JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3760 on: January 09, 2022, 12:24:31 pm » |
|
У ово време пукне гласъ не само у Сербскомъ Бѣограду, већь и кодъ други сосѣдны Паша, а и у самомъ Цариграду: да ће Маршалъ Мармонтъ са 15.000 людій на Босну ударити, да ће Австр. еданъ коръ заедно са Сербиьима къ Нишу поћи; а да ће Руска главна войска свое операціе у Бугарской започети. Сербскій Сенатъ пошлѣ Депутирте Мармонту, препоручити се желећи покровителству Франціе. - Паша Босанскій заповѣди све твердинѣ поправити и съ нуждныма потребама снабдѣти. - Сераскѣръ Решид-Паша позове Турке око Ниша на оружiе, да свакій отъ 17 - 70 године, кои на Пророка вѣруе, воюе; будући да су три найглавнія Монарха съ Карађорђемъ наумили, Султана покорити. Командантъ отъ Оршаве Реџеб - Ага явно є показивао свое негодованіе спрама Австрie, а и самъ Диванъ, опоминяюћисе на депутацію Юговића, видіо се сумняти о искрености Австр. двора. Ови гласови и бриге, отврате вниманіе Турско отъ Бугарске на Сербію и Босну, и задержи ону, у Бугарску опредѣлену войску. Причина овы незнатны и неоснованы брига и надежда была є у томе, што є Маршалъ Мармонъ Цетинскій предѣлъ опетъ освоиio, кои су нѣки Турско-кроатски Капетани и Бегови 1809. кадъ су прилежаще провінціе Францiи припале, себи присвоили были. Мая 9. дођу Сербски Депутірти изъ Букарешта у Бѣоградъ. Русiа є Сенатъ опоминяла на све, што є за Сербію већь отъ три године радила была, и желила, да се народъ Сербскій влада тако, да незаборавля на крѣпко покровителство, кое сада има. Независимость и самосталность се обећа; и Кара Ђорђе за главногъ предводителя призна. Русiа чека, да Сербіа при настоящемъ рату дѣиствително помогне и да се нѣна войска съ рускомъ соедини. Ако то све не буде, то ће се Сербia свoiой судбы оставити. И зато є нуждно, да се Сенатъ о свему подробно изясни. - О томъ су се 13. Мая подъ предсѣдателствомъ Карађорђинымъ совѣтовали, и послѣ незнаны противу рѣчія опредѣли, да се у рату по зактeвaню Рускомъ содѣиствуе, и да се и унапредакъ покровителство иште.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3761 on: January 09, 2022, 12:29:18 pm » |
|
Руска главна войска съ концемъ Мая пређе преко Дунава. Сербльи се преправляти почну и да содѣиствую и да се бране. 6.000 людій отиду къ Пожаревцу и Майдан-Ипеку, подъ Командомъ Миленковомъ; 6.000 кренесе изъ нахie Рудничке и Валѣвске, и отиде ко кору Ненадовића у помоћь на Дрину, будући да се знатно число Турака кодъ Сребренице скупляло и већь нѣка непріятелства започело. Другій коръ мало помало скуписе до 20.000, кренесе отъ Крушевца къ Алексинцы , Баньи и Сперлику. Почне се радити о поправленію шанцева кодъ Делигpaдa и о укрѣплѣнію кодъ Ћупріе. Сва сила Сербска износила є съ концемъ Юнія 58.500 людій измеђь кой є было 3.000 коняника и 75 топова. Отъ овы стаяло 14.500 са 38 топова на западньой границы поредъ Дрине до Сѣнице; 6.000 са 10 топова чували су страну отъ Сѣнице до Крушевца; 34.000 са 24 топа были су подѣлѣни по восточной границы отъ Крушевца до Пожаревца. У Тополы є было 4.000 резерве. Турцы су се око Ниша до 18.000 укрѣпили, и Лесковаць, Нишъ и Видинъ са своима нуждныма потребама снабдѣли. Миленко є по заповѣсти Карађорђиной, мѣсто што бы у Крайну продpeo, свой станъ кодъ Пореча положіо, и Велька, кои є съ еднымъ отдѣленіемъ противъ Кладове отишао, подкрѣпіо. Юнія 26. удари Генералъ Зукато, кои є са 2.000 людiй изъ великогъ Острова на десный брегъ прешао и съ Велькомъ се састао, на 3.000 Турака, кои су се кодъ Бранове обкопали были, и принуди iй побећи у Видинъ, оставивши 5 