PALUBA
March 29, 2024, 01:07:45 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik za prenošenje vesti na forumu PalubaInfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 [268] 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722825 times)
 
0 Members and 7 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #4005 on: March 12, 2022, 02:58:12 pm »

Истога времена различна и штокудашња дјејствовања.

Међу тим Јагодинци Срби охрабре се и саберу се такођер а на исто Бјеличко табориште до седам хиљада друга, па науме јуриш учинити на саму Јагодину, да је пошто му драго збришу и очисте од непријатеља, премда је у њој а двојином готово више Турака било него је у тој војсци Србаља, те како их опаҙе излете пред њих у село Буковчу, и ту се јуначки побију, и добро узајамце избију, да је доста грднијех рањеника и погибалаца с обје стране остало, пак се вратили оставши живи и здрави одкуда је ту тко и дошао, Турци у Јагодину, а Срби у шанац на Бјелицу. Иза тога опета до пешес дана у Мајурско поље појави се Темнићска србска војска, и пред њима главним старешином Милета Радојковић из села Катуна; овди је било њих свега до четириста Срба, и за то су изашли, да пресијеку састанак Ћуприје и Јагодине, гди је у оба та мјеста по неколике хиљаде Турака имало; у Јагодини речени Ћеримпаша са знатним числом, а у Ћуприју већ је, осим бившега појака гарнизона, и Марошлијна (Уруменли-Валије) хртница и предњица војска почела долазити, и то све хатлија. Са брда Гиље, гди је турска те појака стража, до пет стотина пушака, у шарамповку своме била опазивши ту Србадију где у чисто и пространо Мајурско поље из шуме пониче, у којој подозревши, да их још млого више имати мора, брже то дојави у Јагодину своме паши, који одмах спреми Харан-Селима делибашу (бившега дотле у Крагујевцу муселима) су три до четири хиљаде делије и Јагодинца ерлије, те их пошаље тамо пред оне Србе. Али Срби то и траживши дочекају га баш онако усред поља, и све пjешаци бивши опру један другоме плећи у плећи па карабиљима удри гађај на сваку страну око себе насрнувше како зоље Турке, и тако се отегне бој, јер ту Срби окружени буду одсвуда Турцима, па и да су шћели нијесу се већ могли ни смјеста помаћи, то ли живо и здраво измаћи; а друго што и Турци неодступно наваљиваху видећи Србаља према себи малину, и надајући се ту их све до мало час покупусити. Још и осим тога Турцима притрчи до триста пјешака из поменуте карауле у помоћ, па до мало појаве се и ћупријски Турци у томе пољу, и дођу такођер помоћ дати својим Јагодинцима, те се оживоти бој и својски загусти за пет пунијех сахата; но колико су год насртали Турци својим млoжтвом и јунаштвом, опета Србима и њиној сложној и честој ватри ништа неузмогну, те најпослије и пред само вече оставивши млого више мртвијех него Срби, прођу се боја и отиду натраг, но и својега делибашу посред образа деснога рањена поведу, којега је по свој прилици још у првоме поздраву пушака ранио неки србски ратник одмах му сам и пјешке на сусрет с дугом пушком изишавши, те по имену Милослав Браљинац.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #4006 on: March 12, 2022, 03:15:51 pm »

