Српске буне

[JASON]

Нахија београдска. Јанко Катић, командант. Јанко погибе, а брат му Марко наследи војводом, Марко погибе а наследи га војводом најмлађи брат Стеван Катић. И Стеван умре а наследи га Никола сестрић војводом. Сима Марковић обор кнез београдски из Борка, кнез Аксентије из Чибутковице. Капетани окружија београдског: Мијаило Ђурић из Венчана, капетан Живан из Петке, Милован Ристић из Јасенка, Вићентије Станковић из Остружнице, Ђорђија Гузоња, командант града београдског из села Железника.

Нахија крагујевачка. Ђорђе Петровић господар и управитељ вообште војске која се находи; команданти његови дворски, писар Јанићије Ђурић, Стеван Стевановић писар; командант Петар Јокић на дворјанима његовим обштим и гарди његовој: Милован капетан јасенички, барјактар Атанаско Рајић из Страгара, Марко кнез из среза јасеничког, села Орашца, кнез Ђука Филиповић из Јагњева, над Лепеницом, капетан Димитрије Парезан из села Брзана, Илија бимбаша из Крагујевца, Милош, војвода гружански; нахије крагујевачке, капетан Милисав из села Кнића, среза гружанског, Петар Оташевић кнез из Забојнице.

Нахија смедеревска. Ђуша Вуличевић војвода из Азање. Ђуша погибе а наследи га брат Вујица Вуличевић војводом; капетан Милосав Лаповац, обор кнез Радојко из Селевца, Обрад бимбаша из Крсне, Вуле војвода смедеревски градски, Ђорђе Загла од вароши смедеревске војвода, Станоје Главаш (Стаматовић) окружија смедеревског из Глиповца. Ове описане старешине биле су под командом Вујице команданта.

Нахија грочанска. Марко Чарапић обор-кнез погибе, наследи му место брат Васо војводом, и Васо погибе а наследи му брат Танасије војводом, и Танасије погибе наследи га Васиљ син Илија војводом. Капетани његови Живко Мијаиловић из Унчара, Веса буљубаша из Калуђерице, Лазо буљубаша из Великог Села, Војин буљубаша из Пиносаве.

У срезу космајском. Кнез Вићентије из Кораћице, капетан Драгић Горуновић из Ропочева, буљубаша Лаза Ивановић из Пожаревца Малог, буљубаша Милија Чојановић из Иванче.

Београд. Војени командант вароши Милоје Љубичић, војвода Милоје погибе а наследи му место војвода Јовица, бимбаша Конда Н., буљубаша Крста; капетан Коста Кучета, капетан варошки Алекса Н.

20. октобра 1841. г.                                     Петар Јокић
у Ваљеву.                                       член суда окружија ваљевског.

[JASON]

Србска повестница. Податцы за повестницу србску времена Карађорђевогъ, извађени изъ артiя покойногъ Исидора Стояновића.

1. Бой Мишарскiй.

(Причао ми є Секула Гавриловићъ родомъ изъ Міокуса, бывшій баряктаръ у истомъ бою, на Мишару 20. Юлія 1846.)

