JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3120 on: April 13, 2021, 11:29:02 am » |
|
Ioштъ у почетку ове 1811. год. яви Главнокомандуюћій, Вожду и Совѣту, да ће єданъ полкъ Русске войске у Сербію послати, кои у Бѣограду да стои, и єдногъ Диломата; такођеръ опомене одъ стране Цара Александра Вожда и Совѣтъ, да шилѣ и Митрополита Леонтія, кога да приме; но они на то Главнокоммандуюћемъ неодговоре, него пређуте. Главнокомандуюћій у месецу Феvруару исте године пошлѣ Нейшлотскій Полкъ у Сербію, са коимъ опетъ Недоба у виду Дипломата и Митрополiтъ Леонтіє дође. Миленко, Добр'няцъ, и Велько, дошавши такођеръ у Бѣоградъ са Русси, упну се да Уредбу начинѣну покваре, Младена и Юговића изъ службе исключе и Верховногъ Вожда да ограниче; напротив, тога Яковъ постане задовольнымъ и ступи на опредѣлено себи мѣсто. Овай поступакъ Миленка и нѣговы приверженика даде поводъ, те се Верх. Вождъ са Миленкомъ у квартиру Коменданта Русскогъ Полка Балле у Бѣограду явно свади и за малымъ остане што га подъ стражу нестави. Изъ овогъ узрока Вождъ поднесе войводску Диплому Вельку и обдари га са неколико стотина дуката, са коимъ кадъ се Велько задовольи и на мѣсто му опредѣлено оде, Миленко пакъ и нѣговъ Секретаръ и Петаръ са наколико јоштъ свои слугу остану сами; и кадъ Верховный Вождъ дозна да Управитель Русскогъ полка нема подъ својомъ заштитомъ Миленка и Петра: онда обоицы и Миленку и Петру, са подписомъ своимъ и Сенатскимъ Діпломе Попечительске или Сенаторске пошлѣ, коє они онай истый данъ са писменымъ одговоромъ: 'да они у доякошньимъ своимъ службама остати желе', натрагъ врате; и будући да се чрезъ ово 11. точки Уредбе противни - покажу: зато имъ се одма другій данъ свакому пошлѣ пресуда одъ стране Сената, да се изъ отечества по истой точки изгнати имаю, лишеніємъ добара. Подъ стражомъ дакле дођу до Пореча и Кладова, одкуда кадъ све своє са Фамиліямa зaєдно узму, добра пакъ у притяжаніє брату свомъ, Миленко остави; онда одъ Серба и козака преко Дунава испраћени буду, а Митрополiтъ Леонтіє добыє опетъ Епархію Бѣоградску, и да небы у напредакъ опетъ интригирати могао, удали га Ceнатъ одъ Правления и у Крагоєвцу да столицу свою има одреди, гди є по томъ и седio. На мѣсто Миленка буде поставлѣнъ за Попечителя иностранны дѣла Милько Радонићь; на мѣсто Петра за Попечителя Правасудія Илія Марковићь; на мѣсто Доситея за Попечителя Просвѣштенія Иванъ Юговићь; на мѣсто Юговића за Статс-Секретара, Філліпъ Грујовићь.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3121 on: April 13, 2021, 11:42:44 am » |
|
Будући да є већъ и Юній мес. настао быо, и време се воєно кодъ Серба приближило было, зато Верховный Вождъ расположеніє са войводама учини и на све стране распише, да се воинство купи и войводе у приправности буду. Александеръ Русскій Імператоръ іоштъ око половине (г. 1811.) воинство противъ Француза у Польской скупляти є почео. У Валахій противъ Турака остави подъ командомъ Графа Каменскогъ на свима точкама одъ Црнога мора до Видина само 30.000 людій а остало войнство све у Польску противъ Француза одвуче. Юлія 29. кренесе Верх. Вожд Ђорђе са своимъ воинствомъ и оде к' Делиграду. На Босанской страни Авг. 2. дигнусе Серби подъ управом Проте Maтiє по нередби Вожда противъ Сокола и заузму положеніє своє Мерчко и Рожань. Септ. 16. Зворнички Турцы ударе на Костайникъ, а Серби извѣстившисе о томъ 17. Септ. пре зоре пођу и оду у Крупань; но