Српске буне

[JASON]

Приближившу се ану толику гомилу оружаны людій, угледаю Турци изъ ана, гди єданъ Турчинъ изиђе изъ ана на полѣ и повиче: ко є то, и кака є то гомила людій, да стану, и да ближе ану неиде. Карађорђе упыта: є ли ту Ибраимъ! Овай му одговори да єсте. Карађорђе заустави войску и рекне Турчину, да каже Ибраиму, да изиђе на полѣ, да се са ньимъ разговори. Ибраимъ одма изиђе на полѣ и упыта, ко є онъ, и шта ће са оноликомъ гомиломъ оружаны людій. Карађорђе: я самь Црный Ђорђе. Ибраимъ: ты си побратиме! (и) шта є побратиме ако Бога знашъ, заръ на мене да сломієшъ кола? Карађорђе му одговори: вы добро знате, какій сте зулумъ и срамоту чинили народу, пакъ народъ неможе да терпи више но устаде савъ на оружіє, оће анове да попале, субаше да побію, даiє оће да истераю изъ Сербіє па да ишту одъ цара везира царскога као что є быо Мустайпаша. Овай Ибраимъ млого є моліо Карађорђа, да га пусти са нѣговы 12 Турака да иде у Ужице, напоминюћи Карађорђу: 'знашъ ли побратиме како самъ я тебе двапута спасао животъ? тебе є сада у руци, да ты за оно сада спасешъ мой животъ.' Карађорђе рекне Ибраиму: я немогу те самъ пустити, докъ се са осталымъ дружствомъ недоговоримъ. Врати се и обяви свимъ, како є овай Турчинъ нѣму двапута спасао животъ пакъ садъ моли, да Карађорђе сада нѣra избави; на коє сви Карађорђу изяве, да оставляю нѣму на волю. Карађорђе пусти Ибраима са нѣговы 12 Турака са оружіємъ, само џебану оставе, а анъ запалимо предъ Турцима, Турке отправимо невредимо у Ужице.
Пошто запалимо анъ турскій у Орашцу, одма Карађорђе заповеди ми да напишемъ неколико писама у нека окружія: у Смедеревско Ђуши Вулићевићу у Азаню, да онъ зна, да є Карађорђе већъ почео турске анове палити, турске субаше по селима и ановима бити, но да и онъ скупи войске что выше може, и да пали анове, и турске субаше да біє као что и онъ чини, и да му за свашто явля. Тако исто и у пожаревачку нахію друго Миленку Стойковићу бинбаши и Петру Добринцу у Добриню у нахію пожаревачку, кнезу Момиру пожаревачкомъ, да и они покупе что могу выше войске, да по свой нахіи пожаревачкой анове попале, субаше побію; а тако исто треће писмо у нахію Ћуприску на Стевана кнеза Ресавскога и на Милію Здравковића, да и они скупе колико выше може войске, и да они попале анове и субаше по анове по свой нахiи ћуприской; ягодинскомъ кнезу Євти изъ Темнића, Милою кнезу левачкомъ, бинбаши Стевану Яковлѣвићу и Міюшку кнезу левачкому, да и они скупе доста колико выше може са оружіємъ, и гди годъ има анова и субаша по селима, анове да попале, а субаше турске по анови побію, и да чуваю наоколо око Ягодине, да Турци изъ Ягодине кудгодъ неизиђу да по селима и каку штету Сербима неучине; и ако сами Ягодину попалити и Турке истeрати немогу, да чекаю долазакъ Карађорђа. Далѣ, пето писмо пише терговцу онда бывшемъ у нахію рудничку Милану Обреновићу и Дринчићу Милићу булюкбаши и Мутапу Лазару, да и они скупе доста са оружіємъ войске, и да чекаю Турке око Рудника и око Чачка. Ако бы кудъ по селима излазили да бію, и да буду готови кадъ Карађорђе дође и на Рудникъ найпріє да удари. А тако исто пише кнезу Васи Чарапићу и кнезу Сими у Боракъ, и Янку Катићу у Рогачу, да и они скупе чете что выше може, па да пале по селима турске анове и да бію турске субаше по анови. Кнезу Вићентію у Кораћицу грочанско окружiє тако исто, да сви раде овако, као что и самъ Карађорђе ради.

[JASON]

