PALUBA
November 16, 2025, 11:30:14 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Dobro došli na balkanski vojni forum Paluba.Info!
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 349 350 351 352 353 354 355 356 357 358 359 360 361 362 363 364 365 366 367 368 369 370 371 372 373 [374] 375 376 377 378 379 380 381 382 383 384 385 386 387 388 389 390 391 392 393 394 395 396 397 398 399 ... 517   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 943444 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3730 on: January 03, 2022, 02:59:11 pm »

Мысмо већь опоменули да є ИбраимЪ Паша, разумѣвши, да се Сербльи са ТурскимЪ воинствомЪ неће да соедине и да тако противЪ Русїе воюю, с едномЪ частїю кодЪ Софїe и Филипополя стоеће peзерве противЪ Сербаля кодЪ Ћипровца и Провалїе ударїо, и да су Сербльи своя тамошня воинства са 12.000 людїи подкрѣпили: но текЪ сЪ почеткомЪ мая дођесе у овомЪ предѣлу до озбильскогЪ позорища. Турцы су выше пута на Сербска положенїя нападали; но свагда су са великомЪ своїомъ штeтомЪ натрагЪ узбїени бывали.
Послѣ oвы нѣколико сретны сраженїя, обколе Сербльи опетЪ НишЪ. Ньїово главно намѣренїе было є то, да се око Видина са РускимЪ у Малой Валахїи стоећимЪ воинствомЪ соедине. Соединенїе пакЪ то нїе се ни лакше ни безбѣднїе учинити, развѣ освоенїемЪ и притяжанїемЪ у Дунаву выше Видина лежећeгЪ острова. Зато да бы то освоили, отиде Миленко Стойковићь са 8.000 людїй у Краину. У исто време приправляли су се Руси на лѣвомЪ брегу кЪ нападенїю. ОстровЪ буде якимъ отдѣленїемЪ ТурскогЪ воинства сЪ топовы, кое су батерїe закланяле и са Шайкама, кое су у Дунавски краковы унакрсть пловиле, живо бранѣно. Всуе су нѣколико пута Сербльи и Руси срећу кушали, да освое островЪ; искусна и храбра обрана едногЪ ФранцускогЪ капетана осуети све ньове труде. - Притяжанїе Острова было є много важнїe, нежели да бы се отЪ тогЪ отступити могло, да га свакимЪ начиномЪ освоити нису гледати морали. Кара Ђорђе преда команду, надЪ войскомЪ кодЪ Ниша и Провалїe Младену; а самЪ отиде са подкрѣпленїяма низЪ Тимока, соедини се са МиленкомЪ и освои юришомЪ градићь Неготинъ. 31. Мая пређе онЪ преко узкогЪ Дунавског крака, и освои Великїй островЪ. Соединенїе сЪ Русима было є сотымЪ готово. Генерали УланїусЪ и СїеверсЪ стаяли су кодЪ Чернеца и Севрина са свимЪ приправни, да се са Сербльима соедине. Но на еданЪ путЪ стигне гласЪ, да є една часть Турске главне силе на лѣвый брегЪ Дунава прешла и нѣке корысти трудомЪ задобыла. Руски Генерали оставе по томЪ Дунавске брегове и повукусе кЪ Римнику. Сербльи, ужаснувшисе збогЪ овог повратка и користи Турака, оставу не само едва освоенЪ ОстровЪ, него сва своя положенїя у Бугарской и отиду иза Тимока; само о томЪ бринућисе, како ћесе отЪ нападенїe cпасти.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3731 on: January 03, 2022, 03:00:17 pm »

