Српске буне

[JASON]

У рат и на войску є морао ићи и ишао є сваки Србин, кои є могао пушку носити. Кад опасност коя прође, одпуштани су кућама од двоице и од троице єдан, да домаће послове уређує. Ако є у кући коiой био самац, онда є овай са другим самцем на измѣну сваке неделѣ у стан и войску долазио. Плату нит є кои Србин искао нити є примао. Сваки є своє оружиє носио; сваки є о свом руву и круву воєвао и ранио се. Куће войника слале су своим ратницима раану нуждну онамо, гдѣ се они кад налазе. Войска сва била є под главном заповѣди Карађорђа, кои се є послѣ називао Верховни Вожд Србски. Он є заповѣди раздавао войводама. Међутим войводе нису на нѣгове заповѣди изчекивале него само онда, кад є опасност већа, кад є више войвода заєдно и кад є подпуно споразумѣниє нуждно. Иначе су они сами, како су знали и кад су хтѣли, ударали овдѣ или ондѣ. Войводе су имале своє булюкбаше, кои су чете кнежина предводиле. Имали су они и своє момке и ови су момци били єдини коняници редовни у србской войсци. Сваки є войвода своє момке издржавао, плаћао и ранио. Плата им є била оно, што од неприятеля задобию.
Само на єдине цркве могли су Срби у ово време мало обазрети се. Ове су биле яко умалѣне и рѣтке. Неколике су они, овдѣ и ондѣ подигли, да имаю гдѣ Богу се молити.
При оваковом строю државном и ратном, у каквом су Срби ове прве двѣ године рада свога били и с каквим су и у трећу годину ушли, заиста ће се многоме, особито странцу, чудно учинити, како су Срби могли обстати камоли онакве одпоре неприятель има своима давати. Али и єст чудно. Могло би се рећи, да су они уобште без свакога реда у обштим пословима живили. При свему томе видили смо ньиове сяйне одпоре, коє су неприятельима ньиовим дали. Али су то били први часови послѣ робства, први часови слободе, часови, у коима су непрестано стрепили, да их душмани ньиови непрoгутаю. Одтуда, без строя, она слога у поглаварима и у народу у рату против неприятеля.
Такав начин живота неможе никад бити ємац за постояни дужи ред, мир и слогу. И ондѣ, гдѣ су закони сваком дужности и права опредѣлили и гдѣ се наоди власт моћна, коя пази да се закони испуняваю, опет се често догађа, да се мир поремети и несрећа обштем благу нанесе. Мисао Филиповића, да се сенат постави, кои ће законе такове у договору, са народном скупштином давати, била є заиста мудра и народу србском већ у оно време нуждна. Сенат би, силом закона, предупредио сваку злу намѣру поєдиног властника. Што є найглавниє, власт ньи свию била би усредоточена на єдно мѣсто и одавдѣ би се опет на ньи простирала. Имати више поглавара у земльи, коя є юче у лютом робству цвилила, онако независне и своiой ћуди оставлѣне, као што су били поглавари србски, заиста є било опасно. Опасниє є било с тим више, што є єдан, и ако од ньи iошт непризнат, био од свию ньи ячіи и претежніи, и што є овай наумио присвоити себи коначну, главну власт над цѣлим народом, а ньи, кои се с ньим споређую, себи подчинити.

[JASON]

Ова найрђавия околност била є у србском народу управ од првог устанка па є ушла већ и у трећу годину. Карађорђе, као што смо видили, ниє хтѣо да зна за сенат и нѣгове уредбе. Он є хтѣо бити главни и неограничени господар. Послѣ нѣга био є найячи у снаги и гласу а нѣгов найвећи противник Яков Ненадовић. Карађорђе є морао поред себе трпити Катића и Чарапића не као подчинѣне властнике него као себи равне. Вуица, брат Ђушин, такође є с ньим се споређивао. Ова троица били су у ономе предѣлу, у коме є он за главног старѣшину изабран и у ком є он найвише важности имао. Преко Мораве и преко Колубаре власт се нѣгова iошт манѣ признавала. Яков, подигнувши валѣвско окружиє, помогавши шабачко подигнути и очистивши ужичко и соколско прошлог лѣта од Турака, сматрао се є за господара сва четри ова окружия и био є найячіи спрам Карађорђа. У стану под Бѣоградом ниє се он ни мало узтезао рећи, да Карађорђе с ону страну Колубаре нема никаквог посла ни власти. Лука Лазаревић, кои є с ньим и валѣвско и шабачко окружиє подизао, єдва є мало по мало изпод нѣгове власти извукао се. И Милан Обреновић тако се є у рудничком и пожешком окружию за независног войводу сматрао. Миленко Стойковић и Петар Добриняц, с ону страну Мораве, іошт су манѣ посла с Карађорђем имали него Яков и били су независни као и он.
При таквом станю били су изгледи яко рђави. Господари ови могли су, по примѣру они жупана или войвода пре Неманѣ, єдaн од другог се яче одцѣпити, између себе се яче завађати и стим и свою и обшту пропаст ускорити. И да є дуже мир траяо, сва є прилика, да би народ ту срамоту и штету свою доживио, да с нѣговом крви тек искуплѣна нѣгова слобода тако одма опет у ланце робства пада сбог страстіи и слабости свои поглавара. Управ се може рећи срећом србском наскоро се є появио опет рат, и то много жешћи него за обе поменуте године, и тай є войводе и поглаваре србске одржао у слоги, без коє би часком народ свой упропастили били.
Сам свршетак 1805-те године наговѣстио є народу србском жестоку борбу, кою ће са неприятельима своима имати наступаюће године. Турци по градовима србским опазе свуда, да жестоки ратови између Срба и Султана предстоє. Или из стра каквог или да Султану своме услугу принесу, почну они од Срба зазирати и гледати како би се и осветили и у градовима утврдили. Шабачки Турци, кад су Срби, кои су град чували, на дан св. Николе напили се, ударе на ньи, потуку их и затворе се у град. У Ужицу, радили су тако исто. Гушанац, кога су Срби до сад заваркивали и мирили, окрене такође лист, и почне се у мѣста око Бѣограда пробияти. У половини Децембра пошлѣ он 1000 людія у Жарково и Желѣзник а 6 оружани шайка на Остружницу. Ову чету турску на суву дочекаю и узбию Срби поштено али она са шайкама завати доста марве и однесе у Бѣоград. 18. Дек. испадали су Турци опет из града, али опет буду узбиєни, изгубивши за бадава 300 люди.