По одправленію писма на све више описане кнезове, пойти Карађорђе са своiомъ собраному войскомъ изъ Орашца у Раленовиће село, и у исто у самый заодъ сунца дође, анъ запали, Турке анџіє побіє, и по селу Раленовићи скупи све одъ сваке куће по єднога, а гди є задруга по два, и по три човека, са оружіємъ; а кои небы одма пошао, онога бы наши четници и силомъ погнали, съ тимъ угроженіяма и претньомъ, да, кои небы пошао за Карађорђемъ, да ће быти погублѣнъ, и онога кућа и малъ быти попалѣно, и тако исту ноћь пође са четомъ къ нахiи београдской да подиже на оружіє народъ, да све по селима анове свакій своє попале и субаше побію, и да нареди старешине, да свакій са своимъ срезомъ чува поиздалѣ око Београда, да Турци у села неизлазе, и да штету неучине, и да нико одъ народа у Београдъ неиде и дрва и заиру Туркомъ неносе на продаю, као что су пріє носили, да се затвори сасвимь око Врачара. И тако Карађорђе исту ноћь изъ Раленовића пойти у друго село названо Дрлупа, и тамо анъ турскій запали и Турке побіє. Оданде исту ноћь пойти у Рогачу, у село кнеза Янка Катића; но Катића Янка ненађе, будући се сакріо на приятелѣ, да га Турци неубію, но нађемо Марка Катића брата Янкова, узме га Карађорђе са собомъ и све селяне рогачке као и дpyгe дoнде са собомъ, и исту ноћь пође далѣ и дође у Дучину; тамъ анъ турскій запали и Турке побіє, пакъ потеравши люде истога села као и друге са оружіємъ, и исту ноћь дођемо у село Стойникъ у саму свaнућу. Турци обично у зору спаваю, изиђе бировъ истога анџіє и по несрећи нѣговой повиче село: ай потрчите ево айдука! на то буде заповесть одъ Карађорђа, те ти истога бирова четници свога исеку на комаде. У исто време у Стойникъ рано дођу два терговца рудничанина: Тома терзiя и Никола Ракићъ изъ Београда идућа, чувши за Карађорђа гди є почео анове палити и субаше Турке бити, пакъ сврате, да покажу нека извѣстiя изъ Београда, кои како дођу предъ Карађорђа, почне ій Карађорђе пытати, гди су были и шта имаю казати, и чує ли се, гди он Турке бiє и анове турске пали; на коє ова два терговца одговоре, да су исту ноћь чули одъ некіє Серба, пакъ су зато и свратили да виде, шта є, па и они да съ нама престану. Карађорђе упыта ій: пакъ када сте были у Београду, и шта имате нам казатиъ изъ Београда, и зашто сте тамо ишли и кад коимъ сте тамо отишли и коимъ посломъ? Ови одговоре Карађорђу, да када є Янићie убіо Турчина пріє неколико дана подъ Венчацомъ, Турчинъ буде мртавъ донешенъ у Рудникъ предъ Сали-агу, кои упыта Ибраима банскога и Сербе, кои су Турчина мртва донели: 'море власи! ко уби овога Турчина?' Ови одговоре: 'Богъ ме ага уби га Янићіє Стергараць на друму кодъ Банѣ.' 'А ко є море съ ньимъ, има ли млого айдука? а ови одговоре: 'Има ага 10 - 12 друга, но незнамо одкуда су, но како убише Турчина, утекоше у Венчаць планину.' Потомъ Сали-ага одпусти оне люде, кои су Турчина убієна донели и каза имъ: идите море кућама па радите, и непрестайте узъ айдуке. Потомъ Сали-ага дозове насъ двоицу и каже: 'Море Тома и ты Никола! да ме послушате нешто вы сте мои люди и верни, я ђу васъ даровати добро, а и братъ мой Али-ага даће ви добаръ бакшишъ, да ми єдно писмо однесете аги;' и да намъ писмо и пара за трошакь, наложивши нам: 'море сакрите добро то писмо, па се чувайте одъ айдука да вас гди годъ ненападну, пакъ писмо подайте брату моєму Кучук-аліи, и да ми одъ нѣга донесете одговоръ, па ћу я васъ и опетъ даривати.'

[JASON]

