PALUBA
April 25, 2024, 01:42:44 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno, dopuna Pravilnika foruma PALUBAinfo, tačka 22
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 [208] 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 736928 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #3105 on: April 05, 2021, 09:48:33 am »

5. Уставъ (конштитуціа), преносъ Сената у Бѣоградъ, примиреніє на неопредѣлено време учинѣно; или одъ почетка Новемб. 1807. до 1809.

Будући да є миръ садъ по свима границама Сербіє царствовао, зато се Сербске старешине постараю о станю землѣ, жителя, и установленію постояногъ правленія. Одъ почетка Ноемвр. до 20. Дек. 1807. подъ предсѣданіемъ Кара Ђорђа совѣтовалисусе и установе слѣдуюћа:
1. Сербія се на 12. Окружія дѣли.
2. Совѣтъ полаже свою столицу у Бѣограду и называсе Сенатъ.
3. У Бѣограду и у већима варошицама поставляюсе градски поглавари, а по селыма кнезови.
4. Таково званіє само они получити могу, кои су већъ у рату служили и кои писати и читати знаю.
5. На изображеніє жителя Сербіє, да се найвеће попеченіє обрати.
6. Коншкрипціа да се уведе. Свакій за оружіє способный Сербинъ єсть войникъ.
7. Кои су дѣйствително на оружие позвани, да у напредакъ оружіє носе.
8. Странни да у Сербій не могу куће куповати.
9. Да се устроєніє Молдавіє и Валахіє са Сербіомъ соглашава, и да се земля Русской заштити подвргне.
Међу тымъ изберу и посланике Павла Поповића Совѣтника, Янићія Писара и Юговића, и прате іи 10. Декем. у главный квартиръ Русскій, к' Главнокомандуюћемъ Князу Прозоровскому, а одъ нѣга да иду у Петербургъ Цару Александру и препоруче народъ Сербскіи нѣговой Царской милости. По томъ се Сербія силомъ Устава подѣли и Сенатъ са свршеткомъ Декемвр. 1807. у Бѣоградъ пренесе; у Бѣограду и другимъ варошима установесе Судови, поставесе поглавари, заведусе школе; у Бѣограду велика, у Шабцу, Смедереву и Пожаревцу манѣ школе. После стараосе Сенатъ трговину на кoiой се благостояніє Сербіє оснивало (и данашньимъ даномъ оснивасе), и коя є была са свимъ пала подићи; рудокопнѣ обновити, почну се лити звона и топови у Бѣограду, такођеръ и о црковнымъ стварма совѣтовалисусе. Покрай свега свега тога приправлялосе за войну; воинство се учило егзерціру по Европейски; тврдинѣ снабдѣлесу се нуждныма стварма за ратъ. Овай Уставъ, кои є Сербія сама себи дала и себе с тымъ одъ Порте одтргла, притворно є гледао Диванъ; ништа манѣ Сенатъ се опетъ зато могао са внутренньи дѣлы занимати, єръ договори учинѣни с Руссіомъ, внутренньи немири кодъ Турака, политическа договараня, прекраћиваласу путъ непріятельствама.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #3106 on: April 05, 2021, 09:53:41 am »

При свемъ томъ Порта да бы Сербе одъ Руссіє одцѣпила, непрестанно є тайна средства употреблявала: прати посланике Кара Ђорђу у Тополу, посредствомъ кои ако и непреволе Сербе да одъ союза са Русси одступе, оно баръ да имъ докаже да Руссie намѣренія са Серби нису искренна, такођеръ да познаду унутрашнѣ станѣ Сербіє и духъ партая испытаю. Ови посланицы ништа неуспѣвши, а будући да є већъ и време примиреня 1. Апр. 1808. год. изишло: зато науми Порта опетъ оружіє противъ Серба подићи, заповѣди да се главный квартиръ премѣсти кодъ Софіє; Паше добыю оштре налоге, да се оружаю. Око половине Юнія єдна часть главне Турске силе дође у Софію, а Серби скупе свою войску кодъ Ниша и на Дрини. Кодъ Бѣограда скупесе 15.000 Серба, Шабаць, Смедерево, поправисе и са нужднымъ стварма снабдѣсе. На прошеніє Сената Австрія прекине затворъ одъ Сербіє, но рану іоштъ ниє допустила была изъ Австріє у Сербію износити. Руссія такођеръ воинства своя у Валахіи и Молдавіи покрене, и, да бы се покретньи Турскогъ воинства извѣстила, пошлѣ єдногъ Генерала у Главный квартиру Турскій, но породећасе буна, кою Байрактар Паша 28. Юнія у Константинополю подигне и у којой 20.000 Турака падне и Султана Махмуда удави, а после и самомъ себи 19. Ноем. смрть зада; Диванъ тако збуни, да ниє знао, шта бы найсовѣтніе было предузети: што више, овымъ бунама приморанъ, драговольно не само захтеванѣ Русса одобри, него и конечнный миръ зажели: зато се и мѣсто градъ Яши опредѣли, гди се мира пуномоћницы при концу Дек. ради договора скупити мораю. Примиренѣ се продужи найпре на два месеца, а после на неопредѣлено време. И Турцы и Серби са граница уклоне се.
Ове є 1808. год. держава Сербска до найвеће своє славе дошла была; и у найвећемъ цвѣту наодиласе и найсрећнія была. Но среће се онда найвише чувати треба, кадъ се наймиліє на нась осмѣує, еръ с висыне стрмоглавъ пада.
Напредъ изъ повѣсти видилисмо, како є Митрополіт Леонтіє (год. 1804.) у почетку буне одъ стране удручителя (даiя) къ Сербима пошилятъ быо и напрезаосе са свима своима силама Сербе к' покорности и предаи склонити; како є, кадъ є видіо да Серби Турке на све стране добро поистукоше и прогнаше и за себе Совѣтъ Народный установише к Сербима 1805. год. одъ Турака то боже као пастыръ избѣгао. Вѣроломный Гркъ истинна да се спoляшнѣ Сербима тако изяснio, али унутрашнѣ у срцу свомъ другу є мысао и намѣру имао: Онъ на велику несрећу дође, Сербима као агентъ Турскій, и одма на писмоводителѣ у совѣту Юговића, Гујовића и Филиповића выкати и на ньи разна измышлявaти и по народу сѣяти почне; да Правителство, Совѣтъ Народный, и учени люди Сербима непотребую, и добываюћи писма изъ Цариграда и одъ околны Паша и Бегова и потайно бацаюћи ватру у народъ говорio є, да не'ма нужде сиротиня за ньи неколико Людій, кои су себе у достоинства поставили и господомъ оградили са Турцы битисе, но да є болѣ да се Туркомъ преда. Овако се лукавый Митрополiтъ Леонтіе трудіо учинити; да постановлено Правленіє и Совѣтъ уништожи, учене люде у народу оцрни и огади, и одъ народа удали; да Кара Ђорђа и проче верховне старешине народъ остави и Туркомъ се покори. Средство и начинъ к' тому были су новцы, коє су му околне Паше и изъ Цариграда нарочно Гушанцъ Али и Бѣоградской Паша давали. Онъ є те новце немилице по народу просипао и Партає у народу задобыо, многе онако да мысле приволео, као што и онъ мысли. Срећомъ у своима пакленымъ плановыма неуспѣ; Серби коима є већъ робство додіяло, а познавши садъ шта є слобода, у свомъ предприятію постояни остану. Онъ при томъ интригирати непрестане.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #3107 on: April 05, 2021, 10:03:48 am »