Турцы се 18. Септ. натрагъ у Зворникъ тргну. Окт. 5. извѣстесе Серби чрезъ уводе да се Везиръ Травничкій къ Спречи са Муниціомъ приближio a Окт. 8. да є скупіо 8000 войске и да є намѣріо, вручивши воинство подъ команду Сулейманъ Паше Скоплька, придруживши му јоштъ Али Пашића са нѣговимъ воинствомъ, скупа привести преко Дрине и улогорити га на Рађевому полю. Тай истый данъ почнусе Турцы спрамъ Сокола на скели превозити у станъ, се ондe полагати, а Серби се ставе у речено Рађево полѣ и ону ноћь ископаю шанаць за 2500 пѣшака и три топа на батеріє противъ неприятеля намѣсте. Одъ 9. Окт. чекали су Серби Турке до 12. Окт. а тай данъ чую да є неприятель за ньи дознао, и окренуо топове, и да намѣрава ударити на Баурићь. Серби одма покваре шанацъ и око полъ ноћи кренусе и освану кодъ Мерчкога 13. Окт. гди се соедине са резервомъ и предузму путь к' Баурићу. Угледавши Серби Турке предъ собомъ, помысле да ће на ньи ударити: зато пошлѣ Прoтa Maтiє авангарду, коя кадъ опази, да се Турцы спуштаю к' Валѣвскомъ окружаю, онда пођу све войводе и коняницы крозъ шуму Туркомъ на сусретъ, а Турцы оду брже и на Братачићу станесе. Серби положе свой станъ на єдномъ брдашцу у средъ села Остружня и два топа противъ непріятеля намѣсте. Видивши 14. Окт. Турцы Сербе спрамъ ньи улогорене, пограде тай данъ до полдне шанцеве а одъ полдне навале широмъ на станъ Сербскiй и изъ топова ватру давати почну. Серби опале такођеръ изъ топова, а войницы Сербски изъ гарaбиля на Турке. Шестъ са'атій траяла є битка и Серби уђу у шанацъ, и затворесе, и тако мѣсто побѣде одрже, а Турцы на мѣсту сраженія преноћіє учине. Ту остане Турака 73 и 224 ранѣны, одъ Серба єданъ и три ранѣна. 15. Окт. рано уютру заопуцаю Серби на ново изъ топова, люде и конѣ у Турскомъ шанцу убіяти; на коє Турцы дигнусе оданде и прешавши Ядаръ оду к' друму Валѣвскомъ. Прота Maтiя и Ефремъ Ненадовићь гонећи ове Турке, предъ саму ноћь стигну у Буковицу, гди су и Турцы на преноћіє стали. Ту дође Грбовићь и Тадићь са коняницы и воинство подъ управомъ Симе Марковића, и станисе у Буковицы. У зору 16. Окт. потегну Серби изъ топова и пушака на непріятеля пуцати; битка є траяла два са'ата, Турцы буду изъ стана избачени и пренуђени к' Соколу натрагъ бѣгати и подъ Рожнѣмъ заноћесе, гди іи Серби претисну изъ Мерчкога Шанца тако бити, да іи за брдо сагоне. На Буковицы погине 37 Турака а ранѣны было є 52, одъ Серба само двоица погину. Окт. 17. пре зоре кренусе Турцы одъ Рожня и оду на оцекъ Дрине (Сикирићь скелу) и ту се єдномъ углу стане. Одатле пођу къ Соколскомъ окружію и Баурићу, а Серби 18 Окт. кренусе са воинствомъ; са коняницы caєдинесе у Равной гори надъ Морникомъ, два са'ата одъ Баурића, гди противъ непріятеля стану и шанацъ ископаю. До 25 окт. на реченомъ мѣсту стоєћи Турцы своє войнство са 5000 людій подкрѣпе и тако воинство имъ се до 22.000 людій умножи. Окт. 26. пођу Турцы подъ управомъ Сулейманъ Паше низъ Дрину са свомъ својомъ силомъ и саме лађе страномъ Босанскомъ Дрине, повезу. Пре полдне истога дана и Главный управитель Милошъ Обреновићь у станъ Сербскій дође, а по тому и вѣсть стигне, да є неприятель пошао низъ Дрину. Серби крену све свое войнство и дошавши у Овчину и ту совдинившисе са воинствомъ главногъ управителя, и Турке тай данъ претеку. Окт. 28. ту на брду Овчини ставесе обе войске противъ Турака и битка се ужасна започне. Турцы са найвећомъ яросћу на Сербе ударе, а Серби имъ опетъ храбро одпоръ дава'у. Двадутъ су Турцы на Сербе на юришъ ударали, и двапутъ одъ Серба узбiєни были, трећій путъ кадъ юрдишу Турцы; онда іи Серби тако нападну, да пренуђени буду леђа обрнути. По томъ заокупе и Сербски коняницы до самога стана гонити и притесне іи к' самому оцеку Дрине, и са тымъ побѣду одрже. Турака колико є пало незнасе; а Серба є ранѣно и погинуло 100. За тымъ се у стреме онако на Турке при самому оцеку Дрине и до близу Новембра исчисте Турке на Дрини тако да се ни єданъ ниє видити дао.