баряка, два топа, и 300 робова. - Оваковымъ начиномъ опетъ отворивши союзъ са Сербльима, кренесе предъ Паланку Перзу, отдѣленіемъ Вельковымъ, око Тимока бавећимсе, обезбѣђенъ. Юнія 28. освои шанцеве; а 3. Юлія предасе Паланка; обрана градска числомъ 752 буде съ тымъ условіемъ отпуштена у Видинъ и у Оршаву, да за годину дана несме противъ Руса воевати. Ту Руси затеку 4 топа, 20.000 патрона, 780 граната, 4.200 центій пшенична брашна и 120 центій барута. Кадъ тако Зукато Берза-Паланку освои, стане спрама Брегове. Чась една войске Миленкове была є съ ньиме; а друга се састаяла са главномъ Сербскомъ войскомъ кодъ Сперлика, обколила Гургосоваць, теснацъ вратарницу, и лѣвый брегъ Тимока. Неготин и Кладову стану Русо - Сербска воинства блокірати.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3762 on: January 09, 2022, 12:32:54 pm » |
|
Међу тымъ, докъ се тако Зукато на дольнѣмъ Тимоку укрѣпіо, преправіо се већь быо Решид-Паша са 18.000 кодъ Ниша скуплѣне войске, ударити на Сербску войску кодъ Сперлика и Банѣ поставлѣну; кое заиста 13. юлiя и учини, обиђе Серблѣ съ обе стране и принуди ій къ бѣгству. Ту Сербльи 1.500 изгубе; Баню оставе и отиду. - Они се потомъ поставе кое кодъ Алексинаца, кое кодъ Ћупрie и Делиграда; кодъ овогъ послѣднѣгъ мѣста стаяо є Карађорђе са 12.000 людій; ту се поправе сви шанцеви, а Турцы ни су се далѣ ни упуштали за корыстію свое побѣде. На западньой страны повукусе на трагъ сви они Турцы, кои су се были кодъ Янѣ, Бѣлине и Зворника скупили, говорећи, да є, та ньима стигла наредба, да се соедине съ войскомъ великогъ Везира кодъ Шіумле. Ненадовићь отпусти већу часть свои войника кући; но 24. Юнія на еданпупъ: укажесе на Дрины 18.000 Турака; 6.000 отъ овы ставесе кодъ Главчине спрамъ Лознице. Садъ се берже болѣ Сербльи почну купити, и на своя мѣста и обкопе отлазити, да бы како прекратили, да Турцы Дрину не пређу. Турцы съ почетка Юлія добыю 5.000 отъ Солиманъ Паше изъ предѣла Цетинскогъ у помоћь, ерь сe дoнде већь распра съ Французи была окончала; но нису опетъ ништа предузимали, већь су се само задоволявали съ претньомъ и своимъ, као военымъ, премештанѣмъ. Они даду 30 кораба у Босны и Врбасу начинити, и почну претити, да ће поредъ Саве на суво изаћи, преко Дрине на при мѣста прећи и за четири неделѣ предъ зидовы Бѣоградски быти. Сербльи су све то вѣровали. Сви за оружіе способни притеку; а неспособни приправесе ко бѣганю. Отъ Сперлика и Видина полете войске на Дрину, кое да су на овомъ опредѣленію остале быле, то бы она сраженія, коя су се у тамошньемъ предѣлу догодила, може были сретніе за Серблѣ испала была.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3763 on: January 09, 2022, 12:44:13 pm » |
|
Аvгуста 3. удари Гувернеръ Босанскій, Халимъ Ибраимъ Вистули Паша, санџакъ т. є. военный барякъ, као знакъ свога похода на Дрину, удари га пакъ на полю Калесie кодъ Травника. Капетани и Бегови некрену се ни найманѣ за Везиромъ, кои є 15. Avг. у Соли-Якаръ дошао, и 30. у Травнику, у новой топџиницы саливены топова са собомъ носіо. Но Бошняцы никадъ ни су манѣ волѣ имали къ войны, него сада. Они нису имали правогъ къ Везиру повѣренія; ерь су га за потайногъ Христіанина держали. Они су се бояли отъ нападенія австр. и француски, и ну су се хѣли отъ свои домова далеко отискивати. И зато текъ што се една гомила войника скупи, а друга се опетъ разиђе. Avг. 15. у вече почну Турцы спрамъ Бaдовинаца брегове Дрине рекогносцірати. Сербльи на ньи изъ топова и пушака живо опале и наредбе учине, што су болѣ были могле противъ прелазка, комъ су се свакій данъ надали. Сербльи