PALUBA
June 17, 2025, 08:12:53 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno - Na forumu Paluba.Info novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati do 24 h, ali je neophodno da novoregistrovani korisnik aktivira svoj nalog koji će dobiti putem e-pošte u navedenom vremenu
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 [311] 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 ... 517   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 913110 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3100 on: April 02, 2021, 07:33:39 am »

Будући да є за Сербе освоєніє Бѣограда тако важно за ово време было да нису жалили све своє готово силе на то пожертвовати: зато се у почетку Ноемвр. iоштъ већма укрѣпе и опредѣле да се дѣло, 13. Ноем. оконча. Цѣлый данъ 12. бацалису ватру у градъ и многе куће спалили. Ноћомъ измеђъ 12. и 13. навезесе некій къ Сербима добѣгшій Турчинъса 150 Серба на Саву и дође помоћу густе маглө до Савскө капіє, и позове ту на стражи бывшегъ добро познатогъ му Турчина. Овай како му отвори қапію, онъ скочи унутра а Серби за ньимъ. Ту многе Яничаре изсеку, коє кадъ други опазе онако уплашени побѣгну у горній градъ. Споля навали Чарапићь са 8000 Серба у три колоне; Яничари уплашени изгубе духъ, а Серби по граду све оплѣне, 100 Яничара заробе и 24 топа освоє, али изгубе свогъ храброгъ и многозаслуженогъ войводу Bacy Чарапића. Онъ се као поштенъ грађанинъ и добаръ войникъ, кои отечество са свога ока нигда нескида боріо. По тому одвуку Серби топове и намѣсте противъ горнѣгъ града. Ноћу 20. Ноемвр. пређу 100 Серба преко Дунава и намѣсте на остoву принадлежећемъ Австрій 5 велики топова и сутра данъ на горный градъ пуцати започну. Пре дакле, него што Австріанцы Сербима са острова градъ бомбардирати забране; и пре него што се предуготове да би силомъ са острова отићи принуде, учини Гушанцъ 22. Ноем. капитулацію, а 30. узевши 3 Сербина покрай себе ємства ради са 800 крџалія и нѣговы фамилія свега 1500 душа изъ града изиђе и на 8 велики лађа буде одъ Серба у Видинъ одпраћенъ. Пошто Гушанцъ Али оде, Сулейманъ Паша противстане улазку Серба у горній градъ. Причину є додао ту, што се Серби нису с ньимъ, но с Гушанцемъ договарали, а онъ є наименованый Везіръ одъ Порте, не Гушанцъ Али. Тако дакле предложи Сербима примиріє, докъ се с' ньимъ договоре, на коє се Совѣтъ будући да є по границама примиріє на 21 данъ продужіо быо, склони. Садъ текъ дознаду Серби да є Гушанцъ Али са одобреніємъ Порте поступао онако, и да є са Пашомъ у споразумѣнію быо; ако и єсть за бунтовника проглашенъ; и да є изъ Бѣограда са своима крџалiяма зато отишао, да у другомъ са Руссіомъ започетомъ рату противъ Русса дѣйствує. Серби су истинна были по свой Сербій већъ силу свою распростерли и у Бугарской нешто мало утврдили; опетъ ньово владѣніе ниє іоштъ было утврђено и постояно. Ова два града Бѣоградъ и Шабацъ быя'y непрестанно у руку Турски, а то имъ є найвише на путу стаяло, къ тому неслога, зависть, како измеђъ предводителя, тако и у народу владалає.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3101 on: April 03, 2021, 09:16:05 am »

Наполеонъ боєћи се да небы на сѣверу каковый союзъ породіосе, предузме войну 9. окт. 1806. противъ Прайске и са концөмъ ове године све знатніє градове Праиске подчини подъ свою власть. На востоку опетъ трудіосе посредствомъ свогъ министра у Цариграду Турке противъ Русса подићи, а са Сербима помирити и користь одъ Руссіє са тымъ одузети. Свакій себи представити може, какову є корысть Руссія одъ станя Серба спрамъ Турака, имала. Диванъ се заиста за войну приправи, а Руссія сакупивши своє воинство и Бесарбіомъ завладавши, пређе преко Молдавіе и Валахіе и до Дунава дође (Ноемвр. и Декемвр. 1806.). Тако се започне война кою се Диванъ Турскій са Руссіомъ дуго сумняо започети.