[JASON]

Султан, чувши како му є слуга Афис раю покорио и како є прошао, разлюти се яко и одлучи Србе на сваки начин и час пре покорити. Русия є прикупляла войску свою у Молдаву и давала примѣтити да ће се наскоро са Османлияма огледати. Пре дакле, него што Руси ударе и него што се Срби с Русима у договор упуште, нађе Султан за паметно, да се Срби покоре. Скадарском паши Ибраиму и босанском везиру Бекиру наложи Султан скупити што више войске, c ньом на Србе ударити, покорити их и казнити.
Ови су гласови стигли Србима преко ньиови люди у почетку Децембра 1805-те год. Карађорђе на глас тай позове скупштину у Смедерево. Ова є рѣшила, да се и друге Султанове войске дочекую и узбияю. Као условиє сретниєга успѣха и одпора предложио є Карађорђе, да се у наступаюћем рату све войводе и сва войска нѣму подчини и свак да нѣгове заповѣсти слуша. Опасност предстоєћа ниє дала много о томе говорити него се предлог исти прими. У исто є време ту заключено, да се 40 иляда войске готове свакад држи. Войницима є одређена раана и напитак из обште касе. За покриванѣ свию предстоєћи велики трошкова одредила є скупштина, да се од народа србског и од Турака, кои су са Србима и под ньиовом власти живили, већа єдна сума новаца путем пореза покупи.
Iошт се войске турске, кое су на Србию и на узбунѣну раю ударити имале, нису сасвим ни искупиле, а Срби се почну спремати, да их на огньишту своме дочекаю. Пре него што войске тe cилне ударе, Срби су морали желити, да Шабац и Бѣоград у свое руке добию и тако од ова два мѣста да буду слободни. Они предузму на оба овa мѣста нападати, да их освоє пре него што се са главном войском побию, али залуду. О Божићу су Срби већ по трећи пут на Шабац, нападати почели, кога су онако несмислено изгубили и кои су већ два пут у своим рукама имали. У исто то време крене се войска и Бѣограду, да незнатне оне обсадне чете умножи. Гушанац, предвиђаюћи шта су Срби наумили и дознавши, да Султан на ньи велике войске шалѣ, желио є за ячу и дужу обсаду ране у град прибавити. Он є чешће чете своє у околна мѣста из града пуштао, али су чете исте често од Срба десетковане биле. У Фебруару умножи Карађорђе србску обсаду и тако препречи даля изнаданя крџалия. Он є ньи тад и на лѣпшу предаю позивао, али бадава. Пукне међутим глас, да ће Бошняци до кои дан Дрину прећи. Србима є то задало велику бригу. Одма су обсаду бѣоградску, морали умалити и већом силом Дрини потегнути. Срећом є била Дрина се излила и прелазак Турцима яко отешчала или управ их задржала. Срби нападну на Шабац 21. и 23. Фебруара с юришем али залуду. Гушанац, при ослаблѣной обсади, почне опет изпадати из града и штету чинити. Само 800 Срба било є остало у овой важной обсади. И ова мала чета узбияла є Турке поштено више пута.

