Српске буне

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Упустившисе Серби у тако страшне боєве са Турцы, и посредственно преко свои Депутата, кои се наођа'у у главномъ квартиру писалису; и самъ Вождь непосредственно являо є Главнокомандуюћемъ више пута и чрезъ цѣло 1809. лѣто да имъ се помоћь пошлѣ моліо; налагао є и Павлу Поповићу да се постара и ради о срећи народа, но напразно су очи своє возводили и руке простирални и молилисе, неима помагаюћега. Напротивъ тога Турцы око 20. Юнія подкрѣпе воинство кодъ Ниша, до 30.000 людiй и тако до 75.000 брой войника одъ стране Турака нарасте кодъ Ниша а Босанаца око Зворника скуписе до 18.000.
Серби посовѣтовавшисе савъ народъ именомъ Сената на обрану отечества; Црный Ђорђе почемъ се топови и муницiа на Делиградъ пошлѣ и самъ на ово найопасніє мѣсто оде и примакне іи къ Алексинцу. Но Турцы Сербе iоштъ пређе предухитре. Юнія 24. и 25. пређе Ибраимъ Паша са 18.000 на Дрини; Серби раштркани будући немогући се одржати разбѣгнусе, а онъ удари са єдномъ часћу воинства преко Валѣва къ Кулубари рѣцы, а с другомъ оде управо к' Шабцу. Много є жалостніє іошть за Сербе было кадъ. 27. Юнія 40.000 Турака Албанeзa кoдъ Алексинца нападну на Сербе, кои нити су имали довольно бaiонета, нити муниціе, нити коняника, што више Кара Ђорђе у почетку битке ранѣнъ будући уклонитисе морао. Истинна да нѣгово мѣсто Миленко заступи, и истинна да су се Серби, ако и єсу свога предводителя лишени были, храбро држали; опетъ немогући сили непріятельски коняника одолѣти, оставе свои станъ и нагну бѣгати к' Делиграду. У бѣгству изгубе многе топове и муницію и 6000 ій у битки остане а Турака 5000. Иза Делигpaда се опетъ скупе, а у обкопи оставе 9000 людій, а други се повуку на левый брегъ Мораве. Турцы дакле обсаде Делиградъ и кренусе са свомъ својомъ силомъ к' Ћупрій. Серби кои су кодъ Гургусовца подъ, командомъ Петра Добрньца стаяли повукусе, и добыю саюзъ одъ Видина и Ниша; но Турцы кои су за ньима ишли, принуде iи повућисе к' Пожаревцу, такођеръ Велька, кои є непрестанно у Баньи стаяо затворитисе.
Турски управительи воинства настоилису Сербску главну войску, коя є на лѣвомъ брегу Мораве стаяла, да разбію и к' повратку принуде. И тако освоивши Ћупрію пређу преко Мораве, а Серби се опетъ сви кодъ Ягодине скупе. Турцы ударе овде на кукавне Сербе, кои су се крайнымъ очаяніемъ борили, и кадъ дознаду после дводневне борбе, да ништа успѣти немогу повукусе 1. Юлія преко Мораве натрагъ къ Делиграду и ту се са 50.000 стане.
Почемъ Кара Ђорђе излечи свою рану, самъ дође 24. Юлія у Бѣоградъ и нареди како ће се у случаю градъ бранити и посовѣтовавшисе у Совѣту сутра данъ оде к' воинству. Садъ се настоило не само о освобођеню Банѣ гди є Велько затворенъ стаяо, и Делиграда, и Шабца, него да се и они 10.000 Албанеза, кои су к' Новомъ Пазару продрли и Сербе до Ужице и Пожеге на Морави сузбили были, узбію. У найвећой овой опасности и Гушанцъ Али, са 5000 коняника изъ Рушчука дође, и добивши изъ Ниша 4000 у помоћь удари на стоеће око Ипека Сербе и рабіє іи, освои Пожаревацъ и опусти све окружіє Пожаревачко.