Турцы подъ предводительствомъ Везира Босанскогъ пошли су одъ Шабца къ Београду, и дошли су неки до Ушћа, а други дошли су до Власанице; но овде су ови разбiєни одъ Янка Катића, кои є ту и погинуо на десетъ дана пре мишарскогъ боя.
Карађорђе дође затимъ изъ Шумадіє и набавляюћи путемъ войску састави до 10.000 людій. Стигао є у суботу увече, а међутимъ докъ су се єдни били съ Турцыма, други су шарамповъ начинили; и то вече седамъ є турски глава одсечено и 80 ком. марве сиротиньске одъ Турака отето. У неделю у ютру изиђу турски коньицы да траже србскій шарамповъ; онда ће Господаръ рећи: я недопуштамъ никоме да излази у неделю да се бiє, но седи ту и пій, па ако башъ навале Турцы, мы ћемо се тући, а ако ненавале, мы ћемо седити съ миромъ. Онда Цинцаръ Янко заиште: дай ми Господару, да изађемъ да ій видимъ какви су? А Господаръ одговори: иди ты, а пешакъ и коньикъ другій (было га є нешто и у шарампову) некъ стои. Цинцаръ и Мутапъ се мало затимъ после неке чарке и мале гонитбе по полю врате. У неделю ніє выше ништа было. У понедельникъ ништа. Тако и у вторникъ. У очи среде стигне писмо изъ Немачке, у комъ вели: Ђоко Петровићу држ' се. Савъ є Сремъ сазванъ одъ Турака да види, како ће васъ Турцы повезати и мимо Шабца протерати. Него войску убоицу, добру тури одъ Добраве (рѣке), зашто є турска убоица найжешћа одъ те стране, а одь Саве нема ни у трећегъ кремена; одъ Цера ни у четвртогъ кремена: него коньике у планину, а пешаке у шарамповъ; а џебане ако ти треба, у мене доста. У среду уютру ударе Турцы, найпре коньицы, и свудъ наоколо обколише шарамповъ; а Карађорђе изда заповесть, да се непуца докле годь близу недођу (тай ће данъ погинути Кулинъ). Одъ осамъ сатій па до подне траяо є бой и пало є неколико стотина Турака, а и Срба є доста погинуло и ранило се. *) У четвртакъ ништа ніє было, а у очи суботе стиже опетъ писмо изъ оне стране: Ђоко Петровићу! войску у планину, преседните, утекоше Турцы! - Овде ій потомъ дочекаю Прота Смилянићъ, и Поцерацъ Милоъ и овде є добіо Милошъ Кулинову сaблю. - Турцы су у онай главный данъ боя были шарамповъ обтекли, па єдни се бію, а други иза ньи пеку каву. Србски коняницы, докъ су се изъ шарампова пешацы тукли, стаяли су у Жабару, па после ударише крозъ шуму, те одъ Єленче  села затеку Турке и растераю. - Истый данъ боя и србски су пешацы млоги изъ шарампова искочили и Турке били гонили. Турцы повукли су се затимъ къ Сави. Што ій є могло стати у градъ, то є остало, а други надреше у планину. Са тога є и дошло оно друго писмо да ій у Китогу дочекаю. - Казую, да є ударила кумбара турска на источно-южну капію; но два момка Гружанина истурили є онако врућу наполѣ изъ шарампова. У првомъ писму было є и то: Турцы су понели и две кумбаре, него преправи мокраћу и ћебетину коньску, па држи єднако у мокраћи, те гаси. После побѣде чинѣно є одъ стране вѣрозаконе благодареніє, као што се и свакій данъ у шарампову ютреня чинила. – У среду кадъ су Турцы, ударивши съ южне стране, пошли узь брдо учинили су єдну дову, па кадъ дођоше мало ближе, учинише другу; а кадъ се iоштъ већма приближише, учинише и трећу, и светъ се уплаши, и побеже къ средини шарампова са свогъ места; но Карађорђе, потегне саблю и поврати га на своє место. Карађорђе є по шарампову идући држао штапићъ одъ страгъ, и мотрiо и храбріо люде, а за ньимъ є момакъ носіо крџалинку, на којой на єдной кити было є три литре злата. Карађорђе имао є ту райтхозле и гунь, на глави црну шубару, исподъ коє се три прста фесъ видіо, на ногама опанке, за поясомъ две пушке, о бедрима саблю дугачку и праву. -  Срби су се онда носили као и данасъ, само што су имали капе кои одъ чоє, кои одъ абе, црвене зашилясте. Млоги су Турцы попрелазили у Немачку, но и овде су ій са Мишара стигли Срби, нарочито Мутапъ и Цинцаръ Янко, кои є четиръ бега тамо погубіо. Одъ учинѣногъ ту плѣна, налази се и данасъ кодъ нѣгове фамилі  ножъ, на комъ стой име Алибегъ. (ово казує Цинцаръ Янка сынъ Любомиръ). Казивао ми є маіоръ Ђука да є на данъ Мишар. боя, было на немач. обали 4. Генерала, међу ньима и самь команд. Шемшеи. - Одъ западо-источне стране дiягонално къ южномъ углю шарампова на Мишару на 63 корака далеко налазio се Карађорђевь чадоръ, а до нѣгова недалеко Милоя Трнавца; а за ньима подальѣ стаяла є џебана.

*) Кадъ су се Турцы здраво приближили шаранпову (кои є быо утврђенъ заоштрлястимъ проштацыма) првый Карађорђе опали свою крџалинку, а за ньимъ сви, и Турцы се попадавши многи, узбію. Но затимъ су опетъ выше пута юришили, алъ су свагда одбієни были. - Казую, да є Тодоръ Драгићевићъ одъ смрти избавіо Луку, но томъ приликомъ погинуо. - Прота Павловићь казує  за Саву калпакџію, да є овай видіо, како є єдна кумбара одъ Турака пала башъ предъ Карађорђа, и овай стаяо є предъ ньомъ као проштaцъ и чекао, но она се угаси, и онъ є онда отури ногомъ, по души те рекавши. Истый Прота казує да є у време и у данъ oнoгъ великогъ боя быо на обали Саве съ немачке стране уздигнутъ єданъ дирекъ съ клиновима, на комъ є стаяо єданъ човекъ казивао свако позоріє, коє су одма рапортирали вышой власти у Бечъ.