Мы узмемо писмо и одемо у Београдъ, предамо Кучук-аліи писмо, кои насъ устави два три дана. Кучук-алія упыта насъ 'море кадъ сте одъ Рудника довде путовали, како є по раи, по селима, є ли мирно и чую ли се гди се они или други каки айдуци находе.' Мы му одговоримо: вала ага фала Богу засада є све мирно, и нигди се айдука нечує, кои намъ каза: 'вала море ишала паднуће у руке и они, кои су убили онога Турчина у Баньи; вы сте отуда дошли сами, а сада ћете имати доста дружства: я самь одредіо Тефтиша са 35 Турака, да иду съ вама у Рудникъ, и я самь писао Сали-аги да онъ скупи изъ Ужица, изъ Чачка, изъ Карановца, изъ Крагуєвца до єдно 200, 300 Турака добры юнака, пакъ да иду по нахiяма одъ села до села, и гди чую оне айдуке да тераю, да побію, но Сербе са оружіємъ да не тераю са собомъ, но да чине стегу да и Серби оне айдуке са батинама тераю.' То намъ каза, и Турци (до 35 Турака) пођоше и съ нама на конакъ у Сремштицу дођоше; а мы рекосмо Турцима: гди мислите данасъ на конакъ да мы идемо напредъ, да вамъ готовимо конакъ. На коє Турци одобре и кажу: идите у анъ у Сибницу и тамо намъ конакъ готовите. И мы пођосмо, но како за васъ чусмо у путу, свратисмо да вамъ кажемо, садъ како знате.
У исто магновеніє дође намъ войвода Лома Арсенiє изъ Драголя изъ Качера нахіє рудничке са 80 войника. У то 24 сата пуче овай гласъ по цѣломъ пашалуку београдскомъ, и тако поче се гомилама народъ оружаный сокупляти и тражити Карађорђа. Карађорђе быяше намѣранъ проћи по свомъ окружію београдскомъ; но кадъ чу одъ овы терговаца изъ Рудника да ће Турци доћи у Сибницу, одма се Карађорђе врати натрагъ у Сибницу, да пречека Турке на конакъ. Покріє войску по кућама селскимъ, а войводу Лому остави у шуми на друму београдскомъ одкуда ће Турци доћи, пакъ пошто бы Турци дошли близу села, да Лома са нѣговомъ четомъ чува, да кои Турчинъ непобегне натрагъ у Београдъ. Карађорђе заповеди да се ови Турци сви побію, а ако бы се кои предао живъ да га доведу Карађорђy. И тако, како су Турци ишли право ану, кога є већъ Карађорђе напуніо са войскомъ и како Турци уђу међу бусію, коя є была наређена у ану, у чардаку турскомъ и у меяни, опале се пушке, и 16 Турака и два сеиза турска, кои су были цигани, побію. Задна часть Турака, бывша мало поизостала понатрагъ, побегну натрагъ къ Београду. Сретнувши ій Арсенiє Лома са својомъ четомъ, кои се Турци опетъ поврате у село, и повичу: аманъ да се предамо! Карађорђе повиче на войнике да стану да Турке непобію, но нека се предаду, и тако се 17 Турака живи доведу, предаду у єдну кућу подъ стражу, докъ се Карађорђе расположи, и тако се поскида съ Турака све альине чоане и оружіє, и џебана донесе предъ Карађорђа. Карађорђе даде своимъ поглавитіимъ войницима альине Турске те обуку, а Турцима даде сербске просте альине; конѣ и оружіє подели на свою свиту и одма пође далѣ да иде у београдску накію, но пріє на данъ быяше послао Радоя Тернавца булокбашу изъ Раленовића, да иде да дигне войнике одъ села Венчана, Тулежа и Стрмова, па да са истымъ иде за Карађорђемъ; но поменутый Радоє булюкбаша дође, не доведе ни єднога войника и каже Карађорђу да ніє могао изъ овіє села войнике кренути, изъ узрока тога, что є некій старый Томанъ туфекџія подговоріо селяне венчанске да не иду никудъ и да неслушаю айдуке, єръ ће зло проћи кои узъ айдуке пође. То чувши Карађорђе, крене сву войску одъ Сибнице на Миросалце, Тулеже и Стермово, и крене одъ сваке куће по човека оружана, кои су коє силомъ кои драгомъ вольомъ потерани, и дође на конакъ са свомъ войскомъ у Венчане са 3000 войника, съ тымъ намеренѣмъ, да увати Томаша и предъ войскомъ погуби, и єднога Турчина одъ робова коє смо имали обеси на вратима Томашевымъ; но Томашъ како чує да Карађорђе иде съ войскомъ у Венчане, побегне, и съ тым, спасе свой животъ. Карађорђе увати сина Томашева, и ништа му нектене, говорећи: синъ за дѣла оца неодговара. Турчина обеси на кућнымъ вратимa Тoмaшевым, а сина му погна у войску са селянима. Одатле пође у село Даросаву съ войскомъ кодъ своєга побратима Симе сердара и ноћи съ войскомъ, и тунакъ нађе некогъ Петронія терговца изъ Валѣва, гди є почео стоку купити за у Немачку, и некога калуђера игумна изъ Боговађе манастира прозванога Жарка, призове предa ce и упыта: шта они раде. Терговаць Петроніє каже да онъ купи свинѣ за у Немачку, а калуђеръ каже да иде по писаніи, проси милостиню на манастиръ. Карађорђе рекне обоици: 'церна ти терговина терговче, а тебе калуђере црна прошня и милостиня! Заръ невидите шта мы радимо, и нечуєте да мы Турке біємо по анови, и анове турске палимо? но и вы овако да радите и да нечекате да я васъ силомъ терамъ, зашто кога я силомъ потерамъ, не пролази добро.'

[JASON]