[JASON]

Видивши Сенатъ овакову опасность постарасе и самъ, будући су Серби већъ хилядама на Австріиску страну непрестанно прелазили, да се они само кои се бранити не могу уклоне, а за оружіє способни у земльи заостану. И тако се 60.000 Серба, на обрану отечества сакупи, измеђъ кои є было 4000 коняника. Спрамъ ове изнурене већъ силе Сербске, стаяло є Турака 89.000 измеђъ кои є было 20.000 коняника. Обе ове сіле быле су подѣлене на више одѣляка. При концу Юлія кренесе 4000 Серба и оде к Баньи. Ту ударе на Турке кои су были обколили Велька; Велько излети изъ градића и крозъ неприятеля протучесе и са Серби соєдинисе и Турцыма остави празне зыдине Банѣ. Срећніє оконча Яковъ Ненадовићь и Сима Марковићь кодъ Шабца и Валѣва, гди є Ибраимъ Паша стаяо и очекивао да види напредакъ главногъ воинства. Еданъ одъ ньій оде к' Валѣву, а други к' Шабцу и на Турке на оба мѣста 5. и 6. Августа ударе и принуде іи преко Дрине побѣћи. При самомъ прелазку, окупи іи Сима кодъ Црне Баре и многе побiє, многе пакъ на Дрину нагони, гди се опетъ многи потопе. Ово зада Сербима новый духъ те више пута на Турке кодъ Ражня нападити и срећу кушати почну єдали бы іи сузбити могли; но напразно што више многи изгину.
Будући да бы се Серби текъ онда одъ опасности спасли кадъ бы Делиградъ освободили, и Турке иза Ниша чакъ сузбили; зато намысле са цѣломъ своіомъ силом навалити и Делиградъ освободити, чега ради се силно воинство кодъ Ћупріє скупляти почне. Но Турцы оставе кодъ Делигpaдa неколико хиляда Турака a са прочима 13. Авг. пођу к' Ћупрій и сразившисе са Сербима по већой части пѣшацыма, кои премда су се са найвећимъ постоянствомъ бранили, и премда су важне точке Турком уступили и надежду побѣде са свимъ изгубили; опетъ су се одъ непріятельски коняника ноћу бѣгствомъ спасли и к' Багрдану отишли. Ту остане 6000 Серба коє мртвы коє ранѣны и изгубе 40 топова и много муниціє.
Кара Ђорђе, Кнезъ Сима и Миленко измакнусе а Турцы оду к' Делиграду, и, дошавши са онако својомъ силомъ на Сербе у шанцеви Делиградски ударе 23. Авг. Серби немогући већой сили одпоръ дати оставе Делиградъ и на левомъ брегу Мораве противъ неприятелю ставесе: а Турцы єдни пређу Мораву около Ћупріє и к' Ягодини пођу; Beлики опетъ Везиръ дође са воинствомъ на утокъ Мораве у Дунавъ. Гласъ да су Турцы Делиградъ освоили, кадъ у Бѣоградъ стигне 25. Авг. онда узбунисе савъ народъ и самый Сенатъ. Тада Родофінікинъ, Недоба и Митрополiтъ Леонтіє договоресе и Авг. 27. и 28. узеви са собомъ неке изъ Бѣограда одъ грађана и членова Сената, Петра Добрньца, и loвана Протића, побѣгну потайно на Австрійску страну у Панчево, а оданде у Влашку.
После бѣгства ньова раздражисе народъ и о одбрани отечества очаявaти почне, свакій се само о свомъ и своє фамиліє спасенію бринуо, нарочно у Бѣограду савъ народъ приправіо се быо да бѣжи. Кара Ђорђе оставши самъ непоколебимъ, неизгубивши ни мужество, ни повѣренѣ себи самомъ, ни надежду, приспівши што скоріє у Бѣоградъ, ободри устрашеный народъ говорећи му, да на бѣгунце негледа, да є желя ньioвa дa Сербія пропадне, да су зато и побѣгли. По тому нареди Симу кнеза, да са већимъ броємъ войнства иде к' Багрдану и прелазакъ Туркомъ преко Мораве отежча.

