Српске буне

[JASON]

(Мула A'метъ быо є ту кадія и помогао є Ђорђу: придржао га жива и здрава, докъ су кнезови дошли). Авдія пошто се єдва дигао, све пешке: чизме свезао и обесіо на штапъ, па босъ, те на Жабаре, и ту деcio Степана Максимовића: По Богу братъ Степане и по светомъ Іовану, трчи на Божурню (село), те претеци Кара-Ђорђа: коня ми одведе и оружѣ однесе, и по Богу братъ да ми є одъ данасъ до века, нека ми оправи коня! - Степанъ му на то рече: немогу я то учинити, ни нѣга стићи, ни тога посла свршити; а и да га стигнемъ, неће ме 'тети Ђорђе послушати. - Онда Авдія низъ Ясеницу босъ и чизме на штапу. А кадъ га овакогъ угледаше Турци рекоше му: o Авдія, весела ти майка, камо тебе дорать и оружѣ? - Онда Авдія ньима каже: Кара-Ђорђе у лугу єдномъ има ій 40 съ ньиме айдука! и мене увaтише и бише, и коня ми отеше, и мене мало-жива оставише! Но 'айдете, што пре да идемо у Крагуєвацъ, да кажемо муселиму. И ньи 25 Турака крену се у Крагуевацъ. - Карађорђе быо є  међутимъ уапшенъ (затворенъ). А кадъ зато чули кнезови, они дођу: кнезъ Јовица изъ Кнића, кнезъ Ћира изъ Врбице, кнезъ Милiя изъ Светлића; а изъ Тополе 25 людій. - Онда муселимъ призове кнезове и оне люде и рече: отуръ кнеже Ћиро, оди ты седи, а я ћу устати (као ђоя осилише се Власи, нема ништа одъ Турака). Овай одговори: ніе ми дао Богъ, теби є дао да седишъ! и стане бранити Ђорђа, па између осталогъ рече: зна везиръ за нѣга, има бурунтію, вама неће бити ласно; но пуштайте вы човека! - А муселимъ после упыта Топольце: зашто вы Топольци, држите айдуке у Тополи, Кара-Ђорђа? - На то рекну Топольци: ако буде онъ айдукъ, ено наши 25 кућа, све у робство, и нашь малъ (иманѣ) некъ пропадне; но он, орачъ и копачъ, а вы Турци недате му съ миромъ орати и копати. - И кнезови то потврде, те тако га муселимъ пусти жива и здрава, а Ђорђе истомъ муселиму плати 100 гроша ябуке.

[JASON]

Како се Кара-Ђорђе пре уреченогъ времена тео подићи противъ Даiя у манастиру Волявчи, но како га одъ тогъ одвратiо кнезъ Матiя изъ Тополе?