Потомъ заповеди мене да напишемъ неколико писма у валѣвску и шабачку нахію, коє я одма и напишемъ, писмо єдно кнезу Якову Ненадовићу у Бранковину; друго кнезу Николи Грбовићу у Мратишиће; треће кнезу Кедићу; 4-то попи Луки Лазаревићу, кoи є іоште быо попомъ а одъ фамиліє кнежевске; пето Спужу Остои главномъ терговцу шабачкомъ, кнезу и великомъ терговцу Илiи Марковићу, да како ови више означени(мъ) да устану, народъ на оружіє подигну, тако и млађе чиновнике и булюкбаше да подигну свакій своя села и народъ на оружіє, и да све турске анове по сели попале и турске анџіє да побію по ановима, вароши турске да попале, и Турке да побію и за границу пашалука београдскога да прогоне. Више означени кнезови добивши овакова писма и налоге одъ Карађорђа, одъ Петронія терговца и одъ игумна Боговађе манастира Жарка, одма скупе народъ на оружіє, устану сви, Валѣво варошь турску попале и Турке млоге побію и за границу прогнаду. Тако исто и у шабачкомъ окружію учине Лука Лазаревићъ и Остоя Спужъ, изъ окружія шабачкога по селима турске анове попале, и по истимъ Турке субаше побію и градъ Шабацъ обколе и бію, и о свему како одъ шабачки, тако и одъ валѣвски кнезова и поглавара дођу рапорти Карађорђу да су све по налогу нѣговомъ испунили, и далѣ очекую заповести како ће се унапредакъ владати, на коє скоро и добію одговоръ одъ Карађорђа, да скупе войске что може выше, да обколе и обкопаю шанцима око града шабачкога, да имъ никудъ иэъ града изићи недаду, и да пошлю часть войске на Дрину на границу, да чуваю одъ Бошняка да нечине изпреко Дрине шкоду Сербима по Мачви одъ утока Дрине у Саву до Лознице, и да о свачему репортираю Карађорђу; а тако исто пише кнезу Якову Ненадовићу да и онъ сабере све валѣвске кнезове и булюкбаше, и да имъ свимъ заповеди, да свакій одъ свога края сакупе войске, да пођу да подигну Ядаръ и Рађевину и сву соколску нахію, и да чуваю одъ Лознице планинама до Сокола, и далѣ узъ Дрину до Баурића и до Раче, и све то да строго држи подъ своiомъ командомъ и что бы се годъ догађало да о свему рапортира Карађорђу. Проти Матеи Ненадовићу пише, да онъ као свяшчено лице кога народъ слуша и почитує, да онъ - прота - пође по свой валѣвской и соколской нахіи, да заповеди по свимъ манастирима дуковенству и свяшченству одъ имена Карађорђева, да свакій пође по своимъ парохiяма, нуріяма, да народу свакій свомъ закажу, да свакій устане на оружiє и свакій свомъ старешини да иду и да га слушаю и сложни буду, и за веру и законъ кристянскій противо Турака да нежале каплю крови пролити, да бы се єдномъ ига турскога избавили. Ово и прота обяви свяціченству а ови народу, и проклинюћи кои небы послушао, кoє народъ послуша и сви скоро на оружіє устану (и) своимъ старешинама да иду и у слоги да буду. Ово извершивши прота Матей Ненадовићъ минутно народъ устане по цѣла ова два окружія противо Турака, а и прота лати се и самъ оружия, и одъ истога почетка войску є водіо и крабро се борio cъ Турцима, пооштраваюћи народъ и подаюћи примѣръ народу велике є успѣхе чиніо одъ 1804 па до 1813 года.

[JASON]

Яковъ Ненадовићъ, по пріятію налога одъ Карађорђа подигне народъ на оружіє, сву валѣвску и соколску нахію; Турке изъ Валѣва истера, Валѣво турску варошь попали, и Крупань у Соколской - варошь турску - Турке неке побіє а неке прогна за границу у Соко и преко Дрине, старешине сербске по свимъ срезовима у ове две нахіє постави, и команде имъ и войске одреди и границу утверди.
Карађорђе оправивши све ове писмене налоге Якову Ненадовићу изъ Даросаве, 5-га Ферфара крене се самъ изъ Даросаве съ войскомъ у Буковикъ къ свому побратиму Іовану Крстовићу, оданде у село Велику Врбицу, гонећи добромъ вольомъ и силомъ одъ свакога села и одъ сваке куће по єднога човека войника са оружіємъ у Врбицу. 6-га Ферфара дође му извѣстіє одъ Каре Петра Црешнѣвичанина крабра и стара юнака, како є онъ разумео да се Турци купе кодъ Сали-аге Бика у Руднику, и да є дошао Алил-ага Џафићъ даiя ужичкій са 170 коньика Турака у Рудникъ, и да прете кои данъ да изићу изъ Рудника у села да робе народъ и да араю, и зато да є онъ - Карапетаръ – на тай рачунъ скупіо до 400 войника са оружіємъ кодъ Ясенице на друму рудничкомъ, и да онъ чува, да Турци неударе изъ Рудника у села, иштући далѣ наставленія одъ Карађорђа. Разумевши о томъ Карађорђе, пошлѣ мене са 10 коньика Кара Петру у Шаторню доню, гди є овай съ войскомъ быо, да я са Каромъ Петромъ учинимъ расположеніє, да оставимо у ясеничкой клисури бусію да чекаю и побію Турке ако бы изъ Рудника у села пошли, а Кару Петра да узмемь са 100 момака и да идемъ у Тополу гди ће исто вече и Карађорђе са войскомъ приспѣти, кои налогъ я онога часа извршимъ, узмемъ 10 коньика момака одевены као что самъ я самъ быо одевенъ у турско одѣло и оружіє и конѣ, отидемъ у доню Шаторню Кари Петру на друму рудничкомъ кодъ Ясенице, гди нађемъ Кару Петра са войскомъ и изявимъ Кари налогъ Карађорђа, кои га прими съ радостію. 300 войника оставимо у бусію у Ясеници у клисури да пазе на Турке, а Кару Петра узмемъ са 100 войника и пођемъ у Тополу Карађорђу; но Кара Петра войска, видећи мене са момцима у турскомъ одѣлу и оружію, свакій є войникъ Каринъ воскипіо радошћу и крабростію до преко мѣре, єдва чекаю, кадъ ће се съ Турцима ударити и шићаръ као и мы добыти. Я одма одемъ у Тополу са Каромъ Петромъ, гди Карађорђа нађемъ съ войскомъ, и ту Кара Петарь заноћи са нѣговы 100 войника, кои кадъ виде Карађорђеву войску до 3000 войника и 20 Турака, коє води Карађорђе у робству у случаю потребе, учини Карађорђе договору са Каромъ Петромъ, да онъ иде натрагь са своимь войницима, и да скупи войске, что може выше, и да издалека обколи Турке у Руднику, и да чува, да у села Турци изъ Рудника ради заире неизилазе, да чека Карађорђа, кои є скоро намѣріо доћи съ войскомъ и на Рудникъ ударити.И Кара, примиви налогъ одъ Карађорђа, отиде, скупи и выше войске и чува друмове око Рудника.