[JASON]

Ове наредбе непомогну толико Сербе, колико распре коє су се после освоєнія Делигpaдa измеђъ самы Паша породиле, єръ кадъ є до побѣде дошло свакій є быо радъ побѣдомъ ползoвaтисе, стану дакле єданъ другому послове кварити; такођеръ Князъ Багратіонъ примивши главну команду пређе преко Дунава са воинствомъ и око Измаила непріятельства започне. Турска дакле главна войска оде сва тамо, а Гушанцъ Али остане са 12.000 Турака, но и онъ оде са концемъ Октомвр. и тако Сербія се 1809. год. спасе; и Серби гроба кои имъ се приправляо избаве. Са концемъ Декемвр. Кара Ђорђе сазове све поглаваре на скупштину и збацы членове Сената кои су са Родофінікиномъ и Леонтіємъ побѣгли; Яковъ дошавши са 600 кoє кметова, коє другій знатній людій, Младена и више Сенатора, изъ Сената истера и доякошный Сенатъ наруши. Милоя лише званiя и изъ Бѣограда у Остружницу протераю. По томъ изберу Депутате, Миленка Стойковића, Милана Обреновића, и Аџи Мелентія Архимандрита Манастыра Раче и отправе у Каравлашку у Русскій главный квартиръ; да раде у будуће о срећи и благостоянію народа и ишту нешто войске одъ Русса у Сербію, но Миленко пошлѣ другога на мѣсто себе.
Премда Серби збогъ несрећны догађая, ужасны биткiй и преселяваня народа, ове године много изгубе и границе Сербіє буду тако сужене, да су восточно повлачилесе, одъ ушћа до извора рѣке Поречке, покрай Айдучке горе, Мораве, Ћупріє, преко Крушевца; южно преко Карановца, Чачка, Пожеге, после планиномъ Округлацъ, и долазила є кодъ Любовића до Дрине; опетъ зато по жельи Митрополита Леонтія не буду одъ Турака побѣђени, коє, Родофінікинъ и Недоба у главный квартиръ Русскій дођу и дознаю, да су одъ Митрополита на зло наведени и преварени: онда за опрати себе измышлявалису и свашта потварали на Сербе предъ Княземъ Багратіономъ, што више Леонтія, Петра Добрница и Іована Протића као посланике народнѣ Князу представе. Митрополiтъ сва возможна средства употребляваюћи да бы какoгoдъ Вожда и Правителствуюћій Совѣтъ сметнуо, и, мыслећи да є садъ найзгоднію прилику таково што учинити задобио, єръ Серби у нужди будући иска'у помоћь одъ Русса: зато са Петромъ и Іованомъ пише у Сербію своима єдиномысленицыма, а ови опетъ просипа'у по народу, да Русси Сербима неће помагати, докъ не сметну Вожда и Правителствуюћій Совѣтъ, да пошлю Серби друге посланике, кои ћеду се са Митрополітомъ Леонтіємъ соєдинити, и овы посланицы да донесу подписе одъ свію старешина Сербски; како моли народъ Княза Багратіона за Митрополита Леонтія и Родофінікина, да народъ неможе себе никому другому поверовати кромѣ ньима двоицы.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Карађорђева Топола.
А) градска, Б) црквена авлија, А) под I. II. и III. градске куле, под IV. црквени торањ, а) двор Карађорђев, б) конак за госте, в) стара његова кућа за момке, г) бунар, д) школа изван града, 1. гостионица, 2. касарна, 3. коњушница, 4. кућа нуријска, 5. чесма, 6. турско гробље, 7. среска кућа, 8. варошки дућани, 9. попова кућа, 10. општинска кућа.

[JASON]

7. Приключенія године 1810.