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3122 on: April 14, 2021, 10:16:04 am » |
|
Докъ су се Серби овако срећно на Дрини са Турцы борили, дотле Нишкій Везиръ сакупивши воинство, дође у почетку Окт. у Грамаду три са'ата далеко одъ Ниша и ту се са воинствомъ стани; Верховный Вождъ сузбивши срећно Албанезе на Делиграду, остави нуждно воинство у Делиграду ради обране, и са прочимъ се воинствомъ крене и дође у Алексинацъ 10. Окт. на преноћіє. Ту расположеніє учини тако, да у єданъ махъ и воинство подъ управомъ нѣговомъ одъ Делиграда, и одъ Банѣ подъ управомъ Младена са коимъ є Русскій баталіонъ саєдинѣнъ быо, удари на Везира. На Дунаву држао є Графъ Opуркъ союзъ и имаюћи Сербе у помоћи, бio сe са Турцы око Видина. Кадъ Русси обсаде Рушчукъ и обколе ту Великогъ Везира заєдно са воинствомъ, онда Порта притеснѣна будући око Дунава ступи у преговоре мира са Руссіомъ. Градъ Ђурђево опредѣлисе; гди се пуномоћницы одъ стране Руссiє и Порте ради договора скупе, и о миру радити почну. Томъ приликомъ понуди Порта и Сербе посредствомъ Рушидъ Паше Нишкогъ, да и с' ньима миръ заключи Юнія мес. 1811. и то по свои прилицы наговоромъ Француза: 'Да ioй одсекомъ плаћаю; да своє внутреннѣ правленіє имаю за себе; да Верх. Вождь Бератомъ Царскимъ за Княза потврђенъ буде.' - Са тымъ су само Турцы мысли путъ Босанцемъ преко Сербіє отворити, да могу Царской войсцы противъ Русса у помоћь доћи; а после кадъ бы Турцы надъ Русси побѣду одржали, онда бы текъ видили Серби како бы Турцы с ньима поступили. Єръ несрећа є Руссіє свагда паденіє Сербіє, а паденіє Руссіє несрећа є Сербіє. Верховный Вождъ пошлѣ тай Трактатъ у Влашку у главный квартиръ Главнокомандуюћемъ, єръ су неки одъ Серба, Прота Maтiя и други явили попре јоштъ Руссима за то; и добивши одговоръ, Рушидъ Паши одпише, да ће Серби пристати, како Цареви Турскiй и Русскій уговоре и миръ заключе. Међу тымъ Графъ Каменскій умре а Князъ Кутузовъ заступивши мѣсто нѣгово, настави войну и срећно пређе кодъ Рушчука Дунавъ, и удари изменада на Великогъ Везира и побієга тако, да 5000 Турака на мѣсту мртвы остане, а 1000 буде зароблѣно, кромѣ тога многе топове, барутъ, олово, баpяке шаторе, найпосле и кассу отму. (22. Юнія 1811.) Овымъ пораженіємъ Великогъ Везира склонѣна Порта, заиште конечный миръ одъ Руссіє.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3123 on: April 14, 2021, 10:35:00 am » |
|