Сулейманъ Паша по свой прилицы надаосе скорашньioй помоћи, пакъ є улазакъ Сербима у горный градъ зато и забраніо; но видећи да помоћи нема а Сербима огорченымъ противстати неможе: зато предложи Сербима да горный градъ заєдно са Турцыма запреме. Серби одговоре да Паша са Турцы у граду остати може, али безъ оружия и да нейма никаковогъ участія у горнѣмъ граду. Сулейманъ се на условія склони и градъ Сербима 22. Јануарія 1807. год. преда. Серби нађу ту 300 топова, много пра'а пушчаногъ и олова. Пре тога пошлѣ Ђорђе Милоша Урошевића и Милоя у Варадинъ, кои изъ Варадина оду башъ 22. Јануарiа у Кленакъ гди и Обрштеръ Обућина изъ Митровице са нѣговымъ Секретаромъ и Иншпекторомъ дође и за излазакъ Турака одъ Славне Генералкоманде неке точке донесе. Сутра данъ 22. пређе неколико Паша и Бегова изъ Шабца; за ньима дође Яковъ, Лука, и Стоянъ Чупићь, и ту имъ прочита Обрштеръ те точке. Заключисе дакле да се жене и деца пребаце на Австріиску страну, а оданде да се одпрате у Босну; Паше тай истый данъ градъ да очисте и предаду. По овому заключенію изиђу найпре жене и деца 6 Феvруаріа изъ града и пребаце іи на страну Австрійску, после Паше и Бегови са 500 Турака на Валѣвску капію и положе оружие, пакъ оду преко Новогъ-Села къ Дрини и оданде у Босну. Изъ Бѣограда по заключенію тайногъ засѣданія одъ 6. Марта 1807. буду сви Турцы истреблѣни. Марта 7. изиђе Паша са 200 Яничара изъ града; неколико сатій далеко иза Бѣограда нападну на нѣга у засѣди бывши Серби, и онъ имъ се преда. Тай истый данъ у Бѣограду запале кућу, у кою се 40 Турака одъ нападаня Серба склонило бяше, после острвесе жене и децу убіяти, но Сербске старешине одправе жене и децу у Нишъ и тако поступку томъ предѣлъ положе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3102 on: April 03, 2021, 09:29:56 am »

Како се Диванъ извѣсти, да су Серби Бѣоградомъ завладали, одмах изда налогъ Мухасилъ Ефендiи да Сербима миръ на тай начинъ поднесе, ако они 20.000 людій Султану у помоћь противъ Русса даду. На то се Серби изясне, да нити ћесе са єдномъ нити са другомъ страномъ држати, него ћеду за себе остати, ако Порта поднешена ioй одь Серба (1806. год.) условія мира одобри. Докъ су се тіи договори дуговлачили, дотле Сербске старешине пошлю посланике: Петра Чардаклію, Аврама Лукића и Еремію Гагића у Влашку у почетку Януар. ове 1807. год. и саюзъ са Русси противъ Турака уговоре. Кадъ се посланицы изъ Влашке врате, обяве Совѣту: 'Да се Султану неповѣраваю, да ће имъ се одъ Руссie свака помоћь додати, и да ће Руссія помоћу оружия свога будућность среће Сербске и независимость на вѣкъ одъ Турака обезбѣдити; да ће и єднога своєга Чиновника по имену Константина Родофінікина, Генерала, коєга Руководству Серби се повѣравати могу, послати.' Упочетку іоштъ Марта дође Русскій Куриръ и обяви долазакъ нѣговъ.
Извѣстившисе Порта, да су Серби наумили и већъ савѣштали соєдинитисe са Руссима, заповѣди чрезъ Курира 29. Марта дошавша у Смедерево, да Мухасилъ Ефенди, ако се буду Серби дуже одрицали, завдно са Портомъ отечество своє бранити, одма оде. Ефенди обяви Совѣту 31. Мар. налогъ Высоке Порте; но Серби одговоре, да противъ свои єдиновѣрны неће подићи оружія, што више да Сербія сматрасе већъ као независима.
Ништа неокончавши Мухасилъ Ефенди вратисе у Цариградъ што брже, гди 11. Maiя кодъ намѣстника Великогъ Beзира, Кaймакан Паше, у сакупившемсе Дивану заключено буде, да се строго противъ Серба поступи. По овомъ заключенію изда Диванъ заповѣсть Пашама: одъ Травника, Видина, Ниша, и Салониха, да се противъ Серба оружаю. Мухтар Паши одъ Янине буде наложено да 6000 Албанеза противъ Серба изиђе. Но сва ова предузећа Турака породившасе буна Яничара у којой Селимъ III изгуби престолъ, а Мустафа IV. стрицъ нѣговъ 29. Maiя 1807. на престолъ ступи. Овога опетъ Паша одъ Рушчука са престола стера, и Махмудъ II. дође на престолъ.
