Српске буне

[JASON]

И ако није уредно да овде изнесем један сукоб, који се изродио између Аф'з-паше, чувара града, и чланова турског меџлиса, ипак, да би се знала права истина, морам и то да кажем.
Неки Белобрк Алија дуговао је једном Србину 9.000 гроша. За исплату тога дуга уступио је повериоцу своју кућу, и поднео паши молбу да ту продају потврди. Паша је ту молбу упутио меџлису на надлежно решење. Меџлис одговори молиоцу, како се та кућа налази у турској мали и граничи се с једне стране Кадријином текиом, а с других страна турским кућама; како се због тога не може продати другој вери, јер би то од велике штете било; најзад, како се она, према ферману, не може за дуг уступити, и одбаци молбу. Паша према томе, стави решење да се кућа преко телала (јавном лицитацијом) прода Турцима, а Србима ни по коју цену. Тако кућа се прода једном Турчину за 7000 и неколико гроша.
Међу тим Вучић и Аврам-ћаја дођу те пашу посете. Он им простодушно исприча како је цела ствар о тој продаји текла, на што му примете, како би та кућа, кад би се преко српских телала продала, истерала много већу цену – до 10.000 гроша. Они се толико заузму у доказивања, те му заврте памет, и он изда наредбу да се продаја уништи и друга нареди, и то преко српских телала.
Сутра дан дођу пред дотичну кућу један српски чиновник и неколико пандура, и почну у добош да добују (јер се продаја у Србији врши помоћу добоша). Турци чувши у својој мали добош, почну говорити, како продаја турских кућа путем српских дoбoшара, не значи ништа друго, до то, да је Турцима даљи опстанак у Београду са свим немогућ, јер ће се с дана на дан све већма имања продавати, на супрот царском ферману, којим је продаја турских кућа забрањена, а тај се ферман у рукама пашиним налази. Па кад паша не чини онако како се у ферману заповеда, они реше да пошљу жалбу цару у Стамболу, како би наредио да се продаје обуставе, пошто решења меџлиса вреде код паше онолико исто колико и халваџијска хартија, и да Порту известе како је меџлис у праву што је оставку дао.
Паша дознавши да ће Турци послати жалбу у Цариград, позове Аврам-ћају и пошто му показа решење и оставку меџлиса, изјави му, како ће се Порта на њега наљутити што је тако учинио. Аврам му на то рекне, како не треба због тога плашити се, јер ће Порта морати о тој ствари најпре Александар-беју писати, а кад то буде, он ће одговорити како жалба београдских Турака није оправдана.

[JASON]

Паша, желећи да се опрости Рашид и Аки-беја, по савету својег помоћника Ћучућ-аге, постави првог за мудира смедеревског, а другог за мудира соколског града. Пошто позва меџлис и уважи оставку његових чланова, рекне Аки-беју: 'Тебе сам поставио за мудира соколског града; бујурултија о томе већ се пише; сутра ћеш се кренути.'
Како се дотле несрећни Аки-беј није из Београда ни за један час даљине удаљавао, а при том будући страшљив, збуни се и плачући стане молити пашу, да му опрости, наведавши, како није сам дао оставку, него је то учинио заједно с осталим члановима меџлиса. На то му паша одговори: 'Осталим члановима даћу другу службу; а ти мораш сутра отпутовати за Соко, да видиш шта значи бити бунтовнички старешина. Или ћеш ти отићи тамо, или ћу ја напустити чуварство града и отићи у Цариград.'
Мелис, предвиђајући да се из овога може каква непријатност изродити, уклони Аки-беја из меџлиса и пошље кући да се за пут спрема.
Пошто паша сврши тако с Аки-бејем, закаже велики меџлис, на који позове виђеније Турке: улеме, имаме, муктаре, трговце, занатлије, бакале, дуванџије, низамског потпуковника Ћурд-Али-беја, неколико мајора и оне чланове меџлиса, који су оставку дали.
На том меџлису, где је било око 85 људи, паша изјави: 'Ја имам спор с бившим члановима меџлиса. До сад сам био мушир и чувар града, а овог тренутка све то остављам на страну, и као прост човек, излазим пред вас, да ви тај спор пресудите. Кажите ми слободно на чијој је страни правда? Ја сам вас само за то звао.' За тим упита бивше чланове меџлиса, за што су оставку дали? Они одговоре: 'Узрок што оставку дадосмо лежи у томе, што је Београд значајно место, а како се у њему сваки час појављују питања тугаљиве природе и политика непрестано мења, те се услед тога може изродити каква погрешка, нисмо ради да за то доцније будемо одговорни. За то се и повлачимо, да не бисмо што против Султанове воље учинили. То нам закон дозвољава, и ми смо оставку тиме и мотивисали.'
Паша им на то примети: 'Ваша је оставка доиста у том смислу написана, али је њој узрок продаја Алијине куће.'
Да би сви присутни били упознати с током тога питања, паша им прочита сва акта о томе. Меџлис увиде да су чланови меџлиса имали право што су оставку дали, али ипак за то паши ништа не одговори.
То као да увреди пашу, јер бившим члановима и Рашид-беју рече: 'Ви сте издајници царства,' и осу на њих веома непристојне речи, које су посредно и остале грађане вређале.