На светогъ Аранђела летнѣгъ иcтe (1803.) године, позове Кара-Ђорђе калуђера Максима изъ Драче, кнеза Матію (оца г. Ранка Матеића, Началника Окр. Ягодинскогъ.) изъ Тополе и мене (Гаю Пантелића) у манастиръ Волявчу, рекавши намъ: айдмо у Волявчу; данасъ ће тамо быти света, а доћи ће Сали-Ага изъ Рудника, па да видимо, шта ће да ради. Сали-Ага (братъ Кучукъ-Аліє Даіє), когъ су звали Рудничкимъ бикомъ, завео є быо по свима околнымъ селима кральице (по краля, кральицу и барактара изъ самы женскиня), коє су га морале дворити, и нѣму све по вольи чинити. На примѣръ баряктаръ стаяо є съ баpякомъ, краль држао ибрикъ съ ракіомъ и наливао у филџанъ, те додавао кральици и ова є Сали-Агу запаяла. Затимъ є краль олюштіо крушку или ябуку, па разсекавиши є на кришке, додавао кральци, а ова є Сали-Агу своiомь рукомъ залагала. После бы и краль и кральица покрай нѣra или у нѣгово крило селе, и нѣму угађале на срамоту целомъ скуплѣномъ народу. Кральице ове морале су Сали-Агу изъ єдногъ села изпраћати у друго, где бы гa дpyгe кральице приватиле и служиле и т. д. Насъ четворица дођемо у манастиръ; а кадъ бы после подне, стиже гласъ: ето иде Сали-Ага съ момцима и съ кральицама. Онда насъ калуђери наместе и сакрію на манастирскій тавань, примичући намъ и тамо єло и пиће. Одавде смо мы све лепо могли видити шта се доле ради, а за насъ нико ніє знао где смо, нити насъ є могао спазити. - Међутимъ стиже Сали-Ага, и калуђери изиђу, да га за здравлѣ упытаю и послуже. Пошто се онъ съ кральцама намести и седне, коло играти започне: у комъ свира неки Лука Paкићъ. Мало затімь ето иде погуренъ старацъ Милутинъ изъ Овсишта. Кадъ овогъ спази гадляръ, онъ да заметне смей, викне: пуштайте старца: oће старацъ да игра! Сви се на то почну из гласа смеяти; а старацъ се разсрди, па зграби оне гайде и баци на землю, говорећи: ніє ово место за смей, но да се люди Богу моле. На то га счепаю гадляръ и єданъ Сали-Агинъ момакь, па га повале и стану немилостиво бити. Ово гледаюћи съ тавана Ђорђе, тако се разлюти, да потегне пушку и мени рекне: удри Гаio Бећиръ-Агу, а ја ћу Сали-Агу, а ону ћемо троицу, ласно; па ћемо ноћасъ наћи 25 друга, ако пођу Турци изъ Рудника, мы ћемо на ньи, па ћемо започети краину! Но Матія притиште єдномъ рукомъ єдну зурку (мазгале) а другому другу, говорећи: не, ако Бога знашь! ниси ли прошао преко Ясенице, ниси ли видіо, како су ливаде покошене и ньиве пожете; шта є пласта, шта є крстине? садъ є Турцима ласно воєвати; за месецъ дана могу землю нашу поробити; но почекай, па ћемо се летосъ договарати и силу послова можемо свршити и преправити се; а кадъ зима дође, мы ћемо, као што смо већъ наумили чинити, у 600 анова по 2 Турчина за єдну ноћь поклати а тако наши 1200 момака оденути и намирити и конѣмъ и оружѣмъ, и све ћемо анове попалити и касабе изгорети и по'арати, па на лето изићи на Врачаръ и съ Даияма се разговарати. И тако се ово на томъ сврши.

[JASON]

Kако є Кара-Ђорђе уговорiо съ Драгутиномъ, трговцемъ изъ Земуна, да овай набавля Србима џебану и друге потребе изъ Немачке?

После неколико дана дође Драгутинъ, трговаць изъ Земуна (кои є быо тамо утекао одъ Дaiя) Ђорђевой кући, па несме да ноћи у кући но у 'ану, и мора да да 'анџіи дукатъ на џикмеџе (сандукъ.) Драгутинъ се бавио у Тополи два три дана и ту се договоріо и обећао, да ће изъ Немачке додавати артіє, конаца, барута, олова, кременя, пушака, и топова и што годъ войски треба, и ту угодише, да му у томъ послу помогне Милошъ Кабадарацъ, кои є съ отцемъ Обрадомъ и съ овога сыновцемъ Милосавомъ быо такође утекао у Немачку. И ово су они одма почели додавати и набавляти, осим єдины топова, коє су доцніє  додали. У овомъ договору съ Драгутиномъ нико другій ніє быо, но Кара-Ђорђе и кнезъ Матія. А за ово самь знао я и мой старіи братъ Євта, што намъ є Драгутинъ быо пріятель и сродникъ, и частіо се онда у нашой кући. - Побратими су были Кара-Ђорђе и Драгутинъ.

[JASON]

Како є Кара-Ђорђе поглавите Србе позивао, да се спреме на буну противъ Даiя?

