PALUBA
April 28, 2024, 03:12:36 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno, dopuna Pravilnika foruma PALUBAinfo, tačka 22
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 [246] 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 740633 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #3675 on: December 14, 2021, 10:08:22 am »

У Београду є власть отЪ Дахïя на Керчелïe, кои су у горнѣмЪ граду обытавали и ньїовогЪ Агу, прешла была. Београдскïй Паша остане као слабомоћно орудïe, подЪ когЪ су именемЪ Керчелïe као и Дахïе све радили, да бы со тымЪ видЪ свогЪ подверженïя подЪ Турско владѣнïе сохранили. Паша немогући дуже ово уничеженïе сносити, често є молио, да га отпусте. И найпосле 29. Avг. дође нѣговЪ наименованный наслѣдникЪ СулейманЪ СтамбулЪ Паша, гордый и набуситый муж, у БеоградЪ. Мѣсто, да му Керчелïе ключеве отЪ града предаду и нѣговомЪ се повелѣнïю подчине, забране му и у градЪ ступити. ОнЪ отиде, строго претећи, таки у Семендрïю. Но Турскïй двор, да му упутствованïе, да преко тогЪ обычая изиђе и призна, да или волѣ или крѣпости нема, да Керчелïe изъ горнѣгЪ града изтера. СтамбулЪ Паша повинуе се и отиде у БеоградЪ, пунЪ гнѣва и ярости спрама Керчелïя, кои су забраньивали, мѣсто свое занимати, пунЪ мерзости спрама Бекïра, комЪ є онЪ, и то по правды, приписивао, што су Керчелïe тако противни. Ова обстоятелства учине, те се Сербльима одвећь благонаклонЪ покаже. При томЪ се їоштЪ потруди, да између Београдски Турака, надЪ коима є онЪ ТурскогЪ владѣнïя везïромЪ быо поставлѣнЪ, едну партаю учини, кое му сретно за рукомЪ изиђе.
БекïрЪ Паша, желећи едну партаю другомЪ уничтожити и мирЪ са Сербльима подЪ онымЪ условïяма, коя Турскомъ двору нису могла быти найповольнïя, заключити, гледаше с негодованïемЪ, како се СулейманЪ кодЪ овы додворити труди и зато се и онЪ сада приближаваше отЪ свое стране кЪ ЦерномЪ Ђopђу чрезЪ свое прïятельске услуге, кое є овай искренно враћао. ОнЪ немогаше лако уступити, да му другïй ту чести отме, да є Сербïю умирïо, и зато се сЪ овомЪ сверху слѣдуюћи условïя мира согласи:
Церный Ђopђе да дѣла Сербска управля и да Турском двору годишнѣ 500.000 пïастра, као данакЪ отЪ землѣ плаћа;
да само Сербльи Сербльима суде, и да се никакавЪ ТурчинЪ у СербскомЪ селу не задержи нити пакЪ насели;
да се турске скеледжïе (митари) уничтоже, плаћаня БеоградскомЪ Паши да се безЪ повытка предаду;
што буду Сербльи на вашарь донели, да Турцы, кои то узкупую, за готовЪ новац и без отлaгaня купую;
войска да се состои из Турака и Сербаля; Церный Ђopђe дa за свою собственну сïгурность тѣлочувателну стражу отЪ 500 людïи держи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #3676 on: December 14, 2021, 10:11:17 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Österreichische Militärische Zeitschrift, 1821 (4).jpg (341.37 KB, 1016x900 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #3677 on: December 14, 2021, 10:15:34 am »

СЪ овымЪ предварителным договоромЪ отиду Сербски посланницы у ЦарыградЪ (у почетку Септ.) Они буду добро примлѣни и получе устменно наклонѣиша увѣщанïя. Но будући да є БекïрЪ самЪ потайно совѣтовао, да се со тымЪ посломЪ здраво нехити, а ГушанцЪ из Београда отићи нïе хотѣо, премда су му Сербльи велику сумму нoвaца давали; то нису онïи никакво отЪ двора потвержденïе добыти могли. Многа условïя мира бывала су међу тымЪ, као да су већь потверђена, и отЪ Бекïра и Церногь Ђopђa нaблюдавана. ИзЪ тога се роди нѣкій начинЪ примиренïя; но поредЪ кога свега Сербльи су непрестанно были опасни и своя положенïя чували. Найпослѣ добые БекïрЪ, као отговорЪ на предложенїя Сербска Царскій ферман, кои oнЪ 4. Окт. у Београду прогласи. Сербльима буде у томЪ заповѣђено, да се кући врате, да се примире, будући да ће Турско владѣнїе сва ньїова захтеваня, у колико їй за добро нађе, одобрити. СЪ таковымЪ отговоромЪ Сербльи нису могли быти задовольни. БекїрЪ Паша потрудисе, да їй увѣри, да онЪ искренно мысли и да є сумнителномЪ овомЪ отговору узрокЪ ГушанцЪ и Керчелïе, кое є онЪ ньима као найвеће ньове непріятелѣ описивао. ОнЪ имЪ обѣћа да ће издѣиствовати, да се условїя мира конечно утверде и одобре, и зато се упне, да Серблѣ како на то приволе, да се за зимно доба примире. Будући пaкЪ, да є покой и отморЪ и за Серблѣ нуждань быо, то буде 14. Окт. по основанїю мирны уговора заключено, да се преко зиме сва военна дѣла прекину. Сербльи су могли за свое безбѣдїe 14.000. кЪ войны преправны задержати! на против тога остали су Керчелïе у Београду.
