Српске буне

[JASON]

10. Бой на Ягодини.

(Oдъ Міяила Іовановића, бывшега у Кочину краину 12 - 15 год. рођена у Ратаю у Окр. Крушев. У Ягодини 21. Августа 1846.)

Карађорђе дошао є до штиплянске воденице у великій постъ (1804) кадъ є была велика вода (Бѣлица) съ доста пешака и коньика. K.Ђорђе удари одъ Штипля, а Младенъ одь Белице. У Ягодини быо є онда Кучукъ Алія, и дошао му є у помоћь Гушанаць Алія. У воденицы близу лесковачке маале было є 20. Срба затворено и утврђено, међу ньима као глава быо є Іованъ Яковлевићъ. Турцы ій поишту на предаю, и они се предаду К. Алiи, пошто су неки одъ ньи біюћи се изгинули. Турцы су имали єданъ шанаць око амама. (За денкове незна ништа рећи). Срби су три дана ту на Туркe удaрaли. Но кадъ видише, да немогу Турцыма ништа наудити, измакну съ великомъ своiомъ штетомъ. - 125 глава Србски натакли су Турцы у Ягодини на шаранпову (неке су као кукурузе по две за перчинъ везали и вешали). Пошто є Куч. Алiя после 10 дана отишо у Београдъ, Ерліє ягодинске пошто су се били 2 - 3 дана подъ Абдагомъ, оду у Ћупрію. Срби потомъ дођу и изгору Ягодину.

[JASON]

11. Бой на Карановцу.

(одъ истогъ Міяила.)

Карађорђе доведе повелику войску (конянике и пешаке, доцнiє и 1 топъ) предъ Карановаць на Камоџоръ планину. Овде є войска боравила 3 неделѣ, до Петрова дне. У Карановцу быле су Турске поглавице: Арчиновићъ, Плякићъ, Згура. Међу Србима имало є и Турака: Балота, голый сын Асанъ Чучуковићъ и ioшъ два оџе и ньiови момцы. - Испрва ударили су Срби и били се безъ топа; па кадъ немогоше ништа свршити, Карађорђе остави войску и врати се у Тополу и узме топъ, па ту затекавши Мияила lовановића (повѣстника) съ нѣгова три момка, рече му, айде и ты са мномъ и поведи те твоє симироте, (шальиво тако ій назвавши) да ій видимъ какви су, и да се мало науче; и тако дође къ войски предъ Карановцемъ. Пошто су се били iошъ два три дана, и пошто погину Згуро у Карановцу и паде неколико и съ єдне и съ друге стране, Карађорђе науми да Карановаць на юришъ узме; но найпре поручи Турцыма: да пређете на ону страну Ибра, па небойте се, ништа вамъ неће быти, а мене да знате, ето на Петровъ данъ око ручка у Карановацъ, да нико се нашао ніе! Па упаради войску, поставивши Чарапића на десно, а Янка Катића на лево крило, среду пакъ онъ съ Милованомъ изъ Гораша съ коньицыма и топомъ заузевши; и овако пошавши нађе пусть Карановацъ и изгоре га. Садъ она два оџе стану кодъ џамiє и стану К. Ђ. молити да неупали џамію и онъ одобри, а кадъ войска србска дође до Мораве, онъ врати неколико момака и изгору џамію.

[JASON]

12. Бой на Варварину.

(Одъ Протоєрея Стояна Милићевића, родомъ изъ Сићевца у Окр. Алекс. имавшегъ у Кочину Краину 2 до 3 године кои є быо у томъ бою. У Варварину 22. Августа 1846.)
 