После светогъ Иліє  исте (1803.), године, пошлѣ мене (Гаю) Ђорђе прво Васи Чарапићу у Белый Потокъ, да га позовемъ у друштво противъ Даiя, и да му у име нѣгово кажемъ: Брате Васо, за наше младости и за нашегъ юнаштва, да скинемо тай зулумъ, да нашим женама невире ноге исподъ Турски ћуркова, и да се наше кобиле неждребе у оборима Турскимъ, наше крмаче да се у ньима непрасе и наше краве нетеле. Но брате, потражи колико више можешъ наћи поузданы момака, у зиму, кадъ ти се явимъ, да си готовъ. - Кадъ дођемъ и ово испоручимъ, Васа и нѣговъ сыновацъ Марко то єдва дочекаю, и благодаре Ђорђу, што се на ньи поуздао. Iоштъ рече Васа: я ма да не будемъ живъ, те да тай посао неуредимъ и несвршимь; но поздрави Ђорђа, я ћу га послушати и я ћу на време готовъ быти! - После самь ишао Янку Катићу у Рогачу и тако му исто као и Васи Чарапићу у име Ђорђа говорio. И Катићъ є благодаріо Ђорђу и казао: я ћу Турке лагати, и до онога времена порезъ купити и Турцима давати; а кадъ буде време, я самь готовъ Ђорђа послужити. - Затимъ самь ишао Младену Миловановићу у Ботуню и рекао му: газда Младене, поздравiо те братъ нашъ Ђорђе и позива те у друштво, да устанешъ на непріятелѣ наше Даіє: ты си трговацъ, идешь по вилаєту, ты знашъ поуздане люде, и да се спремишъ, кадъ буде време, да си готовъ. - На то ће рећи Младенъ: мени душо, нiє нужда, како што є Ђорђу; али ми є нужда одъ вашегъ Ибраима, 'анџіє у Тополи. Я имамъ бурунтію одъ везира и одъ ага, ал' морамъ, кадь прођемъ са свиняма, у Тополи дати Ибраиму 1 дукатъ на џикмеџе. Кадъ ударимъ, Ибраиму на Орашаць, и ту ми валя дати 1 дукатъ: кадъ дођемъ на Рогачу, и ту 1 дукатъ; на Бараєво и ту 1 дукать; на Губерeвaцъ, опетъ 1 дукатъ; на Моштаницу, опетъ 1 дукатъ, и где годъ дођемъ на 'анъ морамъ дати по дукатъ: то є мене тешко: oћy и я послушати Ђорђа и съ ньимъ у то пристати. Поздрави га, я ћу му веранъ быти: по вилаєту доста браће знамъ и оће ме послушати. - После отишао самь Милошу у Брусницу и казао: газда Милане, поздравіо те Ђорђе изъ Тополе и позыва те, да пристанешь и ты съ ньимь и съ осталом браћомъ у друштво против, зумумћара Турака, и да спремишъ и саставишъ што више можешь поузданы людій, па кадъ време буде подићи се да си готовъ. - Миланъ пуши и врло му мучно беше, па рече: я имамъ бурунтію од Даія, од Кучук Алiє, моєга господара, я се никога небоймъ; мени нужда ніє ако є Ђорђу; имамъ исправе, имамь Ясагџію*) Бешлію, што га нема жешћегъ, и мене є лепо. На то му я реко: чуєшь ли газда Милане, неће ти ласно быти, ако нећешъ пристати, зашто су стали сви люди у єдну стопу и теби препоручили, да и ты станешъ съ ньима; ако нећешъ пристати, неће ти ласно быти; и немой ты то изневерити и огласити, єръ ти неће ласно быти. Mиланъ ћути - єсте радъ, али невѣрує мени, и неће речь да испусти; а кадъ виде да є вера и истина, онда рече: не може быти, я ћу пристати, али ће врло мучно быти; тежкій ћемо ратъ заратити и млого ћемо муке видити; али не може другче быти, оћу пристати, нећу Србина изневерити, а поздрави ми Ђорђа да ћу га послушати. - Миланъ є међутимъ нашао Лазара Мyтапа изъ Прельине, Василя изъ Катрге, Милића и Стефана Дринчића, браћу Николу (и Милића пр. Ј.) изъ Лунѣвице, Iоксима Карамарковића, Іована Курсулу, Paку изъ Леває и брата му Радосава и млоге друге.- Янко Катићъ ишао є Сими Марковићу изъ Борка и угодіо са Симомъ и са Спасоємъ изъ Зеока; а Сима отишао Якову и кнезу Алекси Ненадовићу у Baлѣво, а ови су после угодили съ кнезомъ Радованомъ Грбовићемъ и другима. - Я самь іоштъ ишао и Милою, трговцу у Црнчу више Ягодине, кои се одма обећао - па опетъ Младену, и пытао є ли готово? и одговорiо ми є да єсте: валяне самь люде нашао и уредio само како валя! - Кара-Ђорђе самъ отиде у Крсну Обраду, и у Азаню Ђуши Вулићевићу, главнимъ трговцима и съ ньима угоди; и у Мораву отиде кнезу Стевану Синђелићу.