Кадъ се Серби 1807. год. у свомъ Coвѣту согласе да одъ Руссiе помоћь ишту; Леонтіє є и противъ тога тайно крозъ другога мнѣніє своє давао, да онъ за добро неналази, да Серби себе Руссима повѣраваю и ньи се придржаваю, єръ ће іи Русси кадъ у найвећой нужди буду оставити; и кадъ Серби презревши и одбацывши нѣгово мнѣніє посредствомъ свои посланика союзъ са Русси уговоре и прате Русси агента свога Константина Радофінікина у Бѣоградъ: онда злоковарный Гркъ изврне листъ и издaсe за претераногъ приверженика Руссіє, пакъ настави интриге далѣ и кодъ PoдоФінікина учене люде, кoє Серби при себи имађя'у опадне и увѣри га, да су Двору Австрійскому привержени, а не Русскому, да є споразумеванѣ и обхожденѣ Серба са РодоФінікиномъ притворно и дволично, и многе другe блювотине противъ Серба овому у уши пуштао є.
Родофінікинъ рођеный Гркъ, повѣрує Леонтію све, пакъ пише у главный квартиръ Русскій, ни коє Главнокомандуюћій Князъ Прозоровскій постане о Сербима противногъ мнѣнія. Дошавшимъ Депутатима Юговићу, Павлу и Янићію у главный квартиръ, недопусти у Петербургъ къ Імператору поћи, но пише Вожду и Совѣту 8. Марта 1808. год. числомъ 326. изъ Яша: 'Что хадатайствомъ и попечителноетію єго, и мы Серби включени у примиріє съ Портою, до окончателнаго заключенія мира между Россіискою Імперією и Портою Отоманскою, при коємъ Всемилостивѣйшій Государъ не оставитъ Сербовъ безъ особеннаго своєго внимания и попеченія, къ обезпопеченію будуштаго нашего жребія; что мы должни оставаться спокойными, а во всѣхъ дѣлахъ до благостоянія и до нуждъ Народа Сербскаго касающихся съ Родофінікиномъ совѣщаться и єго совѣтамъ слѣдовать; и что онъ невстрічаєтъ надобности въ посилкѣ Депутатовъ къ лицу Государя Імператора.'
Извѣстившисе Серби обстоятелно како и є Митрополіть опао употребе средства увѣрити Родофінікина о себи; но напразно. У томъ дође и Недоба Колежкій Совѣтникъ за помоћника Родофінікину. Овай опетъ данъ ноћь бавяшесе са Леонтіємъ, презираше Серба соoбрaштенѣ, обычає, поредакъ, любовь и усердiє. Родофінікинъ прекине сообштенѣ са Серби, а Митрополітомъ народъ подговарати стане, да се Правленію Сербскомъ непокораваю. Одъ дана до дана старешине народнѣ интригама своима до тога доведу, да се при концу 1808. год. у Совѣту измеђъ себе готово покрве; Статскій Секретарь Стефанъ Живковићь изъ Совѣта буде безчестно истеранъ; Милеико и Петар Добрняцъ са Вождомъ завадесе.
Иза посланика Турски, кои одъ стране Порте к' Сербима долазише да одъ союза, кои са Русси имаю одступе, остану неке Владыке и нека маня духовна лица, сами Грцы, кои са исты посланицы понайвише изъ Цариграда дошли быя'y и стану по улицама са Недобомъ и Митрополітомъ противъ Правителства коeкaкoве речи просевати, кромѣ тога добыва'у писма изъ Цариграда. Ово Вождъ сазна и са согласіємъ старешина, кои му на руцы быя'у, у Сенату заключи, сва празно'одаюћа лыца по Бѣограду и Митрополита Леонтія изъ отечества прогнати и Родофінікину ово сообиште. Овай на то одъ стране Імператора Александра протестира особыто за Леонтія, да подъ покровителствомъ Імператорскимъ мора међу Сербима пребывати. Кара Ђорђе протестацію касаюћусе Митрополита уважи, а проче све изъ Сербіє даде прогнати. Ово даде поводъ и причину, да се Кара Ђорђе и Младенъ са Родофінікиномъ заваде и да све веће старешине на Кара Ђорђа устану, да му власть Сенатомъ ограниче.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #3108 on: April 07, 2021, 09:08:35 am »

6. Несрећна война Серба са Турцы, бѣгство Родофінікина, Недобе, Митрополита Леонтія, неки грађана и членова Сената год. 1809.