Една часть турске войске, коя се подъ Ибраимъ Пашомъ кодъ Софіє и Філіпополя скупляла, кренесе противъ Серба; а на Дрини се већъ было скупило до 16.000 Бошняка у намѣренію Сербе до последнѣгъ или побити или заробити. - Но Совѣтъ се изодавна тому надао пакъ се и приправіо. Воєна сила Сербска состояласе изъ 50.000 пѣшака 12.000 коняника и 2.000 топџія. Измеђъ Чернеца и Калафата до Дунава дошло є 10.000 Русса подъ повелителствомъ Генерала Исаієва, и већъ є Русскій Обрштеръ Никићъ настоiо да се са Серби соєдини. Црный Ђорђе подкрѣпи воинство кодъ Ћипровца, куда є нагнуо Ибраимъ Паша са воинствомъ, са 12.000 Серба, а на Дрини са 8.000. По тому пише писмо Якову. 2. Априла 1807. те пређе на Дрини єданъ одѣлякъ Сербскогъ воинства подъ управомъ Стояна Чупића и обседне тврдиню Зворникъ, а другій доле на Митровицы подъ Яковомъ прешавши, нагне са найвећомъ часћу силе своє к Сараєву. Турцы су истинна имали 16.000 войника али на Дрини подѣлѣни, збогъ обсаде Зворника и прелазка Серба; опетъ ова предстоєћа Сараєву опасность приведе Турке у очаяніє; но Французскій Генералъ Мармонтъ, Князъ одъ Рагузе, Сараєвце Турке одъ овогъ стра'а и опасности науми освободити. Совѣтъ извѣстившисе о союзу Француза са Турцы прати посланике Мармонту, изясняваюћисе да Сербскій народъ за свою свободу само борисе; но онъ неузимаюћи то у призрѣніє, пошлѣ 3.500 Француза преко Травника къ Сараєву, гди су се Турцы међу тымъ скупили были. Свега дакле Турака са Французима до 20.000 было є, и кадъ се ово воинство подъ командомъ Хасанъ-Паше крене, Серби оставе путъ у Сараєво и предѣлъ око Зворника. Яковъ са главномъ силомъ оде левымъ брегомъ Дрине к' Рамни и утврдисе обкопы, а другіи одѣлякъ пређе преко Дрине.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3103 on: April 03, 2021, 10:08:11 am »

Управительи Турака кои су се 1. Юнія са 42 топа кренули, были су Офіціри Француски броємъ 72. Сербске кавалеріє Коменданъ Яковъ Ненадовићь Юнія 5. видећи да бы Серби потучени быти морали промѣни положеніє свога воинства. 6. Юнія продре непріятель, до самы обкопа, коє место Серби оставе. До 13. Юнія туклесу се с' обе стране Форпосте. 14. са сванућемъ продре изъ планине непріятель са свію страна; са обе стране борилосе храбро, неприятель двапутъ буде узбієнъ, 200 Турака изгину и 7 Француски артилерiста Серби заробе и задобыю 4 Турска и 2 Француска топа. На Сербе нападне после полдне опетъ неприятель и узбіє іи тако, да око 6 сатій сва своя положения оставе, али се уредно и безъ икакове штете поврате. Юнія 15. око 10 са'атій стигну сва Сербска воинства на Дрину и превезусе. Непріятель є ишао узастопце и преко Дрине прешао, Сербе растерао, гонећи іи до Лешньице гди га 6 пѣшачки одѣляка 4800 людій задрже. 16. Юнія са сванућемъ нападне неприятель, на овы 6 одѣляка и принуди іи обкопе своє оставити. Заштита Шабачка одъ 3000 людiй састоєћace затворисе у градъ и о обрани мыслити почне; но Яковъ знаюћи да неприятель намѣрава найпре Ужицу освоити, извѣсти предводителя Стаматовића и конянике да му у помоћь пошлѣ замоли.
18. Юнія кренусе неприятельски одѣльцы са 3 топа управо къ Ужицы, на ньи нападну четыри масе Сербске и узбію іи до Црне баре. 19. Юнія нагну опетъ, но вратeсe са великомъ штетомъ натрагъ. 24. Юнія стигне и Стаматовићь са 6 конянички одѣляка 1500 люди. Данъ главногъ сраженія буде 26. Юнія опредѣленъ. Ноћомъ измеђъ 25. и 26. кренесе ти'о са 4000 Серба Марко Катићь и на Дрини нападне на Турске при лађама страже и изсѣче іи до ноге, и сакрыєсе са воинствомъ у градове и обкопе. Кадъ сване у 7 одѣляка крене се Сербска войска и на непріятеля силно нападне и изъ обкопа га избацы и к' Дрини пpитера, гди га лежећи у засѣди подъ Катићемъ 4000 Серба дочекаю, и принуде га к' Hовомъ селу повућисе гди є 50 скела изъ Янине за превозъ међу тымъ стигло. За повратакъ тако великогъ воинства, ови превози были су мали, и ниє іи было доволно: зато Сербски коняницы учине велико крвипроливанѣ међу неприятелѣмъ, они су се одъ погибели спасли кои су се скеле дочепали, или пливати знали. Серба падне 910 а Турака и Француза више одъ 5000 измеђъ кои нађесе 5 Турски Капетана, 1 Францускій офіціръ и 3 Француска топџіє. Кромѣ пушака, топова, свакояке муниціє, марве, рaане, добыю Серби добытъ одъ 10.000 гроша у свученымъ са мртвы тѣла альинама.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3104 on: April 03, 2021, 10:18:22 am »