Турцы дођоше одъ Крушевца (пошто су се съ нашима побили на Ясики); было ій є до 60.000 пешака коняника и топџія, прегазили су Мораву где є кои доспео. То є было после Успенія 1810. године. - Срби по договору съ Руссима дошли су пре Турака у полѣ. Првый є дошао Айд. Велько са 150 коньика и станіо се на єзыку у Моравску аду; после Станоє Главашь съ 1200 пеш. и конь.; па Младенъ съ млогомъ войскомъ и съ топовима; па Пляко съ приличномъ войскомъ и съ топовима; пa Миланъ и Милошъ съ прилично войске (изъ овогъ ће поля отићи Миланъ у Влашку и то пре боя); па Милоє кнезъ Левачкій съ 3000 войске; па Єфта, кнезъ Ягодинскій съ 3000 войске; па Илія Баряктаровићъ кнезъ Параћинскій дође изъ Делиграда; па кнезъ Paжань. и Алекс. Милићъ баба Стояна Милићевића съ 1000 войске, кои се као депутирацъ вратіо онда изъ Цариграда; и између други найзадъ дође К. Ђорђе съ великомъ войскомъ, па оде, єръ га Срби изъ политике склонише да иде и да преда вр'овну команду Графу Орурку, кой є ту имао око 700 Русса са 6-7 топова, и кои є Србске поглавице корео, што му нису явили, да є толика сила у Турака, па да доведе већу войску; а Богъ зна єли могао и довести већу? - Онъ є по одлазку К. Ђорђа выше пута назвао у очи Младена крмачомъ, а нѣговъ толмачъ, єромонакъ Танасіє, окупіо є єдногъ дана и біо камџіомъ Єфту, кнеза Ягодинскогъ, говорећи му: што неизиђешъ и ты у бой за твоима, него стоишъ ту у бурделю? - Дакле є свакояко добро было К. Ђорђу, ако є радъ быо своє уваженіє да одржи. - Срби су имали свега до 20. топова. Турцы подъ везиромъ (Рушићъ пашомь?) ударише на Србе съ источно-южне стране, где су се были станили кодъ єдногъ шумарка. Србски коняницы изиђу предъ Турке и побію се съ ньіовимъ коняницыма. У овомъ су сраженію ранили се Айд.-Велько, Станоє Главашъ, Кара Стеванъ войвода Тешнићскій и многи други, а ни єданъ осимъ Стевана Кутуле, баряктара изъ Лешя непогину, а узели су 3 Турске главе и 2 баряка и узбили Турке. - Графъ Оруркъ извео є томъ приликомъ руску войску изъ шанца и устроіо карре, па кадъ се годь коньикъ србскій наступіо, онъ є Турке изъ топова затирао, и шест є турски топова замучкао, но ту 3 своя Русса изгубіо, кои су потомъ у шанцу опояни и погребени были. Бой овогъ дана траяо є одъ подне до 4 ½ сата после подне. Турцы су после мировали 5 дана, и многи отишли те палили села узъ Мораву и арали. Но 6-тый данъ обтекоше Србе одъ Србске Мораве съ источно-южне стране па до Беле цркве и коньицы и пешацы. А Срби по заповѣсти Графа Орурка неизиђоше изъ шанцева но ій одавде бише изъ топова. Коньикъ турскій юриши узъ Мораву са сѣверне стране, те нагна на шанацъ србскій. На то Графъ Opуркъ пусти своє Козаке, кои Турке узбію. А кадъ Турцы опетъ навале, онда изиђу и србски коняницы, те погнаше Турке и надбише, узевши до 12 глава, између коій єдна є особито велике бркове имала. Садъ окупи ій Руссъ, па измешавши са своима и србске топџіє, съ картачемъ велико число Турака, коньика и пѣшака побіє. Бой є овогъ дана траяо одъ ютра до 3 сата после подне. Турцы ону ноћь омркоше, па неосвануше. Срби тeли су ій гонити, но недопусти имъ Руссъ. (Овде ми наумъ паде како є Aeціюсъ, вождъ римскій, Торисмунда краля вестготскогъ одвратіо да неудара далѣ на побеђеногъ већъ Атилу на каталaунскимъ поляма!—!)