По силы овогЪ уговора отпуштена буде 16. Окт. већа часть Сербске войске кући. ПодЪ оружемЪ заоставшїи Сербльи буду кое око Београда разређени, кое намѣштени, да границе, путе и прелазке чуваю. Отвори се опетЪ са СремомЪ трговина; многїй у Земун, побѣгшїи Турцы врате се напрагЪ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #3678 on: December 14, 2021, 10:29:07 am »

СвакЪ є держао, да є мирЪ преко зиме учинѣнЪ; и БекïрЪ Паша хотѣо є по сретно совершенномЪ дѣлу отићи у ЦарыградЪ; али Керчелïе, на Сулейманово подбаданѣ, стану отЪ нѣга свою заоставшу плату и обдержаванѣ насилно захтевати и нѣговомЪ се отлазку яко противити. У овой нужды, изЪ кое га нѣговЪ прïятель ГушанЪ Али нïе извући могао, обратисе Бекïрь кЪ ЦерномЪ Ђорђу. Овай скупи свое воинство (25. Окт.). Непрïятельства се почну, БеоградЪ буде тѣсно обколѣнЪ и три турска трговца, кои су еспапЪ тамо носити хотѣли, задержани, оплѣнени и убїени. Выше него ова намѣреня помогле су БекїровомЪ освобожденïю 100 кеса, кое є онЪ отЪ Сербаля позаймïo и со тымЪ Керчелïе задовольïо. ОнЪ потомЪ изиђе из Београда са своïомЪ маломЪ пратньомЪ и положи свой станЪ при Жаркову, недалеко отЪ СербскогЪ положенïя на ДединомЪ брегу. БекïрЪ, на Керчелïе огорченЪ, умоли Аустрïиске чиновнике у име ТурскогЪ двора, да овыма никаквогЪ препитанïя доћи недопусте; но напротивЪ тога Серблѣ да сЪ таковымЪ снабдѣваю, кое и одобрено буде. Измеђь Турака и Сербаля остане чрезЪ нѣгово посредство примиренïе у своїой силы; спрамЪ Керчелïя траяла су непрïятельства непрестанно. Да бы забранили Сербльи, да се не бы Керчелïяма рана уносила, метну отЪ Саве до Мораве по границы страже. На скоро се у горнѣмЪ граду покаже оскудость. Выше Керчелïя, немогући дуже затворЪ подносити, гледаху измакнути; гдикойма є то сретно испало; али много їй буде ухваћено и потучено. Нѣка отдѣленïя излазила су ноћу и тумараюћи тражила припитанïя; но отЪ Сербаля се украсти нису могла; већь свагда натрагЪ узбїена. Почнесе већь и о томЪ договарати, да изЪ Београда отиду; но то сe oпетЪ прекине.