[JASON]

У истый данъ Карађорђу дођу 4 стара Турчина са белымъ брадама, са єднымъ калуђеромъ Матомъ одъ митрополита Леонтія, изъ Београда послаты одъ даiя, да моле Карађорђа, да се са даіяма помири, обећаваюћи му 500 кеса, да народъ умири и испусти; но калуђеръ Мата тайно каже Карађорђу поздравъ одъ митрополита, да се нипошто немири са даiяма, и да Турцима неверує, но да ради како є почео, молећи Карађорђа да га выше непушта съ Турцима натрагъ у Београдь; но Карађорђе каже калуђеру: 'иди ты слободно съ Турцима у Београдь, я ћу тебе лако извадити одъ Турака. Я оћу за неко време варати даіє и време провлачити докъ лето дође и шума озелени, пакъ и Турке врати у Београдь да кажу даiяма, да се Карађорђе скланя на миръ, но да кажу даіє, на кои начинъ они мисле унапредакъ са народомъ поступати, а анове и субаше неће выше терпити народъ по селима, нити зулумъ и срамоте турске подносити, и ако се на то даіє согласе, да за себе даду ємство и поручителѣ дворъ аустрискій да за даіе буде дворъ ємаць, пакъ на овай начинъ можемо се са даiяма помирити а не другоячіє, и тай договоръ да буде у пресудству посланика одъ двора аустрискаго, и тако отпусти Турке у Београдъ да све ово кажу даiяма.
У исто време накодіо се Младень Миловановићъ у апсу у Турака у Крагуєвцу, кога су ту Турци котѣли погубити, кадъ су и друге кнезове секли; но Младенъ, бывши у оно време великій трговацъ и богатъ отъ кога су Турци млого блага поискали па да му животъ опросте, коє имъ и обећа Младенъ дати 60 кеса но да га пречекаю кои данъ, докъ онъ те новце скупи єрбо готовы нема, кои и пошлѣ на приятелѣ да новце скупе и донесу, на тай начинь и оставе га Турци жива у тамници докъ паре узму, пакъ бы га и опетъ Турци погубили, и тако Карађорђе, имаюћи 20 Турака робова кодъ себе, пише писмо Муселиму Карамустави у Крагуєваць, и пошлѣ єднога стара Турчина на коню у Крагуєвацъ одь робова наши; у комъ писму немоли муселима но препоручує, да Младена пусте, и по истомъ Турчину пошлю га невредима, а да ће Карађорђе пустити сви 20 Турака, кои су у робству кодъ нѣга; ако ли га непусте, да ће онъ одма съ войскомъ доћи на Крагуєвацъ, обколити и све ватромъ попалити, и све турско велико и мало исећи. Како овай писмо Туркомъ у Крагуєвацъ однесе, Турци прочитаю, и одма Младена Карађорђу невредима пошлю, а Карађорђе сви 20 робова пошлѣ у Крагуевац, на даръ Крагуевчанима за Младена; и тако Младенъ избави се, кои є после весма быо полезaнъ за отечество.

[JASON]

7-га, 8-га и 9-га Ферфара преседio є Карађорђе у Тополи собираюћи войске са свы страна, и чинећи расположенія, и пишући писма на све стране свимъ окружiяма на старешине, да свакій у свомъ окружію диже войске са оружіемъ, что берже може, а кои бы се тому противіо да ће нѣroвомъ рукомъ казнѣнъ быти неминуємо, и да се неможе сакрити развѣ да побегне у Турке.
По учинѣномъ тако расположенію за три дана у Тополи, међу тимъ стигну у Београдъ изъ Тополе дaiяма посланици Турци одъ Карађорђа, и покажу даiяма како Карађорђе говори, и шта одъ даія зактева, па да се са даiяма мири. Покажу како Карађорђе има у робству и Турака, како има войске млого и како му войска єднако долази и даню и ноћу са сви страна млого. Ове речи саслушавши даіє одъ свои посланика, шта Карађорђе зактева, намѣре ускорити, да бы се са Карађорђемъ помирили, и да му млого блага обећаю и све оно одобрити што Карађорђе зактева. И на то одма первый данъ одреде измеђъ себе єднога даію а имено Aганлію, даду мy 200 хиляда гроша, даду му 200 Турака коньика па да иде у Колубару – коя се јоште ніє одметула са Карађорђемъ, и да превари колубарце и да имъ каже: дa є Карађорђе поручio дaiяма да пошлю єднога одъ даiя да се мири, и тако да су даіє нѣra Аганлію послали, и то су даіє мени после и поручиле, да вы кои се нисте съ Карађорђемъ одметули, и нама се верни показали, да ми скупите 1000 момака са оружіємъ, да иду са мномъ да тражимо Карађорђа, гди га чуємо, да се съ ньимъ помиримо, на онай начинъ како годъ что Карађорђе зактева, све ће му онако даiє и дати. И тако превари колубарце и скупи хиляду Серба колубараца са собомъ и дође у село Дрлупу, а Карађорђе изъ Тополе 10-га Ферфара крене се у Ягнило, а одатле 11-га истога преко Космая пређе и на конакъ у Poгачу дође; чую, гди є и Аганлія дошао у Дрлупу, и депутате своє Карађорђу послао позиваюћи га сутра да дође у Дрлупу, да се мире и да се о миру разговараю, на что су га даiє и послале по нѣговому зактеваню преко даиски посланика, коє су му даіє у Тополу шиляли. На то Карађорђе одговори Аганліи: да ће му сутра 12-га Ферфара у Дрлупу на разговоръ доћи, но не у селу, де є народъ одъ войске, но у полю до села. А одъ Карађорђева конака одъ Рогаче до Аганлина конака до Дрлупе сатъ места растоянiя. И тако Карађорђе исту ноћь пошлѣ тайно депутате у Дрлупу Србима Колубарцима, кои су са Аганліомъ были, да се са Карађорђемъ согласе па да Карађорђе удари ноћу на Аганлію у село съ єдне стране, а Колубарци са друге стране, да Аганлію и све Турке побію; но Колубарци нектену се са Карађорђемъ согласити, и тако остане до сутра, и сву ноћь страже Карађорђеве и Турске између обе войске престоє.