Къ бою на Варварину.
На Варварину была су два шанца, горный и дольный, у првомъ были су и Москови и наши а у другомъ само наши. К. Ђорђе быо є ту првый данъ боя, па кадъ навалише Турцы на каре русско, дође у шанацъ и рече, ко не изиђе наполѣ, я ћу му главу одсећи. Срб. пешацы покрай Мораве юришъ учине, и отераю Турке до ньиногъ шанца, и выше одъ 10 баpяка освоє. (Овай є данъ Г. Оруркъ, кадъ є срео когъ Србина у чело любіо: браво, войницы, люди! говорећи.) - Турцы су выше Маскара (онда одъ Турака попальногъ) боравили.

[JASON]

13. О бою или узетку Крушевца.

(У Крушевцу 23. Авг. 1846.)

Нисам имао, нити самь збогъ други важнiи боєва тео губити времена, да распитуємъ. Но кодъ Кнеза Лазара цркве читао самь на єдной плочи, да є Коста Симићъ, рођ. братъ Стояна и Алексе Симића, погинуо у битки на Ясики 12. Авг. 1810. год. – О комъ причао ми є спроводитель до Алексинца, Окр. Крушевачкогъ пандуръ Яковъ, да є некій Яковъ изъ Пасяка, Окр. Крушев., видећи у свогъ господара Косте лоша (уморна?) коня дао му свогъ болѣгъ, и да є овай - Коста -оданде избегао, но да є далѣ негде у Турке огрезао и погинуо. За слугу Якова, кои се и на лошемъ коню спасао, каже да є и садъ живъ, и да га лепо пазе и надгледаю ГГ. Симићи.

[JASON]

14. Описаниє ћеле-куле

(У Нишу 24. Авг. 1846. год.)

Дошавши 23. Авг. т. г. у Алексинацъ, замолимъ г. Окр. Началн. Дабића и карантинск. Г. Дра Димитрієвића, те съ пасошомъ заграничнымъ и съ два латова 24. Авг. непомешано довеземсе у Нишъ; где мало одпочинувши, извеземсе до овде описуєме на добаръ ¼ сата одъ Ниша къ Цариграду идући удалѣне ћеле-куле.
Кула є 4-уголна высока є око 15 стопа, а у страни с' пута цариградска и у противоположеной широка є или дугачка 13 стопа и 4 палца: съ друге две стране дугачка є одъ прилике 13 стопа. Има уоколо 56 рeдій глава, а у свакомъ по 17, дакле свега 952 главе. Лице куле одъ цариградска друма и овомъ противоположено одъ чивилука има у она 4 одѣленія, где стоє главе, одъ цыгаля. строєне квадрате и у овима налазе се кречомъ утврђене главе. Кула є покривена ћерамидомъ, но кровъ є садъ у рђавомъ станю. У кули, по казиваню Нишлія нема глава; но само с поля у она горня 4 одѣленія са све 4 стране. Каменица село, лежи одъ ове куле къ сѣверу, одъ прилике ¾ сата далеко, између села Матеєвца горнѣrъ и дольнѣгъ; наслонѣна є стражньомъ части, одъ Србіє, на єдно каменито брдо.
Казує некій Хаџія, Србинъ у Нишу, да є после пропасти на Каменицы Ниш. Паша давао за сваку србску главу по 25 гроша, па заповедіо (срб.) ћурчіяма, да ій одеру, те ій одеране слао, да се узидаю у кулу, а коже ньіове дао штавити и потомъ напуньне памукомъ, послао у Цариградъ. Томъ приликомъ єданъ Арнаутинъ донео є 9 глава, међу коима су быле две Турске, коє му нису урачунане но за коє су га карали. - Паша прво быо є заповѣдіо Христіянима, да побієне Србе поскидаю и завуку у яракъ па да ій загрну земльомъ; но другій є данъ заказао, да се већъ загрнута тѣлеса одгрну и извуку на полѣ, да ій разнесу и прождеру пси: и то су Христіяни съ великомъ мукомъ морали извршити.

[JASON]

15. О бою на Каменицы.

(На Делиграду 25. Августа 1846.)