Будући да є ружно време далша предпрïятïя прекидало, то су морали Сербльи своя намѣренïя на овай градЪ до пролећа отложити. БекïрЪ Паша вратисе међу тымЪ у Босну. Съ нѣговымъ отлазкомЪ изчезне добро споразумнѣнïе измеђь Сербаля и Турака, будући, да су овïи харачь (данакЪ на главу) изискивали, а онïи су га дотле, док су Керчелïe остали у граду отрицали. СастанакЪ, кои є тога ради у Семендрïи быо, испадне за Турке крвавЪ и умножи взаимну мерзость. При оваковомЪ разположенïю сердца и тaко различиты Iнтерессы нïе се могло надати, да ће се на скоро моћи поравнати. Сербльи су были по знали разлику измеђь слободе и порабощенïя; они су и свою крѣпость познали; Турско пакЪ владѣнïе нïе хотѣло ни едно отЪ свои верховны и господственны права уступити. НапредЪ се видити могло, да ће опетЪ быти боренïя; и Турцы и Сербльи су се на такова приправляли и тражили посредство и подпору сосѣдны сила. Земля измеђь Мораве, Дунава и Дрине остане преко зиме сасвим у власти Сербаля.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #3679 on: December 15, 2021, 09:47:18 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Österreichische Militärische Zeitschrift, 1821 (5).jpg (363.04 KB, 1002x900 - viewed 3 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #3680 on: December 15, 2021, 09:48:24 am »

Приключенïя 1805. Боренïя, чрезЪ коя утѣсненный народЪ себе отЪ робства избавити и у болѣ станѣ доћи трудисе, производе таки за собомЪ такова зла, спрамЪ коя се она, oтЪ кои се ослободити гледао, често незнатна показую; и зaто поредЪ цѣлогЪ успѣха рађаю кодЪ себичногЪ рода негодованïе и незадовольство, ослабляваю крѣпость, и лишаваю потомке оне среће, коя бы имЪ изЪ крвавы поля сЪ временномЪ процвѣтала. Сербльи су были већь заиста свою независимость получили. Они су истинна Султана, као верховногЪ свогЪ господара, почитали, и власть Паше БѣоградскогЪ признавали; но они су се первомЪ у толико само покоравали, у колико су xтѣли; а овай другïй самЪ нïе никакве у Бѣограду имао власти. Морална добра, као: слобода, безбѣдность, и самобытность, коя су сада уживати могли, была су при ньовомЪ изображенïю, отЪ много манѣ за ньи цѣне и важности; него фvсïческа, коя су, сравняваюћи їй съ пређашньимЪ ньовимЪ станѣмЪ, много знатнiя и боля была. Ни су истинна выше харачь плаћали; али ратЪ є много выше новаца потребовао, него што є нуждно было, да се сребролюбе и свирѣпость Дахїа насыти. Многа села бяху спалѣна и опустошена. Усѣви, кое су жене, дѣца и немоћни старцы гдигди само у землю едва текЪ мало узкопану, побацали, жалостну су будуще жетве задавали надежду. Што имЪ є ïошъ отЪ ньїовы яко умалѣны стада заостало, тo є тымЪ манѣ потребе живота и рата могло намирити, што є сва терговина и сообщенïе, иначе иcтoчникЪ благостоянïя, сада са свимЪ мертво было. Ове дѣиствителне теготе добыю чрезЪ то ïоштЪ веће уваженіе, што су се плашити морали отЪ Османске силе, и што су мыслити морали на слѣдства многима вѣроятногЪ покоренïя. Неслога и зависть, кое є ГушанцЪ и БекїрЪ изЪ међу предводителя Сербски посѣяо и обдержавао, принесе кЪ томе їоштЪ выше, да послѣдньïи мѣсецы год. 1804. кадЪ су оружїя мировала, не буду за несретне Серблѣ време покоя и отдохновенїя. Но срећомЪ ньїoвoмЪ, нïе нимало већа слога была ни кодЪ Турака, Турцы, кои су у земльи живили, керчелïe и Яничари, ГушанцЪ Али и Бѣоградскій Паша свађаxусе тако исто, као и Сербльи; а то є поводЪ давало, да су кадкадЪ чудноваты союзи и то изненада бывали.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #3681 on: December 15, 2021, 09:49:50 am »

При овыма дакле обстоятелствама што су манѣ опасни были Турцы, кои су у Сербïи были, толико є већа опасность Сербльима грозила отЪ оны Турака, кои су се на граници скупляли. Мус-Ага приправляшесе у Босни, БекïрЪ преврне листЪ, и спремашесе, са 8.000 людій дa нa Сербïю нападне. Паша пакЪ из Ниша, АфисЪ, Сербльима и онако непрïятель, што отЪ нѣга помоћи имати нису хтѣли, справляшесе, да непрïятельски удари. РавнымЪ начиномЪ спремашесе и БегЪ отЪ Лесковца, а отЪ ПасванЪ-Оглу долазише само жалостнïи гласови. Да бы непрïятеля предварили и опасность отЪ себе оружеïмЪ отбили, позове Церный воинство на ратЪ при концу Декемврïа и обяви, да примиренïе заключено сЪ почетка Януар. 1805. сасвимъ престае. Но поредЪ свега тога, да бы се показао, да онЪ мирЪ обдержати жели, пошлѣ у по исто време свое посланнике у ЦарыйградЪ, сЪ тымЪ намѣренïемЪ, да бы кодЪ Султана измолили, да Сербïа за себе самостална буде и да се отЪ княза Хрïстïанина, но кои бы отЪ Султана зависïо, управля.
Колико су иначе ова предложенïя Турском двору была непрïятна, но поредЪ свега тога, опетЪ буду благонаклонно саслушана и у Дивану предложена. И БекïрЪ и Іпсvланди, князь и ГосподарЪ Валахïe противног буду мнѣнïя; сирѣчь, да се предложенïя отбаце. Но поредЪ свега тога посланницы буду милоспиво отпуштени сЪ тымЪ увѣренïемЪ, да ће се свe ньïове теготе облакшати и да ће се земльи свойственна дати констïтуцïа. Сербльи су се сами у себе уздати, и у оружïю имали свое конечно сматрати избавленïе, но међу тымЪ скупляли су се они споро и невольно на позыванïе Цернога Ђopђа, тако, да є овай принужденЪ быо, смертну казнь опредѣлити, кои бы упорствовали и дужность пренебрегли. Строгость ова помогне. Позванïи скупесе. Четыри хїляде людій буду подъ Васомъ ЧарапићемЪ отређени, да кордонЪ на Дрины укрѣпи; 6000 обколе БѣоградЪ; едно отдѣленïе отЪ 500 стаяше кодъ Гроцке. Войска при Моравы умножисе са 2000 людïй. Резерва отЪ 3000 састависе код Остружнице, куда е Церный свой главный квартїрь премѣстїо быо. (11. Ян. 1805. ) Да бы пакЪ нуждногЪ за войну имали трошка, наложи данакЪ oтЪ 250.000 пïастра. Войска, коя є по земуница смѣштена была, упражнявашесе непрестанно у оружїю. Церный особенно сматраше на то да редЪ и заптЪ буде у земльи. У оныма дïстрïктыма, гди є онЪ заповѣдао, нестане разбойнически чета, кое су се донде быле готово одомаћиле; оне пређу отЪ части у СремЪ, и постану овомъ предѣлу права мученïя. Да бы терговину, коя є отЪ пређе цвѣтала, опетЪ подигао; обяви Церный свима терговцыма, да ће сваку штету, коя бы се у дïстpїктыма oтЪ Сербаля запретыма, догодила, надокнадити, и обезбѣди спровожденїe eспапа сЪ довольным защищенïемЪ. И заиста опетЪ се крену карвани терговачкïи из Земуна преко Остружнице у Константïнополь; но поредЪ свега тога немогаше терговина у пређашню свою живость доћи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #3682 on: December 15, 2021, 09:53:28 am »

У Бѣограду родисе измеђь керчелïа и Турака найвећа омраза. Да бы се страшне буне предупредиле, отиде тамо повелитель Оршавскïй Речеб - Ага (10. Феvр ) Многе керчелïе буду збогЪ своїй преступленïя и свирѣпости из града изтерани. Они падну едной четы Сербской у руке, нити кои главе однесе. Турцы и керчелïе, отуда видећи, каква се слѣдства изЪ ньïове неслоге рађаю, помиресе. Будући да су Сербльи явно говорили, да ће скоро БѣоградЪ освоити, зато се наредба сЪ турске стране учини, да бы се сирѣчь лакше обранили; Бѣоградскїи чивути морали су бедеме и обкопе поправляти. Керчелïe, ненадаюћи се никаквой капïтулацïи, заключе бранитисе до послѣднѣгЪ човека.
Докле су се керчелïe спремали, да бы нападенïю Сербском, противостати могли, дотле се опетЪ БекїрЪ оружао, да самЪ нападенïе учини. ОнЪ обяви Сербльима (18. Марта), да ће зато, што су они мирЪ, посредствомЪ нѣговымЪ учинѣнный, нарушили, са знатномЪ силомЪ продрети у Сербïю. Ова претня, коя се збогЪ Бекïрове болести у дѣйствïе привести нïе могла, то са собомЪ донесе, да Сербльи сада своевольно на войску похите, и да се ньїова злоба противЪ Турака опепЪ на ново запали. Као перва жертва тога погине кодЪ Уй - Паланке, изЪ Бѣограда побѣгшïй Яничарскïй Ага. У сербску военну кассу положесе 500.000 пïaстра, кои се код нѣга нађу. Церный заповѣди свима неоружанныма, да у шуму побѣгну, како бы имЪ се каква опасность отЪ непрïятеля указала. ЯковЪ Ненадовичь добые верховно повелителство око Дрине; а Церный отиде кЪ главной войски подЪ БѣоградЪ.