У Сербіи измеђъ Старешина и народа царствоваласу разна мнѣнія, збогъ кои постану несложни а то даде поводъ найвећимъ распрама. Премда се предѣли Сербіє у почетку ове 1810. год. нису далеко простирали; опетъ су могли све благостояніє отечества жертвовати, но быва све невозможно и пропада. Южни предѣли быя'y тада склонѣни опетъ влади Турской подвергнутисе; восточни быя'у више Руссіи привержени; западньи са свимъ другачіє о Руссіи збогъ несреће прошавше године мысля'y. Миленко жеднећи за самовластіемъ и хотећи се одметнути и отети одъ Сената и Кара Ђорђа, и имаюћи Велька на руцы къ тому уздаюћи се на бећаре и цігане войнике, коє су они плаћали, што више и жителѣ окружія Пожаревачкогъ, Ћупрійскогъ и Ресавскогъ побуне противъ Ceната и Кара Ђорђа. Чувши Кара Ђорђе, да се на оной страни народъ побунio, пойти у Бѣоградъ и дође 22. Януар. и учинивши са Сенатомъ наредбе са 500 коняника 28. Януар. къ Морави оде, гди подкрѣпивши своє воинство іоштъ са 2000 ту сакуплѣны войника дође до Ћупріє и кнезове тогъ предѣла сазове и каже имъ да безъ туђе помоћи обстати и одржатисе немогу и тако те обмануте обштине умири и воинство остави, пакъ оде у Тополу.
Будући да Князъ Багратіонъ правымa пoслaтымъ Депутатыма, кои су му одъ стране народа Сербскога и Старешина жалбу противъ Родофінікина, Недобе, и Митрополiта поднели неуважи; но предлагаюћи Сербомъ, да се противъ Турака дижу и дѣйствую пише Вожду, Совѣту, и Митрополіту подъ 18. Феvр. 1810. Числ. 164. изъ Краiова: 'Да имъ шилѣ и Родофінікина, кои є међу ньима быо натрагъ, ради предаваня добры совѣта и нуждны средства народу Сербскому и Совѣту', но Серби му на то одговоре: 'Да они моле за помоћь и желе противъ неприятеля с' ньима воєвати; Родофінікина, Недобу, што више никога одъ ньіове свите међу ньи да немогу примити.' Како вѣсти Княза Багратіона, тако и посланика Сербски изъ Букарешта нису ни найманѣ жельи Сената одговарале: зато Кара Ђорђе, да бы єданпутъ станѣ землѣ и своє извѣстно дознао, прати 26. Феvруар. тайногъ свогъ Совѣтника Юговића у Бечу, да представи Двору Австрійскому, да ћеду се Серби радо Австріи предати. Коє збогъ овога, коє пакъ збоrъ пореза, дигнесе буна и раздражесе страшно приверженицы Миленкови, Велькови; но кадъ Кара Ђорђе стварь обстоятелно народу изложи, све се утиша.
Међу тымъ Княза Багратіона Русси изъ войске отправе и мѣсто нѣга поставе Графа Каменскогъ. Овай за увѣрити Сербе дѣломъ настави дѣла воєна противъ Турака; заповѣди Графу Зукатову да великій островъ освои и союзъ са Серби око Тімока отвори. Но будући да Сенатъ не изда на то наредбу, то єсть дa Серби са Русси соєдинесе и противъ Турака дѣйствую: зато се Зукатовъ са оны 3000 людiй са койма є у Сербію пошао врати натрагъ у малу Валахію. Садъ Главнокомандуюћій Графъ Каменскій са Сенатомъ ступи у живу преписку; више членова Сената буде на страни Русской; а Кара Ђорђе очекивао є на повратакъ Юговића, збогъ чега се Милоє Петровићь са КараЂорђемъ свади, и у свађи будући у Земунъ побѣгне, но Австрійска га команда врати Луки у Шабацъ гди 14. Априла у тавницы састрагъ кадъ се є са Лукомъ разговарао изъ два пиштоля убієнъ буде и глава му се у Бѣоградъ однесе.

[JASON]