[JASON]

2. Бой на Засавицы.

(Причао ми є у Равню 22. Юлія 1846. Живанъ Симићъ, комъ є одсечена рука на Буковицы у Босни.)

Турцы коньицы и топџіє съ 10 топа, кои су већъ отели были Лешницу, дошли су поредъ Саве и ударили на Србе, кои су ій чекали у шарампову кодъ Засавице; у петакъ уютру ту су осванули. Пешакъ веругаюћи ровомъ и закопаваюћи се приближіо се 25 коракляій до шарампова, а кодъ капіє іоштъ су ближе приступили. Раде изъ Совляка, кои є Турчина смотрiо, где пои коня у Сави, убіє га изъ шанца шишаномъ. Ватра изъ пушака и топова траяла є єднако и даню и ноћу 15 дана, и у трећій четвртакъ Турцы провaлише шарамповъ кодъ Засавице на южной страни, па онда єдни левимъ, а други деснимъ єндeкомъ идући, поврвише унутра. У среду на вече прокопали су были и Срби свой шарамповъ, па долазили у єндeкъ, те се били съ Турцыма. У петакъ, кадъ су Турцы продрли, држали су се Срби до ићиндіє, біюћи ушавше Турке изъ пушака, а оне у полю войводе: Чупићъ, Прота Ненадовићъ, Милошъ Обреновићъ, Молеръ и Сима Катићъ Прекодринацъ. Турскій єданъ топъ біюћи изъ преко Засавице, пребацы у немачку страну и одавде се запрети выше то чинити. Турцы, кадъ Срби почеше бегати, наклопе се за овима, и коньикъ и пешакъ, и гонили су ій до Митровице, па се вратише у логоръ. У шанцу ніє Срба много погинуло ал' у бѣгству, ко ніє утекао у Немачку и у аду, и ко ніє препливо Засавицу, сви су (до 3000) пали одъ Турака, или подавили се. - Войводе быле су ту у колебама. 8 топова имали су Срби и међу овыма два коньичка. Табля турска на обали савской была є одъ шарампова 160 кор. далеко. - Турцы остали су у логору неделю дана и одмарали се, онда кренуше на Шабаць. Сви србски топови пали су у плѣнъ Турцыма. У бѣгству овомъ юначки пао є Зеко булюкбаша, кои є своє голаће бeħape уставіо и рабро се држао съ Турцыма. Тукао се съ ньима иза неки фатова, а после кадъ му џебане нестало, побаца и онъ и нѣгови момцы новце у Засавицу и ударе ножевима у Турке, и пошто су заменили своє главе, попадаю готово сви. У бѣгству погинуо є и булюкбаша Ненадъ изъ Дворова, Лука изъ Табанова, Стояновъ првый булюкбаша. - Дереденлія везиръ босан. дошао є єданпутъ у войску турску и издао заповесть: гайтанъ око врата, ако за три дана неузмете шанацъ. - Издая капетана немачкогъ, да по Стоянову казиваню Срби немаю довольно џебане. - Кадъ су Милошъ Обреновићъ и Прота Ненадовићъ и Молеръ и Дринчићъ дошли у индатъ шарампову засавичкомъ, и пуцаюћи изъ топова куражили обшанчене Србе, разнесе се гласъ по войски турской, да є стиго Карађорђе, и Турцы почели су товарити и спремати се да сутра данъ беже, но уставе се, кадъ шпіони доказаше да ніє. - Џинићу Алибегу изъ Банѣлуке говорio є єданъ Турчинъ: да недођоше намъ они майстори изъ Французске, турско бы царство страдало, на Карађорђу. Будући су оне мине и ровине Французи кодъ Засавице и на другимъ местима онога лета строили. - Одъ прилике на 600 коракляій Турцы су клaдaмa загушили и прешли Засавицу (одъ меане где се иде къ Засавицы).

[JASON]

3. Бой на Салашу.

(Причао ми старый Попъ у Бадовинцына 22. Юлія 1846.)