Послѣ вѣсти несрећне, коя се изЪ овогЪ прехитрогЪ напредка изродила, слѣдовала су на скоро oпетЪ угоднїя извѣстїя. ГенералЪ Милорадовићь продре 1. Юнїа до Обиллїecтpїе и ту войску Турску побїe. Турцы у малой Валахїи бывши, берзо се врате кЪ Дунаву и смѣсте се опетЪ у КалефотЪ и великїй ОстровЪ. Сербльи, кое чрезЪ то, кое пакЪ и отЪ свое стране охрабрени, продpу берзо до оставлѣны мѣста и сретно їй запреме. Само є то едино учинило, што су Турцы овдѣ спори были, те су Сербльи и Руси опетЪ могли оно задобыти, што су тако берзо изгубили были.
Юнїя 7. пређе 2000 Руса кодЪ ВеликогЪ острова преко Дунава, и соединисе са Сербльима. Найвећа часть соединѣне силе отиде преко Гургусовца у НишЪ и обколи ову твердиню; маня часть защищавала є ово движенїе спрамЪ Видина. Право намѣренїе oвы похожденїя и поступленїя было є то, да се защите превози, кои су изѣ мале Валахїe за Серблѣ долазили. 9. Юнія стигну два Руска Генерала, 18 Штабс- и Жени Офїцыра заедно са више Артїлерїстa у Смедерево; кои договорившисе са СvнодомЪ, кое кЪ войсцы у Бугарску, кое пакЪ кЪ Нишу отйду. ИзЪ Смедерева се мало по мало пошлѣ главной Сербской войсцы 1000 центы барута, 5000 ц. олова 10000 танета и картачки фїшека. ОтЪ корпса Генерал-Лайтнанта Милорадовића посланный ГенералЪ ИсаевЪ саединисе на ново кодЪ Стубика са МиленкомЪ. Ова саединѣна войска, око 3000 износећи, нападне 19. Юнїя на 5000 керчелїя, кои су се подЪ командомЪ Молах-Паше, кои є неваляломЪ Пасван-Оглу у пашалуку отЪ Видина слѣдовао, кодЪ Малайнице обкопыма заградили были. Обкопи буду послѣ храброгЪ противуборенїя юришомЪ освоени. Турцы изгубе 2000 людій, 2 топа велика и два мала и 11 баряка. Руси и Сербльи имали су 400 мертвы и ранѣны. Молах-Паша yтече у ВидинЪ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3732 on: January 04, 2022, 11:47:57 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Österreichische Militärische Zeitschrift, 1821 (11).jpg (337.44 KB, 996x872 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3733 on: January 04, 2022, 11:49:34 am »

Сербска войска на восточной границы имала є съ, концемъ Юнїя 45.000 пѣшака 6.000 коняника, и 1.500 Артїлерїстта. Кадъ се къ томе дода їоштъ 5.000 спомагателног корпса подъ Генераломъ Исаевомъ; то цѣла борителна сила износи 57.500 людїй. Да є ова на страны Турскогъ поглавитогъ воинства на главномъ путу царыградскомъ стоећа сила Турцыма здраво сметала, а и Русима пробитачна была, нїе нуждно доказивати. Сербльи пакъ, желећи свое союзнике дѣисвително подкрѣпиши, нису выше корысти, кое бы имати могли, на Дрины тражили, него су тако найлѣпшу прилику пропустили, кадъ су помоћу Босански-Хрїстїана Турке може быши са свимъ изъ ове землѣ изтерати могли. Да се нису Сербльи ничега отъ западнѣ границе бояти имали, већь да су, отъ Босански Хрїстїана подпоможены, само отъ востока пришедшегъ непрїятеля покорити морали; то не бы ни онда, кадъ бы и сами себи оставлѣни были, као што є заиста послѣ и было, ньїова нераздѣлена крѣпость никадъ воинству Османскомъ подлегла. 29. Юнія стигне Рускїй державный совѣшникъ Родофиникинъ у Бѣоградъ. Онъ буде отъ Младена Миловановића у име Сvнода съ груванѣмъ топова дочеканъ. Наскоро потомъ отиде у Смедерево, гди є велико дѣиствїе имао на сва заключенїя Сvнодална.
Око половине Юлїя донесе князъ Волконскїй и Францускїій Оберстеръ Жилеминотъ вѣсть у главнїй Рускій квартїръ предъ Измаиломъ, да є Tїлзитскїй миръ заключенъ. По условїяма овога мира морало є  између Русїe и Порте примиренїе наступити, и заиста наскоро састанусе потомъ Халиб-Ефенди и Генералъ Сергей Ласкаровъ као пуномоћницы у градићу Собожїa, не далеко отъ Ђурђева, да о томъ заключенїю дѣляю.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3734 on: January 04, 2022, 11:51:31 am »