[JASON]

12 - га Ферфара крене се Карађорђе изъ Poгаче съ войскомъ у Дрлупу и на єданъ пушкометъ одъ села у полю остави войску, а узме са собомъ найодабраніи войника и добры юнака, и найглавнiє 10 старешина и одвои се одъ войске на полю пушкомета напредъ: Аганлина войска и турска и Серби Колубарци стану исто тако у растоянию на єданъ пушкометъ. Карађорђе позове Аганлію къ себе на разговоръ, кои и дође такођеръ са 20 одабраны и стары Турака. Приближивши се єданъ другомъ на два фата места, (и) поздраве се обично єданъ съ другимъ, (и) назвавши єданъ другомъ добро ютро, и почну се разговарати по реду. Аганлія почне казивати, зашто су га даіє послале, и како му све даiє обећаваю дати что годь є зактевао, говорећи да ħe му даіє дати 500 кеса само да онъ умири и растури народъ, и да нечини таковы чудеса, и зашто бы тако народъ бунio. Карађорђе одговара Аганліи: 'заръ незнате, зашто смо се мы побунили и на оружіє устали? а вы све то и сами знате какій сте зулумъ вы и ваше субаше и анџіє по селима народу чинили, отимали что сте годъ у кога Сербина нашли, глобили и были преко мере; и тога ви небы доста но осквернисте и обезчестисте наше жене и девойке; све то народъ трпи, вамъ небы доста, но почесте сећи кнезове, булюкбаше, кметове и терговце, а мене ктeдocте посећи само да ме уватити могосте, пакъ то се већъ терпити ніє могло, већъ све устаде да гине са оружіемъ у рукама или да се одбране. А и ты то све добро знашъ, да є тако было, пакъ насъ сада зовете да се миримо; и садъ да се помиримо а година или две вы ћете опетъ тако почети са народомъ и кнезовима чинити.' Аганлія: 'уверавамъ васъ, да что є было треба заборавити а унапредакъ выше быти неће ни зулума, ни сеченя, нити безчестія, ни анова по сели выше быти неће, ни субаша; да ми веруєте, и мы ћемо вама дати само ашлука 500 кеса, пакъ ако неверуєте, а вы идите у Немачку и тамо живите, купићемо вама у Немачкой добре куће, баштину, виноградъ, воденице и све болѣ но что у Тополи имате, само оставите народъ на миру.' Карађорђе: 'я знамъ, да бы вы мене дали 500 кеса само да я идемъ у Немачку, а после бы дали Немцима и хиляду кеса, те бы ме Немци вама предали, те бы ме вы посекли; но даємъ ти тверду мою заклетву, да я нећу бегати одъ народа, нити ћу народъ оставити, да ій вы опетъ газите и сечете, да ми дате и 5 киляда кеса. Ко ће вама выше веровати, и кога намъ доброга ємца даєте? ако се помиримо, ко ће за васъ ємаць быти, да ћете вы вашу речь и веру одержати да непреварите?' Аганлія: 'вы можете нама веровати, да васъ нећемо преварити, но быће твердо и верно како уговоримо омиру, а за ємца цара немачкога, кога вы оћете да за насъ добаръ ємацъ буде, то вамъ само дати неможемо нити Немца нит' другога краля, єрбо іоштъ се нисмо са дворови добро ни познали, па како ће за насъ добри быти.' Карађорђе: 'пакъ кадъ (за) васъ цареви непознаю, и вамъ они неће веровати, како ћу вамъ я са народомъ поверити се?' У исто магновеніє пукне єдна пушка у селу одъ Аганлины войника, а войска Карађорђева помисли, да Турци негађаше Карађорђа, пакъ грне као, ватра, и угледавши Турке, опале неколико пушака на Турке и убію кодъ Аганліє стоєћа Аганлина арапина, Аганлію ране у ногу и јоштъ неколико Турака ране. Тако исто и турска неколико пушака опале на Сербе стоєће око Карађорђа, и убію єднога момка Карађорђева по имену Іована Ђавуровића изъ Барошевца, и ране у главу Айдук-Станоя Главаша. (И тако) Карађорђе єднымъ своимъ гласомъ устави свою войску и утиша, те стане као капъ воде. Тако исто и Аганлини гавази и момци полете по турской войски, и буна се утиша за минуть. Аганлія мало беше узмакао натрагъ, но іоште Карађорђа изъ вида и са очію ніє изгубіо, и видећи да се обе стране утишаше, пакъ опетъ стаде дозивати Карађорђа да се разговоръ о миру продужи, но већъ ноћь быяше близу; то Карађорђе одговори Аганлии: већъ сада є скоро ноћь но да остави до сутра то єсть 13-га Ферфара да буде разговоръ о миру, но и то не у Дерлупи, незгодно є место, но да буде тай састанакъ у Раленовићи близу Клѣштевице. (Ha) то Aганлія одобри Карађорђу да тако буде. Аганія остане у Дрлупи на конаку, гди є и быо, а Карађорђе на свой конакъ у Рогачу поврати се. Аганлія мишляше, како ће измаћи, а тако и Карађорђе стараше се, како ће сутра Турке обтећи и побити.