Турцы, кои су већъ были прешли Дрину и налазили се кодъ Бадовинаца на Прудови, одвоє се до 800 одъ други, подъ Мехмед-капетаномъ и дођу у Салашъ Алиагинъ, па одавде ударе у Совлякъ те га оплѣне и изгору, па враћаюћи се крозъ Салашъ попале и нѣга и пођу у логорь. Срби су онда чували стражу између Салаша и Совляка; затимъ стигоше Катићъ, Вуица и Чупићъ съ 400 коняника и учинише юришъ и погубише преко 200 Турака одъ оны, што су плѣнъ терали. То є было узъ частный пость, четврте неделѣ. Први су Турцы были измакли; па кадъ чуше, како стражньи прођоше, несмедоше се вратити него одоше у свой логоръ. Срби наюрили су у овомъ бою Мехмед-капетана на Дрину, кои є єдва измакао. Хитiо се єданъ за ньимъ миздракомъ, но га є промашio. Одъ Срба у овому бою, само се єдно момче ранило због тога, што се сишло да скине съ Турчина чакшире и одъ овогъ є быо ранѣнъ (истый попъ прича). Чупићъ є єданпутъ уватіо єдногъ Србина изъ Босне, Матію, будући су га босански селяцы тужили, да се договара съ Турцыма. Питао га є найпре, да каже, колико има Турака? Овай одговоріо є седамдесетъ хиляда. Онъ га затимъ пусти у войску на Црной бари кодъ цркве, да види, шта ће другима казивати. Ho кадъ Матія нађе свогъ шурака изъ Богатића, Николу Ђевића, каже му: шта ћеш, ту одъ Бога нашао; да ли вы знате, колико є овамо Турака? Та да се у козій рогъ завучешъ неможешъ се сакрити. Ово кадъ дозна Чупићъ, стане га жестоко єданъ данъ бити топузомъ, тако и другій, па заповеди, те га момцы нѣгови изкомадаю. То є было мало пре Мишарскогъ боя о Троицама.

[JASON]

4. Бой на Лешницы.

(У Лешницы 23. Юлія 1846.)

Шанаць кодъ Лешнице доле у равни начиніо є Бакалъ Милосавъ друге године пошто є Шабаць узетъ; зато га є начинio, што є Босна врло овамо ударала; прелазили су Турцы преко Дрине спрама Янѣ и ту су начинили логоръ, кодъ аде Ранитоваче; првый путъ су га начинили, кадъ су Турцы наше подъ Карађорђемъ разбили на Жичкомъ Полю. Онда су одма ударили до 10.000 Турака подъ Мемедъ Капетаномъ Видаићемъ, кои є погинуо на Мишару. - Турцы су овде седили, но први су момцы изъ Мачве и Поцерине ударили на ньи и попалили, кадъ имъ є Карађорђе поручio: удрите вы отудъ, а я ћу одовудъ. - Доцніє млого после тога дао є господаръ Лука начинити овай другій шанацъ на брду. - Другій путь є ударіо Турчинъ предъ пропасть.
Иначе су се непрестано били, тако, да за неколико година ніє се у Мачви сеяло, нити се чуо петао у ньой, докъ ніє Карађорђе Турке изъ Србіє истерао.
Іованъ Црвендлакићъ, род. изъ Новогъ села, быо є 15. год. старт, кадъ є Немаць заратіо съ Турцы, а кадъ є узимао Шабацъ и Београду, онъ є везивао ньима порціуне, и памти добро кадъ є подъ Шабцемъ была немачка ћупріа; и кадъ су Немцы пролазили овуда на Соколъ.
Лешница є за єдно 5. дана узета. - Глиша Лазићь изъ Новогъ села. - Панта и Матія Милошевићи изъ Прнявора то казую.
Крозъ 7 година умрло є само 7 людій на поняви кодъ куће у два села: Новомъ селу и Прнявору, а 207 є погинуло на бою.

[JASON]

5. Покойный Попъ Вучко Поповићъ изъ Аџибеговца опояо є Карађорђа. Попъ Милосавъ изъ Раче (на Морави) быо є онда ђаконъ, и зна млого о томъ случаю. Кадъ су гађали Наума Крнара, повадіо є у оной обрани саблю и пола церића засекао.

(Све ово казивао ми є Попъ Церовач. Гаврилъ Савићъ, кои ме изъ Паланке допратіо у Церовацъ и кодъ когъ самь угошћенъ преноћio. Рече ми и то: я самь єданпутъ читао Вуицы єдно писмо овогъ садржая: Благор. г. Вуица! Разумео є Ч. Паша преко Генерала (Червенке?) да є Господаръ Ђорђе у Србію прешао, и по нашемъ мнѣнію онъ се мора задржавати у Баничини. Дакле препоручуємъ вамъ, како бы га опазили, да намъ явите.)

[JASON]

6. У Жaбару 18. Авг. 1846.

(Прича Радованъ Радошевићъ, бывшій подъ Карађорђем булюкбаша, капларъ и капетанъ после пропасти на Каменицы.)