Илія Ћоса прича: (рођенъ у Делиграду; у Кочиномъ рату 15 - 16 год. казує, кадъ су Немцы градили миръ съ Турцыма, да є у неделю викао телалъ, да иде ко оће у Земунъ, а ко оће, некъ остане. Ћупрія између Земуна и Београда поквари се у вторникъ, а у среду око ићиндіє улѣзе Турчинъ у Београдъ. - Одъ нѣга є  вели К. Ђ. быо 10 - 12 година старіи. Каже, да є К. Ђ. носіо црну одъ ягнѣта капу, коя є на вр'у имала нешто црвене чоє.)
До Каменице нисмо срели никакве Турке. На два дана пре Ђурђева дне стиглисмо тамо, а четвртый данъ по Св. Троицы пропадосмо. 1-вый шанацъ начинисмо на Чагару съ ове стране Нишаве, у комъ су Срби изгинули. У овомъ є быо поглаваръ войвода ресавскій, Стеванъ Синђелићъ, родомъ изъ Грабовца у Ресави. Съ ньимъ се налазio Ђорђе Крагићъ, родомъ изъ Корица, Окр. Алексиначкогъ; бинбаша Пеша изъ Бобовишта Окр. Алексиначкогъ; Цветко Поповићъ изъ горньи Матеєваца, наiє Нишевачке. На Чагару, ко ће да гради шанацъ? инатили су се 3 дана. 2-гій шанацъ быо є у горньи Матєевцы где є каменита кула; у овому се налазiо  Петарь Добрняцъ съ Велькомъ. 3-ћій шанаць быо є выше Матеєвца, одонудъ Каменице; у овомъ є заповедао войвода параћинскій, Илія Барактаровићъ, родомъ изъ Извора Окр. Ћуприскогъ, кои се зато поставio овде, да неда Турцыма улазити међу Србе. 4-тый шанацъ быо є у Каменицы, у комъ се налазио главный комендантъ целе ове србске силе, съ наiйскимъ четама, съ коморомъ и џебаномъ. 5-тый шанацъ быо є изнад, Каменице, выше цркве, у комъ се налазио войвода млавскій Пауль, родомъ изъ Мельнице, Окр. Пожаревачкогъ († одъ френге кодъ Дубравице близу Београда). 6-тый шанацъ быо є у долньи Матеєвцы, у комъ су се наместили Милоєви бећари.- Айдукъ Велько боравіо є са свои 100 коньика у горньи Матеєвцы, да се тамо нађе, где бы нужно было. - Командантъ Милоє хотео є одма, како су дошли, да удари на Нишъ; єръ у нѣму нiє имало войске, а шанцеви были су забаталѣни и стра' оживіо, но недаде му Петаръ Добрняцъ, говорећи: Турцы имаю млого топова, па ће намъ досадити. (А найболѣ бы было да су се утврдили у нишевачка брда и затворили путове турской сили, коя є потомъ дошла у помоћь Нишу.) Турцы су одма после два три дана почели ударати на Србе; но ови су ій свагда одбили и растерали, па ишли по наiи нишевачкой те плячкали и плѣнъ у войску дотеривали.
После 7 - 8 дана отиде Велько са своима у Гургусоваць, єръ су тамо были Турцы (ради заръ да га одвоє одъ главне силе) ударили. Велько се вратіо на Каменицу, па опетъ отишао у Гургусоваць. И у овай паръ на два на три дана доцніє отиде за ньимъ и Добрняцъ са својомъ войскомъ (као Вельку у помоћь). И тако кодъ Срба остане врло мало коньика; а Турцы су се међу тымь єднако купили и мложили. После одлазка Петрова на два дана ударе они и пешакъ и коньикъ и топъ на првый србск. шанацъ на Чагару; но Срби се у томъ шанцу одбранише. У среду по Св. Троицы упарадише се коньицы турски, прво бели, па за ньима зелени, за овимъ алатасти, па доратасти, па найпосле црни, а предъ првый редъ истераше 2 топа коньичка; па кадъ дову свршише, они избацыше два топа те полако приближише се къ шанцу чагарскомъ. Одавде, изъ шанца, оспесе єданъ плотунъ па се претрже, а Турчинъ онда преко шанца, кои є быо безъ коля и врльика; што ніє имало горе на близу, па стадоше севати сабляма и сећи. Срби држали су се юначки, секли су ножевима и тукли кундацыма Турке одъ ютра до ићиндiє и попадаю готово сви; ньи троица, четворица излѣгоше сасвимъ ранѣни: Ћукъ Милошъ изъ Ћићевца, Окр. Алекс. быо є на 7 места ранѣнъ; Дача изъ Дреновца, Окр. Алексинач. добіо є 12. рана и све лежао на трбуу. Єдномъ изъ Ресаве, кои се онако ранѣнъ, пошто є изишао изъ шанца, на свомъ ятагану поштапао, была є полутина стражня одъ главе пресечена и заносила се натрагъ, па му є привеза и састави Стеванъ Кара изъ Левча и доведе га iоште жива до Делиграда. - Други Срби у осталимъ шанцевима, кадъ видише, како прође онай шанаць, и како Турцы секу Србе, поплаше се, па нико одъ войвода незмеде да съ войскомъ у помоћь притрчи кнезу Стевану, но стадоше измицати и бежати. Пауль бio є испрва на Турке неколико топова, но кадъ се ови са Србима измешаше, морао є престати. - Милоє, за когъ се говорило, да є приміо одъ Турака пуну лубеницу дуката, те недао помоћи Стеванову шанцу, изведе свою войску, и съ другимъ войводама дође у Делиградъ. - Срба є тай данъ коє у ономъ шанцу, коє у бѣгству пало до 4000. - За кнеза Стевана, да є спаліо џебану, незнамъ. - После месецъ дана дођу Турцы на Делигралъ и узму га, єръ га Срби оставише.