Сербе є не єданпутъ, но више пута, као што смо и изъ повѣсти напредъ видили, Царъ Турскій понуђавао да се примире и одъ союза са Русси одступе, обирчући имъ пробытачна права дати, али Серби су свагда одбацывали. Богъ самъ зна, єсу ли ова намѣренія Порте искренна была! Французи бывши у Іллиріи и Далмаціи нудили су іи више пута, да имъ помоћь даду и темель ньiова дома осную; но выше Серба Великаша, бывши привержени Руссій, таково што, премда су и посланицы и писма Французима шиляна одъ стране Серба, опетъ нису допустили. Такођеръ и друге државе одвраћале су ій одъ союза истогъ, но напразно су сва средства употреблявана. По свой прилицы Французи својомъ политикомъ хтели су само то учинити, да сломію рогъ Русіє; а друге државе, да помире Сербе са Турцы. Истинна да су у оно доба Русси Турке здраво око Дунава притеснили были, али су такођеръ и Французи са много већомъ силомъ предуготовилисе да Руссе упропасте. Наполеонъ сакупивши више одъ 500.000 людіи пође у саму утробу Руссіє (1812 г.) Руссіи є тада велика нужда была са Турцы миръ имати. Она є Богъ зна како желила и єдва чекала да Порта одъ нѣ миръ заиште. У оваковымъ обстоятелствама приморана є была миръ са Турцы заключити, єръ є неприятель обштій са воинствомъ готово цѣле Европе на врати нѣни быо. Ступивши тако Порта у преговоре мира са Руссіомъ воинства на свима странама поставесе у миръ; Верховный Вождъ вратисе са Младеномъ одъ Ниша и са старешинама Сенатскимъ, на скупштини изберу Юговића и с ньимъ іоштъ двоицу одъ Старешина и одправе іи 26. Декем. 1811. г. у Петербургъ к' Цару Александру са прошеніємъ: 'Да iи при заключенію мира са Турцы изъ вида неизгуби и по несрећи, да и како неизостави.' Цѣла зима 1811. и 1812 г. протече, а кадъ посланицы 15. Maiя 1812 год. натрагъ дођу у Бѣоградъ, онда врло поволянъ гласъ донесу: 'Да Царъ Александеръ неће Сербе безъ покровителства оставити, нити са Портомъ миръ пређе заключити, неголи Порта призна независимость Серба.' Такођеръ обдари посредствомъ овы посланика Вожда са єдномъ сабльомъ, єднимъ прстеномъ и бурмутицомъ. По тому найменує га Кавалѣромъ и удростой га Ордена Свете Анне I. степена, а членове Сената истымъ Орденомъ II. степена, почествує. По истеченію некогъ времена и Митрополіт Леонтіє преко Недобе, као и Вождь Орденъ добыє, у тому пролеће и лето 1812. год. прође и ништа се извѣстно о миру измеђъ Турака и Русса неможе дознати.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3124 on: April 14, 2021, 10:45:11 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3125 on: April 14, 2021, 11:25:43 am » |
|
9. Заключеніє мира Русса са Турцы, договори Серба са Турцы, одлазакъ Вожда, Недобе и Леонтія опетъ паденіє Сербіє одъ 1812. до 20. септ. 1813.
Наполеонъ 23. и 25. Юнія 1812. са цѣлымъ воинствомъ своимъ преко рѣке Нимна пређе и 28. у Вилну, градъ одъ Русса оставлѣни, дође. Руссія попре заповѣди Главнокомандуюћемъ Князу Кутузову, да миръ са Турцы заключи и што брже ради избавления отечества по'ити. Кутузовъ, видећи отечество своє у нужди, на брзу руку миръ у Букарешту 21. Maiя 1812. год. срећно учини, и предавши главну команду Адмиралу Чичагову отиде у Петербургъ. Турска по уговору овога мира уступи Руссіи Безарабію и полакъ Молдавіє. Чичаговъ по одлазку нѣговомъ примивши главну команду, учини договоръ са Митрополітомъ Црногорскимъ и Вождомъ како ћеду дѣйствовати противъ неприятеля Руссіє. Но будући да миръ заключеный између Порте и Руссіє наєданпутъ се у Сербіи огласи, Русско Правленіє изда, да се воинство изъ Валахіє и Молдавіє крене: зато Дипломатъ Русскій Недоба Вожду и Сенату осму точку*) Трактата Серба касаюћусе, прочита. Выдећи Серби како су іи Русси несрећно и безъ икакове надежде и помоћи оставили, у крайньiой нужди и очаянію отправе Депутате у Влашку Адмиралу Чичагову са молбомъ: 'Да имъ пре него што пође, каквугодъ помоћъ остави.' Чичаговъ имъ се у свему благонаклонъ покаже, али имъ никакове помоћи неостави.