Серби су се тако већъ миру были предали, као да є већъ быо миръ са Руссіомъ заключенъ, као да є независимость Сербіє са свимъ одъ Дивана признана, и као да се немаю ни одкудъ ништа бояти, занималису се само са внутренньи дѣлы. Портa зaключивши миръ са Енглезкомъ (5. Януаръ 1809.) све своє воинство, коє є и на Црномъ мору имала, науми противъ Сербіє и Русскогъ воинства у Валахіи и Молдавіи обратити. Са концемъ текъ Фебруар. мира пуномоћницы скупесе у Яшу и на скоро опетъ разиђусе, єръ Диванъ ниє хтео Валахію и Молдавію уступити и Сербіи свободу дати. Позове дакле све своє єдновѣрно именомъ пророка на оружiє и за предводителя ове войне старца Юсуфъ Пашу найменує.
У почетку пролећа 1809. год. посланикъ Павле кои се у главномъ квартиру при Князу Прозоровскому наођаше извѣсти Сербе: да су договори у Яшу окончани, да є и примиреню време већъ изишло, и да ће Руссія са Турцы наскоро опетъ ратъ имати. Не прође много времена Родофінікинъ дође у Совѣтъ и ту прочита писмо Главнокомандуюћегъ, 'да воинство Русско прелази већъ преко Дунава у Болгарію; да Серби ударе на Турке што скоріє на све стране; єданъ корпусъ войске изъ мале Валахіє да ће Сербомъ у помоћь доћи.' У то време было є подъ управомъ Велька кодъ Провале 8000 людій; Миленко бяше низъ Дунавъ на Крайни са 4000 людій шанацъ начиніо и островъ обколіо союзъ одъ Видина пресѣкао. Противъ Албаніє стаяло є 5000 людій, а подъ кнезъ Симомъ Марковићемъ и Яковомъ на Дрини 8000 людій наодилосе. На страну одъ Ниша постависе Милоє Петровићь за войводу. Онъ се 22. Апр. са 16.000 Серба крене к' Провали и преко Алексинца 1. Maia к' Нишу дође. Турцы како су чули да се Серби к' Нишу приближую, одма жене и децу са драгоцѣнностима одправе, Велько 27. Апр. удари на ньи кодъ Мустафа Паше Паланке и исече іи и све имъ драгоцѣнности поотима. Започевши тако неприятельства 28. Апр. дође предъ Нишъ и вратившисе одатле к' Правали са 8000 пређе 30. Апр. преко Зибриче и тврдиню Бѣлый Градаць разори и све безъ различія возраста мачу преда. Милоє дошавши к' Нишу са воинствомъ удари на тврдиню, кою кадъ освоити немогаше, оде к' Провали. Такођеръ у почетку Maiя дођу на Крайну 4000 людій у помоћь, одъ кои єдна половина оде к острову, а друга подъ команду доякошнѣгъ войводе одъ стране Нишке Петра Добрньца к Гургусовцу. Кара Ђорђе и Миланъ Обреновићь у почетку Maia са 5000 Серба пређе Рашку рѣку и предузме путь к' Црной гори у намѣренію соєдинитисe са Црногорцы и Босну одъ Цариграда одвоити: освои Новый Пазаръ, Сѣницу и на Сѣничком полю (Суводолу) силнoгъ Пећскогъ Пашу са великимъ числомъ Арнаута разбіє и прогна. По томъ обседне градъ Прієполѣ и преднѣ воинство стигне до Васоєвића и са Црногорцыма соєдиниcе. Но несрећа догодившасе у Бугарской и око Ниша и на Морави принуди га одъ предузетогъ намѣренія одустати и натрагъ вратитисе.
Кнезъ Сима Марковићъ и Яковъ Ненадовићь са 8000 людій кренусе преко Дрине и обколе исподъ Зворника Яню и Бѣлину, а вышше Зворника Сребрницу и Вишеградъ и планине Босанске са обадве стране заузму.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #3109 on: April 07, 2021, 09:23:57 am »

Серби истинна срећно на све стране поступе и найболѣ плоде побѣде збрати намысле, алъ несрећомъ ньioвoмъ разболесе фелдмаршалъ Князъ Прозоровскiй и по некомъ времену умре. Смрть нѣгова учини то да Русси ни Дунавъ не быя'у прешли, кадъ су се Серби са Турцы у найвеће боєве упустили были: зато све воинство коє є на Црномъ мору и по Болгарiи противъ Русса стаяло, къ Нишу на Сербе нагрне. Великій Везиръ дође са 33.000 войника; коє изъ Албаніє, коє изъ Македоніє было є кодъ Костендила 20.000 Турака. Ово воинство сєдиниcе са обсадомъ Нишкомъ и освоивши путь къ Мустафа Паше Паланки, оцепи Сербско воинство одъ главногъ воинства у Бугарской. Тада се и Турска главна войска крене одъ Татар Пазарџика и єдна дође Сербима са стране, а друга станисе кодъ Бѣлице и на Сербе 15. Maiя удари. Серби истинна држалису се храбро до 17. али немогући већой сили противстати, оставе своє топове пакъ побѣгну к' Тімоку и скуплятисе почну кодъ Гургусовца, али принуђени буду ступати ближе к' Алексинцу и Делиграду.
Войнство Сербско коє є одъ Делигpaдa к' Нишу у помоћь пошло, огради найближiи шанацъ на Каменицы и у шанцу постави 3000 лодій а форпосте чакъ иза Ниша пошлѣ. Турцы наумивши Сербе и са Тімока растерати ударе са свомъ својомъ силомъ на тай Сербскій шанацъ. Юнацы кои су шанацъ бранили понайвише быя'у изъ Рессаве, ненадаюћисе никаковой помоћи и избавленію; єръ Петар Добрияцъ са коняницы отишао бяше к' Гургусовцу, а Милоє стаяше и гледаше како Турцы юришаю на шанацъ; закунусе єдинодушно до последнѣ капи крви бранитисе и за вѣру отечество, юначки умрети. Напразно су Турцы крозъ осамъ дана свако ютро на шанац ударали; хилядама іи є мртвы и ранѣны падало. Они су се на шанацъ више пута пеняли; но Серби су іи са шанца неколико пута срећно узбили. Напослѣдакъ нестане Сербима барута, ране, и воде, а Турцы напунивши шанацъ мртвымъ тѣлама, навале преко мртвы тѣла своє браће у шанацъ и почнусе са Сербима чупати и клати. Тада Серби одъ слабости клону и онде у шанцу гди су се борили, запале (џебану) барутъ и у воздухъ зaєдно съ Турцы одлете и тако юначки животъ свой окончаю, Неколико само Серба кои су се међу Турке умешали и измакли были, остану живи. По томъ нападну на Велька са 20.000 кои є подъ управомъ својомъ 5000 людій само имао и мучећисе четыри са'ата свакояко да бы га надвладати могли; но напразно пренуђени буду са великомъ штетомъ натрагъ повућисе.
Одъ стране Босанске на станившесе око Вишеграда воинство Сербско, заповедатель онога предѣла 29. Maiя удари са 8000, побієга и растера. У бѣгству Серби принуђени буду да се одъ Турака лагше спасу, села крозъ коя су пролазили попалити и са тымъ Туркомъ, кои су іи гонили путъ прекратити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #3110 on: April 07, 2021, 09:34:47 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Стеван Синђелић.jpg (278.38 KB, 642x858 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #3111 on: April 07, 2021, 09:52:32 am »