[JASON]

Не задовољивши се само тиме, а мислећи да су грађани по наговору бивших чланова меџлиса ћутали, паша ове истера из меџлиса, а од осталих стаде тражити да му одговоре, на чијој је страни правда?
Они му одговоре: 'Ако би се дозволила продаја имања, за годину дана, Срби би све турске куће заузели, јер су оне код њих презадужене, и у том случају ми бисмо се морали селити из Београда. Ако постоји одобрење да се имања продају, дајте нам га; а ако не, онда не би требало Србима ни један педаљ земље уступити. А што су чланови меџлиса дали оставке, оправдано је.'
Паша се на њих наљути и отера их.
Влада српска, увиђајући да ће и њени послови због тога храмати, реши се, да бивше чланове меџлиса подржи и за се придобије, како би помоћу њих могла лакше сазнавати намере београдских чувара и смерове турске политике. Према томе одмах пошље Вучића Рашид-беју да испита ствар и дозна појединости о узроку његовог премештаја у Смедерево. Рашид-беј изјави Вучићу, како је потреба изискивала да се у смедеревски и соколски град пошље по једно способно лице, паша је одредио Аки-беја за Соко, а њега за Смедерево. Вучић му на то примети: 'Ми смо о тој ствари све до ситнице сазнали. Пашин је поступак са свим неоправдан и неупутан. Он нам је сам казао шта ви радите, али српска влада није задовољна с његовим поступком и она жели да ви и даље у меџлису останете. Јер све послове, које су до сад београдске паше имале са српском владом, вршиле су их преко вас, а наша влада има у вама потпуно поверење. Она ће то и самом паши и званично доставити. Ви нећете одавде отићи, а и Аки-беја вратићемо с пута. Влада ће писати своме капућехаји у Цариград, да на Порти поради, да се Хаф'з-паша дигне.' У исто време Вучић му изручи поздрав од стране Александар-беја.
Рашид-беј му на све то одговори: 'Ми смо веома задовољни с добрим мишљењем, које српска влада о нама има. Али ми морамо пашу слушати, јер смо то научили још од наших предака. И вас и Александар-беја молимо, да се код Хаф'з-паше не заузимљете за нас. Баш и кад би ми сад Хаф'з-паша наредио да не идем у Смедерево, ја бих морао отићи, а исто тако ни Аки-беј се не би вратио.'
За тај тако одлучан Рашид-бејев одговор, паша беше сазнао, и оног дана, кад је Рашид-беј полазио за Смедерево, позвао га је к себи, те га необично лепо и с великом почашћу предусрео. Али Рашид-беј, држећи се пословице: Разбијено се стакло не да оправити – оде у Смедерево.

[JASON]

Босански валија, Осман Нури-паша, дознавши за распру међу Хаф'з-пашом и београдским Турцима, а имајући на уму, како су ови до скора били чифлучке аге, зеамет и тимар-сајбије, од којих су Срби скоро сва имања предузели, те остали ни о чему, па ипак поред свега тога остали верни цару, а у накнаду за то не уживају његову протекцију; како су Рашид и Аки-бејеви конаци увек отворени, те у њима може сваки да нађе гостопримства, а то може само на част турскога царства служити - пошље Порти извештај, у ком изнесе право стање ствари у Београду.
По пријему тога извештаја, Порта изда наредбу да се Рашид и Аки-беј позову натраг у Београд , и да им се у сваком погледу поштовање указује.
На један месец касније, за чувара београдског града би постављен нишки валија, визир Хаф'з Ахмет-паша, а Хаф'з Мехмет-паша оде на његово место.
На седам дана по доласку у Ниш, Хаф'з Мехмет-паши стигне ферман да је постављен за валију у Мусулу. Пролазећи кроз Цариград за своје ново опредељење, Порта га задржи, а како се баш тада беше установило звање жандармеријског мушира, та дужност њему се повери, и због тога не оде у Мусул.
После кратког времена, осуђеници побегну из цариградског затвора. Хаф'з-паша, да би их је похватао, нареди, те се све капије на стамболском граду позатварају. Како нико не памти, да су се икада градске капије затварале, па чак ни за време јаничарске буне, то јако озлоједи јавно мњење, те уложи протест, и Порта га због тога отпусти из службе. Међу тим осуђеници се не похваташе.
Нови чувар београдског града, Хаф'з Ахмет-паша, стиже у своје време у Београд и даде прочитати свој ферман.

[JASON]

Ак'л-беј.

Јако ми је за чудо, да је Вучић, човек прост и неписмен, могао да наговори народ, да по ново Александра за кнеза избере, а још ми је чудније, да је успео да на тај избор и руски ђенерал пристане. Мора бити да је ту била некаква политика, иначе је невероватно да се могао дати преварити један руски ђенерал. Ако знаш што о тој ствари, кажи ми?