На востоку са Ибраимъ Пашомъ текъ у почетку Маія Серби сразесе, и срећно узбивши га обсаде Нишъ. Кара Ђорђе остави Младена кодъ Ниша пакъ оде низъ Тімокъ и caєдинивши своє воинство са Миленковимъ освои на юришъ градићь Неготинъ а 1. Maiя и великій островъ, и саюзъ са Русси тако отвори. Но будући да изненада гласъ дође Руссима, кои су приправни были да се са Серби саєдине, о прелазку Турака преко Дунава: зато Русси оставе Дунавъ и повукусе к' Римнику, а Серби ужаснувшисе оставе островъ и сва своя положенія у Бугарской. У томъ Генералъ Милорадовићь 1. Юнія продре до Обилліестрie и ту войску Турску пюбie, a Турцы изъ мале Валахіє брже болѣ вратeсе къ Дупаву и сместесе у островъ. Серби походомъ Генерала oxрабрени продpу брзо до изгублѣны мѣста и срећно іи задобыю. 7. Юнія пређе 2000 Русса преко Дунава и саєдиниcе са Сербима. Већа частъ одъ ньи оде и обсади Нишъ, а маня остане кодъ Видина. 9. Юнія дођу два Русска Генерала 18 Штабсъ и Жени офіціра са више артилерiста, и догoвoрившисе са Совѣтомъ оду къ войсцы у Бугарску и к' Нишу. Генералъ Исаiевъ садъ се на ново кодъ Стубика са Миленкомъ саєдини и ударе на 40.000 Турака кои су подъ управомъ Малахъ Паше 19. Юнія кодъ Малайнице стаяли, и после дугогъ и храброгъ бореня побѣде Пашу. Преко 5.000 Турака на боишту остане а Паша утече у Видинъ осимъ тога добыю Серби 2 топа велика и 2 мала и 11 хоругва; а Русса и Серба, коє мртвы коє ранѣны 400 на мѣсту остане. На востоку цела борителна сила союзника садъ износила є до 60.000 людій, одъ кои было є 46.000 пѣшака, 6000 коняника, 1500 топція, и Русскій корпсъ од 5.000 людій. Юнія 29. дође и Русскій Державный Совѣтникъ Родофінікинъ у Бѣоградъ, одкудъ у Смедерево къ Совѣту оде.
Наполеонъ после многи и срећны надъ Прайзи одржаны побѣда, кодъ Jєне и Ауерштета, разоренія Ерфурта, прелазка свога преко Елбе и улазка у Потсдамъ и Берлинъ, принуди Фридриха Вилхелма краля Прайскогъ, те му половину земаля свои уступи и миръ у Тилзиту 7. и 9. Юнія 1807. учини. Юлія месеца буде у главный Русскій квартиръ предъ Исмаиломъ гласъ о заключенію мира овога донешенъ. По условiяма овога мира морала є и Порта са Руссіомъ у примиреніє ступити. Примиреня ради Халибъ ЕФенди и Генералъ Ласкаровъ као пуномоћницы у градићу Собожія састанусе; зато Ибраимъ Паша предложи за све границе Сербіє примиренѣ, коє буде примлѣно, одъ Ђорђа Петровића, Исаієва, и Ибраимъ Паше подписано. Но Порта мрзећи на Сербе незадовольисе с' тымъ заключеніємъ: зато одреди Великій Везиръ да се воинство до 55.000 умножи, верховно повелителство предасе Хуршидъ Паши, кои на Сербе 2. Авгус. са Руссима кодъ Ћипровца и Проваліє саєдинѣне нападне и порази іи тако, да се єдва кодъ Алексинца у редъ поставити могоше. Союзницы 3.000 кoє мртвы коє ранѣны ималису. Серби склонитій постану на траюће примиріє и посовѣтуюсе у присутствію Кара Ђорђа и Держ. Рус. Совѣт, Poдофінікина. Они су се за цѣло надали да ће у Примиренѣ измеђъ Порте и Руссіє пріимлѣни быты. Текъ 24. Авг. договореcе пуномоћницы, неспоминюћи ни у єдномъ артиклу о Сербій, збогъ чега договоръ Русси непотврде. Едва се текъ придaный артиклъ одобри, да Османска воинства у предѣлу одъ Видина и Кладове мирую. По тому изда Порта заповѣсть на све Паше и Бегове, да се спремаю и на Сербе ударе. Окт. 8. скупи Хасанъ Паша воинство на Буцави а 10-га у 6 са'атій у ютру преко рѣке пређе, а Серби се повуку к' Ужицы натрагъ. Турке ове, кадъ се к' тврдиньи приближе Серби са сви страна 15 Окт. нападну и конечно поразе. Овымъ пораженіємъ Турака охрабрени Серби упутесе к' Сараєву; но на заповѣсть Совѣта изиђу изъ Босне и примиренѣ се са Турцы до 1. Априла будуће 1808. год. на Сербско Босанской границы учини.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3105 on: April 05, 2021, 09:48:33 am »

5. Уставъ (конштитуціа), преносъ Сената у Бѣоградъ, примиреніє на неопредѣлено време учинѣно; или одъ почетка Новемб. 1807. до 1809.