[JASON]

Войска србска била є подѣлѣна и намѣштена у Марту 1806-те год. овако: На Дрини є против Босне била предана команда Якову Ненадовићу и Васи Чарапићу над 7.000 пѣшака и 500 коняника; сувом границом, до Мораве био є повучен ланац войнички у ком є могло бити око 2.000 пѣшака и 250 коняника под Миланом Обреновићем; на Морави су били Младен Миловановић и Станоє Главаш са 10.000 пѣшака и 1 – 2.000 коняника. Миленко є іошт раниє Пореч прешао и народ у Краини тимочкой подизaти почео. Радић Петровић, кои є иначе уз Карађорђа био, тог є пролѣћа такође у южне области са маньом четом продирао и народ подизао. И Црногорцима су Срби, као браћи своiой, тога пута поручивали, да на околне Турке нападаю и с тим их колико толико збунити гледаю. Петар Добриняц оснує и подигне на левом брегу Бугар-Мораве, баш на главном путу, шанац и назове га Делиград, кога є послѣ наш пѣсник Сима Милутиновић праведно назвао: Заяжало Турства, и соперником самога Цариграда. Параћин є он међутим од Турака очистио био. Младен є био заузео Крушевац.
Већ се є Ђурђев дан приближио био, а од неприятельеке войске са стране iошт се нападати ниє почело. Само 400 Бошняка Турака зажмури или управ завара Србе и од ньи 400 коняника продре их 230 Шабац. Стим они охрабре оне Турке у граду, кои би се, одавно предали били, да им власти сремске нису рaане давале. На три дана пред Ђурђев дан испадне ньи 500 из града и нагну Дрини. Срби узму 100 ньи уйма а остале упуте опет у град. Дневице на Ђурђев-дан дигне се и Гушанац са 2.000 крџалия у той намѣри, да се на Колубари намѣсти. Срби и нѣга наскоро стѣраю опет у град. У исто време пређе Осман Ђора на Вишеграду Дрину и начини доста штете. Наскоро су нѣга Срби опет преко Дрине претерали. Мехмед капетан Видаић, кои є прве године србског устанка био противан даияма и Србима тако рећи против свога рођака Али-бега помагао, почне сад такође на Србе нападати. Он є био Ядру и Рађевини поставио два поглавара: Антония Богићевића и Єфту Савића и дао им иначе сву слободу само да плаћаю порез и арач. Спаиє су смѣле само єданпут у години дана у ова два среза доћи и свой десетак примити. Сад и Мехмед капетан, преко 70 год. стар, окрене лист и почне на Србе нападати. Он продре у Мачву. Срећом є тай край бранио тад храбри Стоян Чупић. Он дочека Мехмеда старога, узбиє га поштено и у мало га ниє жива уватио.
У єданпут умале се опасности са стране скоро сасвим. Русия є већ била Турцима отворила рат. Пре пак, него што су се у бой упуштиле, упуште се обе, стране у договор. Iошт се извѣстно незна али се мисли, да є Русия пре самог договора тога искала, да Турци на Србе нападати прсетану. Другог узрока я нисам могао наћи, зашто Турци са оноликим силним войницима своима нису на на Србе ударили, кад є везирима и пашама Султан тако заповѣдио.
Срби пожеле прилику ову употребити на то, да Шабац и Бѣоград освоє. 6-ога Мая слегне се велика войска под Бѣоград; 9-га почне Чарапић на град и варош пуцати. Карађорђе є био у обсади Шабца. На Бѣоград се пуцало и юришало 12 дана скоро непрекидно. Найпосле су звани Турци на предаю али Гушанац одговори Србима, да он жив Бѣоград не предає. Haпаданя су била жестока и србски є витезова доста тога пута изгинуло. Срби су били освоили варош с дунавске стране и Сава-капию, али су оба мѣста опет упуштити морали. Послѣ поменуте понуде на предаю нападанѣ и пуцанѣ є наставлѣно, али залуду.

[JASON]