Вѣсть о Тїлзитскомъ миру и кодъ главногъ воинства наступившемъ примиренїю берзо се и кодъ Сербаля и кодъ спрамъ ньи стоећи Турака распространи. Ибраимъ Паша, кои є надъ овыма повелителствовао предложи за предохраненїе кровопролипїя и пощадѣнїя воинства, међу тымъ примиренїе на неопредѣлено време за све границе Сербїе на шесточасно отказанїе. Сва воинства да у свомъ положенїю остану, борба да се прекине, и да се казни. Ова условїя буду прїимлѣна и уговоръ се у Каменицы отъ Георгїa Петровића (Церногъ Ђорђа ), Исаева и Ибраим-Паше подпише.
Порта, одвећь мерзећи на Серблѣ, бyде съ овыма условїяма свога везїра незадовольна. Примиренїе, кое се съ Русима заключавало, морало є за Серблѣ быти не време покоя, већь уничтоженїя. Великїй Везїръ, намѣренїя Порте добро познаваюћи, отреди таки, како се о примиренїю радити почело, воинства у Софїю, и умножи є съ тамошньомъ Турскомъ войскомъ до 55.000 людїй. Порта отузме Ибраиму повелителство, и преда Хуршид-Паши, кои како дође, таки се приправляти почне да на ново на Серблѣ удари. Ова точка времена была є за Турке одвећь згодна. Истина, да су Сербльи по Еvропейскомъ начину были устроени, ништа манѣ они су были опетъ као другїи восочни народи; ерь су таки, како се о примиренїю радити почело, многїи кући отишли; а заоставшиїи ни су были довольно предосторошни на опасность, коя имъ се догодити могла. - Хуршидъ нападне 2. Аvгуста на Серблѣ съ Русима соединѣне кодъ Ћипровца, и по десеточасномъ боренїю, о комъ ближа обстоятелства нису позната, порази їй конечно. Тек, кодъ Алексинаца буде имъ могуће уредитисе, и са свїю страна пришедшимъ воиницыма укрѣплѣнїи, Хуршид-Пашу, збогъ яке штете ослаблѣна будући, принудити, да се полученомъ корыстїю и ослобожденїемъ Ниша задовольи. Штeтa са стране союзника мора да є одвећь знатна была, кадъ є скоро 3.000 людїй отъ ньи ранѣны по предѣлу Крушевачкомъ лежало.
За ово време стаяше Миленко Стойковићь у свомъ положенїю на дольнѣмъ Тимоку, нитъ гa кoгoдь узнемиравао. Пораженїе у Бугарской учини, да Сербльи на заключенїе траюћег, примиренїя склонитїи буду. Они су се о овомъ предмету 20. Аvгуста у присутствїю Кара-Ђорђевомъ и держ. Совѣтника Родофиникина совѣтовали; свагда є обаче слѣдство тога отъ поглавиты договараня зависило, и Сербльи су се праведно надати могли, да ће у примиренїе између Руса и Порте примлѣни, быши. Текъ 24. Avг. согласе се пуномоћницы о условїяма овогъ примиренїя; ни у едномъ артїклу нїe o Серби спомена было. Рускїй верховный повелитель нїе због тога уговоръ потвердити хотѣо. Пуномоћницы се опеть скупе; но Халиб Ефенди, намѣренїе Дивана добро дознаваюћи; нїе се никоим начиномъ на то склонити могао, да се премиренїе на све границе Сербіе разпростре. Едва и то съ великимъ трудомъ одобри едaнъ приданный артїклъ, да у време примиренїя са Русїомъ, Отоманска воинства у предѣлу отъ Видина и Кладове, гди су се досадъ Руска воинства са Сербльима союжена борила, никаква не чине непрїятельства. Овай приданный артїклъ нїе могао Серблѣ задовольити, будући да є сотымъ миръ на едной само части восточне границе обезбѣђень; а на западной нїе получавао поручителство. И заиста Порта пошлѣ заповесть на све Паше и Бегове, да съ ове стране на Сербію таки нападну.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3735 on: January 04, 2022, 12:30:36 pm »