*) Сообразно тому, что постановлено четвертою статьею предварителныхъ пунктовъ, хотя и нѣтъ никакого сомнѣнія, что Бластателная Порта по правиламъ своимъ употребитъ снисхожденіө и великодушіе противъ народа Сербскаго, какъ издревле подданаго сей Державѣ и дань ей платящаго однакожъ взирая на участіє, какоє Сербы принимали въ дѣйствіяхъ сей войны, признано за приличное постановить нарочныя условiя о ихъ безопасности. Въ слѣдствие чего Блистателная Порта ударуєтъ Сербамъ прощеніє и общую амнистію, и они никоимъ образомъ не могутъ бытъ обезпокоиваемы за прошедшiя ихъ дѣянія. Крѣпости, какія могли они построитъ по случаю войны въ земляхъ или обитаємыхъ, и коихъ тамъ совсѣмъ не было прежде, будутъ, такъ какъ оныя для будущаго времени безполезни, разрушены, и Блистателная Порта вступить во владѣніє по прежнему всѣми крѣпостями, паланками и другими укрѣпленными мѣстами всегда существующими, съ артиллерiею, вовными припасами и другими предметами и воєнными снадобьями, она тамъ учредитъ гарнизони по своєму благоусмотрѣнію. Но да бы сiи гарнизоны не дѣлали Сербамъ никакихъ притѣсненіи въ противность правъ подданымъ принадлеужащихъ; то Блистателная Порта, движимая чувствіємъ у милосердія, приметъ на сей конецъ съ народомъ Сербскимъ мѣры, нуждныя для безопасности. Она даруєтъ Сербамъ, по ихъ просбамъ, тѣ самыя выгоды, коими пользуются подданные ея островъ Архипелажскихъ и другихъ мѣстъ, и дастъ имъ возчувствовать дѣйствіє великодушія ея, предоставивъ имъ самымъ управленіє внутренныхъ дѣлъ ихъ, опредѣливъ мѣру ихъ податей, получая оныя изъ собственныхъ ихъ рукъ, и она распорядить на конецъ всѣми сими предметами обще съ народомъ Сербскимъ.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3126 on: April 15, 2021, 09:00:30 am » |
|
По одлазку Русса изъ Валахіє и Молдавіє Серби сами себи оставлѣни, свашта су мыслили и разсуждавали, опоминюћисе, да су потоке крви пролили, докъ су Сербію одъ Турака очистили и градове задобыли, садъ пакъ по осмой точки Трактата Шанцеве пограничнө, да поруше, све градове са воєнымъ стварма Туркомъ предаду и себе у совршено поданство опетъ да даду. Такођеръ, да су толико пута Турска предложения мира одбацывали, никако за совѣтно и добро наћи немога'у, да себе Туркомъ вовере, єръ су многе Турке изсекли, многе крстили, буле ньове за себе вѣнчали, џаміє имъ порушили, свака зла и пакости одъ Турака имъ учинѣна троиномъ су Туркомъ враћали; добро знаюћи, да кадъ се предаду ни самъ Султанъ неће у станю быти предѣлъ, свирѣпости и тирянству Турака положити. Зато исте год. у саму єсень на народньiой скупштини у манастыру Враћевшницы посланицы одређени и у Цариградъ, да миръ одъ Султана измоле, послати буду. Међу тымъ докъ Сербски посланицы на опредѣлено мѣсто дођу, Турцы наговоромъ Француза полiтiку свою преокрену: Великогъ Везира збаце и на мѣсто нѣга поставе бывшегъ у Нишу Рушидъ Пашу Великимъ Везіромъ, кои изъ Ниша пређе и Шумлу. Сербски посланицы дошавши у Цариградъ буду послати Рушидъ Паши у Шумлу, а овай имъ кадъ му дођу одговори: да одређеному на то Дипломату Челеби Ефендіи у Нишъ и подручной му комисіи иду. Кадъ се посланицы врате у Нишъ, Сенатъ, и Вожда Ђорђа о оному шта Турцы мысле, говоре, и одговараю, извѣсте; онда Вождъ на свршетку Декемврія позове све войводе 1. Януар. 