Карађорђе родіо се у Вышевцы, где му є отаць быо на тур. кованлуку. Онде се налазила єдна велика буква, ракляста, и люди казивау: ту се родіо Карађорђе (7 ока є было у нѣму, казує повѣстникъ, да є слушао одъ матере Марице). За време детинства быо є у сиромашномъ и бедномъ станю: налазio се и готово є одрастао кодъ свои стричева - Радошевића у Жабарима у Зольиномъ полю, где су родительи нѣгови имали неколико шльива. Пре Кочине крайне дође порешчiя и заиште одъ Карађорђева отца порезъ; но овай ніє имао, а порешчія подсече му у колиби сою, рекавши: кадъ немашъ да дашъ, а ты иди одавде. Онда се они одселе у Тополу и оставе у Жабарима своє винограде.

[JASON]

7. Бой на Сѣницы.

(одъ истогъ Радована.)

Войске є србске было око 20.000, у ньой 5.000 коняника, 9 топова, међу овыма 2 кубуза. Войска дошла є прво у Ужице. Одавде пређе Аџійнъ бродъ на Моравицы, затимъ подъ Мучань, велику планину; после у Кладницу, варошицу турску, подъ єднымъ брдомъ; изъ коє Турцы, бывши прегажени, утекоше. Одавде дође войска после єдногъ сата у неко село подъ брдомъ; ту остану топови; коньикъ оде къ Сѣницы и нешто пешака, кои ће да граде кошеве за топове. Кадъ око зоре дођу по топове и войска съ ньима подъ градъ приспе, и одма стану пуцати на Сѣницу, недавши Турцыма ни тренути. Варошь се одма дигне; Турчинъ оде у градъ. Срби узму япію одъ кућа и однесу у станъ да се грею. То є было око Ђурђева дне. Првы дана обсаде, прикраду се србске топџіє и намазавши катраномъ капію градску, запале є. За ньiову обрану пристало є выше одъ сто людій. Сутра данъ Карађорђе даде имъ 10 рушпій бакшиша, а войски подели 9 окa рушпій. После 3 неделѣ обсаде, кадъ су се већъ Турцы спремили были, да беже, дође имъ у помоћь самъ пешакъ одъ 300 - 400 людій; но ови одъ Срба буду сви потучени, нашавши се у тесномъ месту. У томъ бою укопао се быо у стену єданъ Арнаутинъ Латинъ и пуцао на наше. Но кадъ стадоше одозго на нѣга каменице котрляти, онъ искочи, и Срби га увате. Онъ стане викати и крстити се, я Латинъ, я Латинъ! но Радованъ Радошевићъ (повѣстникъ) потегне кубуру, те Латина, у кожуу беломъ, убіє. - Пошто обсађени Турцы видише да се немогу одбранити, пошлю депутирце и стану се разговарати о предаи. Срби имъ допусте, да иду у Арнаутлукъ безъ оружя. Одвои се ньи половина изъ града; но ове Срби на вѣри све и мушко и женско изсеку. Онда она у граду заоставша половина несмедне на полѣ, но одржи се јошъ око 6 дана у граду, па истомъ кадъ добію од Срба таоце и пратню, изиђу и оду у Арнаутлукъ. Войска се садъ дигне на Новый Пазаръ и доспе тамо у Петровъ постъ. Младенъ стао є са својомъ войскомъ оздо кодъ Тополе узъ Рашку, Карађорђе кодъ Ђурђевы ступова са свима топовима на єдномъ брду. Пляко станіо се озго низъ Рашку. Коньикь є быо свакій кодъ свогъ господара. Са зоромъ учини се юришъ на варошь. У овомъ є Радованъ, збогъ нѣгова ясна грла наређенъ, викao: удри! удри! и тимъ начиномъ раздавао пешаку фишеке. До 8 сатій было є све у рукама србскимъ; варошь огрезне у пламенъ и Турцы утеку у градъ. Пошто су єдно 8. дана на градъ пуцали и стеснявали га, стигне изъ Србie татаринъ и яви за пропасть на Каменицы, и Карађорђе одма ону ноћь пође натрагъ преко Голіе.

[JASON]

8. У Тополи 19. Авг. 1846.

Миланъ Марковићъ, рачуноводитель при зиданю у конаку, казує да є 1808. србске войске свега было 73.000. Овай човекъ, за когъ ми є самъ Свет. Князъ говорio, да є певац быо кодъ покойногъ му отца, врло вешто удара у гусле и лепо пева, Онъ врло добро зна причати, како К. Ђ. и зашто є  убіо свогъ млађег брата Маринка, кодъ кога є  быо наместо да му води тефтере у дућану, кои є  К. Ђ. брату Маринку съ неколико стотина ока соли и съ другимъ ситницама быо поклонio, само да се овай єдaнпутъ смири и да не чини зулумъ народу. Но я нисамь могао доспети да саслушамъ и забележимъ речену повѣсть о смрти Маринковой.

[JASON]

9. Войводе Карађорђеве.

(Као што причаю Гая Пантелићъ и Раста Ђурђевић.)