*) Пратилацъ одъ стране власти.

[JASON]

Како су Даiє дознале да су Срби наумили дићи буну и како су почели сећи коловође ал' немогли убити Ђорђа, и како су желили да се народъ умири?

Предъ оно време, кадъ су угодили да се дигну, Немацъ некій, послужитель кодъ Драгутина, довати писмо, где су были пописани главни люди, кои ће се дићи, па отрчи као нужде ради у проходъ и онде до 20, 30 имена на другу артію препише, међу овима: Кара-Ђорђа, Мату изъ Липовца, Васу Чарапића и Марка, Станоя изъ Зеока и готово све оне, што су предъ буну побіени и на коє су Турци пошли да ій побію. Ову артію тури у недра, те дође у Београдъ Кучукъ Аліи и Мула Юсуфу у кави: Добро ютро ага, шта радите? - Добро комшiя, како сте вы? - Шта ћете ми дати ага, да вамъ нешто кажемъ за васъ? - Шта ћешь ты нама искати да ти дамо? - Я ћу искати вама єданъ чамъ дрва да ми дате.  Кажи ты нама, даћемо ти и два чама дрва и даћемо ти и дуката. - Онда онъ – Немацъ - извади артію изъ недара, те имъ каже: ево ови и ови подписали се и угодили, да попале све ваше 'анове, и 'анџіє по ньима да поколю и да све касабе изгоре и поараю!
На то ће Мула Юсуфъ брже оправити Узунъ Ме'меда съ 14 Турака на Чарапиће и они убію у сватовима Марка, а Васа некако измакне и избави се. Тако они преваре іоштъ неке кнезове и главне люде, па ій побіо и посеку.
У то време дођу да и Кара-Ђорђа убію: Узунъ-Ме'медъ и Кара-Хусеинъ, Османъ и Ахметъ изъ Ужице и іоштъ єданъ. Они се учине као да су дошли у Тополу, да дижу люде у айку, говорећи: сви до єдногъ аи'те у айку! па да Ђорђа у айки убію, па на добри коньи да утеку; но Ђорђе се сакріо и ніе изишао; а ноћіо є на нашемъ трлу, па одъ трла уютру, таманъ кадъ айкачи да доспію заседачима, проюри на вранцу и утече, и нико га неспази. А кадъ Турци сагнаше и другу айку исподъ Банѣ, онда науме да бегаю. Садъ Кара-Хусейнъ упыта мене: Гаio, што не дође Кара-Ђорђе у айку? - Hiє кодъ куће, одговоримъ му, но у Џидиляма преко Мораве: скупio 20 вепрова, те жири у Агиной планини. - Турци онда пирнуше и одоше у Београдъ.
Кадъ су Турци дошли по Кара-Ђорђа (и Младена), онда убише Мату изъ Липовца: дозвао га Кучукъ Хусеинъ, Муселимъ и oнде га посекао, а Младена є уватіо и мето у гвожђе.
На то ће доћи старый Фоча и саветоваће да се мире. За тимъ послаше попа Мату изъ Београда, учинивши га владикомъ, съ Мехмедъ-агомъ Кошаниномъ, момкомъ Мула Юсуфа, и дали имъ Ферманъ, да иду по вилаету и да умирую и казую людма: досадъ што є было было, ко є посеченъ посечень, глава му се наставити не може, а кои бы Турчинъ одсадъ посекао Србина, себе є посекао, єръ на нѣму више главе неима? – То су у свакомъ селу гредомъ кодъ 'анова читали, почевши одъ Београда до Тополе. Они ће преноћит' у Тополи, но прво пошлю по мени аберъ Муселину у Крагуєвацъ: немойте сећи, ево Мехмед-ага Кошанинъ и владика, носе ферманъ одъ наши господара; ето ій довече на конакъ вама за цело, ємачно! - Но пре него самь пошао у Крагуєвацъ, изазва ме попъ Мата, (родомъ изъ Жабара) на страну и рече: што сте наумили, радите, немойте се играти главомъ, ни шалити; неслушайте вы мога фермана, што я читамъ; но трчи Гаio y Жабаре побратиму Величку и Iовану Живанићу и тражи неколико людій съ друге стране, да ме отмете кадъ се вратимъ изъ Крагуєвца: мы ћемо опетъ овде на конакъ, и убите Мехмедъ-агу Кошанина: у нѣга има 2 оке дуката! - И я самь (Гая) отрчао ону ноћь и нашао люде, па отишао одма у Крагуевацъ и свршio посао. –
У Тополи прочитаю Ферманъ врло рано, па оду у Жабаре, па у Чумиће; до подне стигну у Крагуєвацъ и Младена затеку у гвожђу. А кадъ тай Ферманъ прочитаю Кучукъ Хусейну, овай одкує Младена, кои му - Хусейну - даде шесть кеса. Кадъ є Младенъ узяо на коня и пошао, рече му Кучукъ Хусеинъ: я те пусти и ты отиде; 'айде 'айде иди, капетане; знамъ шта ће быти!
Они люди коє самь по препоруки попа Мате нашао, дођу у мракъ у Тополу, где су већъ и они съ Ферманомъ вратили се, и кажу Матеи кнезу, шта су наумили учинити, а Матія яви то Кара-Ђорђу. Онда Ђорђе рече: како ћемо мы то учинити? мораћемо, кадъ люди обуздаю, убити и Ибраима (и Османа-анџіє) мога побратима, кои ми є толико пута главу одржао; но трчи Матія у 'анъ те изазови попа Мату наполѣ и кажи Ибраиму: бежи Ибраимъ-баша, ако Бога знашъ! Овай оде, те прво изазове попа Матію наполѣ, па онда рече: бежи Ибраимъ-баша, ако Бога знашъ, и бежите Турци садъ ћете сви да изгинете! Турци се поплаше, па брже болѣ поседаю на конѣ и ону ноћь утеку у Крагуєваць. Єданъ одъ ньи побеже пешке до Чумића, па нашао ондe коня, те одяшio у Крагуєваць и вратіо сутра данъ коня. - Опетъ се уздали у нешто!

[JASON]

Почетакъ Србскогъ устания.

_{(Ово ми є 19. Августа 1846. год. у Тополи причао Риста Ђорђевићъ, но у присутству Гає Пантелића, кои му є помагао и у нечемъ истогъ Ристу обавешћавао и исправляо и найпосле оно што се догодило на Руднику и на Ягодини готово самъ казивао. Риста, староседіоцъ Тополскій, найстаріи є човекъ у Тополи: имао є у Кочину краину 1788. год. осамнаєсть година, и 12 є година заєдно орао съ Кара-Ђорђемъ, т. є. были су спрежници.)}
                                                                                                                                                                                              И. С.