На Дрины и Буцавы стаяо є съ концемъ Сепп. Турско-Босанскїй кордонъ до 15.000 людїй. Ревностїю Хосров-Паше умножисе онъ мало по мало и до 25.000 людїй и све се спреми, да се на Сербїю нападне. Сербска войска, неизвѣстна будући о правой точки нападенїя, стаяла є у малым отдѣленЇяма поредъ границе разсута. Окт. 8. скупи Хассан-Паша велику часть на кордоне подѣлѣна воинства на Буцавы; 10-го пакъ у 6 сатїй уютру пређе онъ преко ове рѣке и отиде спрамъ положенїя Сербаля кодъ Плевїe и на Субор-брегу. Сербльи, немогући противостати, повукусе кое поредъ Дрине кое пакъ къ Ужицы натрагъ. У вече приспу Турцы већь близу ове твердинѣ. Садъ поите Сербльи са свїю страна, и 15-го нападну са 18.000 на Хассан-Пашу и буду тако сретни, да нѣгову войску не само побїю, већь и по већой части разтераю. Успѣхомъ свое побѣде охрабрени, пређу 16. преко Буцаве и управе свой путъ управъ къ Сараеву. 18-го допру већь и до брегова Вараца.
Пораженїе Хассана и напредованѣ Сербаля разпространи између Босански Tyрака страхъ и трепепъ. Паша отъ Травника кренесе 20-го са 2.000 людїй къ Сaраеву и позове све Турке на оружїe. Но мало ко послушао гласъ овог позыванїя. Турцы су предохранявали опасность, коя є и ньїовымъ притяжанїама и ньїовымъ женама и дѣцама збогь немира Хрїстїана сада грозила. Французы се нису, по свой прилицы збогъ тога, што є съ Русїомъ већь быо миръ заключенъ, ни маћи хтѣли, да Туркомъ помогну. За ове є сада као што се видило, найвећа опасность дошла была. Већь су Сербльи говорили, да неће выше ни едногъ Турчина у Босной терпити. Но поредъ свега тога ништа нису предузимали, да претню свою у дѣистїве приведу. Найпослѣ дође отъ Сvнода заповѣсть, да разоривши направлѣне обкопе берзо изъ Босне изиђу. Кажесе, да є овой, заповѣсти поводъ дала тайна предложенїя Пашина са знатны новцы, да се примиренїе учини. И заиста се сада и одержи, изузимаюћи мала поврежденїя, коя се и у найвећемѣ миру кодъ овы народа догађаю, примиренїе на Сербско-Босанской границы, премда є Порта съ концемъ Ноемвр., видећи, да се Руси їоштъ у Валахїи и Молдавїи баве, и сматраюћи то, као нарушенїе примиренїя, заповѣдила, да се войска скупля.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3736 on: January 04, 2022, 12:32:31 pm »