Къ бою на Каменицы.
(Одъ Милована Павловића Кукића, Члена суда Окр. Пож.)
Г. Кукићъ непризнає, да Петаръ и Велько нису тели ударити на Нишъ; но каже, да су башъ навальивали докъ се небы Турцы болѣ утврдили и умножили: па други недадоше. Каже да є испрва у ономъ шанцу на Чагару было войске измешане одъ сваке наиє, па да є єдномъ дошао Стев. Синђелићъ къ Милою, код когъ су се све старѣшине скупиле, и рекао: побратиме Петре! онай шанацъ или да га чувашъ или да га чувамъ: нећу выше онаке мешавине да држимъ. Петаръ му на то одговори: шта побратиме Стеване? ніє ли болѣ да г. сви чувамо, него и да га єданъ држи. Онда Стеванъ рече: нећу я тако, но и прочи. 'Е добро побрат. Стеване! Миловане! (повѣстнику, свомъ булюкбаши) да идешъ и да изведешъ све моє наполѣ', и онъ отиде и изведе. Садъ Стеванъ све своє уведе унутра, но неможе да шанацъ подпуни, те уђе у нѣга и сва алексин. и ражаньска войска и тако се подпуни. Овда рече Стеванъ: єб ... му оца, кои рекне да є Нишъ нѣговъ; мой ће Нишъ быти. А Петаръ му одговори: да ти є просто брате; дай да га добіємо, па нека є твой! - казує да є овай шанацъ быо оправлѣнъ врльикама и колцыма колико годь треба, и имао 3 топа, а коньика ниєдногъ. Кадъ оно пешакъ удари одъ дол. Матеєвца право на шанацъ, искочила є войска изъ Стеванова шанца и съ великомъ штетомъ турскомъ разбила га. – И он - Кукићъ - неможе рећи, да є Милоє издао, него є рабріо своє люде и полако довео ій до Делиграда; а да є Велько отишао и за ньимъ после Добрняцъ, то є истина.

Примѣчанє за пропастъ на Каменицы.
Г. Єфремь Ненадовић, членъ Совѣта увѣрава да є у Яшу Петар Добриняцъ нѣму и јошъ некима онде нашавшима се Србима на смрти овако говоріо: браћо! я се дотле немогу мои мука опростити, (имао є неку гадну болесть) докъ вамь годь неодкріємъ єдну мою до садъ притаєну кривицу; я самь издао на Каменицы. Свадивши се съ Милоємъ Трнавцемъ наговорio cамь Велька да иде у Гургусовацъ, па самь затимъ и я отишао за нѣимъ а Турцыма поручiо да ударе. Но опростите! и кадъ га ови опростише, онъ се мало затимъ преставіо.