Пошто ови Турци у Београдъ утекоше, Кара-Ђорђе дигне се са своимъ Тополцима: Ристомъ Ђурђевићемъ*), Андріомъ lокићемъ, Михаиломъ Манойловићемъ, Пауном Чолићемъ, Матеяшомъ Милошевићемъ, Матіомъ lовичићемъ, Лазаромъ Милосавлѣвићемъ, Димитріємъ Перићемъ и съ братомъ **) Димитріемъ Манойловићемъ са Станоємъ Главашомъ, своимъ побратимомъ, айдукомъ Стевомъ изъ Пърове (нах. Пожар.), Вуломъ Илићемъ изъ Колара, съ Весомъ Опутићемъ изъ Копляра (окр. Краг.), Никодіомъ Добрићемь изъ Овсишта и iоштъ съ другима: свега ій є было 40 друга, и сви су пристали драговольно. Изъ Тополе пошли су, те попалили 'aнове до Сибнице; и овде запалили 'анъ и побили ньи 17 Турака, а 18-тогъ пустили жива, да плаши друге Турке. Одъ Сибнице дође войшчица Србска у Рогачу кодъ Янка Катића, кои є онда быо у Београду и заваравао Турке, па измакао іоштъ за времена. Ту преноће па дођу у Тополу. Па одавде опетъ зађу по путовима палити 'анове. У то изиђе Аганлія (Даiя) съ кнезомъ Максимомъ изъ Губереваца, те стане звати народъ на миръ. Но Срби како дођоше одма се побише съ Турцима. У овомъ бою рани се Аганлія у ногу, Станоє у главу, погине Панта изъ Меценца (нах. Краг.) и Iованъ Бауровићъ изъ Барошеваца (нах. Београд.) После Дрлупе, где се овай бой догодіо, дођу око 800 Срба у Иванчицу (нах. Беогр.), па на другій конакъ у Ральиновиће (нах. Беогр.) па у Тополу. Одавде отиду у Чумиће, па у Сараново, у Младенацъ, те на Рудникъ.

*) Ристу є Кара-Ђорђе пытао: оћешъ ли и ты съ нама? - Oћy и я съ вама! - А имашъ ли џебане? - Имамъ пушку пуну и єданъ вишекъ, па ћу засести у шуму и убити Турчина, па вишека доста!
*) Вальда по матери?

[JASON]

Овде у Руднику быо є Сали-ага и дошао му у помоћь съ 300 Турака Џавићъ Алилъ-ага изъ Ужица и Плякићъ изъ Карановца са 150 Турака; но овай є измакао пре Србске войске, а Ужичани и Рудничани застали се. Срби ій обколше (у белу неделю 1804. год.) по брду и у ньи пуцаше. Ту є погинуло неколико людій съ обе стране; одъ Срба између други Марко Милосаваѣвићъ изъ Копляра (нах. Краг.) Пре войске изишао є быо Чолакъ-Алія у Чачакъ, за каву и дуванъ съ 40 Турака, а кадъ се врати, онъ огрезне у бусію и ту погине съ 10 - 12 Турака, а нашъ се ни єданъ ніє раніо. - Кадъ већъ види Алилъ-ага Џaвићъ изъ Ужица да ніє шале и да нейма кудъ, онъ изиђе и иззове Кара-ђорђа: Пo Богу братъ да си ми Ђорђе, пусти ме да идемъ у Ужице, даћу тебе 200 дуката; и онъ му се зарекне: иди слободно, я те нећу дирати и пусти га; но други претекли и убили га съ неколико Турака , а друге разтерали. Но Сали-ага, Рудничкій бикь, некако продре и утече.
Съ попалѣногъ Рудника пођу Срби одма на Ягодину. У то Кучукъ-Алія пошао є быо Руднику (брату свомъ) у помоћь, но кадъ уватіо старца Єшу у Врбици, разуме одъ нѣга, да є Рудникъ разоренъ; и онъ онда окрене у Крагуєвацъ, те дигне одавде жене и децу па претури у Ћупрію. Па привати Гушанца-Алію, те збере у Ягодину велику войску изъ свію околны касаба, пре него стигоше Срби, кои су се были на Баточини съ Арнаутима задржали. Они су овде све Арнаутске пешаке, коє є быо довео Ганићъ, побили; а коньици утекоше, пошто неки и одъ ньи заглавише. - Србска войска дође у Штиплѣ на конакъ, па борави два три дана, удари на Ягодину. Но Турци, кои су ископали были єндeкe и покрили сеномъ и иза денкова пуцали, сачекаю войску, те є побію и растераю. Овде є погинуло близу 1000 людій (нарочито у бѣгству одъ Турски коньика), између ньи Василіє Радоєвић изъ Чумића (братъ г. Милоя Радоєвића), Благоє изъ Маслошева, Петаръ Каро изъ Трешнѣвице, Арсеніє Кара-Лазићъ изъ Чумића, Ђорђе Бугаринъ изъ Загорице, Никола и Радосавъ кои су ишли напредъ пешакомъ, Манойло Стойковићъ изъ Тополе, Никодіє и Милованъ Ђурићъ изъ Страгара, Павле Живановићъ изъ Блазнаве и многи други. -
Кадъ су после Турци пошли у Београдъ, запале у Тополи Кара-Ђорђеву кућу и воденицу и кошару кодъ воденице, а изъ амбара жито све изваде и однесу. Но на Лештанима близу Врачара дочека ій Васа Чарапићъ у бусіи, те iй добро закачи.