су се отъ западнѣ стране толико бояли, да є Церный Ђорђе отъ Зуката войску Сербску, коя є съ ньиме соединѣна была, заискао натрагъ; но овай є ніе послао. Ни самъ Везиръ ніе на какво важно предпріяніе мыслипи могао. Видећи, да му нѣгови подчинѣни къ ратованю волѣ немаю, и да му друга нуждна средства оскудѣваю. Диванъ Турскій, незадоволянъ будући съ поступкомъ Бошняка, заповѣди Везиру, да свима Капетанима и Беговима каже, да є съ Франціомъ и Австріомъ у пріятельству, да ће свакій гайтаномъ казнѣнъ быти, кои бы се iошъ затезао, испунити свою военну дужность. На ово изясненіе Везирово, почну се досадъ противни бывши Капетани и Бегови купити. У почетку Септемврia быо є Босанскій коръ оволико якiй и овако намѣштенъ: у Зворнику є было 4.000 обсаде, као главный квартіръ са топовы. Паша Зворничкій стависе са 4.000 людій кодъ Янѣ. Сали-Паша са 3.000 спрамъ Лешнице. Войска Хассанова, Паше отъ Сребрнице, заедно са Хаџи-Беговомъ, 5.000 яка, стаяше кодъ овогъ мѣста на горньой Дрины. Сулеиман Паша крене се са 4.500 людій къ Новом-Пазару, да заедно са оныма 7-8000 людій, кои бы изъ Албаніе къ нѣму доћи морали, на Крушевацъ удари. Као резерва стаяше войска многи Капетана, 5.000 числомъ, кодъ Тузле. Сва дакле сила Босанска износила є до 25.500 лодій. Она бы за Сербію одвећь опасна была, да є предводительима и войницыма права воля была, штогодь озбильски предузети. Везиръ є истина то прогласіо, да се изъ Сербіе пре вратитни неће, докле Бѣоградъ, Смедерово, и Шабац, не покори; но и сами су се Турцы овымъ нѣговымъ рѣчма подсмѣвали.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3764 on: January 09, 2022, 12:52:12 pm » |
|
И заиста за дуго іошъ ніе ништа предузимано было; а и што се послѣ започело, то є са свимъ незнатно было и безъ икакова слѣдства, као што се изъ повѣсти бывши приключения види. Претня, приуготовленіе и движеніе везiрово держало є Серблѣ свагда на опрезу; нит' имъ є допуштало, какво ондѣленіе войске одавде на другу премештати страну. Ньiови войницы стану саде и дезертірати, или, што су се отъ Бошняка поплашили были, или пакъ збогъ други каквы узрока. Ови бѣгунцы отиду у Старый Влахъ и околне предѣле и постану пустахie, кое Милошъ Обреновићъ съ еднымъ отдѣленіемъ военнымъ обколи, тy потуче и разтера; но и самъ смертно ранѣнъ буде. На восточной страны кренесе съ почеткомъ Аvгуста коръ еданъ Сербскіи отъ 4.000 опетъ на Алексинце и на Нишъ, обколи на ново Баню и отвори себи тако союзъ са Гуртусовцемъ. Већа часть Турака отиде отъ Ниша къ войсцы великогъ Везира; а они, кои су заостали, ни су толико крѣпости имали, да бы штогодъ по себи предузети могли. На южномъ Тимоку стаяше Зукато са 5.000 людій кодъ Прахове. Рускій оберстеръ Звилиневъ обколи са 1.200 Руса и Сербаля Кладову. Спрамъ Брегове, гди су се Турцы яко были обкопали, спаяло є 3.000 Руса и Сербаля, подъ Командомъ Opурка и Чарапића. Миленко се разболи и отиде у Поречь. Неготинъ обколи едно Сербско отдѣленіе. Велько є чувао путъ преко Гургусовца поредъ Тимока са свои 2.000 людій, и излетао є, као и Козацы Оберстера Никића, кадкадь у Бугарску, да бы штогодь заробити могао. Avг. 22. нападне полковникъ Opуркъ на обкопе кодъ Брегове; но узбіенъ буде и отъ Турака живо гонѣнъ. - Сербльи при овому сраженію изгубе свогъ славногъ вожда Чарапића. Побѣда пакъ, кою є Каменской кодъ Вашине 26. Avг. добыо, гди є Гушанац–Али-халикъ Паша , заклетый непріятель Сербскій, погинуо, даде и онымъ предпрiятiяма, кое су Руси и Сербльи кодъ дольнѣгъ Тимока предузимали, са свимъ больій успѣхъ. Септ. 1. освои полковникъ Звилиневъ шанцеве, кои су