Австрія нехотећи са Портомъ пріятельство нарушити предложенія Серба не пріими. Юговићь вратившисе изъ Беча 1. Априла, да оставку, но Вождъ му, кои садъ постане єдногъ мнѣнія са оныма, за добро држа'у са Руссіомъ союзитисе, остане опетъ наклонѣнъ. Миленко боєћисе Вожда, премда є после повратка Графа Зукатова са управителѣмъ Оршаве Реџепъ Агомъ у договору быо, да му Поречъ са топовы и цѣлый онай предѣлъ преда, ако му предѣлъ одъ Клокочевца за притяжаніє нѣгово уступи; опетъ зато како се Юговићь врати ови договори престану и Миленко са Велькомъ Сенату се покори.
У почетку Марта мес. Паше одъ Румиліє, Македоніє, Албаніє и Морее добыю заповѣсть одъ Великогъ Везира, да воинство купе и на Сербе што брже иду. На свршетку Априла удари 7000 Турака на Крушевац, обколе Тисућника Чакића бывшегъ у обкопи измеђъ Ибра и Укупа са 800 людій; но Андреєвићь кнезъ Крушевачкiй и управитель Стефанъ Яковлѣвићь са 6000 людій ударе и избаве га, а Турке растераю. Серба 1000 жителя Турцы заробе и многи стада марве што у Албанію отераю падне мртвы  500 и три предводителя буду ранѣна.
Кадъ се у то време у Бѣограду и кодъ Паша у сусѣдству а и у самомъ Цариграду разгласи, да су Французи са 15.000 на Босну; Австріанцы са Кара Ђорђемъ на Нишъ; Русси пакъ у Бугарской наумили ударити и Султана покорити: онда позове Рушидъ Паша именомъ Пророка свакогъ Турчина на войну, а Сенатъ Сербскій 15. Априла одправи посланике Наполеону, да се препоручи покровителству Франціє. Но онъ знаюћи, да они чрезъ посланике већъ одправлѣне у Руссію, ишту покровителство одъ Руссіє одбіє іи. Руссія дакле посредством, Сербски посланика изъ Букарешта 9. Maiя вратившисе у Бѣоградъ обећа: 'Сербію самосталномъ и независимомъ, о чему већъ три године ради, учинити и Кара Ђорђа призна за Верховногъ Вожда; да само Сербскій народъ незаборавля на крѣпко покровителство Руссіє; да при садашнѣмъ рату у помоћи буде, и са Русскомъ се войскомъ соєдини, о чему Сенатъ да се изясни.' О тому совѣтовалисусе 13. Maiя подъ предсѣдателствомъ Верховнога Вожда и буде заключено, да се по жельи Русской у рату дѣйствує.
При свршетку Maiя Русска главна войска пређе Дунавъ, а Серби се стану приправляти и да Руссіи помажу, и да се одъ неприятеля бране; 6000 Серба оде са Миленкомъ къ Пожаревцу; Якову на Дрину, гди су се многи Турцы скупили и већъ непріятельства започели были 6000 у помоћь пошлѣ се. После мало помало скуписе 20.000 Серба, и кренусе къ Алексинцу и Баньи; шанцеви око Делигpaдa пoпрaвесе и да се добро кодъ Ћупріє са людствомъ укрѣпе постараюсе. Цѣла Сербска сила са свршеткомъ Юнія была є 60.000 людій велика, измеђъ кои было є 3000 коняника и 75 топова. Миленко непослуша Вожда у Крайну да продре, него станисе кодъ Пореча и Велька кои противъ Кладове отишао бяше, са нешто войске подкрѣпи. Генералъ Зукатовъ дошавши изъ мале Валахіє к Дунаву и прешавши 26. Юнія са 7000 Русса, соєдннисе са стоєћимъ на овой страни Дунава Вельковимъ воинствомъ, удари са Серби заедно на Брзу Паланку и принуди Турке у Видинъ побѣћи. Овде изгубе Турцы 5 барака 2 топа и 500 робова. По томъ кренесе са Серби и обсади Неготинъ, и Прахово шанацъ. Юлія 28. обрана овога шанца преда му се, и онъ є одпусти у Видинъ. Онда се соєдини са єдномъ часћу Миленкове войске и станисе кодъ Брегове, а кодъ Сперльика, Банѣ и на левомъ брегу Тімока стаяла є са главномъ войскомъ друга часть Миленкове войске. Докъ се овако Зукатовъ на долнѣмъ Тімоку укрѣплявао, дотле Рушидъ Паша са скуплѣномъ войскомъ, коя є была кодъ Ниша и до 20.000 Турака износила, обыђе Сербску войску кодъ Сперльика и обрати є 13. Юлія у бѣrство. Серби изгубивши ту 1500 людій, станесе кодъ Алексинца, Ћупріє, и Делиграда, гди є КараЂорђе са 12.000 Серба стаяо.

