 людій задрже. 16. Юнія са сванућемъ нападне неприятель, на овы 6 одѣляка и принуди іи обкопе своє оставити. Заштита Шабачка одъ 3000 людiй састоєћace затворисе у градъ и о обрани мыслити почне; но Яковъ знаюћи да неприятель намѣрава найпре Ужицу освоити, извѣсти предводителя Стаматовића и конянике да му у помоћь пошлѣ замоли.
18. Юнія кренусе неприятельски одѣльцы са 3 топа управо къ Ужицы, на ньи нападну четыри масе Сербске и узбію іи до Црне баре. 19. Юнія нагну опетъ, но вратeсe са великомъ штетомъ натрагъ. 24. Юнія стигне и Стаматовићь са 6 конянички одѣляка 1500 люди. Данъ главногъ сраженія буде 26. Юнія опредѣленъ. Ноћомъ измеђъ 25. и 26. кренесе ти'о са 4000 Серба Марко Катићь и на Дрини нападне на Турске при лађама страже и изсѣче іи до ноге, и сакрыєсе са воинствомъ у градове и обкопе. Кадъ сване у 7 одѣляка крене се Сербска войска и на непріятеля силно нападне и изъ обкопа га избацы и к' Дрини пpитера, гди га лежећи у засѣди подъ Катићемъ 4000 Серба дочекаю, и принуде га к' Hовомъ селу повућисе гди є 50 скела изъ Янине за превозъ међу тымъ стигло. За повратакъ тако великогъ воинства, ови превози были су мали, и ниє іи было доволно: зато Сербски коняницы учине велико крвипроливанѣ међу неприятелѣмъ, они су се одъ погибели спасли кои су се скеле дочепали, или пливати знали. Серба падне 910 а Турака и Француза више одъ 5000 измеђъ кои нађесе 5 Турски Капетана, 1 Францускій офіціръ и 3 Француска топџіє. Кромѣ пушака, топова, свакояке муниціє, марве, рaане, добыю Серби добытъ одъ 10.000 гроша у свученымъ са мртвы тѣла альинама.

[JASON]

На востоку са Ибраимъ Пашомъ текъ у почетку Маія Серби сразесе, и срећно узбивши га обсаде Нишъ. Кара Ђорђе остави Младена кодъ Ниша пакъ оде низъ Тімокъ и caєдинивши своє воинство са Миленковимъ освои на юришъ градићь Неготинъ а 1. Maiя и великій островъ, и саюзъ са Русси тако отвори. Но будући да изненада гласъ дође Руссима, кои су приправни были да се са Серби саєдине, о прелазку Турака преко Дунава: зато Русси оставе Дунавъ и повукусе к' Римнику, а Серби ужаснувшисе оставе островъ и сва своя положенія у Бугарской. У томъ Генералъ Милорадовићь 1. Юнія продре до Обилліестрie и ту войску Турску пюбie, a Турцы изъ мале Валахіє брже болѣ вратeсе къ Дупаву и сместесе у островъ. Серби походомъ Генерала oxрабрени продpу брзо до изгублѣны мѣста и срећно іи задобыю. 7. Юнія пређе 2000 Русса преко Дунава и саєдиниcе са Сербима. Већа частъ одъ ньи оде и обсади Нишъ, а маня остане кодъ Видина. 9. Юнія дођу два Русска Генерала 18 Штабсъ и Жени офіціра са више артилерiста, и догoвoрившисе са Совѣтомъ оду къ войсцы у Бугарску и к' Нишу. Генералъ Исаiевъ садъ се на ново кодъ Стубика са Миленкомъ саєдини и ударе на 40.000 Турака кои су подъ управомъ Малахъ Паше 19. Юнія кодъ Малайнице стаяли, и после дугогъ и храброгъ бореня побѣде Пашу. Преко 5.000 Турака на боишту остане а Паша утече у Видинъ осимъ тога добыю Серби 2 топа велика и 2 мала и 11 хоругва; а Русса и Серба, коє мртвы коє ранѣны 400 на мѣсту остане. На востоку цела борителна сила союзника садъ износила є до 60.000 людій, одъ кои было є 46.000 пѣшака, 6000 коняника, 1500 топція, и Русскій корпсъ од 5.000 людій. Юнія 29. дође и Русскій Державный Совѣтникъ Родофінікинъ у Бѣоградъ, одкудъ у Смедерево къ Совѣту оде.
Наполеонъ после многи и срећны надъ Прайзи одржаны побѣда, кодъ Jєне и Ауерштета, разоренія Ерфурта, прелазка свога преко Елбе и улазка у Потсдамъ и Берлинъ, принуди Фридриха Вилхелма краля Прайскогъ, те му половину земаля свои уступи и миръ у Тилзиту 7. и 9. Юнія 1807. учини. Юлія месеца буде у главный Русскій квартиръ предъ Исмаиломъ гласъ о заключенію мира овога донешенъ. По условiяма овога мира морала є и Порта са Руссіомъ у примиреніє ступити. Примиреня ради Халибъ ЕФенди и Генералъ Ласкаровъ као пуномоћницы у градићу Собожія састанусе; зато Ибраимъ Паша предложи за све границе Сербіє примиренѣ, коє буде примлѣно, одъ Ђорђа Петровића, Исаієва, и Ибраимъ Паше подписано. Но Порта мрзећи на Сербе незадовольисе с' тымъ заключеніємъ: зато одреди Великій Везиръ да се воинство до 55.000 умножи, верховно повелителство предасе Хуршидъ Паши, кои на Сербе 2. Авгус. са Руссима кодъ Ћипровца и Проваліє саєдинѣне нападне и порази іи тако, да се єдва кодъ Алексинца у редъ поставити могоше. Союзницы 3.000 кoє мртвы коє ранѣны ималису. Серби склонитій постану на траюће примиріє и посовѣтуюсе у присутствію Кара Ђорђа и Держ. Рус. Совѣт, Poдофінікина. Они су се за цѣло надали да ће у Примиренѣ измеђъ Порте и Руссіє пріимлѣни быты. Текъ 24. Авг. договореcе пуномоћницы, неспоминюћи ни у єдномъ артиклу о Сербій, збогъ чега договоръ Русси непотврде. Едва се текъ придaный артиклъ одобри, да Османска воинства у предѣлу одъ Видина и Кладове мирую. По тому изда Порта заповѣсть на све Паше и Бегове, да се спремаю и на Сербе ударе. Окт. 8. скупи Хасанъ Паша воинство на Буцави а 10-га у 6 са'атій у ютру преко рѣке пређе, а Серби се повуку к' Ужицы натрагъ. Турке ове, кадъ се к' тврдиньи приближе Серби са сви страна 15 Окт. нападну и конечно поразе. Овымъ пораженіємъ Турака охрабрени Серби упутесе к' Сараєву; но на заповѣсть Совѣта изиђу изъ Босне и примиренѣ се са Турцы до 1. Априла будуће 1808. год. на Сербско Босанской границы учини.