[JASON]

16. Боєви на Делиграду.

Капетанъ Жикићъ, родомъ Рекалія после мишарскогъ боя, кадь оно Карађорђе стиже съ Мишара и уплаши Турке, поставio є основъ Делиграду. Првый путь є онъ быo малый, плотомъ обколѣнъ. Но после за Каменичке предає, дође Карађорђе и уреди га и утврди болѣ. Овда є подигао Тополякъ, (шанаць съ оне стране Мораве - ?) быо є єндекь одъ Делиграда до Тополяка. Ни Тополякъ нису могли Турцы да добію. Одъ Тополяка ¼ сата на подножію горнѣгъ Любена быо є іошь єданъ шанацъ; ни овай ніє могао Турчинъ - Гушанацъ? – отети. 4-тый Паулѣвъ шанаць на ябуковачкомъ месту преко београдскогъ друма одъ Делиграда; овай нису могли узети Турцы; и овай є онда начинѣнъ, кадъ К. Ђ. оградіо Делиградъ. Зато су начинили овай шанацъ, што су Турцы после Каменице низъ ону косу што є у дреновачкомъ потоку были начинили 7 шанаца и yтврдивши тако назв. делый топъ млого досађивали Делиграду. Тополякъ є начинѣнъ готово онда кадъ и Делиградъ (првый путь?), да неиду Турцы у Крушевацъ; тако и онай шанацъ на Любешту. - Делиградъ се после Карађорђева бѣгства држао готово iошъ 6 неделя. За Вуицу незна повѣстникъ, да є онда ту быо, него за Илію Барактаровића, Янка, Пауля и Цинцара. Оставлѣнъ є Делиградъ после Крстова дне. (око Св. Томе.) Првый путь дођоше Турцы на вел. Петакъ; онда є ту быо поглаваръ Жикићъ съ 60 момака. Отишли шпіони одавде и казали Турцыма, хайдете садъ є време, єръ сви желе быти кодъ куће за Васкрсъ. Турцы дођоше и ударише на (онда) велику капію; но наши се одржаше и убише турскогъ барактара и булюкбашу; оногъ уби Крстикаша. Турцы одоше натрагъ. Садъ Жикићъ изиђе на бедемъ и стане слободити войску: небойте се утекоше Турцы; но єданъ га Турчинъ угледа и удари у прси и умре на Васкрсъ (иско вели Ст. Симићъ, млека па му недадоше збогъ поста -) у Манастиру Св. Романа, где є и саранѣнъ. - Другій путь ударише Турцы 1809. кадъ га узеше, а трећій путъ прођоше поредъ нѣга и одоше у вилаєтъ те дођоше до Ђупріє; но кадъ се вратише, дочекаю ій Срби коє изъ Делигpaдa коє одъ други страна, на потоку Липовцу и Дреновцу у наіи Алексин. и отму 80 робля и 300…
На Липовцу є ту бегъ крушевачкій Френчевићъ убієнъ и запльнили му сaблю, кою є после пропасти тражіо нѣговъ братъ и убіо два човека за то, ал' ненашао саблю. 4-тый путь ударише Турцы последнѣ године; дошли око Петрова дне и добили га после Крстова дне (око Св. Томе).