Будући да є миръ садъ по свима границама Сербіє царствовао, зато се Сербске старешине постараю о станю землѣ, жителя, и установленію постояногъ правленія. Одъ почетка Ноемвр. до 20. Дек. 1807. подъ предсѣданіемъ Кара Ђорђа совѣтовалисусе и установе слѣдуюћа:
1. Сербія се на 12. Окружія дѣли.
2. Совѣтъ полаже свою столицу у Бѣограду и называсе Сенатъ.
3. У Бѣограду и у већима варошицама поставляюсе градски поглавари, а по селыма кнезови.
4. Таково званіє само они получити могу, кои су већъ у рату служили и кои писати и читати знаю.
5. На изображеніє жителя Сербіє, да се найвеће попеченіє обрати.
6. Коншкрипціа да се уведе. Свакій за оружіє способный Сербинъ єсть войникъ.
7. Кои су дѣйствително на оружие позвани, да у напредакъ оружіє носе.
8. Странни да у Сербій не могу куће куповати.
9. Да се устроєніє Молдавіє и Валахіє са Сербіомъ соглашава, и да се земля Русской заштити подвргне.
Међу тымъ изберу и посланике Павла Поповића Совѣтника, Янићія Писара и Юговића, и прате іи 10. Декем. у главный квартиръ Русскій, к' Главнокомандуюћемъ Князу Прозоровскому, а одъ нѣга да иду у Петербургъ Цару Александру и препоруче народъ Сербскіи нѣговой Царской милости. По томъ се Сербія силомъ Устава подѣли и Сенатъ са свршеткомъ Декемвр. 1807. у Бѣоградъ пренесе; у Бѣограду и другимъ варошима установесе Судови, поставесе поглавари, заведусе школе; у Бѣограду велика, у Шабцу, Смедереву и Пожаревцу манѣ школе. После стараосе Сенатъ трговину на кoiой се благостояніє Сербіє оснивало (и данашньимъ даномъ оснивасе), и коя є была са свимъ пала подићи; рудокопнѣ обновити, почну се лити звона и топови у Бѣограду, такођеръ и о црковнымъ стварма совѣтовалисусе. Покрай свега свега тога приправлялосе за войну; воинство се учило егзерціру по Европейски; тврдинѣ снабдѣлесу се нуждныма стварма за ратъ. Овай Уставъ, кои є Сербія сама себи дала и себе с тымъ одъ Порте одтргла, притворно є гледао Диванъ; ништа манѣ Сенатъ се опетъ зато могао са внутренньи дѣлы занимати, єръ договори учинѣни с Руссіомъ, внутренньи немири кодъ Турака, политическа договараня, прекраћиваласу путъ непріятельствама.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3106 on: April 05, 2021, 09:53:41 am »

При свемъ томъ Порта да бы Сербе одъ Руссіє одцѣпила, непрестанно є тайна средства употреблявала: прати посланике Кара Ђорђу у Тополу, посредствомъ кои ако и непреволе Сербе да одъ союза са Русси одступе, оно баръ да имъ докаже да Руссie намѣренія са Серби нису искренна, такођеръ да познаду унутрашнѣ станѣ Сербіє и духъ партая испытаю. Ови посланицы ништа неуспѣвши, а будући да є већъ и време примиреня 1. Апр. 1808. год. изишло: зато науми Порта опетъ оружіє противъ Серба подићи, заповѣди да се главный квартиръ премѣсти кодъ Софіє; Паше добыю оштре налоге, да се оружаю. Око половине Юнія єдна часть главне Турске силе дође у Софію, а Серби скупе свою войску кодъ Ниша и на Дрини. Кодъ Бѣограда скупесе 15.000 Серба, Шабаць, Смедерево, поправисе и са нужднымъ стварма снабдѣсе. На прошеніє Сената Австрія прекине затворъ одъ Сербіє, но рану іоштъ ниє допустила была изъ Австріє у Сербію износити. Руссія такођеръ воинства своя у Валахіи и Молдавіи покрене, и, да бы се покретньи Турскогъ воинства извѣстила, пошлѣ єдногъ Генерала у Главный квартиру Турскій, но породећасе буна, кою Байрактар Паша 28. Юнія у Константинополю подигне и у којой 20.000 Турака падне и Султана Махмуда удави, а после и самомъ себи 19. Ноем. смрть зада; Диванъ тако збуни, да ниє знао, шта бы найсовѣтніе было предузети: што више, овымъ бунама приморанъ, драговольно не само захтеванѣ Русса одобри, него и конечнный миръ зажели: зато се и мѣсто градъ Яши опредѣли, гди се мира пуномоћницы при концу Дек. ради договора скупити мораю. Примиренѣ се продужи найпре на два месеца, а после на неопредѣлено време. И Турцы и Серби са граница уклоне се.