 1. Лазаръ Мутапъ изъ Прельина (Конѣвића), Рудн. Окр.
 2. Милошъ Обреновићъ.
 3. Арсенiє Ломо изъ Драгоня, Рудн. Окр.
 4. Милићъ Дринчићъ изъ Шеберишћа (?), Рудн. Окр.
 5. Антоніє Плякићь изъ Каменице, Рудн. Окр. Гая га є довео Карађорђу, пошто му рече: айде држаће те како Мула Юсуфъ Узунъ Мехмеда, и онъ дође и бы срећань, поставши нѣговъ зетъ.
 6. Милошъ (Маринковићъ) изъ Опланића, Краг. Окр.
 7. Стефанъ Гаићъ изъ Орашца, Краг. Окр.
 8. Димитріє Парезанъ изъ Брзана, Краг. Окр. (погинуо на Делиграду).
 9. Стефанъ Яаковлѣвић изъ Белушћа, Ягод. Окр.
10. Кнезъ Єфта изъ Бачине, Ягод. Окр.
12. Здравко изъ Ђуниса.
13. Вићентіє изъ Кораћице, Окр. Краг.

Карађорђева деца.
1. Са'ва (уд. Плякина) 2. Сара, 3. Пола 4. Сима, 5. Стаменка, 6. Алекса, 7. Александеръ. - Мати К. Ђ. Марица умрла на 3 - 4 год. предъ пропасть и лежи у Тополскомъ гроблю съ Маркомъ своимъ сыномъ; а обешеный iой сынъ Маринко лежи исподъ Тополски винограда са іошъ двоицомъ погублѣномъ.

Гробный надпис К. Ђорђа.
Поставлѣнъ одъ Кн. Милоша.
Овди леже кости Георгія Петровича Чернаго, подавшаго Сербскому народу начатокъ ко избавленію у 1804 лѣту, бившаго потомъ верховнимъ вождемъ и господаромъ до 1813 лѣта тогоже народа, а у овому наведенъ интригами непрiятеля србски уклонися у Австрію и отъ туда послѣ єдногодишняго ареста преселися въ Россію, гдѣ съ возможною почестію отъ правителства примленъ; но неизвѣстно изъ какова узрока избѣже oть туда и въ Сербію возвратися, и овди отъ турскаго правителства усѣченіємъ глави живота лишися мѣсеца Юлія 1817 года.

[JASON]

10. Бой на Ягодини.

(Oдъ Міяила Іовановића, бывшега у Кочину краину 12 - 15 год. рођена у Ратаю у Окр. Крушев. У Ягодини 21. Августа 1846.)

Карађорђе дошао є до штиплянске воденице у великій постъ (1804) кадъ є была велика вода (Бѣлица) съ доста пешака и коньика. K.Ђорђе удари одъ Штипля, а Младенъ одь Белице. У Ягодини быо є онда Кучукъ Алія, и дошао му є у помоћь Гушанаць Алія. У воденицы близу лесковачке маале было є 20. Срба затворено и утврђено, међу ньима као глава быо є Іованъ Яковлевићъ. Турцы ій поишту на предаю, и они се предаду К. Алiи, пошто су неки одъ ньи біюћи се изгинули. Турцы су имали єданъ шанаць око амама. (За денкове незна ништа рећи). Срби су три дана ту на Туркe удaрaли. Но кадъ видише, да немогу Турцыма ништа наудити, измакну съ великомъ своiомъ штетомъ. - 125 глава Србски натакли су Турцы у Ягодини на шаранпову (неке су као кукурузе по две за перчинъ везали и вешали). Пошто є Куч. Алiя после 10 дана отишо у Београдъ, Ерліє ягодинске пошто су се били 2 - 3 дана подъ Абдагомъ, оду у Ћупрію. Срби потомъ дођу и изгору Ягодину.

[JASON]

11. Бой на Карановцу.

(одъ истогъ Міяила.)