[JASON]

Зaшто уби Кара-Ђорђе кнеза Тодосія?

Кара-Ђорђе зато є убio кнеза Тодосія (свога побратима), што є кнезъ Тодосіє (пре него є Рудникъ пао) съ Кучукъ-Аліомъ уредio послове да обали буну Кара-Ђорђеву и да умири народъ, па да онъ буде старешина, и да рая буде као што є и была: и кога ће посећ' да посеку Турци, а кога ће оставит' да оставе. - Сва она штета на Ягодини и по други мѣсти приписує се кнезу Тодосіи (єръ се на нѣга поуздао Кучукъ-Алiя и съ войскомъ пошао у вилаєтъ). Зато кадъ се о васкрсу (1804.) скупише у Остружници, узме га Кара-Ђорђе на одговоръ, и кадъ се съ ньимъ свади, кнезъ Тодосіє првый потегне пушкомъ, но Ђорђе претече и убіє га; али кнезъ Тодосіє неиздане ту, него га ioштъ жива однесу кући у Орашац, и ту умре.

[JASON]

Како се предъ узетакъ Београда скупило одъ народа 1100 волова за џебану и другій трошакъ?

Предъ узетакъ Београда дођоше Драгутинъ и Милошъ изъ Земуна на Врачаръ и Господару Ђорђу и Младену шануше: ишту Немци паре за џебану и претегли насъ за паре. Ови рекоше: шта ћемо како ћемо? порезъ на народъ ударити несмемо. А я (Гая) на то реко: я волимь дати 5 волова, но погинути! Тако и други рекоше. Да пишемо, рече Господаръ Ђорђе, кои има доста волова и комъ є могуће браћо, за народъ, да живи останемо! Онда я реко: ево я ћу писати єднога вола; после рече Петар Шунда изъ Меценца: пишемъ и я єдногъ; па Милосавъ изъ Тополе: єдногъ и iоштъ неки. Сутра опремише Алексу Дукића; учи га г. Ђорђе, како ће то уредити; но овай рече: доста си ме учio Господару, Богъ ће мене научити, и отиде по вилаєту и скупи 1100 волова и то се даде. Кадъ дођоше доцніє паре одъ некуда, Господаръ Ђорђе плати свакомъ по 50 гроша за вола. Доцніє су и свинѣ узимали, одъ свакогъ на 20 по єдно свинче за џебану. Некомь є запало 7 вепрова и више.

приложio Исидоръ Стояновићъ.
У Београду 21. Септембра 1847.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]