Ове є 1808. год. держава Сербска до найвеће своє славе дошла была; и у найвећемъ цвѣту наодиласе и найсрећнія была. Но среће се онда найвише чувати треба, кадъ се наймиліє на нась осмѣує, еръ с висыне стрмоглавъ пада.
Напредъ изъ повѣсти видилисмо, како є Митрополіт Леонтіє (год. 1804.) у почетку буне одъ стране удручителя (даiя) къ Сербима пошилятъ быо и напрезаосе са свима своима силама Сербе к' покорности и предаи склонити; како є, кадъ є видіо да Серби Турке на све стране добро поистукоше и прогнаше и за себе Совѣтъ Народный установише к Сербима 1805. год. одъ Турака то боже као пастыръ избѣгао. Вѣроломный Гркъ истинна да се спoляшнѣ Сербима тако изяснio, али унутрашнѣ у срцу свомъ другу є мысао и намѣру имао: Онъ на велику несрећу дође, Сербима као агентъ Турскій, и одма на писмоводителѣ у совѣту Юговића, Гујовића и Филиповића выкати и на ньи разна измышлявaти и по народу сѣяти почне; да Правителство, Совѣтъ Народный, и учени люди Сербима непотребую, и добываюћи писма изъ Цариграда и одъ околны Паша и Бегова и потайно бацаюћи ватру у народъ говорio є, да не'ма нужде сиротиня за ньи неколико Людій, кои су себе у достоинства поставили и господомъ оградили са Турцы битисе, но да є болѣ да се Туркомъ преда. Овако се лукавый Митрополiтъ Леонтіе трудіо учинити; да постановлено Правленіє и Совѣтъ уништожи, учене люде у народу оцрни и огади, и одъ народа удали; да Кара Ђорђа и проче верховне старешине народъ остави и Туркомъ се покори. Средство и начинъ к' тому были су новцы, коє су му околне Паше и изъ Цариграда нарочно Гушанцъ Али и Бѣоградской Паша давали. Онъ є те новце немилице по народу просипао и Партає у народу задобыо, многе онако да мысле приволео, као што и онъ мысли. Срећомъ у своима пакленымъ плановыма неуспѣ; Серби коима є већъ робство додіяло, а познавши садъ шта є слобода, у свомъ предприятію постояни остану. Онъ при томъ интригирати непрестане.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3107 on: April 05, 2021, 10:03:48 am »

Кадъ се Серби 1807. год. у свомъ Coвѣту согласе да одъ Руссiе помоћь ишту; Леонтіє є и противъ тога тайно крозъ другога мнѣніє своє давао, да онъ за добро неналази, да Серби себе Руссима повѣраваю и ньи се придржаваю, єръ ће іи Русси кадъ у найвећой нужди буду оставити; и кадъ Серби презревши и одбацывши нѣгово мнѣніє посредствомъ свои посланика союзъ са Русси уговоре и прате Русси агента свога Константина Радофінікина у Бѣоградъ: онда злоковарный Гркъ изврне листъ и издaсe за претераногъ приверженика Руссіє, пакъ настави интриге далѣ и кодъ PoдоФінікина учене люде, кoє Серби при себи имађя'у опадне и увѣри га, да су Двору Австрійскому привержени, а не Русскому, да є споразумеванѣ и обхожденѣ Серба са РодоФінікиномъ притворно и дволично, и многе другe блювотине противъ Серба овому у уши пуштао є.
Родофінікинъ рођеный Гркъ, повѣрує Леонтію све, пакъ пише у главный квартиръ Русскій, ни коє Главнокомандуюћій Князъ Прозоровскій постане о Сербима противногъ мнѣнія. Дошавшимъ Депутатима Юговићу, Павлу и Янићію у главный квартиръ, недопусти у Петербургъ къ Імператору поћи, но пише Вожду и Совѣту 8. Марта 1808. год. числомъ 326. изъ Яша: 'Что хадатайствомъ и попечителноетію єго, и мы Серби включени у примиріє съ Портою, до окончателнаго заключенія мира между Россіискою Імперією и Портою Отоманскою, при коємъ Всемилостивѣйшій Государъ не оставитъ Сербовъ безъ особеннаго своєго внимания и попеченія, къ обезпопеченію будуштаго нашего жребія; что мы должни оставаться спокойными, а во всѣхъ дѣлахъ до благостоянія и до нуждъ Народа Сербскаго касающихся съ Родофінікиномъ совѣщаться и єго совѣтамъ слѣдовать; и что онъ невстрічаєтъ надобности въ посилкѣ Депутатовъ къ лицу Государя Імператора.'