[JASON]

Турцы на Дрини, кои су се око Янѣ и Зворника скупили были повукусе натрагъ, а Ненадовићь одпусти већу часть войнства дома; но кадъ се 24. Юлія наєданпутъ на Дрини ставе 18.000 Турака, онда 6000 заоставши с Яковомъ стану спрамъ Лознице, а осталисе на вратъ на носъ почну скупляти и на своя опредѣлена мѣста одлазити, да бы какoгoдъ Турцыма прелазакъ преко Дрине прекратили. У почетку iоштъ Юлія добыю Турцы 5000 людій у помоћь одъ Солимана Паше Цетинскогъ, будући є распра са Французи окончана была, но нису ништа предузимали.
Премда є Ибраимъ Паша Гувернеръ Босанскій 3. Авг. ударивши барякъ кодъ Травника, Босанце на Дрину позвао; опетъ многи Капетани и Бегови не пођу за Везирөмъ, єръ не быя'у склонѣни воєвати, бояли су се Австріанаца и Француза: зато докъ су се єдни были скупили, други су се разишли, изъ когъ узрока Везиръ ниє могао ништа тако важно предузети, до увече 15. Авг. што се само к' бреговима Дрине са воинствомъ приближи, но Серби живо изъ пушака и топова опале и одбію га. Диванъ поставши незадоволянъ са поступкомъ Бошняка изда налогъ Везиру на све Капетане и Бегове, да ће свакій врбцомъ удавлѣнъ быти, кои бы се на войну ићи затезао. На то поите сви досадъ войни тои противни Капетани и Бегови; брой войника Турски на Дрини у почетку Септ. до 25.000 людій нарасте. Но при свой овой сили Турской, ниє ништа одъ стране Турака Босанаца предузимано и што є после започето было, безъ икакова слѣдства было є. Напротивъ Серби су свагда на опрезу стаяли. Напоследaкъ войнцы ньiови стану бѣжати, и Милошъ іи Обреновићь око Старог Влаа обколи и потуче.
Турцы оставивши нешто войске кодъ Ниша, оду к' войсцы Великогъ Везира, а Серби у почетку Авг. са 4000 людiй кренусе и обколе Баню. Са 3000 войника стаяо є Зукатавъ на южномъ Тімоку, а Обрштеръ Звиленевъ са 1200 Русса и Серба обсади Кладово. Полковникъ Opуркъ и Чарапићь имаюћи 3000 Русса и Серба подъ управомъ, будући се Миленко разболео и у Поречъ отишао, а Велько са 2000 людій путъ преко Гургусовца покрай Тімока чувао и умицао са козацы Обштера Никића кадкадъ у Бугарску; нападну на обкопе кодъ Брегове и буду узбієни. Са почеткомъ Септемвр. кренесе Зукатовъ са 4000 людій преко Гургусовца управо къ Баньи, у коє време 20.000 Турака ударе на Крушевацъ и на юришъ га освоє, села попале и илядама жителѣ у робство одведу; и соєдинившисе 13. Септ. са Сербима, кои се быя'у повукли одъ непріятеля къ Делиграду, Ражню и Ћупрій, удари одма сутра данъ на неприятеля. Премда су Турцы храбро одпорь давали, опетъ кадъ Полковникъ Никићъ иза леђа са козацы навали, побѣгну Турцы у Крушевацъ. Серби заробе єднога Пашу Арнаутскогъ и 1100 Турака, коє све побію; Серби и Русси изгубе 1500 пѣшака и 900 коняника и пођу у напредакъ к' Крушевцу, изъ кога се Турцы после дугогъ и жестокогъ бореня, чувши да имъ Русска войска иза леђа иде, разбѣгну по планинама и оставе побѣдителю 11 топова и падне ій 2000 a Серба 1000. Сераскѣръ Рушидъ после ове несрећне битке кодъ Крушевца, удари са 20.000 свои Турака на Генерала Орурка у обкопи, коє є кодъ Брегове на лѣвомъ брегу Тімока начиніо быо на юришъ. Русси и Серби, кои ниє више одъ 4000 было, храбро одбію више ньови нападенія, а кадъ вече дође они истрче изъ обкопа и нападну на неприятеля са стране и иза леђа и принуде Рушидъ Пашу вратитесе. Обрана Турска у Неготину немогући далѣ сили неприятеля противстати 26. Септ. предасе. Русси са Серби почемъ овако Турске, кой су изъ Албаніє продрли были прогоне, поступе и до Ниша, а Генералъ Сасъ освои 6. Окт. тврдиню Брегове на юришъ. Овде буду 1500 Турака изсѣчени и 100 зароблѣны, кромѣ тога изгубе Турцы три топа и 7 баpяка.