У овой твердиньи бяше Гушанц - Али Пашу затворïо и верховну власть себи сасвимЪ присвоиїо. Будући да БекïрЪ, кои є сЪ овымЪ АгомЪ у найболѣмЪ споразумнѣнïю живïо, нïе могао, збогЪ негодованïя Босански Турака и због свое болести, намѣренно на Сербïю нападенïе у тай парЪ предузети, и будући да се за БеоградЪ бринути морао, ерь є већь до 14.000 Сербаля, кодЪ Остружнице стаяло; то се почне нѣговымЪ, опетЪ побужденïемЪ у присуствïю БѣоградскогЪ Kïая - Бега 28. и 29. Апр. у Остружницы на ново о миpу радити; но всуе. Гушанаць сe на то разсерди и да бы Серблѣ уплашïo, даде два у влашкомЪ езыку искусна Цынцара као боляре преобући, сЪ великимЪ торжествомЪ, у Сербскïй станЪ отвести и чрезЪ ньи ферманЪ еданЪ предати, у комЪ се Сербльима са страшномЪ претньомЪ заповѣдало, да мирЪ заключе; ако ли пакЪ на то согласитисе не бы хтѣли, да Турско войнство довольно крѣпоспи има, сЪ коїомЪ ће їй за ту противность наказати и кЪ миру склонити. Содержанïе фермана обявисе у главномъ стану у Остружницы (15. Мая) и заключисе единодушно, оружïемЪ умрети, него се своевольству подвергнути.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #3683 on: December 16, 2021, 10:38:56 am »

Церный Ђорђе не дадесе овомЪ слѣпарïомЪ преварити. Знаяше онЪ верло добро, да Турско владѣнïе не бяше у томЪ станю, да бы Серблѣ силомЪ оружïя покорити могло. У Румелïи и Грчкой владаше неограниченно осилѣнтный Паша Янïискïй; ЕгvпетскомЪ пакЪ оскудѣваше само име Султана. Вехабите, господари светы градова, грозише Ісламской вѣры сЪ конечномЪ погибелïю. КЪ томе ïоштЪ и то дође, што су Сербльи о посредству и подпоры Русïе извѣсни были: а и СелимЪ самЪ сматраше при новостма, кое є намѣравао завесити, на Серблѣ као на подпору и свою резерву. При овыма обстоятелствама нïе се требало много отЪ Турскога бояти двора; но поред свега тога, опетЪ Паше и Бегови, бывши са Сербльима у непрïятельству, сва употребе средства, да им досаде. ПобужденïемЪ Мус-Аге попну се ноћу изЪ међу 10. и 11. Мая Ужичкïй Турцы у ову твердиню, гди є само 150 Сербаля, као защита, стаяло; кои на спаваню по већой части небреженïе свое главомЪ плате. Сутра данЪ провучесе 300 Турака крозЪ предѣлЪ; потуку и поробе све по Сербскима мѣстама и вратесе грабежомЪ обтерећени на вече у градЪ. Овай ударЪ бяше за Серблѣ тымЪ чувствителнïи, што су они на правичность и на наклоность Ужички Турака велико полагали повѣренïе и збогЪ тога овай предѣлЪ отЪ воинства очистили. Зато буду таки 4000 людïй кЪ Ужицы отрећени, да твердиню ноћу 20. Мая обколе; но текЪ послѣ десетонедѣлне обсаде (10. Аvгуста) освое є; 300 людïй, кои су є бранили, буду исѣчени, и главе имЪ око бедема на коцеве натакнуте: но жене и дѣцу поштеде.
Нечаяно освоенïe Ужице даде Церноме поводЪ, да воинство у своїой дневной заповѣсти (25. Мая) слѣдуюћимъ свойственнымъ начиномЪ посовѣтye: Браћо! БогЪ некЪ се на насъ смилуе! Бодри будите у своїой службы! НекЪ су вамЪ люди ваши свагда на опрезу. Ако є  непрїятель и далеко; опетЪ є зато близу. Пазите на Турке. Неће вамЪ мило быти, ако главе, као Ужичани, изгубите. Держите оне у реду, коима смо се Мы повиновали; онïи сада стою подЪ нама, да насЪ не преваре.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #3684 on: December 16, 2021, 10:43:15 am »

КадЪ Ужица падне, приправисе БекïрЪ и Мус-Ага, да са 8.000 людïй у Сербïю продре. Церный заповѣди, да се воинство са 5.000 людïй и нѣколико топова подкрѣпи, и да се Бекïръ упыта, долази ли онЪ као прïятель, или као непрïяпель. Овай пакЪ отговори, да долази по заповѣсти свога двора, да мирЪ установи. Међу тымЪ приправесе Сербльи на Дрины тако добро, да Бекïръ за пробитачнïе изнађе, держатисе са своимЪ воинствомЪ у миру лѣвогЪ брега рѣке. Мало за тымЪ родисе оскудость, и као што є кодЪ свïю граничны Турака обычно, умалисе нѣгова войска на скоро третиномЪ.