предъ Кладовомъ кодъ Пунтѣ, на развалинама моста Траянскогъ начинили были; и 3. Септ. предасе обсада, да бы само безбѣдно отићи могла. Коммандантъ пакъ отъ Оршаве, чуюћи, да се Кладова предала, заповѣди, да се обкопи кодъ Текia поруше, да се топови у градъ увуку и цѣло мѣсто попали. Реџеб-Ага побоисе, да се не бы нападеніе какво на твердиню Елисаветъ учинило, и зато даде све поправити и спремити за крѣпку обрану. Оршавска обрана состояла се само у 600 людій. Сви су Христіани изъ града у Банатъ премештени были; 17. Септ. изиђу Сербльи кодъ Текie; но таки се на трагъ повуку.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3765 on: January 10, 2022, 09:46:58 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3766 on: January 10, 2022, 09:47:49 am » |
|
У почетку Септ. кренесе Зукато са 4.000 преко Гургусовца управъ къ Баньи, да се ту са сербскомъ главномъ войскомъ соедини. У то исто време приспѣ и 15.000 Турака изъ Албаніе поредъ Ибра до Крушевца. Они ову, твердиню на юришь освое, попале многа села, и много хиляда жителя отвуку у робство. Сербльи, на мѣсто, што бы оваковомъ поступку живо противустали, повукусе отъ Делигpaдa къ Ражню и Ћупрій. - Зукато се сь ньима соедини 13. Септ. и таки сутра данъ нападне на непріятеля кодъ Делиграда намествившасе. Османи су се храбро держали; но кадъ полковникъ Никићь са свои Козацы ньима иза леђа заиђе, побѣгну сви у Крушеваць. Паша еданъ Арнаутскій са 900 людiй и 200 Турака падну у робство и отъ Сербаля сви се потуку. Руси и Сербльи изгубе томъ приликомъ 1.500 пешака и 900 коня. Септ. 15. поступи Зукашо далѣ до Крушевца; гди се и тай данъ и слѣдующій живо борило. Послѣ дугогъ противоборнія обузме све Турке неописанный страхъ; ерь имъ се лажный гласъ донесе, да имъ Руска войска иза леђа иде. Безъ свакога реда разбѣгнусе сада сви по Албанезки планина, и оставе побѣдителю 11 топова, муніцію свакогъ рода и цѣлу свою бoгaжію. Турцы тій дана изгубе 2.000; Руси пакъ и Сербльи 1.000 людій. И на нижемъ Тимоку догодесе знатна приключенія. Сераскѣръ Рушидъ, послѣ несретне битке кодъ Батине, побринесе за Видинъ, и науми Русе отъ ове твердинѣ и отъ Тимока отвући. Укрѣплѣнъ съ едномъ частію градске обсаде, удари онъ са свои 15.000 людій на Генерала Орурка у обкопы, кое е овай спрамъ Брегове на лѣвомъ брегу Тимока начиніо быо. Чрезъ цѣлый данъ ударали су Турцы нѣколико пута на юришъ. Руси и Сербльи, числомъ не выше, већь 4.000, отбію сва нападенія, и предъ вече изтрче изъ свои обкопа и нападну са стране и иза леђа на неприятеля тако, да Сераскѣръ принужденъ буде повратитисе до Брегове. Мало затымъ позванъ буде Рушидъ са већомъ частію свое войске къ османскомъ главномъ воинству кодъ Шіумле; друга пакъ часть отиде у Видинъ; а нѣшто остане, да чува твердиню Брегове. Оруркъ се овдѣ постави и почне по десномъ брегу Тимока нападенія мала чинити. Heгoтинъ, не могући се выше надати ослобожденію, пpeдa ce 26. Септ.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3767 on: January 10, 2022, 09:58:21 am » |
|
Отгнавши изъ Албаніе продревше Турке, ступе Руси са Сербльима заедно чакъ до Ниша и зададу Турцыма своимъ военнымъ движеніемъ великій страхъ збогъ Бугарске. Окт. 6. освои Генералъ Сась твердиню Брегове на юришъ; тy 1.500 Турака буде изсѣчено, 100 зароблѣно, и освоено три топа и 7. баряка. - Босанскій нѣкіи знатный Турчинъ, кои е са Австр. Консулата Толмачемъ нѣке имао конференціе у Бѣограду, обяви 28. Септ. надаюћисе, со тымъ Серблѣ благосклонитie yчинити: да ће везіръ на скоро са 30.000 людій на Сербію напасти. Ова рѣчь, подкрѣплѣна iошъ съ други