[JASON]

Извѣстившисе Серби јошт 28. Септ. о прелазку Босанскогъ Везира, пошлю неколико воены одѣляка на Дрину, куда и Полковникъ Никићь са 5000 козака оде; и будући да су Серби са свомъ својомъ силомъ на долныiой Дрини станилисе были: зато Везиръ прешавши око половине Окт. Дрину на три мѣста, са свои Турцы, кодъ Зворника, Лознице и Црне баре удари; са првымъ одѣлькомъ лако врло дође до Валѣва предѣлъ онай опустоши, више села попали а жителѣ у бѣгство обрати. Другій одѣлякъ напразно се потруди отети обкопъ кодъ Лознице; а кодъ Црне Баре удари са главномъ силомъ на главну силу Сербску, но кадъ Серби навале, натрагъ се повуче. По тому 20. Окт. удари Вождь Верховный са Лукомъ Лазаревићемъ на Турке кодъ Црне баре и принуди іи натрагъ преко Дрине побѣћи. Исто тако разбіє Никићь Турке кодъ Лознице и отеpa iи на другій брегъ рѣке, а они кодъ Валѣва побоєсе, пакъ се и сами брже болѣ натрагъ врате. У сраженію кодъ Црне баре погине 2800 Турака и Паша одъ Сербнице са многи Капетаны. Серби изгубе 800 людіи; Никићь, Мутапъ, Лука Лазаревићь и многи други предводительи ране задобыю. Докъ су се Серби на десномъ брегу долнѣ Дрине овако борили, дотле Петарь Молеръ на горныiой Дрини пређе више Зворника на левый брегъ Дрине, многа села попали, многе Бошняке зароби и Пашу Видаића убіє. Садъ Босанцы побринувшисе за свою домовину, како на левый брегъ Дрине пређу, разиђусе илядама. Оставши найпосле Везиръ само са неколико спаiя, са Вождомъ у почетку Ноемвр. миръ уговори, и по брегови Дрине одъ стране Серба подъ управомъ Антонія Богићевића кордонъ постави.
Међу тымъ почелосе о миру измеђъ Русса и Турака пословати, о чему Генералъ Зукатовъ извѣсти Вожда, и желећи се с ньимъ лично видити, пише му да воинство коє є къ Нишу пошло обустави, али нераспусти, самъ пакъ у Прахову што скоріє дође. Вождь узме 2000 коняника са собомъ и оде у Прахову. Ту му предложи Графъ Зукатовъ одъ стране Главнокомандуюћегъ Графа Каменскогъ, да прійми Леонтія и Недобу; но Вождъ му на то одговори да побѣгавшой превареной браћи Сербомъ прашта, и пріима и натрагъ, што се пакъ каса Митрополита и Недобе нѣму да іи непредставля; нити o ньима што говори. Сенатъ у то време заключи да се Руссіи за помоћь, кою є она Сербима ове 1810. године дала благодари; такођеръ да се у Сербію нешто Русске войске иште: прати дакле Милана Обреновића 17. Ноемвра к' Главнокомандуюћемъ Графу Каменскомъ у Букарештъ, кои ће за помоћь благодарити, и у име Сената нешто воинства одъ Руссіє, да у Сербію пошлѣ, искати. Миланъ кои є испрва Вожду Ђорђу великій приятель быо, и свогъ Секретара Войновића шиляо изъ Букарешта, и писмено како се стваръ на'оди Вожду являо, постане садъ неприятель и станесе споразумевати са Миленкомъ, Петромъ и многима другима, кои су противъ Вожда Ђорђа ишли, и почне противъ Вожда и мыслити и радити, коє Войновићь дозна и Вожду искаже; но кадъ се у Букарештъ натрагъ врати, Миланъ 29. Дек. ове 1810. год. престависе. Генералъ Зукатовъ такођеръ умре, а Графъ Opуркъ одправисе у малу Валахію на зимиште. Тако у Сербіи остану само козацы Полковника Никића кодъ Валѣва. Дек. 23. донесе Татаринъ гласъ, да є примиренѣ заключено. Ове 1810. год. протеглесусе границе Сербіє восточно до Тімока и преко Тімока iоштъ припадао є комадићь Бугарске иза Гургусовца; южно узъ Ибаръ до Новогъ Пазара.