ТекЪ што овымЪ начиномЪ опасность на Дрины изчезне, а вѣсть стигне, да се Афїс, Паша из Ниша, сЪ цѣломЪ своïомЪ силомъ приправля, да у Сербïю упадне. На ново дакле пошлю Сербльи свое посланнике у ЦарыйградЪ (у почетку Юнia), кои и поредЪ свïю богаты дарова, кое су собомЪ носили, за дуго приступЪ не добïю. - Сербльи се зато уплаше, и зажеле подвергнутисе скиптру Аустрïйскоме; но ова держава, опоминяюћисе своїй са ТурскимЪ дворомЪ прïятельски отношенïя, отбïе ово предложенïе и посовѣтye їй, да се они свомЪ правомЪ верховномЪ господару покоре и умире. Сербльима сада выше ништа неизостане, веће да се противЪ Турске силе, коя се, као што се чуло, са свïй страна скупля, добро приуготове и противостану. СЪ Бугары, Бошняцы, Албанезы и Церногорцы подкрѣпе онїи число своїй наимлѣнны войника и ньїова се войска дотера до 40.000 людïй, измеђь коїй є 1.000 Коняника было (съ концемЪ Юнія ). КодЪ Бѣограда, гди є све мирно было, умалисе войска сЪ 1.000 людïй, а на Моравы подкрѣписе до 18.000. Главна сила стаяше у добромЪ положенïю, кое є Церный с обкопы утвердïo быо, при Ћупрïи; нѣно десно крыло защищаваше яка отдѣленïя, кодЪ Кавадора и Крагоевца поставлѣнна; а лѣво опетЪ крыло на десномЪ брегу Мораве она отдѣленïя, коя су путове по планинама до ПожаревачкогЪ предѣла, занимала. Четири хїляде людïй стаяше у средЪ землѣ кодЪ Тополе; свагда готовы, по обстоятелству нужде или кЪ Моравы, или Дрины, за подкрѣпленïе поћи. Они закланяху приступке Субор-брега, и поставивши чете на Каблар-планины, повуку форпоспе свое поредЪ Сербске Мораве отЪ Ужице до Крушевца.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #3685 on: December 16, 2021, 10:48:31 am »

На Дрины стаяше ЯковЪ Ненадовићь са 12.000, бранећи опоменута обкопана мѣста и у планинама выше резерве поставивши. На твердый на брегу положенный градићь Соко мотрише едно одѣленïе. Градови пакЪ и утверђена мѣста имађаху свою защиту. Тако приготовлѣнïй очекиваху Сербльи нападенïе отЪ Турака; но тога небуде. Пробавляюћи време безЪ посла, познаду убыточна слѣдства недѣятелности, негодованïе и неслогу. И са Турцыма, кои су међь Сербльима обытавали, родесе несогласïя. Они су небрежльиво давали воинству нуждне животa пoтpебе. Дође се збогЪ тога кодЪ Карановца и до крвавы позорища, коя су взаимно чувство непрïятельства яко умножавала. Непрïятельи Сербаля, немогући сЪ явномЪ силомЪ штогодЪ учинити, непрестанно се тымЪ у мысли занимаху, како бы имЪ лукавствомЪ и издаïомЪ, колико є могуће, нaудили. Скупо искуство о Шабцу и Ужицы ïоштЪ немогаше Серблѣ предосторожнïимъ и внимателнïимЪ учинити, да на ново у подобну непадну несрећу. ПобужденïемЪ Паше нишкогЪ, Афїса, нападну изЪ Семендрïе и око нѣ живећи Турцы ноћу 28. и 29. Юлïа на безбрижне Серблѣ, изсѣку їй, и освое твердиню. Да бы дакле као и Ужицу, оно што се лако добыти могло, трудомЪ и крвлю освоили, отредесе таки 3.000 Сербаля, да и обколе и затворе Семендрïю.