У то є време био покуплѣн порез од народа и у народной благайници налазило се є прилично новаца. Срби зажеле купити 36 топова и потраже за новце од Ayстриє, али власти аустриске, као сбог тота што су с Турцима у приятельству живиле, нису хтѣле продати.
Наскоро є Порта примѣтила, да се у договорима са Русиом неће моћи сложити. Она сбог тога наново заповѣди своим пашама, да Србе час пре покорити поите, док се рат са Русиом ниє започео. И сад се озбиля силна войска на шаку ову србскога народа покрене. Од Босне се спреми за прелазак преко Дрине преко 30.000 а од Румелие, Албаниє и Бугарске набрано є и подигнуто било око 40.000.
При почетку Юния ударе найпре Бошняци ал не са свом силом него само 3.000 науми продрети у помоћ обколѣном Шабцу. Ови обколе Луку Лазаревића код Црне баре, кои є само 400 войника имао. Три дана читава бранио се є он са четом своiом изабраном и одупирао се є Турцима. 5. Юния стигне Карађорђе са 2.000 люди, ослободи Лукину чету маму и разбиє Турке. Турци изгубе преко 300 людіи и побѣгну преко Дрине. Срби послѣ тога ударе на Шабац да га юришем освоє. Карађорђе є управляо са нападанѣм. Одређено є било, да се са четри стране юриши у єданпут. Предводительи ови нападаня неударе у єдно исто време и тако им се Шабац отме. Срби изгубе многе люде. Будући є глас стигао, да велика турска войска на Мораву долази, Карађорђе уговори са пашом зворничким на 18 дана примириє. Ослонивши се на тай уговор, повуче войску на Мораву.
Међутим є Кулин капетан, коме є босанcки везир войску свою предао био, дошао са свом силом на Дрину. Са србске стране заповѣдао є над войском Яков Ненадовић. На уговор између паше зворничког и Карађорђа учинѣни, ниє хтѣо Кулин знати, него почне войску свою преко Дрине претуривати. Яков, неимаюћи довольно войске, при свему томе што є више шанчева начинио био, уплаши се од такве силе. Он се превари и пошлѣ Проту Ненадовића и Стояна Чупића да почну с Кулином о миру договарати се. Надувeни Турчин надме се тад iошт већма и поиште да Срби одма шанац на Црной бари са земльом сравне. Срби то нису могли чинити и тако оба та посланика Турци задрже а на Србе нападати почну. Они пређу Дрину 8-га Юлия на два мѣета: на Соко удари Хаџибег са 3.000 а 5.000 пређе у Мачву код Црне баре. На обе стране учине они силну штету. Ови од Црне баре продру до Шабца и састану се са овим Турцима, кои су у граду овоме обколѣни били. По свом старом начину и закону Турци су, куд су год допирали, убиями старо и младо, робили су и палили. Народ се узбуни и заплаши и почне тражити спасения. И сами войници, оно што их є на овой страни било, посумняю о издаи сбог тога, што су она два посланика у Кулиновом стану била и што се яче припреме за одпор Турцима нису учиниле. Народ почне на врат на нос бѣжати у Срем а и войници, видећи Турке да се по шабачком и валѣвском окружию шире, пале и убияю, почну се за спасениє свога живота старати. Неред найвећи преобвлада. Већ су поглавари србски били у опасности од самога народа; они су се морали чувати и скланяти. - Тако, скоро без пушке, пропадну и дођу у руке Турцима оба поменута окружия; войске се оно мало разпрсне а Турци силне штете почине и много народа потуку. 7.000 у робство одведу и многу марву отѣраю.

[JASON]

Кулин є овога пута намѣрио био ударити у сред Шумадие, ту се са войском Ибраим-паше сєдинити и одатле на Србе код Бѣограда напасти и ту их као у клопки некой уватити и сатрти. Срећом србском Турци на Морави буду уздржани. Карађорђе, чувши под Бѣоградом, шта су Турци у шабачком и валѣвском окружию учинили и шта Хаџи-бег по соколском окружию ради, пошлѣ одма врсног Катића на Колубару, да Бошняцима пут Бѣограду препречи. Са 1.500 войника дочека Катић Бошняке и узбиє натраг Шабцу али у бою томе и погине юначки. Први є Катић од србски предводителя пао жертва за обрану отачбине и народне слободе. Карађорђе међутим узме други 8.000 людiи из обсаде бѣоградске и пошлѣ од ови 1.500 на Хаџи-бега а он сам оде да очисти валѣвско и шабачко окружиє од Турака и да се с ньима огледа. Док є он преко Колубаре прешао, одма су се Турци Шабцу тргли. Она чета, кою є у соколско окружиє послао, побиє се са двапут већом силом Хаџи-бега, одржи мегдан и побѣду и натера Турке на Дрину. Карађорђе, ушавши у шабачко и валѣвско окружиє, даде погубити кнезове коє су Турци били понамѣштали а постави слободниє и болѣ люде. Он почне народ храбрити и дизати ал у исти ма претити са смрти свакоме, кои би се предомишляо и у србску войску доћи затезао. Успѣваюћи свуда куд є год пролазио, очисти Турке из оба та окружия и збиє их под Шабац. Он сам дође на Мишар, два сата од Шабца, са 7.000 пѣшака и 1.000 коняника, и подигне одма шанац. Имао є са собом три топа и кумбару.
Са силом својом, кою су под Шабцем били прибрали или прибрати морали, мислили су Турци, да ће ове Србе под Карађорђем разбити и побѣдити. У том увѣреню поруче они Србима, да им положе оружиє. Срби им одговоре: дођите и узмите. На тай одговор разяре се Турци и почну се спремати за бой. У Срему су они комшияма поручили да дођу видити, шта ће они од рає и айдука чинити. И заиста су многи любопитльиви прелазили да бой тай виде. У пуном увѣреню о своiой побѣди дигну cе пред Илиндан и ударе први пут на Србе у Мишару ушанчене. Нападали су и юришили они на Србе два дана узастопце и оба дана су у вече враћали се у свой стан само са великом штетом своiом. Послѣ тога поруче они Србима: два сте се дана добро држали, али ми ћемо іошт єдан-пут са свом силом покушати да се огледамо, па тад ћемо видити, или ћете ви нас до Дрине или ми вас до Смедерева отѣрати и гонити.