Извѣстившисе Серби обстоятелно како и є Митрополіть опао употребе средства увѣрити Родофінікина о себи; но напразно. У томъ дође и Недоба Колежкій Совѣтникъ за помоћника Родофінікину. Овай опетъ данъ ноћь бавяшесе са Леонтіємъ, презираше Серба соoбрaштенѣ, обычає, поредакъ, любовь и усердiє. Родофінікинъ прекине сообштенѣ са Серби, а Митрополітомъ народъ подговарати стане, да се Правленію Сербскомъ непокораваю. Одъ дана до дана старешине народнѣ интригама своима до тога доведу, да се при концу 1808. год. у Совѣту измеђъ себе готово покрве; Статскій Секретарь Стефанъ Живковићь изъ Совѣта буде безчестно истеранъ; Милеико и Петар Добрняцъ са Вождомъ завадесе.
Иза посланика Турски, кои одъ стране Порте к' Сербима долазише да одъ союза, кои са Русси имаю одступе, остану неке Владыке и нека маня духовна лица, сами Грцы, кои са исты посланицы понайвише изъ Цариграда дошли быя'y и стану по улицама са Недобомъ и Митрополітомъ противъ Правителства коeкaкoве речи просевати, кромѣ тога добыва'у писма изъ Цариграда. Ово Вождъ сазна и са согласіємъ старешина, кои му на руцы быя'у, у Сенату заключи, сва празно'одаюћа лыца по Бѣограду и Митрополита Леонтія изъ отечества прогнати и Родофінікину ово сообиште. Овай на то одъ стране Імператора Александра протестира особыто за Леонтія, да подъ покровителствомъ Імператорскимъ мора међу Сербима пребывати. Кара Ђорђе протестацію касаюћусе Митрополита уважи, а проче све изъ Сербіє даде прогнати. Ово даде поводъ и причину, да се Кара Ђорђе и Младенъ са Родофінікиномъ заваде и да све веће старешине на Кара Ђорђа устану, да му власть Сенатомъ ограниче.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3108 on: April 07, 2021, 09:08:35 am »

6. Несрећна война Серба са Турцы, бѣгство Родофінікина, Недобе, Митрополита Леонтія, неки грађана и членова Сената год. 1809.

Серби су се тако већъ миру были предали, као да є већъ быо миръ са Руссіомъ заключенъ, као да є независимость Сербіє са свимъ одъ Дивана признана, и као да се немаю ни одкудъ ништа бояти, занималису се само са внутренньи дѣлы. Портa зaключивши миръ са Енглезкомъ (5. Януаръ 1809.) све своє воинство, коє є и на Црномъ мору имала, науми противъ Сербіє и Русскогъ воинства у Валахіи и Молдавіи обратити. Са концемъ текъ Фебруар. мира пуномоћницы скупесе у Яшу и на скоро опетъ разиђусе, єръ Диванъ ниє хтео Валахію и Молдавію уступити и Сербіи свободу дати. Позове дакле све своє єдновѣрно именомъ пророка на оружiє и за предводителя ове войне старца Юсуфъ Пашу найменує.
У почетку пролећа 1809. год. посланикъ Павле кои се у главномъ квартиру при Князу Прозоровскому наођаше извѣсти Сербе: да су договори у Яшу окончани, да є и примиреню време већъ изишло, и да ће Руссія са Турцы наскоро опетъ ратъ имати. Не прође много времена Родофінікинъ дође у Совѣтъ и ту прочита писмо Главнокомандуюћегъ, 'да воинство Русско прелази већъ преко Дунава у Болгарію; да Серби ударе на Турке што скоріє на све стране; єданъ корпусъ войске изъ мале Валахіє да ће Сербомъ у помоћь доћи.' У то време было є подъ управомъ Велька кодъ Провале 8000 людій; Миленко бяше низъ Дунавъ на Крайни са 4000 людій шанацъ начиніо и островъ обколіо союзъ одъ Видина пресѣкао. Противъ Албаніє стаяло є 5000 людій, а подъ кнезъ Симомъ Марковићемъ и Яковомъ на Дрини 8000 людій наодилосе. На страну одъ Ниша постависе Милоє Петровићь за войводу. Онъ се 22. Апр. са 16.000 Серба крене к' Провали и преко Алексинца 1. Maia к' Нишу дође. Турцы како су чули да се Серби к' Нишу приближую, одма жене и децу са драгоцѣнностима одправе, Велько 27. Апр. удари на ньи кодъ Мустафа Паше Паланке и исече іи и све имъ драгоцѣнности поотима. Започевши тако неприятельства 28. Апр. дође предъ Нишъ и вратившисе одатле к' Правали са 8000 пређе 30. Апр. преко Зибриче и тврдиню Бѣлый Градаць разори и све безъ различія возраста мачу преда. Милоє дошавши к' Нишу са воинствомъ удари на тврдиню, кою кадъ освоити немогаше, оде к' Провали. Такођеръ у почетку Maiя дођу на Крайну 4000 людій у помоћь, одъ кои єдна половина оде к острову, а друга подъ команду доякошнѣгъ войводе одъ стране Нишке Петра Добрньца к Гургусовцу. Кара Ђорђе и Миланъ Обреновићь у почетку Maia са 5000 Серба пређе Рашку рѣку и предузме путь к' Црной гори у намѣренію соєдинитисe са Црногорцы и Босну одъ Цариграда одвоити: освои Новый Пазаръ, Сѣницу и на Сѣничком полю (Суводолу) силнoгъ Пећскогъ Пашу са великимъ числомъ Арнаута разбіє и прогна. По томъ обседне градъ Прієполѣ и преднѣ воинство стигне до Васоєвића и са Црногорцыма соєдиниcе. Но несрећа догодившасе у Бугарской и око Ниша и на Морави принуди га одъ предузетогъ намѣренія одустати и натрагъ вратитисе.