[JASON]

Аганлія како се смркне, побегне ноћу у Београдъ съ Турцима, дође стража србска и каже Карађорђу, да Аганлія побеже у Београдъ, и све каза свимъ даiяма, како му се съ Карађорђемъ догодило на разговору, и чиняше ми се, да могадія са Карађорђемъ на кои годъ начинъ учинити, да се недогоди съ наше стране, те неко избаци пушку у томъ самомъ нашемъ разговору, те се са обе стране войске збунише, но и опетъ се одма утишаше войске, и опетъ понеку речь са Карађорђемъ проговорисмо да ми да одговоръ на кои начинъ было, шта ћу даiяма одговорити. У томъ већъ и ноћь стиже, треба да свака войска иде на свой конакъ, и oдгoдисмо, да се сутра данъ састанемо, и разговоръ свершимо, не у Дрлупи већъ у другомъ селу Ралиновићи, и тако можда бы и было добро, но я будући врло ранѣнъ у ногу, одоли болъ и я немого више трпити но побего ноћу, и дођо да вамъ кажемъ, како се догодило, пакъ радите опетъ о миру, чини ми се, моћи ће се чтогодъ учинити.
Саслушавіши даіє Аганлино показиванѣ, приписали су све неуредности Аганлиной, что нiє могао са Карађорђемъ миръ учинити, но и опетъ даіє  послушаю совѣтъ Аганлинъ, изберу брже болѣ 10 найглавніи и найстаріи Турака изъ Београда, призову на тай рачунъ и Митрополита Сербскога Леонтія и калуђера Мату, и пошилю ій као посланике своє, давши имъ наставлѣніє, да иду у Паланку и да зову Карађорђа, и да се стараю на кои годъ начинъ, да бы се съ Карађорђемъ помирили. Митрополиту закажу, да се и онъ као Сербскій Митрополитъ постара посовѣтовати Карађорђа и све кнезове и народъ, да се са нама помире, и ако то Митрополитъ учини, да ће га даiє обдарити и велику му честь одавати. Митрополитъ обећа се даiяма, да ће се старати колико є выше могуће радити, да склони Карађорђа на миръ. И тако Турци се спреме са Митрополитомъ и отиду у Паланку, да чекаю Карађорђа, а калуђера Мату пошлю, Карађорђа да нађе, и да га позове да иде у Паланку даискимъ посланицима, да се о миру разговараю, и тако калуђеръ Мата нађе Карађорђа у Ратари съ войскомъ, обяви му зашто є дошао, да га зове да иде у Паланку да се разговара о миру са посланицима даискимъ, гди му обяви калуђеръ Мата, да су даіє послале и Митрополита Леонтія да васъ совѣтує да се са даiяма помирите, а Митрополитъ мене є казао, да вамъ кажемъ да се нипoштo ca дaiяма немирите, а онъ – Митрополитъ - предъ Турцима мораће васъ къ миру скланяти, но вы неслушайте, но како знате продужавайте време до лета, докъ шума озелени, и моли Карађорђа да ме удржи кодъ себе, и да ме непушта выше съ Турцима враћати се натрагъ у Београдъ.
16- га Ферфара Карађорђе крене се изъ Ратара съ войскомъ у Паланку, узме са собомъ 40 коє чиновника коє  главны юнака, и оде у варошь Паланку Турцима, а войску остави изванъ вароши до 4000 войске, и како Карађорђе дође у назначено место гди су турски посланици са Митрополитомъ сербскимъ Леонтіємъ очекивали; ушавши у дворъ и поздравивши се єдна страна са другомъ учтиво, (и) замоле Карађорђа, да седне са својомъ свитомъ комъ онъ заповеди и дозволи сести. Карађорђе заповеди кнезовима и некимъ старешинама сести, а воєной свити своiой заповеди стаяти у паради. У Карађорђа и у све свите нѣгове оружіє и одело сасвимъ отмѣно є было, Турци су седели безъ оружія у старомъ оделу, но врло уплашени. Даиски посланици покажу Карађорђу зашто су ій даiє послале т. є. да се о миру разговараю, говорећи: Даіє су послале быле даію четвертога Аганлію, да съ вама миръ уговори, и да вамъ каже, да ће даiє све оно одобрити и дати, что бы oнъ - Аганія - съ вама уговоріо, само да народъ и буну утишате; но ніє могао, что се нека погрешка догодила одъ стране Аганлине войске, и зато се разговоръ прикинуо. Аганлія се раніо, и ніє могао болъ терпити да другій данъ разговоръ довершите већъ побегне у Београдь. Аганлiи су све даiє нѣговой неуредности преписали, пакъ су садъ насъ даіє изабрале и послале съ вашимъ Митрополитомъ, да се сада съ вама разговоримо, и даиско вамъ поздравлѣ явимо, о чему ће васъ и вашъ Митрополитъ увѣрити зa дaiє, да они вама препоручую, да се тога посла и буна оканите, и народъ утишате, и да свакій иде својой кући, да су ратъ и да раде, да се ништа небоє; увераваю васъ и народъ, да имъ неће выше быти по селима ни анова, ни субаша, нити каква зулума, ни безчестiя као что є было пріє, а што є было и прошло, све да заборавимо. Вама є свeєдно или давали данакъ нама, или везиру, вама є свеєдно давати, а наше ће даiє и са царомъ уговорити и цару царево давати као што су и везири давали, па ће се лако съ царомъ помирити. Турци вамъ данакъ неће по народу купити, но ваши кнезови, па ће быти и за насъ и за васъ добро, а да веруєте, да су све даіє васъ поздравиле, да ће овако быти и да васъ неће преварити, ето да васъ увѣри вашъ Митрополитъ, кои є слушао све ове речи изъ уста свію дaiя. На то Митрополитъ увѣраваше Карађорђа и све пресудствуюће, да су даіє све тако говориле и заклиняли се да ће веру одержати, кою су на више реченый начинъ говорили; а Карађорђу обећали су даiє давати (му) по 500 кеса плате, и да ће га поставити надъ свимъ пашалукомъ београдскимъ найстарієга оборкнеза, и да ће се о свачему са Карађорђемъ договарати и у пріятельству свакомъ съ ньиме держати се, на что му Бога ємца даю.