1813. на скупштину у Крагуєвацъ, те изберу посланике по другій путъ: Живка Пожеревачкогъ Кнеза, Илію Параћинскогъ кнеза, Евту Лозничкогъ Кнеза, и Гаврила Секретара Великогъ Суда, и прате у Нишъ къ Челеби Ефендіи, да нѣму и подручной му комисіи одъ стране Серба условия мира у слѣдуюћимъ точкама у кратко содржаваюћace поднесу: 1. Докле страже Сербске стоє, дoнде и границе Сербске да буду. 2. Кара Ђорђа Вожда да призна Порта за Княза и потврди своимъ Царскимъ Бератомъ. 3. Земальско правление Сербско своимъ Ферманомъ да утврде. 4. Обећаваюсе Серби высокой Порти вѣрни и поддани быти. 5. Еднога Царскога Мухасила са онолико Турака примити, колико садъ уговорено буде. 6. Данакъ годишный одсекомъ плаћати. 7. Помоћь Порти противъ неприятеля свагда давати и вѣрно воєвати. 8. Царске градове као Царево найвеће добро чувати и обдржавати.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3127 on: April 15, 2021, 09:09:16 am » |
|
Кадъ Сербски посланицы Януар. Мес. ова условія мира Турской Комисіи у Нишу поднесу, онда є комисія одъ ньи слѣдуюће захтевала : Да се по уговору мира са Руссіомъ сви по Сербій пограђени шанцеви зароне; топови у градове да се свезу; Сербія и ситно оружіє да Туркомъ све преда; Турцы се опетъ у Сербію населе; Турско што є было да Серби врате као: куће, ливаде, башче, ньиве и пр.; напоследaкъ и Турска влада у Сербіи да буде. Будући да ова захтеваня Турака, нису ни найманѣ сходна была предложенію Серба; зато Сербски посланицы вpaтeсe празни натрагъ, а Челеби Ефенди обећа предложеня Серба Порти поднети. Турцы су се непрестанно крозъ то времо за войну приправляли, изъ когъ узрока и Турска комисия са границе премѣстисе у Софію; куда Серби будући имъ є Челеби Ефенди писао, повторително посланике пошлю. Посланицы саставивши сва своя пређашня захтеваня у 2. точке комисіи, при концу Maiя 1813. у Софій передаду: Да имъ се ситно оружје неодузима; да се изгонѣни Турцы натрагъ у Сербію невраћаю, а у Бѣоградъ Мухасиля са одређенымъ броємъ воинства да примаю. Но сви труди, напpeзaня и предложеня не само што суєтна буду, него напоследокъ яве Турцы Сербима, да намѣраваю противъ ньи неброєно воинство подићи. Са овымъ договаранѣмъ, види се да су Турцы само време протезали, докъ се болѣ спреме, и виде шта ће бити са Наполеономъ, кои се тада прогнанъ изъ Руссіє по Германiи и Прайской са Прайзи и Русси борio; и кои є непрестанно Турке подстрекавао да на Сербе ударе, и почемъ ньи к' покорности приведу, онда на сусѣдне Австріиске државе нападну; каковымъ бы начиномъ Австрія принуђена была воинство своє доле к' Дунаву и Сави повући и одъ Турака се бранити, и тако небы у станю была Руссима и Прайзима противъ нѣга помоћи давати. Тога се ради и єданъ чиновникъ Францускій Графъ Таксъ у стану Турскомъ при Великомъ Везиру на'одіо. На противъ и Серби су се непрестанно за ратъ приправляли и рѣшившисе садъ са Турцы воєвати подигну 'Народну Свету Войну.' Верховный Вождь разашлѣ прокламаціє по Сербій у коима є позываюћи свакогъ Сербина за пушку способногъ на ову Свету Воину при самому готово заключенію овако говоріо: 'Я се увѣрявамъ на усердiє Ваше, кое имате к' православной вѣри и отечеству и на храбрость Вашу, кою сте до данасъ показывали да труда поштедити нећете, и крви своє пролити, за любовь вѣре и отечества и потомства нашега', к' тому имаюћи добра мѣста и положенія, заповѣди іоштъ да се утврде и потребнымъ за войну стварма снабдѣду и то: починюћи одъ стране Влашко и Австрійске границе; градъ Кладово на Дунаву, Неготинъ градъ одъ стране Видина, къ Болгарiи по рѣцы Тімоку шанацъ главный Гургусовaцъ, Баня и Делиградъ к' Нишу; одъ Делигpaдa к' Новомъ Пазару по непроходимымъ онымъ горама, на нѣкимъ мѣстама потребни шанцеви, градъ Карановацъ; одъ Албаніе и Ерцеговине Златиборъ; противъ Босне по рѣцы Дрини, Лозница и Лѣшница, до града Шабца на рѣцы Сави границы Австріє, гди Бѣоградъ тврдиня на Сави и Дунаву; Смедерево градъ на Дунаву; островъ Поречъ главный шанацъ; Текiє на Дунаву противъ Адакале града.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3128 on: April 16, 2021, 09:07:03 am » |