Упустившисе Серби у тако страшне боєве са Турцы, и посредственно преко свои Депутата, кои се наођа'у у главномъ квартиру писалису; и самъ Вождь непосредственно являо є Главнокомандуюћемъ више пута и чрезъ цѣло 1809. лѣто да имъ се помоћь пошлѣ моліо; налагао є и Павлу Поповићу да се постара и ради о срећи народа, но напразно су очи своє возводили и руке простирални и молилисе, неима помагаюћега. Напротивъ тога Турцы око 20. Юнія подкрѣпе воинство кодъ Ниша, до 30.000 людiй и тако до 75.000 брой войника одъ стране Турака нарасте кодъ Ниша а Босанаца око Зворника скуписе до 18.000.
Серби посовѣтовавшисе савъ народъ именомъ Сената на обрану отечества; Црный Ђорђе почемъ се топови и муницiа на Делиградъ пошлѣ и самъ на ово найопасніє мѣсто оде и примакне іи къ Алексинцу. Но Турцы Сербе iоштъ пређе предухитре. Юнія 24. и 25. пређе Ибраимъ Паша са 18.000 на Дрини; Серби раштркани будући немогући се одржати разбѣгнусе, а онъ удари са єдномъ часћу воинства преко Валѣва къ Кулубари рѣцы, а с другомъ оде управо к' Шабцу. Много є жалостніє іошть за Сербе было кадъ. 27. Юнія 40.000 Турака Албанeзa кoдъ Алексинца нападну на Сербе, кои нити су имали довольно бaiонета, нити муниціе, нити коняника, што више Кара Ђорђе у почетку битке ранѣнъ будући уклонитисе морао. Истинна да нѣгово мѣсто Миленко заступи, и истинна да су се Серби, ако и єсу свога предводителя лишени были, храбро држали; опетъ немогући сили непріятельски коняника одолѣти, оставе свои станъ и нагну бѣгати к' Делиграду. У бѣгству изгубе многе топове и муницію и 6000 ій у битки остане а Турака 5000. Иза Делигpaда се опетъ скупе, а у обкопи оставе 9000 людій, а други се повуку на левый брегъ Мораве. Турцы дакле обсаде Делиградъ и кренусе са свомъ својомъ силомъ к' Ћупрій. Серби кои су кодъ Гургусовца подъ, командомъ Петра Добрньца стаяли повукусе, и добыю саюзъ одъ Видина и Ниша; но Турцы кои су за ньима ишли, принуде iи повућисе к' Пожаревцу, такођеръ Велька, кои є непрестанно у Баньи стаяо затворитисе.
Турски управительи воинства настоилису Сербску главну войску, коя є на лѣвомъ брегу Мораве стаяла, да разбію и к' повратку принуде. И тако освоивши Ћупрію пређу преко Мораве, а Серби се опетъ сви кодъ Ягодине скупе. Турцы ударе овде на кукавне Сербе, кои су се крайнымъ очаяніемъ борили, и кадъ дознаду после дводневне борбе, да ништа успѣти немогу повукусе 1. Юлія преко Мораве натрагъ къ Делиграду и ту се са 50.000 стане.
Почемъ Кара Ђорђе излечи свою рану, самъ дође 24. Юлія у Бѣоградъ и нареди како ће се у случаю градъ бранити и посовѣтовавшисе у Совѣту сутра данъ оде к' воинству. Садъ се настоило не само о освобођеню Банѣ гди є Велько затворенъ стаяо, и Делиграда, и Шабца, него да се и они 10.000 Албанеза, кои су к' Новомъ Пазару продрли и Сербе до Ужице и Пожеге на Морави сузбили были, узбію. У найвећой овой опасности и Гушанцъ Али, са 5000 коняника изъ Рушчука дође, и добивши изъ Ниша 4000 у помоћь удари на стоеће око Ипека Сербе и рабіє іи, освои Пожаревацъ и опусти све окружіє Пожаревачко.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #3112 on: April 08, 2021, 09:31:37 am »

Видивши Сенатъ овакову опасность постарасе и самъ, будући су Серби већъ хилядама на Австріиску страну непрестанно прелазили, да се они само кои се бранити не могу уклоне, а за оружіє способни у земльи заостану. И тако се 60.000 Серба, на обрану отечества сакупи, измеђъ кои є было 4000 коняника. Спрамъ ове изнурене већъ силе Сербске, стаяло є Турака 89.000 измеђъ кои є было 20.000 коняника. Обе ове сіле быле су подѣлене на више одѣляка. При концу Юлія кренесе 4000 Серба и оде к Баньи. Ту ударе на Турке кои су были обколили Велька; Велько излети изъ градића и крозъ неприятеля протучесе и са Серби соєдинисе и Турцыма остави празне зыдине Банѣ. Срећніє оконча Яковъ Ненадовићь и Сима Марковићь кодъ Шабца и Валѣва, гди є Ибраимъ Паша стаяо и очекивао да види напредакъ главногъ воинства. Еданъ одъ ньій оде к' Валѣву, а други к' Шабцу и на Турке на оба мѣста 5. и 6. Августа ударе и принуде іи преко Дрине побѣћи. При самомъ прелазку, окупи іи Сима кодъ Црне Баре и многе побiє, многе пакъ на Дрину нагони, гди се опетъ многи потопе. Ово зада Сербима новый духъ те више пута на Турке кодъ Ражня нападити и срећу кушати почну єдали бы іи сузбити могли; но напразно што више многи изгину.
Будући да бы се Серби текъ онда одъ опасности спасли кадъ бы Делиградъ освободили, и Турке иза Ниша чакъ сузбили; зато намысле са цѣломъ своіомъ силом навалити и Делиградъ освободити, чега ради се силно воинство кодъ Ћупріє скупляти почне. Но Турцы оставе кодъ Делигpaдa неколико хиляда Турака a са прочима 13. Авг. пођу к' Ћупрій и сразившисе са Сербима по већой части пѣшацыма, кои премда су се са найвећимъ постоянствомъ бранили, и премда су важне точке Турком уступили и надежду побѣде са свимъ изгубили; опетъ су се одъ непріятельски коняника ноћу бѣгствомъ спасли и к' Багрдану отишли. Ту остане 6000 Серба коє мртвы коє ранѣны и изгубе 40 топова и много муниціє.
Кара Ђорђе, Кнезъ Сима и Миленко измакнусе а Турцы оду к' Делиграду, и, дошавши са онако својомъ силомъ на Сербе у шанцеви Делиградски ударе 23. Авг. Серби немогући већой сили одпоръ дати оставе Делиградъ и на левомъ брегу Мораве противъ неприятелю ставесе: а Турцы єдни пређу Мораву около Ћупріє и к' Ягодини пођу; Beлики опетъ Везиръ дође са воинствомъ на утокъ Мораве у Дунавъ. Гласъ да су Турцы Делиградъ освоили, кадъ у Бѣоградъ стигне 25. Авг. онда узбунисе савъ народъ и самый Сенатъ. Тада Родофінікинъ, Недоба и Митрополiтъ Леонтіє договоресе и Авг. 27. и 28. узеви са собомъ неке изъ Бѣограда одъ грађана и членова Сената, Петра Добрньца, и loвана Протића, побѣгну потайно на Австрійску страну у Панчево, а оданде у Влашку.
После бѣгства ньова раздражисе народъ и о одбрани отечества очаявaти почне, свакій се само о свомъ и своє фамиліє спасенію бринуо, нарочно у Бѣограду савъ народъ приправіо се быо да бѣжи. Кара Ђорђе оставши самъ непоколебимъ, неизгубивши ни мужество, ни повѣренѣ себи самомъ, ни надежду, приспівши што скоріє у Бѣоградъ, ободри устрашеный народъ говорећи му, да на бѣгунце негледа, да є желя ньioвa дa Сербія пропадне, да су зато и побѣгли. По тому нареди Симу кнеза, да са већимъ броємъ войнства иде к' Багрдану и прелазакъ Туркомъ преко Мораве отежча.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #3113 on: April 08, 2021, 09:44:18 am »