[JASON]

Карађорђе на све по реду одговори турскимъ посланицима као что є и Аганліи одговорio: я веруємъ како вама тако и Сербскомъ Митрополиту, да су вамъ тако даiє казале, да вы мене явите, и да мене къ миру склоните, и да ће на тай начинъ верно быти одержана вера и уговори; но има пословица єдна, кою овде оћу вамъ преповедити: 'Єдна змія, коя є уєла сина єдномъ човеку, те є умрео, отацъ опази плачъ сина пакъ потрчи, да змію убіє, но змія већъ беяше готово сасвимъ ушла у рупу, но отацъ стигне змію и оцече репъ зміи. Отацъ сарани сина oнде близу зміине рупе, и єдномъ идући покрай оне зміине рупе, а змія помолила беяше главу на рупу; човекъ зазове змію, да изиђе да се помире, но змія одговори човеку: догодъ ты гледашъ гробъ сина Твога и я мой осеченый репъ, нема мира међу нама. - Да! и то: догодъ я гледамъ гробове нашіє сербски кнезова, коє су даiє исекле, и догодъ вы неубієте мене, као и друге кнезове что сте исекли, међу нама неће быти мира. Я самь казао Аганлiи, ето и вама кажемъ, да даiяма кажете, да ми дате кога краля ємца, да буде добаръ зa дaiє, да ће они тверду веру и речь одержати, и ако наруше веру задану, да подлегну подъ судъ онога ємца, кои буде за ньи добаръ, пакъ да ми дате рока за єданъ месецъ дана, да седимо съ миромъ єданъ одъ другога, докъ я скупимъ кнезове и народъ одъ свію нахія пашалука београдска на скупштину да се са свимъ разговоримъ, и да обявимъ, шта даіє одъ насъ зактеваю, а шта мы одъ даія зактевамо, и на какій начинъ да миръ учинимо, пакъ ако кнезови и народъ престану и повере даiяма, я ћу даіяма аберъ послати, па ћемо онда продужити разговоръ омиру, а пріє месецъ дана немогу вамъ дати одговора, єрбо се народъ по свимъ пашалуку на оружіє подигао, све анове турске по селима попалили, и субаше турске побили, пак, се свакій за себе бои, и тако толикій народъ како се побуніо, ніє га лако умирити.' На то єданъ одъ Турака рекне: све то може быти само ако ты то оћешъ, можешъ скоро урадити. Другій пакъ одъ стары Турака са страомъ рекне: а вала знате ли зашто Карађорђе иште рока за месецъ дана? само протеже време докле гора озелени. Карађорђе каже Турцима: я самь вамъ съ моє стране одговоръ дао, а вы идите пакъ кажите даiяма шта самь вамъ казао.
Митрополитъ пошлѣ калуђера Мату тайно, да моли Карађорђа, да га непушта съ Турцима натрагъ у Београдъ, но да га удержи кодъ себе, боєћи се да га даіє непосеку, что нiє могао Карађорђа склонити на миръ, као что су и првога Митрополита Методiя посекли, кадъ су Мустай-пашу погубили. Карађорђе одговори Митрополиту по калуђеру Мати ове речи: кажи г. Митрополиту, да га я сада немогу удержати, а онъ и самъ познає да я водимъ съ Турцима политику само за месецъ дана, докъ се болѣ спремимъ и докъ гора озелени. А што ме совѣтує да неверуємъ Турцима, и да се немиримъ са даiяма, то и я самъ тако мислимъ, но кажи Митрополиту, да ако и найманѣ за себе осети каку опасность, нека побегне у Немачку, а одонудъ лако ће къ мене прећи, кадъ му я поручимъ.