[JASON]

Дневице на Илиндан био био є за Србе знаменити дан, у ком се є србска войска са турском огледала и коначни мегдан дѣлила. Уочи тога дана, кад се є већ сутон уватио био, пошлѣ Карађорђе своє конянике у оближню шуму, наредивши, да ови пре неудараю, док Срби из шанца на Турке неопале, а кад Срби из шанца опале онда коняници да Турцима у леђа ударе. Тако є исто и у шанцу заповѣдио, да се на Турке пре непуца, док Турци на пушкомет близо не дођу, како ће сваки свога погодити и довaтити моћи. У зору се крене Кулин са свом свіом войском од Шабца србском шанцу на Мишару. Найслободни и найюначніи бегови босански носили су напред баряке. С пуним пушкама чекали су Срби спокойно своє неприятелѣ, и кад су им се на пушкомет приближили, опале, и, као што су войници србски приповѣдали, ни єдан не промаши. Баряци турски попадаю. Међутим опале Срби одма и из топова. Турци се оваком наглом дочеку зачуде и збуне. У то време излете коняници србски из шуме и почну сѣћи а Карађорђе отвори шанац и нагрне са свима своим войницима на Турке. Кроз врло кратко време био є посао свршен: Турци су били коначно побѣђени, и они, кои на мѣсту нису остали, надру бѣжати без обзира. Кулин сам остане на мегдану мртав. Стари Mexмет капетан Видаић остао є на Мишару са своя два сина. Многи и найотличніи босански бегови изгинули су на бойноме овоме мегдану од храбре србске мишице и платили су она беззакония, коя су народу србском пре кратког времена учинили.
Несрећа турска а срећа србска ниє се на том свршила. Турци, кои су с бойнога поля измакли, познаду да им и у Шабцу станка нема. Они нагну Дрини. Срби су то знали и за то многе чете на пут изаслали. Тако су Турци, пролазећи кроз толике силне ватре у Китогу, више страдали, него на истом Мишару. Ако є ньи што од єдне чете измакло, ниє од друге, ако є од друге ниє од треће и т. д. Оно роблѣ србско, коє нису били Турци већ у Босну опремили, Срби сад ослободе. Милош Поцерац, кога є Карађорђе пред овим боєм од писара за войводу поставио, задобио є ту Кулинову саблю и ослободио є остарѣлу свою майку.
Од живости, вѣштине и окретности Карађорђеве зависила є ова славна побѣда. Заслуга є овдѣ Карађорђева врло сяйна и далеко сяйния него и єдна досадашня. Он є могао бити увѣран да Бошняцима неће тако скоро на ум пасти да Србе покорaвaю. Народ, кои є био клонуо, опет побѣдом овом оживи. Карађорђе сам од ове побѣде задобиє већи и ячи глас код народа.

[JASON]

Ако Ибраим-паша ниє од Мораве на Србе ударао онда, кад су Бошняци од Дрине провалили и много штете починили били, почео є ударати наскоро послѣ тога. Іошт док є Карађорђе у шабачко и валѣвско окружиє изишао, дѣлили су витезови србски и на оной страни с Турцима мегдан. У Делиграду стао є Петар Добриняц Турцима на сред пута. Главаш и Младен дочекивали су и узбияли Турке са стране и притицали су Делиграду у помоћ, кад су на нѣга Турци яче нападали. Ибраим упути єдан дѣо войске да од Пожаревца Мораву пређе и Смедерево увати. Миленко, кои є био на западной страни ове рѣке, како є за те Турке чуо, пређе са добром четом одабрани войника на ону страну, нађе Турке, удари на ньи и код Пореча их побѣди. 1.000 мртви Турака остало є код Пореча; Срби су изгубили 200 витезова свои.
Кад су Турци опазили, да се є Миленко тако яко од србске войскe удaльио, науме они нѣга од главне србске войске одцѣпти. Срби су знали намѣру ту ньиову препречити. Исто су тако покушавали ови од главне србске войске одцѣпити онай дѣо, кои є код Алексинца ушанчен био. 4. Юлия нападали су Турци, подкрѣплѣни са 6.000 войника, жестоко на Делиград но наскоро су од околне србске войске били принуђени опет одступити. Док су ови Турци на Делиград нападали и Срби их и из шанца и са стране узбияли, дотле навале Турци на шанчеве србске код Алексинца и освоє их. Србска покретна войска како зато чує, упути се Алексинцу, удари на Турке, разбиє их, отме им шанчеве и неколика топа, ньи разпуди коє куда. Било их є тад, кои се нису до Ниша уставили а било их є, кои су у планине сврнули и ту од србски чета потучени били. Срби се сретним овим одпором охрабре a Турци яко клону. Коє стра, кои су им Срби задали, коє неуредна брига и због тога оскудица у рани учини то, да су многи Турци войску Ибраимову оставили. Имао є он понайвише Арнаута, а ови, као што є познато, кад у први ма буду узбиєни, укланяю се и бѣже без обзира. Миленко є с ону страну Мораве остао и око Вратарнице и Гургусовца крѣпку стражу чувао. Главна србска войска на Морави заузела є пругу од Мораве до планине Грабова. Десно крило насланяло се є на Мораву а лѣво на поменуту планину. Средина є била у Алексинцу. Храбри бранительи Делигpaдa сад су се одмарали и нову снагу за нове одпоре прикупляли.
Док се є тако бой и на источной страни утишао и одпором србским Турци сретно одбиєни били, дотле су Срби на западной страни на Шабац и Бѣоград єднако нападали. Чарапић од Бѣограда, како га є обколио, никако одступао ниє и редко є кад на град пуцати прекидао. Умалѣну нѣгову обсаду сад Карађорђе опет попуни. Карађорђе се стица, да освои Шабац, кои є Србима онако много посла задао. Он остане сам у той обсади. Турци су били пристали да град предаду али под уговором да се они слободни у Босну пропуште. Карађорђе ниє хтѣо чути ни о чем другом него о предаи. И предали би се ови Турци заиста, єр их є било 1.500 у оном малом граду, да им комшиє из Срема нису рaане давали. Али и то ньима ниє било доста и они науме да се силом протуку на Дрину. Више од иляду излети ньи на коньма из града 1-ога Авг. Бой се отвори жесток. Турцима є било свакояко гинути а Срби их опет нису били ради живе пропуштити. Слѣпачки су Турци тако надирали, да су већ пут отворати се почели. У тай час искочи Карађорђе од Дурмине баре. Турци, кад ову помоћ опазе, нагну бѣжати у град. Срби се отисну зa ньима у той намѣри дa c ньима заєдно у град улете. Они се преваре, єр Турци измакну и одма врата затворе. Више є Срба сбог те смѣлости у шанчевима града главу свою изгубило. Доста є ньи уобште тога дана изгинуло, али є и Турака 500 мртви остало. Опет су паше наново искале пролазак слободан а град да предаду ал Карађорђе сад іошт манѣ ниє тай предлог примити хтѣо него подигне iошт неколика шанца око града.