Кнезъ Сима Марковићъ и Яковъ Ненадовићь са 8000 людій кренусе преко Дрине и обколе исподъ Зворника Яню и Бѣлину, а вышше Зворника Сребрницу и Вишеградъ и планине Босанске са обадве стране заузму.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3109 on: April 07, 2021, 09:23:57 am »

Серби истинна срећно на све стране поступе и найболѣ плоде побѣде збрати намысле, алъ несрећомъ ньioвoмъ разболесе фелдмаршалъ Князъ Прозоровскiй и по некомъ времену умре. Смрть нѣгова учини то да Русси ни Дунавъ не быя'у прешли, кадъ су се Серби са Турцы у найвеће боєве упустили были: зато све воинство коє є на Црномъ мору и по Болгарiи противъ Русса стаяло, къ Нишу на Сербе нагрне. Великій Везиръ дође са 33.000 войника; коє изъ Албаніє, коє изъ Македоніє было є кодъ Костендила 20.000 Турака. Ово воинство сєдиниcе са обсадомъ Нишкомъ и освоивши путь къ Мустафа Паше Паланки, оцепи Сербско воинство одъ главногъ воинства у Бугарской. Тада се и Турска главна войска крене одъ Татар Пазарџика и єдна дође Сербима са стране, а друга станисе кодъ Бѣлице и на Сербе 15. Maiя удари. Серби истинна држалису се храбро до 17. али немогући већой сили противстати, оставе своє топове пакъ побѣгну к' Тімоку и скуплятисе почну кодъ Гургусовца, али принуђени буду ступати ближе к' Алексинцу и Делиграду.
Войнство Сербско коє є одъ Делигpaдa к' Нишу у помоћь пошло, огради найближiи шанацъ на Каменицы и у шанцу постави 3000 лодій а форпосте чакъ иза Ниша пошлѣ. Турцы наумивши Сербе и са Тімока растерати ударе са свомъ својомъ силомъ на тай Сербскій шанацъ. Юнацы кои су шанацъ бранили понайвише быя'у изъ Рессаве, ненадаюћисе никаковой помоћи и избавленію; єръ Петар Добрияцъ са коняницы отишао бяше к' Гургусовцу, а Милоє стаяше и гледаше како Турцы юришаю на шанацъ; закунусе єдинодушно до последнѣ капи крви бранитисе и за вѣру отечество, юначки умрети. Напразно су Турцы крозъ осамъ дана свако ютро на шанац ударали; хилядама іи є мртвы и ранѣны падало. Они су се на шанацъ више пута пеняли; но Серби су іи са шанца неколико пута срећно узбили. Напослѣдакъ нестане Сербима барута, ране, и воде, а Турцы напунивши шанацъ мртвымъ тѣлама, навале преко мртвы тѣла своє браће у шанацъ и почнусе са Сербима чупати и клати. Тада Серби одъ слабости клону и онде у шанцу гди су се борили, запале (џебану) барутъ и у воздухъ зaєдно съ Турцы одлете и тако юначки животъ свой окончаю, Неколико само Серба кои су се међу Турке умешали и измакли были, остану живи. По томъ нападну на Велька са 20.000 кои є подъ управомъ својомъ 5000 людій само имао и мучећисе четыри са'ата свакояко да бы га надвладати могли; но напразно пренуђени буду са великомъ штетомъ натрагъ повућисе.
Одъ стране Босанске на станившесе око Вишеграда воинство Сербско, заповедатель онога предѣла 29. Maiя удари са 8000, побієга и растера. У бѣгству Серби принуђени буду да се одъ Турака лагше спасу, села крозъ коя су пролазили попалити и са тымъ Туркомъ, кои су іи гонили путъ прекратити.
Logged
Pages:  1 ... 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 [311] 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 ... 517   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.037 seconds with 22 queries.