|
На позывъ Верховнога Вожда Ђорђа сви Серби по'ите на избавленіє отечества и скуписе свега до 50.000 войника одъ кои на Делиграду подъ командомъ Младена 12.000 людій стаяло є, на Дрини управляо є кнезъ Сима Марковићъ са 10.000 людій; Велько у Крайни са 3.000 людій; Вождъ Ђорђе да стане опетъ у Ягодини са 5.000 людій. Напротивъ Турака є было 120.000, кои са три стране одъ Ниша на Баню и Делиградъ; одъ Босне на Лозницу и Лешницу; одъ Видина на Неготинъ, приправяѣни су были да ударе. Спремлѣни овако Турцы, науме найпре на Сербе ударити, и покорити іи, и почемъ ньи покоре, Бѣоградъ, Шабацъ, Смедерево, и проче по внутренности градове освоє, онда изъ Сербіє на Австріиску државу напасти. У почетку дакле Юнія Мес. са свомъ своiомъ силомъ на Сербе у три колоне са звѣрскомъ яростю нападну. Една колона одъ 20.000 людій подъ предводителствомъ Великогъ Везира Рушидъ Паше удари на Неготинъ; узъ Дунавъ на великій островъ навале опетъ на шайкама; друга колона начинивши ћупрію на Дрини пређе и обседне Леньицу; трећа пакъ колона и главна сила Турскогъ воинства на Делиградъ удари. Премда є Турска сила спроћу Сербскогъ, воинства, iоштъ єданпутъ и више већа была; опетъ су ioй Серби храбро и са найвећимъ постоянствомъ одпоръ давали, и бранећи се до саме єсени држалисусе тако; да Турцы нису више одъ два шанца на Дрини и два града на Дунаву одъ Видина лежећа, освоити могли. На Дрини Сима Марковићь имаюћи подъ командомъ својомъ Милоша Обреновиһа, нехотећи ударитисe са Турцы да обрани Лозницу, него премѣстисе у другій шанаць у Поцерини, а Турцы подкопаю шанаць у Лешницы и принуде Янка Стойчевића войводу Поцерскогъ, те се са нѣму подчинѣни у шанцу 800 людій, ньима на вѣру преда. По томъ са свомъ силомъ ударе на Лозницу, но Петарь Молеръ заповѣдникъ у Лозницы бывши, нехотећи се на позыванѣ Туркомъ предати, протучесе крозъ Турке и срећно се са своима Ярданима одъ робства спасе. Кадъ тако Серби изгубе Лешньицу, и Лозницу, и кадъ Сима нареди войводу Милоша са 2000 пѣшака да чува Китогъ планину; онда Турцы низъ Дрину и низъ Саву ударе на Равань Сербскій обкопъ измеђъ Саве и Засавице. У обкопу є быо Сима Катићь прекодрински войвода, а после му дође у помоћь и Милошъ Обреновићь, Стоянъ Чупићь, и Матія Ненадовићь. Овде су се дакле противу све силе Турске одъ Босне са топовыма и кумбарама дошавше, са крайнымъ очаяніємъ борили. Турцы су непрестанно на юришъ ударали и често к' Сербскоме Шанцу тако се прикучивали, да су баряке одъ Серба, а Серби одъ ньи отимали, често пакъ приватаюћисе рукама, узъ шанац узпужати и унутра силомъ ући хтели: Борба є ова чрезъ 17 дана непрестанно траяла; и будући да су Серби, не одмараюћисе и неспаваюћи крозь то време непрестанно узъ шанацъ стаяти и са Турцы боритисе морали, што више недостане имъ пра'а пушчаногъ: зато после 17 дана оставе Туркомъ шанацъ, и на єданпутъ сви заєдно побѣгну низъ Саву к' главной Сербской войсцы, коя се на полю Шабачкомъ прикупила была.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3129 on: April 16, 2021, 09:16:59 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|