[JASON]

По кратком времену стигне опет глас од источне стране, да є Султан везиру Ибраиму наново строго заповѣдио раю утишати и умирити и да му є нову велику войску од Софиє и Єдрене у помоћ послао. У половини Августа почне ова войска стизати у Ниш и почне се одма разређивати како ће нападати. Миленко, Добриняц, Главаш и Младен промѣну, по разполаганю турске войске, своя мѣста. Миленко почне тумарати по крайни око Тимока и често близо Видина долазити. Саюз између Оршаве и Видина он пресѣче. Баню є он такође заузео био. До Банѣ є крило главне войске под Главашем допирало. Турци ударе найпре на Баню под Саџи-пашом. Срби прикрию свою главну войску и кад су Турци на Србе у Баньи нападати почели, ударе на ньи са свию страна. Али є сила турска била велика и ниє се лако покренути дала. Найпослѣ юнаци србски одрже побѣду и Турци нагну бѣжати. Говорило се є, да є ту око 4.000 люди кое с єдне кое с друге стране пало. Срби освоє 3 топова и више баряка. Саџи-паша єдва утекне. Остала войска Ибраимова ниє јошт тад ударала а ниє се сва іошт ни прикупила била.
Али наскоро стигне Србима глас, да є Ибраимова войска до 45.000 нарасла. У исто су време чули, да се Бошняци, по новой Султановой заповѣсти, наново спремаю преко Дрине прећи. Шабцу и Бѣограду iошт се ништa нaудити ниє могло. Станѣ Срба постане опет неугодно, опасност постане велика. Крайня средства морала су се употребити, све силе морале су се напрегнути, да се Срби од ове опасности спасу. Народу се опасност ова обзнани и у войску се позове све што є за оружиє и за войску било. Срби прискоче одма на овай глас у обрану своє слободе. Войска ньйова наскоро порасте прилично. Свештенство є молидо Бога за успѣх србског оружия; сремско свештенство било є на то такође позвано. Войска источна против Ибраима умножи се на 20 и неколике иляде. Яков остане на Дрини, Лука Лазаревић код Шабца, Чарапић са умалѣном обсадом код Бѣограда а Милан код Ужица.

[JASON]