Ове наредбе непомогну толико Сербе, колико распре коє су се после освоєнія Делигpaдa измеђъ самы Паша породиле, єръ кадъ є до побѣде дошло свакій є быо радъ побѣдомъ ползoвaтисе, стану дакле єданъ другому послове кварити; такођеръ Князъ Багратіонъ примивши главну команду пређе преко Дунава са воинствомъ и око Измаила непріятельства започне. Турска дакле главна войска оде сва тамо, а Гушанцъ Али остане са 12.000 Турака, но и онъ оде са концемъ Октомвр. и тако Сербія се 1809. год. спасе; и Серби гроба кои имъ се приправляо избаве. Са концемъ Декемвр. Кара Ђорђе сазове све поглаваре на скупштину и збацы членове Сената кои су са Родофінікиномъ и Леонтіємъ побѣгли; Яковъ дошавши са 600 кoє кметова, коє другій знатній людій, Младена и више Сенатора, изъ Сената истера и доякошный Сенатъ наруши. Милоя лише званiя и изъ Бѣограда у Остружницу протераю. По томъ изберу Депутате, Миленка Стойковића, Милана Обреновића, и Аџи Мелентія Архимандрита Манастыра Раче и отправе у Каравлашку у Русскій главный квартиръ; да раде у будуће о срећи и благостоянію народа и ишту нешто войске одъ Русса у Сербію, но Миленко пошлѣ другога на мѣсто себе.
Премда Серби збогъ несрећны догађая, ужасны биткiй и преселяваня народа, ове године много изгубе и границе Сербіє буду тако сужене, да су восточно повлачилесе, одъ ушћа до извора рѣке Поречке, покрай Айдучке горе, Мораве, Ћупріє, преко Крушевца; южно преко Карановца, Чачка, Пожеге, после планиномъ Округлацъ, и долазила є кодъ Любовића до Дрине; опетъ зато по жельи Митрополита Леонтія не буду одъ Турака побѣђени, коє, Родофінікинъ и Недоба у главный квартиръ Русскій дођу и дознаю, да су одъ Митрополита на зло наведени и преварени: онда за опрати себе измышлявалису и свашта потварали на Сербе предъ Княземъ Багратіономъ, што више Леонтія, Петра Добрница и Іована Протића као посланике народнѣ Князу представе. Митрополiтъ сва возможна средства употребляваюћи да бы какoгoдъ Вожда и Правителствуюћій Совѣтъ сметнуо, и, мыслећи да є садъ найзгоднію прилику таково што учинити задобио, єръ Серби у нужди будући иска'у помоћь одъ Русса: зато са Петромъ и Іованомъ пише у Сербію своима єдиномысленицыма, а ови опетъ просипа'у по народу, да Русси Сербима неће помагати, докъ не сметну Вожда и Правителствуюћій Совѣтъ, да пошлю Серби друге посланике, кои ћеду се са Митрополітомъ Леонтіємъ соєдинити, и овы посланицы да донесу подписе одъ свію старешина Сербски; како моли народъ Княза Багратіона за Митрополита Леонтія и Родофінікина, да народъ неможе себе никому другому поверовати кромѣ ньима двоицы.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #3114 on: April 08, 2021, 10:03:57 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Карађорђева Топола.
А) градска, Б) црквена авлија, А) под I. II. и III. градске куле, под IV. црквени торањ, а) двор Карађорђев, б) конак за госте, в) стара његова кућа за момке, г) бунар, д) школа изван града, 1. гостионица, 2. касарна, 3. коњушница, 4. кућа нуријска, 5. чесма, 6. турско гробље, 7. среска кућа, 8. варошки дућани, 9. попова кућа, 10. општинска кућа.


* Карађорђева Топола.jpg (316.83 KB, 1038x692 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #3115 on: April 08, 2021, 10:11:35 am »

7. Приключенія године 1810.