Карађорђе доведе повелику войску (конянике и пешаке, доцнiє и 1 топъ) предъ Карановаць на Камоџоръ планину. Овде є войска боравила 3 неделѣ, до Петрова дне. У Карановцу быле су Турске поглавице: Арчиновићъ, Плякићъ, Згура. Међу Србима имало є и Турака: Балота, голый сын Асанъ Чучуковићъ и ioшъ два оџе и ньiови момцы. - Испрва ударили су Срби и били се безъ топа; па кадъ немогоше ништа свршити, Карађорђе остави войску и врати се у Тополу и узме топъ, па ту затекавши Мияила lовановића (повѣстника) съ нѣгова три момка, рече му, айде и ты са мномъ и поведи те твоє симироте, (шальиво тако ій назвавши) да ій видимъ какви су, и да се мало науче; и тако дође къ войски предъ Карановцемъ. Пошто су се били iошъ два три дана, и пошто погину Згуро у Карановцу и паде неколико и съ єдне и съ друге стране, Карађорђе науми да Карановаць на юришъ узме; но найпре поручи Турцыма: да пређете на ону страну Ибра, па небойте се, ништа вамъ неће быти, а мене да знате, ето на Петровъ данъ око ручка у Карановацъ, да нико се нашао ніе! Па упаради войску, поставивши Чарапића на десно, а Янка Катића на лево крило, среду пакъ онъ съ Милованомъ изъ Гораша съ коньицыма и топомъ заузевши; и овако пошавши нађе пусть Карановацъ и изгоре га. Садъ она два оџе стану кодъ џамiє и стану К. Ђ. молити да неупали џамію и онъ одобри, а кадъ войска србска дође до Мораве, онъ врати неколико момака и изгору џамію.

[JASON]

12. Бой на Варварину.

(Одъ Протоєрея Стояна Милићевића, родомъ изъ Сићевца у Окр. Алекс. имавшегъ у Кочину Краину 2 до 3 године кои є быо у томъ бою. У Варварину 22. Августа 1846.)
 
Турцы дођоше одъ Крушевца (пошто су се съ нашима побили на Ясики); было ій є до 60.000 пешака коняника и топџія, прегазили су Мораву где є кои доспео. То є было после Успенія 1810. године. - Срби по договору съ Руссима дошли су пре Турака у полѣ. Првый є дошао Айд. Велько са 150 коньика и станіо се на єзыку у Моравску аду; после Станоє Главашь съ 1200 пеш. и конь.; па Младенъ съ млогомъ войскомъ и съ топовима; па Пляко съ приличномъ войскомъ и съ топовима; пa Миланъ и Милошъ съ прилично войске (изъ овогъ ће поля отићи Миланъ у Влашку и то пре боя); па Милоє кнезъ Левачкій съ 3000 войске; па Єфта, кнезъ Ягодинскій съ 3000 войске; па Илія Баряктаровићъ кнезъ Параћинскій дође изъ Делиграда; па кнезъ Paжань. и Алекс. Милићъ баба Стояна Милићевића съ 1000 войске, кои се као депутирацъ вратіо онда изъ Цариграда; и између други найзадъ дође К. Ђорђе съ великомъ войскомъ, па оде, єръ га Срби изъ политике склонише да иде и да преда вр'овну команду Графу Орурку, кой є ту имао око 700 Русса са 6-7 топова, и кои є Србске поглавице корео, што му нису явили, да є толика сила у Турака, па да доведе већу войску; а Богъ зна єли могао и довести већу? - Онъ є по одлазку К. Ђорђа выше пута назвао у очи Младена крмачомъ, а нѣговъ толмачъ, єромонакъ Танасіє, окупіо є єдногъ дана и біо камџіомъ Єфту, кнеза Ягодинскогъ, говорећи му: што неизиђешъ и ты у бой за твоима, него стоишъ ту у бурделю? - Дакле є свакояко добро было К. Ђорђу, ако є радъ быо своє уваженіє да одржи. - Срби су имали свега до 20. топова. Турцы подъ везиромъ (Рушићъ пашомь?) ударише на Србе съ источно-южне стране, где су се были станили кодъ єдногъ шумарка. Србски коняницы изиђу предъ Турке и побію се съ ньіовимъ коняницыма. У овомъ су сраженію ранили се Айд.-Велько, Станоє Главашъ, Кара Стеванъ войвода Тешнићскій и многи други, а ни єданъ осимъ Стевана Кутуле, баряктара изъ Лешя непогину, а узели су 3 Турске главе и 2 баряка и узбили Турке. - Графъ Оруркъ извео є томъ приликомъ руску войску изъ шанца и устроіо карре, па кадъ се годь коньикъ србскій наступіо, онъ є Турке изъ топова затирао, и шест є турски топова замучкао, но ту 3 своя Русса изгубіо, кои су потомъ у шанцу опояни и погребени были. Бой овогъ дана траяо є одъ подне до 4 ½ сата после подне. Турцы су после мировали 5 дана, и многи отишли те палили села узъ Мораву и арали. Но 6-тый данъ обтекоше Србе одъ Србске Мораве съ источно-южне стране па до Беле цркве и коньицы и пешацы. А Срби по заповѣсти Графа Орурка неизиђоше изъ шанцева но ій одавде бише изъ топова. Коньикъ турскій юриши узъ Мораву са сѣверне стране, те нагна на шанацъ србскій. На то Графъ Opуркъ пусти своє Козаке, кои Турке узбію. А кадъ Турцы опетъ навале, онда изиђу и србски коняницы, те погнаше Турке и надбише, узевши до 12 глава, између коій єдна є особито велике бркове имала. Садъ окупи ій Руссъ, па измешавши са своима и србске топџіє, съ картачемъ велико число Турака, коньика и пѣшака побіє. Бой є овогъ дана траяо одъ ютра до 3 сата после подне. Турцы ону ноћь омркоше, па неосвануше. Срби тeли су ій гонити, но недопусти имъ Руссъ. (Овде ми наумъ паде како є Aeціюсъ, вождъ римскій, Торисмунда краля вестготскогъ одвратіо да неудара далѣ на побеђеногъ већъ Атилу на каталaунскимъ поляма!—!)