Од овог новог нападаня опет удари найпре око 2.000 Бошняка преко Дрине. Но сад су били Срби у станю овакова нападаня од лаке руке одбити. Тежіи и врло тежак є посао био са грдном силом Ибраимовой. У почетку Септембра науми овай везир турски другим путем у землю србску продрети. Од Делиграда є, кои му є силну войску позобао, тако зазирао, да є преко Ложая и Ћипровца к изворима Тимока сад ударити наумио. Поглавари войске србске буду извѣштени о намѣри Ибраимовой и они се договоре да Турцима у сукоб ударе. Младену се преда десно а Миленку лѣво крило. Младена Турци надбию а Миленко надбиє Турке. Средина или главна войска доспѣ касниє да се с Турцима удари. Ноћ є отела пресуду боя. Сутра дан се обе войске наново потуку и Срби одрже побѣду. Миленку, кои є своє Турке разбио и до Смрдана гонио, увданпут изиђе у сукоб Пазван-оглу са 10.000 нове войске. Храбри се є Миленко борио сньим читав дан и найпослѣ є у планину уступити морао. Наскоро му пак стигне помоћ и он буде у станю Пазван-оглу напасти сасвим га узбити.
Главна сила Султанова под Ибраимом била є дакле такође побѣђена и разбиєна. Слава и вѣнци побѣде припадну храбрим србским витезовима, неуморним и безпримѣрним овим борцима за свою народну слободу.
Чисто као да се є Султан надао оваковом одпору Срба. Он є послао тако силне войске на ньи, да их покори, ал се є сѣтио и за тай случай, ако их нѣгова войска неби покорити могла. Ибраиму везиру, главном овом заповѣднику южне войске дао є он власт, да са Србима, ако их непокори, мир начини. Условия су већ крайня допуштена била. По овоме пуномоћию разпушти Ибраим оно мало войске, што му є іошт на окупу остало било, и предложи Србима, да се о миру договоре. Найпре се учини примириє, огласи се по свима границама за шест неделя и подпише се од Ибраима и Карађорђа.
За ово време изчекивало є на Дрини 18.000 Бошняка да види шта ће Ибраим-паша учинити, у той намѣри, да наново Дрину пређу, ако Ибраим буде у станю преко Мораве продрети. Пре таквог успѣха Ибраимовог нису се они усуђивали Дрину прелазити при свему томе, што су знали да є главна србска войска на Мораву отишла. Али су ту прилику употребили шабачки Турци: ньи 1.200 коняника излети из града и продpу кроз малу обсаду и друге манѣ чете србске на Дрину. У граду заоставшим Турцима обећали су они скоро у помоћ доћи.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Покушаваня о миру, скупштина ради тога у Смедереву и посланици у Цариград; нападанѣ на Шабац и Бѣоград; условия мира; обећанѣ Султана и одступнѣ од обећаня; даля неприяшельства и освоєнѣ Бѣограда и Шабца.

Предлози мира морали су Србима у свако време добро-доћи. Снагу свою и снагу свога противника они су добро познавали. Премда су племените двѣ побѣде задобили како над Бошняцима тако и над царевим везиром Ибраимом, опет су они єдва чекали, да се Турци опамете и да их на миру живити оставе. Кад су са Ибраим-пашом примириє начинили и кад им є овай ферман Султанов показао, коим му се власт дає мир начинити, србски поглавари састану се у Смедереву и почну се договарати о уговорима мира. На скупштини овой заключе они ове уговоре мира: да Срби дужни буду Султану на годину давати 1.800 кеса 300.000 талира данка; да у Бѣограду буде Султанов Мухасил са 150 люди за знак нѣговог господарства; да Срби у земльи буду независни; да градови буду у ньиовим рукама; да изберу себи главу државну и т. д.
По рѣчима Ибраим-паше надали су се Срби са Султаном єданпут већ изравнати. У той надежди начине они такво заключениє и пошлю те уговоре мира по двоици свои кнезова и по Петру Ичку, Бугарину кои є у таквим пословима врло вѣшт био.
Но далеко више него ови сретни и юначни одпори србски, други узроци принудили су били Порту за неко време о миру са Србима настоявати. Подбаданѣм француског посланика Себастиани, сметне Султан Селим ферманом своим господаре Влашке и Молдавиє и то сбог тога, што су оба као приврженици руски познати били. Сметанѣ то било є противно уговору яшком између Порте и Русиє. Руски посланик искао у име свога двора, да Султан ферман тай порече: да сбаченог Ипсилантия и Мурусиса наново постави а новопоставлѣна два Грка уклони. Себастиани, кои є већину великаша турски и самог Султана Селима на свою и Наполеона свога страну придобио био, знао є Селима одржати при ферману.
И енглезког посланика настояванѣ, да се Селим окане Француза и да се Русима незамѣрава и с ньима незавађа, било є такође дуго узалудно. Найпослѣ руски посланик Италиски поиште своя путна писма а енглезки изяви Султану, да ће до кои дан енглезка флота под Цариград доћи и одатле Турцима законе предписивати ако се против яшког уговора сметнути главари влашки опет на своя мѣста по жельи Русиє непоставе. Турци се од ове претнѣ уплаше и ферман свой пореку. Али Руси, сматраюћи у поменутом поступку турском подпуно оглашаванѣ рата, крену єдан дѣо войске, ударе као буица и за кратко време побию Мустафу-барактара и Пазван-оглу те заузму под командом генерала Мишелзона сву Влашку. Ипсилантия, кои є од Турака побѣгао био, буде на своє мѣсто поставлѣн. Мурусис є желио се Турцима удворити и пристао є био са Мустафом.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Већ онда, кад є Султан Селим на подстицанѣ Наполеоновог посланика склонио се, да поменуте кнезове влашке као приврженике руске против яшког уговора сбаци, рѣшио се є он био у рат са Русима упуштити. Турци су се надали, са помоћи Наполеона, Бесарабию и Крим од Руса повратити и отети. Себастиани є ньи толико слободио, да им є пут Петерсбургу споминяо и са великим добитцима обнадеждавао их.
У овим околностима морала є Порта желити да Србе умири и да сву свою войску на Русию подићи може. Надала се она, да ће Србию, како са Русима рат сврши, лако наново покорити моћи. За време тога рата морала є пак гледати, да са Србима остане на миру. Зато є Ибраим-паша, кад є надбиєн био, Србима примириє и волю за стални мир предложио.
Кад су посланици србски у Цариград дошли и потврђенѣ уговора за мир искали, била є Порта у великой неприлици. Помоћ Француска, којом є ню Наполеонов генерал Себастиани храбрио, iошт се ниє указивала. Са претньом руског посланика пристао є био найживлѣ и посланик енглезки. Баш є тада и енглезки посланик са флотом енглезком претио и Турци се од претнѣ исте у први мах яко поплаше. Вѣшти и окретни Петар Ичко употреби ту прилику на корист cрбског народа и предложи великашима турским, како би велика ньиова корист била, кад би србска захтеваня била испунѣна. Он є имао смѣлости представити им, од какве ће штете Срби Турцима бити, ако их Порта презре и принуди да се са Русима саюзе.
Предлози и претнѣ овако велике нису остале без успѣха. Турке су већ Енглези и Руси заплашили били. Они тихо преслушаю захтеваня србска и обећаю иста испунити. О Митрову-дну дође Ичко натраг из Цариграда с гласом, да є Порта готова и већ обећала оно захтеванѣ србског народа испунити, коє є он са два своя друга Султану у име народа србског поднео. Како су сенат, Карађорђе и остали главари србски тай глас чули, одма су Ичка опет са два кнеза у Цариград послали, да диван турски то обећанѣ потврди.
Зачудио се є Ичко са своим друговима, кад є у Цариград другога овога пута дошао и промѣну код Турака опазио. У мѣето стра, у коме су пре били, появила се є у ньима опет надувеност, у мѣсто скромног дочека дочекаю они посланике србске овога другог пута са неким презиранѣм. Напредованѣ войске Наполеонове против Прайске знао є Француски посланик разложити Турцима као скору помоћ од стране Наполеона против Русиє. То є стра онай турски, кои су им Руси, Енглези и Срби задавали, промѣнило у надувеност. Надаюћи се помоћи против Руса од Наполеона, презру они захтеваня србског народа и учине се сасвим невѣшти ономе, што су пре тога били обећали.