У Сербіи измеђъ Старешина и народа царствоваласу разна мнѣнія, збогъ кои постану несложни а то даде поводъ найвећимъ распрама. Премда се предѣли Сербіє у почетку ове 1810. год. нису далеко простирали; опетъ су могли све благостояніє отечества жертвовати, но быва све невозможно и пропада. Южни предѣли быя'y тада склонѣни опетъ влади Турской подвергнутисе; восточни быя'у више Руссіи привержени; западньи са свимъ другачіє о Руссіи збогъ несреће прошавше године мысля'y. Миленко жеднећи за самовластіемъ и хотећи се одметнути и отети одъ Сената и Кара Ђорђа, и имаюћи Велька на руцы къ тому уздаюћи се на бећаре и цігане войнике, коє су они плаћали, што више и жителѣ окружія Пожаревачкогъ, Ћупрійскогъ и Ресавскогъ побуне противъ Ceната и Кара Ђорђа. Чувши Кара Ђорђе, да се на оной страни народъ побунio, пойти у Бѣоградъ и дође 22. Януар. и учинивши са Сенатомъ наредбе са 500 коняника 28. Януар. къ Морави оде, гди подкрѣпивши своє воинство іоштъ са 2000 ту сакуплѣны войника дође до Ћупріє и кнезове тогъ предѣла сазове и каже имъ да безъ туђе помоћи обстати и одржатисе немогу и тако те обмануте обштине умири и воинство остави, пакъ оде у Тополу.
Будући да Князъ Багратіонъ правымa пoслaтымъ Депутатыма, кои су му одъ стране народа Сербскога и Старешина жалбу противъ Родофінікина, Недобе, и Митрополiта поднели неуважи; но предлагаюћи Сербомъ, да се противъ Турака дижу и дѣйствую пише Вожду, Совѣту, и Митрополіту подъ 18. Феvр. 1810. Числ. 164. изъ Краiова: 'Да имъ шилѣ и Родофінікина, кои є међу ньима быо натрагъ, ради предаваня добры совѣта и нуждны средства народу Сербскому и Совѣту', но Серби му на то одговоре: 'Да они моле за помоћь и желе противъ неприятеля с' ньима воєвати; Родофінікина, Недобу, што више никога одъ ньіове свите међу ньи да немогу примити.' Како вѣсти Княза Багратіона, тако и посланика Сербски изъ Букарешта нису ни найманѣ жельи Сената одговарале: зато Кара Ђорђе, да бы єданпутъ станѣ землѣ и своє извѣстно дознао, прати 26. Феvруар. тайногъ свогъ Совѣтника Юговића у Бечу, да представи Двору Австрійскому, да ћеду се Серби радо Австріи предати. Коє збогъ овога, коє пакъ збоrъ пореза, дигнесе буна и раздражесе страшно приверженицы Миленкови, Велькови; но кадъ Кара Ђорђе стварь обстоятелно народу изложи, све се утиша.
Међу тымъ Княза Багратіона Русси изъ войске отправе и мѣсто нѣга поставе Графа Каменскогъ. Овай за увѣрити Сербе дѣломъ настави дѣла воєна противъ Турака; заповѣди Графу Зукатову да великій островъ освои и союзъ са Серби око Тімока отвори. Но будући да Сенатъ не изда на то наредбу, то єсть дa Серби са Русси соєдинесе и противъ Турака дѣйствую: зато се Зукатовъ са оны 3000 людiй са койма є у Сербію пошао врати натрагъ у малу Валахію. Садъ Главнокомандуюћій Графъ Каменскій са Сенатомъ ступи у живу преписку; више членова Сената буде на страни Русской; а Кара Ђорђе очекивао є на повратакъ Юговића, збогъ чега се Милоє Петровићь са КараЂорђемъ свади, и у свађи будући у Земунъ побѣгне, но Австрійска га команда врати Луки у Шабацъ гди 14. Априла у тавницы састрагъ кадъ се є са Лукомъ разговарао изъ два пиштоля убієнъ буде и глава му се у Бѣоградъ однесе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #3116 on: April 12, 2021, 08:12:44 am »

Австрія нехотећи са Портомъ пріятельство нарушити предложенія Серба не пріими. Юговићь вратившисе изъ Беча 1. Априла, да оставку, но Вождъ му, кои садъ постане єдногъ мнѣнія са оныма, за добро држа'у са Руссіомъ союзитисе, остане опетъ наклонѣнъ. Миленко боєћисе Вожда, премда є после повратка Графа Зукатова са управителѣмъ Оршаве Реџепъ Агомъ у договору быо, да му Поречъ са топовы и цѣлый онай предѣлъ преда, ако му предѣлъ одъ Клокочевца за притяжаніє нѣгово уступи; опетъ зато како се Юговићь врати ови договори престану и Миленко са Велькомъ Сенату се покори.
У почетку Марта мес. Паше одъ Румиліє, Македоніє, Албаніє и Морее добыю заповѣсть одъ Великогъ Везира, да воинство купе и на Сербе што брже иду. На свршетку Априла удари 7000 Турака на Крушевац, обколе Тисућника Чакића бывшегъ у обкопи измеђъ Ибра и Укупа са 800 людій; но Андреєвићь кнезъ Крушевачкiй и управитель Стефанъ Яковлѣвићь са 6000 людій ударе и избаве га, а Турке растераю. Серба 1000 жителя Турцы заробе и многи стада марве што у Албанію отераю падне мртвы  500 и три предводителя буду ранѣна.
Кадъ се у то време у Бѣограду и кодъ Паша у сусѣдству а и у самомъ Цариграду разгласи, да су Французи са 15.000 на Босну; Австріанцы са Кара Ђорђемъ на Нишъ; Русси пакъ у Бугарской наумили ударити и Султана покорити: онда позове Рушидъ Паша именомъ Пророка свакогъ Турчина на войну, а Сенатъ Сербскій 15. Априла одправи посланике Наполеону, да се препоручи покровителству Франціє. Но онъ знаюћи, да они чрезъ посланике већъ одправлѣне у Руссію, ишту покровителство одъ Руссіє одбіє іи. Руссія дакле посредством, Сербски посланика изъ Букарешта 9. Maiя вратившисе у Бѣоградъ обећа: 'Сербію самосталномъ и независимомъ, о чему већъ три године ради, учинити и Кара Ђорђа призна за Верховногъ Вожда; да само Сербскій народъ незаборавля на крѣпко покровителство Руссіє; да при садашнѣмъ рату у помоћи буде, и са Русскомъ се войскомъ соєдини, о чему Сенатъ да се изясни.' О тому совѣтовалисусе 13. Maiя подъ предсѣдателствомъ Верховнога Вожда и буде заключено, да се по жельи Русской у рату дѣйствує.
При свршетку Maiя Русска главна войска пређе Дунавъ, а Серби се стану приправляти и да Руссіи помажу, и да се одъ неприятеля бране; 6000 Серба оде са Миленкомъ къ Пожаревцу; Якову на Дрину, гди су се многи Турцы скупили и већъ непріятельства започели были 6000 у помоћь пошлѣ се. После мало помало скуписе 20.000 Серба, и кренусе къ Алексинцу и Баньи; шанцеви око Делигpaдa пoпрaвесе и да се добро кодъ Ћупріє са людствомъ укрѣпе постараюсе. Цѣла Сербска сила са свршеткомъ Юнія была є 60.000 людій велика, измеђъ кои было є 3000 коняника и 75 топова. Миленко непослуша Вожда у Крайну да продре, него станисе кодъ Пореча и Велька кои противъ Кладове отишао бяше, са нешто войске подкрѣпи. Генералъ Зукатовъ дошавши изъ мале Валахіє к Дунаву и прешавши 26. Юнія са 7000 Русса, соєдннисе са стоєћимъ на овой страни Дунава Вельковимъ воинствомъ, удари са Серби заедно на Брзу Паланку и принуди Турке у Видинъ побѣћи. Овде изгубе Турцы 5 барака 2 топа и 500 робова. По томъ кренесе са Серби и обсади Неготинъ, и Прахово шанацъ. Юлія 28. обрана овога шанца преда му се, и онъ є одпусти у Видинъ. Онда се соєдини са єдномъ часћу Миленкове войске и станисе кодъ Брегове, а кодъ Сперльика, Банѣ и на левомъ брегу Тімока стаяла є са главномъ войскомъ друга часть Миленкове войске. Докъ се овако Зукатовъ на долнѣмъ Тімоку укрѣплявао, дотле Рушидъ Паша са скуплѣномъ войскомъ, коя є была кодъ Ниша и до 20.000 Турака износила, обыђе Сербску войску кодъ Сперльика и обрати є 13. Юлія у бѣrство. Серби изгубивши ту 1500 людій, станесе кодъ Алексинца, Ћупріє, и Делиграда, гди є КараЂорђе са 12.000 Серба стаяо.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #3117 on: April 12, 2021, 08:27:03 am »