Миръ, кои є сада на свима границама владао, и о комъ су увѣрени были, да ће, кое збогъ уговора, кое пакъ збогъ насптупаюћегъ злочестогъ времена, дуже траяпти, учини, те се Сербскїи предстоятельи о станю землѣ и жителя, о по правленїю обои и о основанїю постояногъ владѣнїя побрину. Они се скупе подъ предсѣданїемъ Кара Ђорђа у почетку Ноемвр. и установе послѣ дугогъ совѣщанїя (до 20. Дек.), кое се чрезъ Родофиниково упутствованїе и втеченїе весма пробитачно отъ ньїовы други немирни собора разликовало, слѣдуюћа:
1. Сербїа се на 12. Дістрїктка (Наїя) раздѣлюе.
2. Cvнодъ полаже свою столицу у Бѣограду и називасе Сенатъ,
3. У Бѣограду и у већима варошима поставляю се градски поглавари, а по селама кнезови.
4. Таково званїе само они получити могу, кои су већь у рату служили, и кои писати и читати знаю.
5. На изображенїе жителя Сербїе да се найвеће попеченїе обрати.
6. Конскрипцїа да се уведе. Свакій за оруже способный Сербльинъ есть войникъ.
7. Кои су дѣиствително на оружїе позвани, да унапредакъ оружїe носе.
8. Странїи да немогу куће у Сербїи куповати.
9. Да се устроенїe Молдавїe и Baлaxїe са Сербїомъ соглашава и да се земля Руской защиты подвергне.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3737 on: January 05, 2022, 10:22:42 am »

Сенатъ буде сочинѣнъ отъ найглавніи Сербски Войвода и нѣколико церковны предстоятеля, и съ концемъ Дек. торжесвенно у Бѣограду поставлѣнъ. Предсѣданїе у Сенату буде вовѣрено Кара Ђорђу.
Найтежій є посао тай, да се фvсїческо и морално станѣ едногъ народа поправи, кои є већь столѣтодругимъ робствомъ низверженъ и збогъ ратова и немира подивляо и кои ништо друго, већь сурово чувства уживанѣ изыскуе, и у скотской сласти сретанъ будући, болѣ трудомъ постизаемо станѣ нити познае, нити жели. Ако Сенатъ у овомъ и нїе ништа важно совершїo; то опетъ валя признаши, да є онъ при своимъ отношенїяма, при непрестано траюћемъ ратономъ станю много ползе учино и пупольке просуо, кои ће, ако се за садъ и чини да су изгублѣни, може быти послѣ нѣколико годиня, као веселый усѣвъ прослабавати.
Поредакъ у военной службы, коимъ се текъ едва добїено самостоянїе обдержати могло, морао є Сенату кромѣ свега на сердце лежати. Наїє буду опетъ на мала отдѣленїя подѣлѣни. Свакомъ таковомъ отдѣленїю буде наложено, да по числу народа 3 до 5 Батайлона и 3 до 6 швадрона, людствомъ и съ коньма снабдѣ. Конскрїпцїa нїе имъ башъ найправїe ишла, будући да многїи кнезови, противъ законны опредѣленїя, нити су читати, ни писали знали, рачунећи само по ровaшу. Пешацы су были добро оружани. Коняницы су кодъ Турака у уваженїю были; артiлерїа, съ Турскомъ сравняваюћи была є добра. Твердинѣ буду са нуждныма за ратъ и препитанїе стварма снабдѣна; но мало се на ньїово поправленїе гледало; ербо по основоположенїю Сербаля и Турака свако є мѣсто утверђено, кое храбрїи -, а свако є слабо, кое страшльиви бране. Уредба та, да само они, кои су на оружїe позвани, оружїe носити могу, нїе свагда наблюдавана, будући да є она стародревномъ обычаю противна была.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3738 on: January 05, 2022, 10:30:23 am »

Сенать, увѣренъ будући, да основателна наука не само разумъ, већь и нрави изображава, и самый успѣхъ фvсїческогъ благостоянїя подпомаже, пожертвуе ученномъ заведенїяма особенно попеченїе. У Бѣограду подигнесе велика школа; а у Смедереву, Шабцу, Пожаревцу, Хассан Паашиной Паланцы, Руднику, Валѣву и Крагоевцу, манѣ школе. Знатїнїи Сербльи пошлю свою дѣцу, по примѣру Кара-Ђopђиномъ, у Сремъ у ученна заведенїя, гди су се ови младићи и жельомъ науке и своимъ дарованїяма одликовали.
Сербїe благостоянїе оснивасе на терговины ca Avстр. державама. По приличномъ рачуну преноси она годишнѣ овамо:

200.000 комада свиня, у суммы 1.350.000 fl.
10.000 марве за кланѣ                  150.000 -
Дерва за грађу и ватру                     5.000 -
Медь, воће и коже                          30.000 -
Различине контрeбaнде                125.000 -
Свега                                        1.660.000 -
Напротив, добыва изъ Avстр. держава:
10.000 пожунски мѣрова ране        30.000 fl.
50.000 Центы соли (!!?)                 250.000 -
У чояма и другомъ еспапу               20.000 -
Чрезъ контребанде                         20.000 -                                       
                                         Свега 320.000 fl. cр.

Остае дакле добытъ за Сербїю у 1.340.000 fl. сребра. Да бы ову важну терговину, коя є весма пала была опетъ подигли, да бы добро отношенїe ca Avcтpїoмъ на комъ є она почивала, получили и утвердили, было є за Сенатъ найважнїе дѣло:
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450



« Reply #3739 on: January 05, 2022, 10:31:27 am »

Рудокоплѣ, кое су са свимъ быле забаталѣне, гледао є Сенатъ опетъ обновити и умножити. О церковнымъ дѣлама совѣщавало се такође; но оскудѣвaлaлa су средства новаца, да бы тако нуждна поболшанїя учинили. Правдоправленїе остане у старомъ станю; граждански процеси свершивали су се отъ кнезова; а смертнїи случаи пресуђивани су бывали по ратнымъ apтїкулима са свимъ по мїлїтарскомъ начину.
Порты є ова констїтуцїа, кою є Сербїa себи дала, и чрезъ кою се отъ нѣ са свимъ отргла, весма неповольна быти морала. Но уредбе съ Русїомъ учинѣне, отъ выше пакъ внутренѣ буне, принудилесу Диванъ, да све ово, што се у Сербїи догађало, съ притворнымъ равнодушїемъ сматра. Но ова данна констїтуцїа смѣла є конечно примирително поравненїе са Портомъ, коя є сама правдостоянїe увести и унапредакъ обезбѣдити могла.
Мирно прође зима отъ 1807 - 1808 год. и самомъ цѣломъ теченїю послѣднѣ године прекраћивала су политическа договараня почетакъ каковы непрЇятельства. Сербльи добыю времена за одморъ; Сенатъ є могао са нераздѣленомъ бригомъ бринутисе само о внутреньима дѣлама. Истина, да су се кадкадь навлачили облацы, кои су нове бурѣ предвозвѣщавали; но опетъ се свагда Хорїзонь изведpaвао. Поредъ свега пакъ тога нїе се нико усуђивао вовѣритисе са постоянном надеждомъ прїятельскомъ виду.
Съ концемъ Марта кренесе Генералъ Исаевъ са своїомъ войскомъ отъ Країове, као аки бы хотѣо Великїй островъ освоити. Еданъ Турскїй корпсѣ отѣ 16.000 людій поступи потомъ подъ Пашомъ Мустафомъ Байракпаромѣ къ Нишу. Руси због тога терговину съ Бугарскомъ пресѣку. За тымъ є їоштѣ было нѣки военны уредбы и заповѣсти; но на скоро ступи опетъ све у старо свое теченїе.
Logged
Pages:  1 ... 349 350 351 352 353 354 355 356 357 358 359 360 361 362 363 364 365 366 367 368 369 370 371 372 373 [374] 375 376 377 378 379 380 381 382 383 384 385 386 387 388 389 390 391 392 393 394 395 396 397 398 399 ... 517   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.027 seconds with 22 queries.