СулейманЪ буде међу тымЪ ПашомЪ отЪ Салониха наименованЪ; а Паша Нишкïй АфїсЪ, примïи Пашалукъ Боградскïй. Но керчелïe, господари будући отЪ Бѣограда, непусте первогЪ изЪ твердинѣ, лише га цѣлогъ нѣговогъ имѣнïя и задерже у затвору; а другïй немогаше се ни надати, да ће, ако бы иначе на по волю и имао, новогЪ свогЪ прїимитисе званїя. Да бы Сербльи Турскомъ двору угодили, подвате се онïи кодЪ Гушанц-Алїе за Сулеймана; но ньїова молба и прошня учини то, да выше о Сербльима добро мыслећи керчелïa пороблѣни и потучени буду. Сербльи чекаше за дуго на пришествїе своїй у Константïнополь отправлѣнны посланника; но всуе; кад ал' наеданпутъ онїи 25. Аvгуста изненада у Ћупрïю дођу. ПосредствомЪ РускогЪ посланника обѣћа СелимЪ, да ће слѣдуюће дозволити: да Сербльи свое собственне имаю судове; да се правленïе Сербїе повѣри едномЪ СербскомЪ Обер-кнезу и едномЪ турскомЪ Myxacïлу; да Обер-кнезЪ сваке године 500.000 пïастра скупи и двору ТурскомЪ преда; да МухасïлЪ поредЪ себе 150 Турака, у имe защите има; да свакій Сербскïй кнезЪ поредЪ себе имати може малу стражу. - Найпослѣ обѣћа СелимЪ, да ће све Турке изЪ Сербïе у друге землѣ премѣстити и тамо имЪ изгублѣно надокнадити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #3686 on: December 16, 2021, 10:53:07 am »

О овыма предложенïяма совѣшовашесе Кара Ђорђе са други поглавары. Она су была одвећь добра, но само на устменном обѣћaню основанна. ДиванЪ їй нїе потвердïо; нит' є какавЪ зато изашао ферман. Заключено дакле буде, да се на ново посланницы пошлю овыма предложенïяма силу закона издѣиствую, и измоле, да имЪ Русïа у томе добра стои; а докЪ то не буде, да по совѣту ове власти подЪ оружïемЪ остану. И таковымЪ начиномЪ, покаже се, да бы се мирЪ лако заключити могао, кадЪ бы само ово права была воля ТурскогЪ двора. При оваковомЪ обстоятелству постараюсе Сербльи, да Гушанц-Алїю на то предварително склоне, да половину керчелїя отпусти, а на мѣсто ньи Серблѣ прїими; но то овaй отбїe cЪ тымЪ выше, што  знао, да бы АфїсЪ Паша на скоро непрïятельства започео. И заиста по краткомЪ времену пође овай Паша са 6.000 людïй кЪ Ћупрïи. Турцы, по већой части на коню, преброде сЪ десногЪ брега Мораве на лѣвый и живо нападну на лѣво Сербско крыло. 2. Септ. Чарапићь, кои на десномЪ СербскомЪ крылу заповѣдаше, нападне сЪ еднымЪ отдѣленïемЪ исподЪ брега са стране на Турке, и натера їй, да у найвећемЪ нeпopeдку, преко Мораве побѣгну. Турцы буду до Алексинаца узбïени и изгубе у овомЪ краткомЪ но жестокомЪ боренïю и бѣганю 700 людïй. АфïсЪ Паша буде зароблѣнЪ, подмити обаче Сербску стражу и побѣгне. Турцы се у малымЪ гомилама по странпутицама разбѣгну; нѣки отЪ ньи ударе код Мораве на едну чету Сербску, кою будући не бывши на опрезу, обколе и са свим изсѣку; цѣла дакле штета, кою Сербльи заедно сЪ овымЪ претерпе, у бытки и у гоненïю, износила є 420 людій. КорпсЪ Афїc-Паше разиђесе готово са свимЪ послѣ овогЪ сраженïя; а їоштЪ ранïе буде то исто и кодЪ босанскогЪ воинства. Сисси БегЪ Лесковачкïй радоваше се, што онЪ пораженïемЪ Афїса нужде выше имао нїe, участвовати у битки, и тако буду све границе на еданпутЪ отЪ опасности, коя имЪ грозаше, ослобођене.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #3687 on: December 17, 2021, 11:59:27 am »

Послѣ побѣде кодЪ Ћупрïе, умножисе храбрость и собственно повѣренïе Сербаля; разбѣгшїи се по шумама врате се у своя села напрагЪ; а Церный отведе, што выше воинства отЪ Мораве кЪ Остружницы; а самЪ остане предЪ СемендрïомЪ, да бы ову твердиню што берже кЪ предаи приволео. У овомЪ часу безопасности заключе Сербскïи поглавари, пренебреженно благочестïе обновити, выше церквïй сазидати; и многе наредбе учине, да се народЪ у фvсïческомЪ и моралномЪ свомЪ станю поболша; но то све буде по већой части всуе, као што иначе и нïе могло быти, при онако пренебреженномЪ изображенïю народа, кои се свакогЪ посла клонïо, и, научившïисе у рату грабежу, често у Аvстрïиске державе прелазïo и