Турцы на Дрини, кои су се око Янѣ и Зворника скупили были повукусе натрагъ, а Ненадовићь одпусти већу часть войнства дома; но кадъ се 24. Юлія наєданпутъ на Дрини ставе 18.000 Турака, онда 6000 заоставши с Яковомъ стану спрамъ Лознице, а осталисе на вратъ на носъ почну скупляти и на своя опредѣлена мѣста одлазити, да бы какoгoдъ Турцыма прелазакъ преко Дрине прекратили. У почетку iоштъ Юлія добыю Турцы 5000 людій у помоћь одъ Солимана Паше Цетинскогъ, будући є распра са Французи окончана была, но нису ништа предузимали.
Премда є Ибраимъ Паша Гувернеръ Босанскій 3. Авг. ударивши барякъ кодъ Травника, Босанце на Дрину позвао; опетъ многи Капетани и Бегови не пођу за Везирөмъ, єръ не быя'у склонѣни воєвати, бояли су се Австріанаца и Француза: зато докъ су се єдни были скупили, други су се разишли, изъ когъ узрока Везиръ ниє могао ништа тако важно предузети, до увече 15. Авг. што се само к' бреговима Дрине са воинствомъ приближи, но Серби живо изъ пушака и топова опале и одбію га. Диванъ поставши незадоволянъ са поступкомъ Бошняка изда налогъ Везиру на све Капетане и Бегове, да ће свакій врбцомъ удавлѣнъ быти, кои бы се на войну ићи затезао. На то поите сви досадъ войни тои противни Капетани и Бегови; брой войника Турски на Дрини у почетку Септ. до 25.000 людій нарасте. Но при свой овой сили Турской, ниє ништа одъ стране Турака Босанаца предузимано и што є после започето было, безъ икакова слѣдства было є. Напротивъ Серби су свагда на опрезу стаяли. Напоследaкъ войнцы ньiови стану бѣжати, и Милошъ іи Обреновићь око Старог Влаа обколи и потуче.
Турцы оставивши нешто войске кодъ Ниша, оду к' войсцы Великогъ Везира, а Серби у почетку Авг. са 4000 людiй кренусе и обколе Баню. Са 3000 войника стаяо є Зукатавъ на южномъ Тімоку, а Обрштеръ Звиленевъ са 1200 Русса и Серба обсади Кладово. Полковникъ Opуркъ и Чарапићь имаюћи 3000 Русса и Серба подъ управомъ, будући се Миленко разболео и у Поречъ отишао, а Велько са 2000 людій путъ преко Гургусовца покрай Тімока чувао и умицао са козацы Обштера Никића кадкадъ у Бугарску; нападну на обкопе кодъ Брегове и буду узбієни. Са почеткомъ Септемвр. кренесе Зукатовъ са 4000 людій преко Гургусовца управо къ Баньи, у коє време 20.000 Турака ударе на Крушевацъ и на юришъ га освоє, села попале и илядама жителѣ у робство одведу; и соєдинившисе 13. Септ. са Сербима, кои се быя'у повукли одъ непріятеля къ Делиграду, Ражню и Ћупрій, удари одма сутра данъ на неприятеля. Премда су Турцы храбро одпорь давали, опетъ кадъ Полковникъ Никићъ иза леђа са козацы навали, побѣгну Турцы у Крушевацъ. Серби заробе єднога Пашу Арнаутскогъ и 1100 Турака, коє све побію; Серби и Русси изгубе 1500 пѣшака и 900 коняника и пођу у напредакъ к' Крушевцу, изъ кога се Турцы после дугогъ и жестокогъ бореня, чувши да имъ Русска войска иза леђа иде, разбѣгну по планинама и оставе побѣдителю 11 топова и падне ій 2000 a Серба 1000. Сераскѣръ Рушидъ после ове несрећне битке кодъ Крушевца, удари са 20.000 свои Турака на Генерала Орурка у обкопи, коє є кодъ Брегове на лѣвомъ брегу Тімока начиніо быо на юришъ. Русси и Серби, кои ниє више одъ 4000 было, храбро одбію више ньови нападенія, а кадъ вече дође они истрче изъ обкопа и нападну на неприятеля са стране и иза леђа и принуде Рушидъ Пашу вратитесе. Обрана Турска у Неготину немогући далѣ сили неприятеля противстати 26. Септ. предасе. Русси са Серби почемъ овако Турске, кой су изъ Албаніє продрли были прогоне, поступе и до Ниша, а Генералъ Сасъ освои 6. Окт. тврдиню Брегове на юришъ. Овде буду 1500 Турака изсѣчени и 100 зароблѣны, кромѣ тога изгубе Турцы три топа и 7 баpяка.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #3118 on: April 12, 2021, 08:33:15 am »