[JASON]

Нак'л-беј.

Што је руски ђенерал пристао да Александар буде по ново изабран, то је за то, што је Русија хтела да покаже српском народу, да је само она његов протектор и да Турска не може ништа да учини у Србији без њеног пристанка, и тиме да развије свој уплив у Србији до онога ступња, на ком је био пре првог избора Александровог. А друго и за то, што је и Аврам-ћаја био томе узрок, као веома лукав дипломата, који се умео веома вешто свачијој нарави прилагодити; који је разумевао политичке моменте, јединствен међ Србима и у тим способностима. Он је Милоша уздигао, он је у почетку руководио политиком и потказивао путеве, којима се дошло до ослобођења. Тај је човек истина чувао своје личне интересе, али је углавном свој рад отаџбини и народу посветио.
Руски је ђенерал знао, да је Аврам израдио да се Милош и Михаил-беј, као и њихови рођаци за на век више не могу вратити у Србију, и да се не би потврдио избор, ако би народ кога од њих изабрао.
Осем овога био је још један узрок, а тај је, што је руској политици подносило да потврди Александров избор због тога што је Кара-Ђорђе водио руску политику, што му је Русија за време његових ратова помогла с неколико инжињера, чиновника и муниције, и што је после његове пропасти одвела одвела његовог сина Александра у Русију, и тамо га тако дуго издржавала о свом трошку.
Ако узмемо на ум шта је Кара-Ђорђе радио против Турске, како је Београд заузео и у њему турске становнике побио, какве је буне приређивао противу царства, Порта, према томе, није требала потврдити избор његовог сина; али се она није ни на то обзирала, него је потврдила једног Србина за српског кнеза, пошто на то место није могао да дође неко други. А како и руској политици није ишло у рачун да Кара-Ђорђевића не потврди, јер је желела ма на који начин да развије свој уплив у Србији, приморана је била да се с избором задовољи.
И само за то, што није Русија суделовала у првом избору, ствар се морала толико вући и тако испасти, а главни су узрок томе Аврам-ћaja, Вучић, Гарашанин и Симић, а то због тога, што Русија није хтела да буде на страни оних чланова Совјета, што беху у град побегли.

[JASON]

Ак'л-беј.

Аврама, Симића, Тенку, Ресавца и Милету и ја познајем. Мени се чини да су они у Устав унели дотични члан само за то да не би власт остала у Милошевим рукама, али су тек доцније увидели да су се у томе јако преварили, јер је српска влада у свему потчињена била Порти.
Било како му драго, да пређемо на ствар.
Из твога причања видим, да је Аф'з-Mexмет-паша из почетка добро радио, али се чудим што се доцније тако непристојно понашао. Још чудноватије ми је, како је могао, пошто су једва успели били да га склоне да иде из Харачлијине собе и да дође до Калимегдана, да се опет врати у Александар-бејев конак; осем тога како је могао да на онако непристојан начин опадне Рашид-беја код Порте, кад се једино има њему захвалити што се избегла и већа брука приликом Харачлијине ствари; како је могао да онакве незналице зове и од њих прави велики меџлис да расправи његов сукоб с меџлисом, кад то не приличи ни његовом достојанству ни достојанству царевине, те је тиме јако увредио владу; како је могао дозволити продаје кућа, кад сваки зна, да то, кад би се отпочело, тешко би после престало?!!
Према ономе поступку Осман-Нури-паше, што је послао онај извештај цару, видим, да је то био човек који се јако бринуо за народ и отаџбину.
Било како било, о Черкез-Аф'з-Мехмет-паши не би се имало више шта рећи до да се понови она пословица: Баба, чуди се ти, и ја ћу да се чудим.
Но ипак кажи ти мени, како је то он могао сматрати себи за сатисфакцију његов одлазак те вечери у Александар-бејев конак?

[JASON]

Нак'л-беј.

Није се могло ништа дознати за што је он тако радио, али паметни људи говораху, да је то учинио само за то, да се додвори Александар-беју, јер је осећао да је учинио погрешку; а како је знао да ће Александар-беј о томе писати у Цариград, мислио је да кад тако учини, да ће он ту ствар у блажијој форми представити.

[JASON]

Ак'л-беј.

Кажи ми ко наговори Аф'з-пашу да постави за свог помоћника Ћучућ-агу из Ужица, који се није слагао с Турцима, који је био Милошев диван-ефендија, којега је Милош-беј водио у Цариград и који је у друштву с Халид-бејем упућивао Милоша шта да ради? За што је онако лепо примао Перменеџи-Исмаил-агу, кад је свакоме познато било његово владање! И како је могао да се занима копањем подземног блага? Мени изгледа да је он био манит.

[JASON]

Нак'л-беј.

Ћучућ-агу за то је волео, што је био софта и веома научен човек, па је мислио да он не може радити против своје државе, и знајући да су му српске ствари познате, надао се да ће се њиме користити. А Исмаил-агу призивао је к себи само за то да би се светио оним Турцима који га нису волели.