робïo. Свакïй часЪ овогЪ внѣшнѣгЪ мира, приводїо є внутренѣ свађе. Поглавари су были у неслоги; воинство є роптало због тако дугогЪ оклеваня кодЪ Бѣограда и Семендpïe, и кривило Кара Ђорђа, да є онЪ томе причина. Найпосле многи се при концу Окт. разиђу, и дома отиду, немогући дуже у логору всуе време пробавляти и неосвертаюћисе на противна представленïя своїй повелителя. Овïи на Кара Ђорђа навале, и онЪ убиточно оклеванѣ свое пресѣче мудро измышленнымЪ, дерзновенно и сретно окончаннымЪ военным предпрїятїемЪ. Да бы Турке увѣрïо, да се є Семендрïe мануо, повуче онЪ свою войску 5. Ноемвр. натрагЪ, а остави само яку стражу око града. КадЪ ноћь наступи, заповѣди он, да се 600 людïй крозЪ шипрагЪ сЪ южне стране треуголно са зиданномЪ граду привуку и да се ту добро сакрыю. Сутра данЪ 4. повукусе сербскïи форпости сЪ великомЪ выкомЪ и као у нѣкомЪ нeпopeдку, путемЪ кЪ ПетровомЪ двору, гди є Церный свое главно воинство у потай держао. - Како Турцы опазе, да се Сербльи уклоняю, испадне їй 500 людïй изъ града. Са ужасномЪ дрекомЪ: Ево Турака! Турака! побѣгну Сербльи, жестоко гонѣнïи, кЪ ПетровомЪ двору. КадЪ већь Турцы отЪ града добро измакну, скоче изЪ шипрага сакрывeнии Сербльи управЪ кЪ отвореннымЪ вратма, уђу унутра, освое твердиню у еданЪ махЪ, и изсѣку све, што є годЪ имало оружïя. Мећу тимЪ стигну онïи Турцы, кои су из града изишли были, до ПетровогЪ двора и нaгaзе на воинство Сербско; но како то примѣте, похите што берже у градЪ. Но есть; врата бяху затворена, ватра їй изЪ града опали и покаже, шта се у ньïовомЪ краткомЪ отсутствïю догодило. Дођу дакле сада измеђь града и Сербаля, кои су їй гонили и сви ту потучени буду. Семеңдрïа буде пороблѣна; робове Церный y Opшаву пошлѣ; у граду нађе 16 топова и доста барута.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #3688 on: December 17, 2021, 12:51:36 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Смедерево.jpg (439.98 KB, 1216x666 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #3689 on: December 17, 2021, 12:55:29 pm »

ГласЪ о освоенïю Семендрïе учини то, да се они Сербльи, кои су дома отишли были, опетЪ на войску врате, надаюћисе, да ће се на скоро и на Бѣоградъ ударити. Но то не бяше Церногъ намѣренïе, будући да се онЪ чрезЪ цѣло лѣто, изъ призрѣнïя спрама ТурскогЪ двора, сЪ Гушанц-АлïомЪ о предаи Бѣограда погађао. При концу Ноемвр. отпусти онЪ већу часть войске кући; Дрину пакЪ и Мораву, и предѣлЪ Ужичкïй укрѣпи сЪ нѣколико отдѣленïя. БѣоградЪ обколи са 3.000 людïй. На найвећимЪ планинама ударесе велике мотке, сЪ коима бы се народЪ узбунити могао, како бы каква наишла опасность, да се кЪ оружïю скупи. И будући да є и Афїc-Паша, приправляюћисе за войну, међу тымЪ умрео; то су се Сербльи совершенномЪ покою надати могли. ЧрезЪ 24 Руске у ГалацЪ опредѣлене лађе, добыю Сербльи ïоштЪ мѣсеца Ноемвр. выше топова и военны потреба, тако, да имЪ ништа нïе оскудѣвало, што бы за обрану свою потребовали.
Око половине Дек. сазове Церный све поглаваре у Семендрïю, да се взаимно посовѣтую. Но овïи изЪ почетка нехтѣше доћи због тога, што є Церный само у рату верховный быо господарЪ; а не правый владѣтель. Но найпослѣ склоне се на нѣгова важна предложенïя, и ту се ово заключй:
1. да се ТурскомЪ двору због рата ни какавЪ данакЪ неплати; 2. да се отЪ Сербаля и Турака харачь покупи на потребу войне; 3. да се военна сила свагда изЪ 40.000 людій состои, да се сва военна дѣла неграниченной власти Церног подчине; 4. да свакïй подЪ оружïемЪ войникЪ добые на данЪ две фунте прое, футну овчїегЪ, или говеђегЪ или свинскогЪ меса, и еданЪ четвертЪ лïтре, или сайтлик, ракïе: а у време поста, да мѣсто меса, граа добые; 5. да се грабежь и десертïранѣ смертïю казни; 6. да се Семендрïа оправи и добро сЪ людствомъ укрѣпи, а БѣоградЪ да се обколи.
Logged
Pages:  1 ... 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 [246] 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.038 seconds with 22 queries.