У Ћупрiи 26. Авг. 1846.
(Одъ Кара Павла Симоновића, члена Суда Окруж. ћупр. у Коч. Краину стара 3 - 4. год.)
Къ описанію Делиграда.*)
Делиградъ прво є быо ограђенъ палисатима и обколѣнъ шанцомъ; а после исплетенъ є быо плотъ съ две стране, а у нѣму земля, па начинили бркляче, а у  єндеку тако исто, одъ друма пакъ и одъ Тополяка ископане су яме, па у свакой по єдань шилякъ; ове яме быле су врло на близу.
(На Тополницы где є каменита ћупрія, стао К. Ђ. 1810 - 11-те године дубке и казао войски: видишь, коєкуде, овде ће быти граница Србска и Турска.) - На Мозгову (тако названомъ) спрамъ села Дреновца, преко пута одъ Делиграда, одъ друма къ Баньи идући, 1813. єдну ноћь у очи неделѣ зградили су Срби шанацъ; у нѣму є быо Новачићъ войв. род. изъ Горачића изъ Драгачева; Курсула Іованъ изъ Цветака, Рудн. Окр. Димитріє Парезанъ, капетанъ Крагуєв. Окр. род. изъ Брзана; Цинцаръ Янко, кои є утекао безъ єменія, Петаръ войвода Paжаньскій, род. изъ Корица - овай є бежао къ Делиграду и томъ приликомъ погинуо, као што су и други изгинули. Курсула изнео є 15 рана, и кадъ га упытао Плякићъ, шта жали, одговоріо є: ништа ми друго жао ніє, но старе майке, и што ми се недеси Стрина (конь) да се пасяка насечемъ; а хатова самы се наяшio и т. д.

*) На Серезлиномъ брду, идући одъ Делигpaдa къ Ражню быо є кнеза Ђуке изъ Ягньила, Краг. Окр. шанацъ, на обрану Д. града.

[JASON]

17. Бой на Ясики.

Серезбегъ (Смаилъ или Рушићъ? Паша у Македоніи) прошао є на Суповаць па ударіо преко Шилѣгавца у Крушевацъ, одкудъ народъ избѣже а млоги падоше (70 глава нађоше Срби кадъ се Турцы врнуше на Янкову Клисуру у єдной рупи, све одрте, само єдань попъ старъ неодртъ). Єдни одъ Турака пређоше Мораву съ горнѣ стране Ясике, а други съ долнѣ; а србска войска (и руска подъ Граф. Оруркомъ) чека и долази, начини шанацъ и метну два топа. То є было 1810. у Августу. К. Ђорђе рече Милутину: камо Велько, потецы горе на топове, оће Турцы отети топове. У то се Турцы показаше. Велько є кидисао съ коньицыма (помешанимъ съ козацыма) на конянике турске; Турцы, пошто паде графа Орурка сестрићъ, Сима Кнежевићъ изъ Драгачева, изъ села Властелице, одоше у Крушевацъ. - После боя овогъ ударише Турцы на Трстеникъ, па наиђу на збегъ србскій у Белой води (лежи выше Ясике на 1 ¼ сата), и овде є морао Симића брать погинути. - У ономъ шанцу на Ясики быо є крушевач. войвода Андрія Илићь, родомъ изъ Шльивовца у истомъ Окружіно. Графъ Оруркъ, комь є 7 солдатій у бою пало, а 2 у робство, заиште одъ К. Ђорђа болѣ место, угодніє за бой, и одреди се Варваринъ.

[JASON]

18. Бой на Иванковцу.

(Од Iована Станишића рођ. у месту, бывша у време боя 1805. око 26. год. стара. У Иванковцу 26. Августа 1846.)