[JASON]

У Србима є било оживило яко увѣренѣ, да за ньи спасения и безбѣдности донде нема, док све градове у своiой земльи небуду имали у своим рукама. Како се є по границама мир начинио био, науме они са свом силом на Бѣоград, Шабац и Ужице ударити, као на тврда мѣста, у коима су се Турци закопали и утврдили били. Найпре и с найвећом силом пође се на Бѣоград. Будући є комесар єдан турски послѣ учинѣног примирения у Смедерево дошао био, кои є под именом тим послан био, да мир учини, поведу Срби истога овога комесара са собом пред Бѣоград. У Бѣограду є био главни господар Гушанац Алия. Солиман-паша био є принуђен покоравати се Гушанцу. 17 Септембра пише Карађорђе из обсаде бѣоградске Гушанцу, како є войску царског везира Ибраима разбио и с ньим мир начинио; како є од Порте добио повластицу да Бѣоград освои и како є Султан ради тога свога комесара послао. Позове Гушанца на предаю и остави му 13 дана рока. Гушанац му одговори: Дивим се твоим побѣдама, ал я ћу Бѣоград као моє добро са моим крџалияма до последнѣг човека бранити и у нѣму или владати или погинути.
Кад Карађорђе одговор овай добиє, заключи са сенатом на Бѣоград и Шабац нападати. 18.000 войске србске обколи Бѣоград a 7.000 Шабац. Iошт є Султански комесар међу Србима налазио се и Срби овога приклоне, да и он у име Султаново Гушанцу пише и свѣтуе, да град Србима преда. Комесар є, хто или нехтѣо, писмо то написао и Гушанцу послао, али залуду.
Ичко є међутим из Цариграда се повратио и нове поменуте гласове донео. И комесар турски, кои се є код Срба дуже времена бавио, буде позван, да се натраг врати. Нова неприятельства са царством турским постану извѣстна; о миру ниє се више могло надати. 7-ога Новембра оде комесар турски у Цариград а Карађорђе са другим поглаварима из Смедерева пред Бѣоград и Шабац.
До овога времена нападала є србска войска на оба ова града, али озбильног нападаня и юриша iошт ниє било. Сад се одреди, да се Бѣоград, пошто зашто и час пре освои. Ниє било тешко предвидити, да ће турска сила на ньи опет наскоро нападати. За такав случай био им є Бѣоград врло нуждан, єр би онда, кад би град ньиов био, могли сву свою войску на границу повући. Да би се град тай од Турака очистио и земля од ове стране обезбѣдила, науме Срби од Бѣограда неодступати док га неосвоє. Пре озбильног юриша бацали су они жестоку ватру на варош и на град. Ioгyнaсти Турци тешко би ватром овом били на предаю принуђени. И сам юриш неби био тако извѣстан и користан, као као што є била отважност Конде и Узун-Мирка са iошт три друга.