Извѣстившисе Серби јошт 28. Септ. о прелазку Босанскогъ Везира, пошлю неколико воены одѣляка на Дрину, куда и Полковникъ Никићь са 5000 козака оде; и будући да су Серби са свомъ својомъ силомъ на долныiой Дрини станилисе были: зато Везиръ прешавши око половине Окт. Дрину на три мѣста, са свои Турцы, кодъ Зворника, Лознице и Црне баре удари; са првымъ одѣлькомъ лако врло дође до Валѣва предѣлъ онай опустоши, више села попали а жителѣ у бѣгство обрати. Другій одѣлякъ напразно се потруди отети обкопъ кодъ Лознице; а кодъ Црне Баре удари са главномъ силомъ на главну силу Сербску, но кадъ Серби навале, натрагъ се повуче. По тому 20. Окт. удари Вождь Верховный са Лукомъ Лазаревићемъ на Турке кодъ Црне баре и принуди іи натрагъ преко Дрине побѣћи. Исто тако разбіє Никићь Турке кодъ Лознице и отеpa iи на другій брегъ рѣке, а они кодъ Валѣва побоєсе, пакъ се и сами брже болѣ натрагъ врате. У сраженію кодъ Црне баре погине 2800 Турака и Паша одъ Сербнице са многи Капетаны. Серби изгубе 800 людіи; Никићь, Мутапъ, Лука Лазаревићь и многи други предводительи ране задобыю. Докъ су се Серби на десномъ брегу долнѣ Дрине овако борили, дотле Петарь Молеръ на горныiой Дрини пређе више Зворника на левый брегъ Дрине, многа села попали, многе Бошняке зароби и Пашу Видаића убіє. Садъ Босанцы побринувшисе за свою домовину, како на левый брегъ Дрине пређу, разиђусе илядама. Оставши найпосле Везиръ само са неколико спаiя, са Вождомъ у почетку Ноемвр. миръ уговори, и по брегови Дрине одъ стране Серба подъ управомъ Антонія Богићевића кордонъ постави.
Међу тымъ почелосе о миру измеђъ Русса и Турака пословати, о чему Генералъ Зукатовъ извѣсти Вожда, и желећи се с ньимъ лично видити, пише му да воинство коє є къ Нишу пошло обустави, али нераспусти, самъ пакъ у Прахову што скоріє дође. Вождь узме 2000 коняника са собомъ и оде у Прахову. Ту му предложи Графъ Зукатовъ одъ стране Главнокомандуюћегъ Графа Каменскогъ, да прійми Леонтія и Недобу; но Вождъ му на то одговори да побѣгавшой превареной браћи Сербомъ прашта, и пріима и натрагъ, што се пакъ каса Митрополита и Недобе нѣму да іи непредставля; нити o ньима што говори. Сенатъ у то време заключи да се Руссіи за помоћь, кою є она Сербима ове 1810. године дала благодари; такођеръ да се у Сербію нешто Русске войске иште: прати дакле Милана Обреновића 17. Ноемвра к' Главнокомандуюћемъ Графу Каменскомъ у Букарештъ, кои ће за помоћь благодарити, и у име Сената нешто воинства одъ Руссіє, да у Сербію пошлѣ, искати. Миланъ кои є испрва Вожду Ђорђу великій приятель быо, и свогъ Секретара Войновића шиляо изъ Букарешта, и писмено како се стваръ на'оди Вожду являо, постане садъ неприятель и станесе споразумевати са Миленкомъ, Петромъ и многима другима, кои су противъ Вожда Ђорђа ишли, и почне противъ Вожда и мыслити и радити, коє Войновићь дозна и Вожду искаже; но кадъ се у Букарештъ натрагъ врати, Миланъ 29. Дек. ове 1810. год. престависе. Генералъ Зукатовъ такођеръ умре, а Графъ Opуркъ одправисе у малу Валахію на зимиште. Тако у Сербіи остану само козацы Полковника Никића кодъ Валѣва. Дек. 23. донесе Татаринъ гласъ, да є примиренѣ заключено. Ове 1810. год. протеглесусе границе Сербіє восточно до Тімока и преко Тімока iоштъ припадао є комадићь Бугарске иза Гургусовца; южно узъ Ибаръ до Новогъ Пазара.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #3119 on: April 13, 2021, 10:49:36 am »

8. Устроєніє Сената, война, преговори мира измеђъ Русса и Турака одъ 1810. до мес. Юнія 1812. - Миленко Стойковићь.

Мужъ, редкима воєнима талантима обдаренъ, кои су свагда уваженія достойни, к' тому имаюћи велике заслуге за Сербію, што више зѣло богатъ. Нѣму дође одпуштеный (г. 1808.) Секретар Совѣта Стефанъ Живковићь, кога онъ себи за Секретара узме и по нѣму, човеку єдномъ пуномъ интрига, поведесе, будући є овай, мыслећи посредствомъ Миленка осветитисе, дѣйствовао, да кормило правления Сербіє Миленку у руке дође. Миленко да бы опетъ у своимъ властолюбивымъ плановима успѣо и у народу приверженика себи набавio, просипао є благо своє, издаваосе за претераногъ приверженика Руссіє, у надежди да ће му Руссія у тому на руцы быти, чиніо є више самовольны дѣла; курире є зауставляо; поглаваре є Сербске кодъ Русса опадао и доказывао да су Австрій привержени. Верховный є Вождъ све то дознавао, и више пута моліо га да се непоказує неприятель отечества, више му є пута праштао за дѣла, за коя бы буди у којой му драго држави чиновникъ быо и преступіо, морао не само казнѣнъ, него и живота лишенъ быти!
Найпосле видећи Вождъ Ђорђе да Миленко са свой приверженицы намѣрава и тежи отечество да упропасти; зато употреби средство намѣру нѣгову осуєтити и отечество одъ конечно пропасти избавити: сазове у почетку Януара 1811. год. све веће и манѣ старешине иa скупштину, и ту се на скупштини 'Устоєніє' или Уредба касаюћасе Сената и Великогъ Суда народнѣгъ са согласіємъ народньи старешина установи. Овымъ устроєніемъ свакоме Чиновнику мѣсто се опредѣли и граница дужности и службе положи. Садржаніє ове Уредбе было слѣдуюће:
1. Верховный Вождь Народа Сербскогъ, кои у єдно єсть и Предсѣдатель Сената Ђорђе Петровићь.
2. Вице Предсѣдатель Сената Младенъ Миловановићь, кои у єдно єсть и Попечитель воєны дѣла.
3. Попечитель иностранны дѣла Миленко Стойковићь.
4. Попечитель Внутренньи дѣла Яковъ Ненадовићь.
5. Попечитель Правосудia Петарь Доб'рняцъ.
6. Попечитель Финансіє Кнезъ Сима Марковићь,
7. Попечитель Просвѣштенія Доситей Обрадовићъ,
8. Секретарь Сената Иванъ Юговићь.
9. Све войводе зависићеду одъ Верхов. Вожда и Сената одъ кога ћеду и наредбе приймати, у прочемъ быћеду равни єданъ другому.
10. Великій Народный Судъ, кои ће Судейскомъ струкомъ управляти, быће подчинѣйъ, као помоћникъ Сенату. Предсѣдатель овога Суда быће Попечитель Правосудія Петар Добр'няцъ, членови пакъ доякошньи Сенатори.
11. Коє є єсть напоследaкъ и заключеніє: Тко ову уредбу непризна, да се изъ отечества изгна.
Сви се дакле єднодушно согласе и свакій с' радосћу ову Уредбу призна и на опредѣлено себи мѣсто оде, кромѣ Миленка, Добр'ньца и Велька, кои исчекиваюћи Нейшлотскій Русскій Полкъ, закасне и на ову скупштину не дођу; а Яковъ остане у Палежу и на мѣсто себе сына свогъ пошлѣ.
Logged
Pages:  1 ... 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 [208] 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.046 seconds with 22 queries.