Къ бою на Варварину.
На Варварину была су два шанца, горный и дольный, у првомъ были су и Москови и наши а у другомъ само наши. К. Ђорђе быо є ту првый данъ боя, па кадъ навалише Турцы на каре русско, дође у шанацъ и рече, ко не изиђе наполѣ, я ћу му главу одсећи. Срб. пешацы покрай Мораве юришъ учине, и отераю Турке до ньиногъ шанца, и выше одъ 10 баpяка освоє. (Овай є данъ Г. Оруркъ, кадъ є срео когъ Србина у чело любіо: браво, войницы, люди! говорећи.) - Турцы су выше Маскара (онда одъ Турака попальногъ) боравили.

[JASON]

13. О бою или узетку Крушевца.

(У Крушевцу 23. Авг. 1846.)

Нисам имао, нити самь збогъ други важнiи боєва тео губити времена, да распитуємъ. Но кодъ Кнеза Лазара цркве читао самь на єдной плочи, да є Коста Симићъ, рођ. братъ Стояна и Алексе Симића, погинуо у битки на Ясики 12. Авг. 1810. год. – О комъ причао ми є спроводитель до Алексинца, Окр. Крушевачкогъ пандуръ Яковъ, да є некій Яковъ изъ Пасяка, Окр. Крушев., видећи у свогъ господара Косте лоша (уморна?) коня дао му свогъ болѣгъ, и да є овай - Коста -оданде избегао, но да є далѣ негде у Турке огрезао и погинуо. За слугу Якова, кои се и на лошемъ коню спасао, каже да є и садъ живъ, и да га лепо пазе и надгледаю ГГ. Симићи.

[JASON]

14. Описаниє ћеле-куле

(У Нишу 24. Авг. 1846. год.)

Дошавши 23. Авг. т. г. у Алексинацъ, замолимъ г. Окр. Началн. Дабића и карантинск. Г. Дра Димитрієвића, те съ пасошомъ заграничнымъ и съ два латова 24. Авг. непомешано довеземсе у Нишъ; где мало одпочинувши, извеземсе до овде описуєме на добаръ ¼ сата одъ Ниша къ Цариграду идући удалѣне ћеле-куле.
Кула є 4-уголна высока є око 15 стопа, а у страни с' пута цариградска и у противоположеной широка є или дугачка 13 стопа и 4 палца: съ друге две стране дугачка є одъ прилике 13 стопа. Има уоколо 56 рeдій глава, а у свакомъ по 17, дакле свега 952 главе. Лице куле одъ цариградска друма и овомъ противоположено одъ чивилука има у она 4 одѣленія, где стоє главе, одъ цыгаля. строєне квадрате и у овима налазе се кречомъ утврђене главе. Кула є покривена ћерамидомъ, но кровъ є садъ у рђавомъ станю. У кули, по казиваню Нишлія нема глава; но само с поля у она горня 4 одѣленія са све 4 стране. Каменица село, лежи одъ ове куле къ сѣверу, одъ прилике ¾ сата далеко, између села Матеєвца горнѣrъ и дольнѣгъ; наслонѣна є стражньомъ части, одъ Србіє, на єдно каменито брдо.
Казує некій Хаџія, Србинъ у Нишу, да є после пропасти на Каменицы Ниш. Паша давао за сваку србску главу по 25 гроша, па заповедіо (срб.) ћурчіяма, да ій одеру, те ій одеране слао, да се узидаю у кулу, а коже ньіове дао штавити и потомъ напуньне памукомъ, послао у Цариградъ. Томъ приликомъ єданъ Арнаутинъ донео є 9 глава, међу коима су быле две Турске, коє му нису урачунане но за коє су га карали. - Паша прво быо є заповѣдіо Христіянима, да побієне Србе поскидаю и завуку у яракъ па да ій загрну земльомъ; но другій є данъ заказао, да се већъ загрнута тѣлеса одгрну и извуку на полѣ, да ій разнесу и прождеру пси: и то су Христіяни съ великомъ мукомъ морали извршити.