Войска Афисъ паше, (комъ су Миленко и Петарь Добриняцъ говорили да иде у Београдъ ономъ страномъ Мораве, и да му спремаю конаке, а мыслили да га у путу дочекаю изъ бусія, а войска изъ Иванковца да му удари съ леђа) удари изь Ћупріє къ Иванковцу, єрбо є паша видіо шта му Срби спремаю па рекао: я оћу да идемь полѣмъ до Београда. Но Миленко и Петаръ рекли му мы недамо, но дођи у Иванковацъ, да се біємо. Срби су были у Иванковцу оградили 4 шанца: єданъ великій око целогъ села а 3 на брду. Онай великій быо є утврђенъ прошћемъ и брклячама, а они други само су были покривени ћерамидама. Турцы дођоше на Госпоинске покладе. - Млоги ньiови коньицы ударише одъ Кралѣва поля одъ источно-южне стране; а одъ наши на чарку изиђоше нѣи 6-тopица чакъ у Кралѣво полѣ предъ ньи; тако и одъ ньине стране, и тераше се по полю. У то приближи се Тур. коньикъ, учини дову и юриши на великій шанацъ. Но изиђоше Србски пешацы предъ ньи у яракъ и бацыше єданъ плотунъ, па уђоше у шарамповъ. Топова нiє было ни у єдномъ шанцу, но ни у Турака. Турчинъ се быо зарекао 3-ћій данъ да напои коня на Дунаву. Затимъ су Срби изъ шарампова пуцали. Турски коньицы затимъ измaкoше се у брдо къ истоку на єданъ пушкометъ. На то Тур. пешакъ стиже на малый шанацъ на брду одъ запада и тукао се са Србима одъ ютра до вечера, па прескочи у шанацъ те се клао и кiячки біо са Србима, и онай шанацъ но съ великомъ своiомъ штетомъ освоіо. Срби одъ кoiй є до 40 пало, утекоше у великій шанаць. Кара Стеванъ изъ Прова, окр. Пожарев. бывшій у ономъ шанцу изнео є 7 рана убивши безъ броя Турке - посече томъ приликомъ и Турчина и 'ата. - Кадъ дође у великій шанацъ, заиште онако ранѣнъ: дай те ми 'ата да идемъ, да имъ се осветимъ, но недаде му нѣговъ Господаръ Миленко. Оно вече іошъ дође у помоћь Младенъ, а уютру Сима изъ Борка, а на 2 сата после стиже и К. Ђорђе. Турцы нису смели више ударати но одоше Параћину. А К. Ђорђе, кадъ они преноћише, дође тамо другій данъ. И Турцы одма стану бежати, а овай изъ топова yдри прво у конаке, па после у полю у шаторе, и тако Турцы съ великомъ штетомъ оду натрагъ, до 5000 свои изгубивши. Мртваце Срби укопаше, а Турске, кои нису однешени, оставиште, пошто имъ главе око шарампова подигоше и нaтaкoше.
Изъ она два мала на брду съ леве стране одъ означеногъ лежећа шанца Срби су, намамивши Турке, измакли, коє у означеный, кoє у великій око села, у комъ се налазило много шльива, кoє cy браниле и закланяле тако, да є само єданъ човекъ (некій Аврамъ Арнаутинъ кодъ Добриныца, дошлякъ изъ Влашке, но Србинъ) у великомъ шанцу погинуо. - Срби су имали єдну прангію, којомъ су плашили Турке, но и ова се распала, кадъ є єдномъ препунише.

Къ Бою Иванковачкомъ.
(Одъ Милована Павловића, Кукића.)
У Иванковачкомъ великомъ шанцу Греяичу Іовану родомъ изъ Брзова, Морав. среза, Пожар. Окружія, разбили су Турцы съ брда вилицу са зубима па се излечio. Афисъ паша быо є онда у Параћину и давао бакшише татарима докъ су ови добре гласе доносили. - Толико є мртвы Турака было коє онде, коє по друмовима, да Кнезъ Параћинскій Милосавъ Обрадовићъ ніє могао довольно кола настачити да ій потрпаю. - Младенъ пушкарао се неко време са Срб. войскомъ мыслећи да є Турска, кадъ є допао у помоћь. По добошу су се познали.

[JASON]

Къ Бою Иванковачкомъ.
(Одъ Милована Павловића, Кукића.)

Илію Баряктаровића марв. трговца у Извору, позвао є К. Ђорђе да се подигне съ людима и да удари съ ньимъ заєдно на Параћинску. - Милошъ бећарь, момакъ Милановъ дошлякъ изъ Влашке рѣшio є бой између коньика на Параћану, посекавици єдногъ турскогъ хатлію. - Кадъ є Афись паша стао къ Нишу узмицати: повикао є на нѣга К. Ђорђе: ай Афисъ - псето! срамота є море вртати бритвице и капице; но подай твојой войски море, подай.