[JASON]

8. Устроєніє Сената, война, преговори мира измеђъ Русса и Турака одъ 1810. до мес. Юнія 1812. - Миленко Стойковићь.

Мужъ, редкима воєнима талантима обдаренъ, кои су свагда уваженія достойни, к' тому имаюћи велике заслуге за Сербію, што више зѣло богатъ. Нѣму дође одпуштеный (г. 1808.) Секретар Совѣта Стефанъ Живковићь, кога онъ себи за Секретара узме и по нѣму, човеку єдномъ пуномъ интрига, поведесе, будући є овай, мыслећи посредствомъ Миленка осветитисе, дѣйствовао, да кормило правления Сербіє Миленку у руке дође. Миленко да бы опетъ у своимъ властолюбивымъ плановима успѣо и у народу приверженика себи набавio, просипао є благо своє, издаваосе за претераногъ приверженика Руссіє, у надежди да ће му Руссія у тому на руцы быти, чиніо є више самовольны дѣла; курире є зауставляо; поглаваре є Сербске кодъ Русса опадао и доказывао да су Австрій привержени. Верховный є Вождъ све то дознавао, и више пута моліо га да се непоказує неприятель отечества, више му є пута праштао за дѣла, за коя бы буди у којой му драго држави чиновникъ быо и преступіо, морао не само казнѣнъ, него и живота лишенъ быти!
Найпосле видећи Вождъ Ђорђе да Миленко са свой приверженицы намѣрава и тежи отечество да упропасти; зато употреби средство намѣру нѣгову осуєтити и отечество одъ конечно пропасти избавити: сазове у почетку Януара 1811. год. све веће и манѣ старешине иa скупштину, и ту се на скупштини 'Устоєніє' или Уредба касаюћасе Сената и Великогъ Суда народнѣгъ са согласіємъ народньи старешина установи. Овымъ устроєніемъ свакоме Чиновнику мѣсто се опредѣли и граница дужности и службе положи. Садржаніє ове Уредбе было слѣдуюће:
1. Верховный Вождь Народа Сербскогъ, кои у єдно єсть и Предсѣдатель Сената Ђорђе Петровићь.
2. Вице Предсѣдатель Сената Младенъ Миловановићь, кои у єдно єсть и Попечитель воєны дѣла.
3. Попечитель иностранны дѣла Миленко Стойковићь.
4. Попечитель Внутренньи дѣла Яковъ Ненадовићь.
5. Попечитель Правосудia Петарь Доб'рняцъ.
6. Попечитель Финансіє Кнезъ Сима Марковићь,
7. Попечитель Просвѣштенія Доситей Обрадовићъ,
8. Секретарь Сената Иванъ Юговићь.
9. Све войводе зависићеду одъ Верхов. Вожда и Сената одъ кога ћеду и наредбе приймати, у прочемъ быћеду равни єданъ другому.
10. Великій Народный Судъ, кои ће Судейскомъ струкомъ управляти, быће подчинѣйъ, као помоћникъ Сенату. Предсѣдатель овога Суда быће Попечитель Правосудія Петар Добр'няцъ, членови пакъ доякошньи Сенатори.
11. Коє є єсть напоследaкъ и заключеніє: Тко ову уредбу непризна, да се изъ отечества изгна.
Сви се дакле єднодушно согласе и свакій с' радосћу ову Уредбу призна и на опредѣлено себи мѣсто оде, кромѣ Миленка, Добр'ньца и Велька, кои исчекиваюћи Нейшлотскій Русскій Полкъ, закасне и на ову скупштину не дођу; а Яковъ остане у Палежу и на мѣсто себе сына свогъ пошлѣ.