знацы, учини, те се нѣколико военны отдѣленія отъ Мораве на Дрину пошлю, куда и полковникъ Никићь са 500 козака отиде. Повторителне и строге заповѣсти пробуде везира Босанскогъ изъ свогъ нерадѣнія. У три колоне пређе онъ око половине Окт. кодъ Зворника, Лознице и Црне баре преко Дрине, нигди неискусивши каква знатногъ противуборенія. Будући да су Сербльи сву свою силу на дольной скупили Дрины; то е первой колоны лако было до Валѣва продрети. Савъ тай предѣлъ опустоше, двадесетъ села попале и жителѣ къ бѣгству принуде Турцы; друга колона обколи Серблѣ у ньiовы обкопы кодъ Лознице, и всуе се потруди, юришомъ є oтети. Кодъ Црне баре удари босанска главна сила на главну Сербску войску, коя се, избѣгаваюћи отважно сраженіе, повуче до свои укрѣплѣнія. А кадъ то добые, удари по наредби Полковника Никића 20. Окт. на Турке. Церный Ђорђе удари са Лукомъ Лазаревићемъ на трећу колону кодъ Церне баре и принуде є опетъ прећи натрагъ преко Дрине. Никићь нападне на другу турску колону кодъ Лознице, разбie iой центрумъ са сербски коняницы и свои козацы и бацы є на другій брегъ рѣке; Турцы при овомъ случаю изгубе 2.800 людій, но ни едногъ топа. Измеђь убіены быо є и Паша отъ Сребрнице са многи капетаны. Полковникъ Никићь, козачкій Ритмайстеръ Мутапъ, и коммандантъ Лука Лазаревићь и iошъ многи други предводительи буду ранѣни. Руси и Сербльи изгубе са свимъ 800 людій кое убieны, кое смертно ранѣны. Она пакъ Турска колона, коя є до Валѣва была продрела, вратисе напрагъ, бoeћи се, да iой се союзъ непресѣче.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3768 on: January 10, 2022, 10:18:29 am » |
|
Међу тымъ, докъ су се Сербльи и Турцы око дольне Дрине на десномъ брегу борили, пређе Бимбаша Петръ Молеръ, кои є на горньой Дрины съ многима военныма отдѣленiяма заповѣдао, по наредбы Полковника Никића 17. Окт. кодъ Сикирић - Скеле, выше Зворника, на лѣвый брегъ Дрине, попали многа села, убіе у сретномъ сраженію Пашу Видовића и многе Бошняке ухвати и у робство отведе. Чрезъ то се Бошняцы за свою домовину и притяжаніе забрину и Сербльима саде много отлакшаю; ерь текъ што Турцы на лѣвый брегъ Дрине пређу, разиђусе хилядама своiой кући, ни найманѣ не марећи за везірове заповѣсти, тако, да є овай на скоро око себе видіо само незнатно число спахія. Малый овай успѣхъ отъ тако знатногъ воинства тражити валя и у персоны самогъ везіра, и у нехотѣнію воинства и у обстоятелствама нѣкима; будући да нити є имало пушчаногъ кременя и патрона, нити обуће, ни ране колико є потребно было. Оставлѣнъ отъ свогъ воинства, договарао се везиръ съ КараЂорђемъ о примирію преко зиме, кое се заиста съ почетка Ноемврiа и уговори. По брегови Дрине съ обе стране поставе се само слабе страже. Са Сербске стране заповѣдао є съ кордоном Бимбаша Haxie Ядра, Антоніе. Учинивши тако примирiе на Дрины, премѣсти Карађорђе већу часть свое войске къ Алексинцы. Но међу тымъ почелосе већь не само о примирію, већь и правомъ миру радити изъ Руса и Турака; ерь су ови све готово твердинѣ на Дунаву были изгубили и къ миру се склонити указивали. Генералъ Зукато, кои є комманду кодъ Алексинаца имао, извѣсти о томъ Карађорђу, и рекне му, да ону войску, коя є къ Нишу пошла, заустави, али да є не разпушта; а самъ да у Прахову дође, гди є збогъ условія мира отъ потребе быо. Церный Ђорђе разположи съ воискомъ по жельи Зукатовой, узме 2.000 коняника собомъ до Тополе, да га, ако бы отъ потребе было, до Прахове одпрате.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #3769 on: January 10, 2022, 10:20:38 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|