До неколико дана за тим случајем придође и умложи се у Ћуприји преко тридесет хиљада Марошлијне хртнице војске, и тек дан један одпочине, па дигне се сва и удари, како-но је повише казано на ресавски у с. Миливи шанчић, којега разбивши, и село спаливши, и кога од Србова ту могли уфатити посјекавши или у робство поведавши; пак се врате у Ћуприју. Отале опета и то други дан одмах већа их се, пола уздигне, и пет топова повуче, па изнад Ћуприје на брод Сињи-вир ударивши прегазе Мораву, и ту ончас три топа испале, па крену се и ударе на србски логорчић без шанца код Дебелога Дрвета, гди је био исти Милета с оно мало војске измако се, и ту се одмах побију; по истоме селу Трешњевици запанувши за ограде Срби, у бусији ћоја такој, одупру се неколико Турцима, него теже претеже, та и множтво душмана одоли Србима, и разбију се ту, те куд који могне умакне; и да није по срећи србској велике и густе магле било, ни један Србин тај отале ни за огласника жив изишао неби. Тако исто и у селу Својнову једну одвојену команду (за 500 т.) Турака дочеко је и старац Пејко с двојеторо момчади у некој градини а од рђава прошћа, те пропушкарају се за два сата према тој свој турској гомили, и убију им два Турчина и једнога коња, док једва Турци опазе и увјере се да су ови сами, ни да их на какву тајну бусију намамљују, те кидишу на њих, а ови узмичући к брду и шуми, а и пунећи и бранећи се, но док Пејку застане у пушци зрно, и Турци пристигну, па њега у комаде изсијеку, а она оба утеку здраво. Млоги Србљи немогавши од Трешњевичке гибељи утећи јавно са животом притаје се пуцањем, и заклоне се мало у шуму и маглу из вида, пак опета умијешају се с Турцима, који отале управо к планини Јухору на збјегове србске опруже, те тако ти узгредно и они смијешани Србљи ш њима иђаху да се шуме и планине дофате, јербо их Турци непознаваху, те им и без ријечи у дружтву путовати допуште; а Милета с дваестеро момчади мрдне мало изнад села у страну и маглу, те се покрај пута у једну поточину савре и прилегне, и ту се прићути и прикрије, док та сила проврви, а и док се магла дигне, да се по њој незатумари куд се неби радо. Но када се предњи Турци тамам на брда преседлицу стану помаљати, а магла се прикупила, па и пространа и за Турке свакада страшна и опасна шума се укаже на све стране без краја, али ти Никола Мандрда са дваестину момака на сред пута и врха Јухора их срете, који је на помоћ својима пошао био, како је пушке и плотуне чуо у логору ономе; те ту брже у бусију запане, и то прије него га Турци опазе, који путоваxу и тако све се омишљајући, док се и ватра мала но жестока и вјерна опучи просипати на Турке и то учеставно, а из шуме и невида, те и попадају они прваци на мртво, а остражњи сви помисливи, да су сада топрв на страже велике србске војске и бусије наљегли, па тек на глас онијех испаливши своје пушке, и димом се мјесто магле обневиђевши нагну одмах натраг, те тако собом а своје поплашивши и разбивши побјегу низа страну путем и странпутицом, а Мандрда за њима и викај и пуцај, док се и они у Турке помијешани Срби опораве, и присјете, па и они одмах како кој кога могне удри премећи свим натрагом до над исто село, и до чистога поља и равнице.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #4007 on: March 12, 2022, 03:18:39 pm »

Али млоги Турци прсну и по шуми; и залутају без трага, те их неколицина ударе и низ исти поток, гди је Милета сакривен чамио, а још незнао шта се горје са чувеним пуцањем урадило; но кад је угледао те Турке туда тумарајуће сјетио се, да је ш њима тамо и озбиљом некакво се чудо пригодило, па их дочека и све помлати, те освети неколико и он свој побјег и завир. У овоме би сметежу и разбићу Турци јамачно и оне своје топове изгубили били, да их нијесу за собом у ономе селу с нешто (резервне) војске оставили за осторожност и крајњу потребу своју; али ту већ из шуме Срби на њих ударити несмједну, како год и Турци што зазираху од шуме, те се одмах и у Ћуприју поврате, а тек што им се ни ту нестојаше више заовда. Хеле још неколико дана изa тoгa нeнaднa разкршаја и жене су србске находиле по шуми Турке, фатале их, смлаћивале, и мртво-живе од глади у логор Бјелички и у збјегове доводиле, где им је обично исписна чињена, а да већ ни себи ни другоме ком на досаду никада више они барем небивају. Пред истом турском војском био је овда у томе случају знатноизвјестнога Карафејзије син Алибег сераскиром.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #4008 on: March 12, 2022, 03:28:11 pm »

Али док је овуда се тако чинило, на Дрини се опета запођело друго којешта догађати. Од Чупића из с. Петловаче како се растане речени Бановац пође у Поцерје к Црниљеву, гди је србски логор и шарампов имао; него чује гредом, да је у врх горњега краја села Липолиста Срдан Илија с нешто дружине, те и он к њему побрза, и ту му све понаситно каже, шта је Чупић зборио и учинио сам собом. Отале одмах и обојица пођу к Црниљеву, него се врате с пута што сретну по више села Варне у Подцерини неке србске старјешине, војводу Петра Молера, капетана Јовицу Милутиновића, и кап. Гаја Дабића, и младога Боја Антонијев-Богићевића, с којима је до једне хиљаде војника имало, те се ту сви судруже, и отиду сви заједно у Мачву, да је одметну, и у Липолист опета стигну исто вече на конак. А Турци босански још небијавши прешли на ову страну Дрине својом војском, и за то се баш сутра дан ти сви Срби подигну одатле к Дрини до у село Бадовинце; једно, да их виде одонуда Турци, и да несмједну ласно амо пријећи уканити се; а друго и за то, да ослободе и спасу повративши онај србски збјег у Мачву и дома, који је био силом својијех кметова турскијех удворица у међувође (острово) Старачу завро се и сакрио. За извршење овога посла одреде и оставе туна буљубашу Игњата Белића из с. Црне баре с једно педесет момака, те он тај исти дан превезе сав онај збег на лађама, и допрати га к другим србским збјеговима, што су амо у Китогу прикрили се; па и он за осталом војском отиде, која се с Бадовинаца одмах кренула, и пошла на конак у село Баново-поље, одакле сутра дан сиђе на митровачку скелу. Са скеле опета нареде и одвоје Срдана с неко педесет голаћа (и овако су бећаре звали) на свој крај к Љешници, остала па дружина ова отиђе сва низа Саву, те у село Дреновац на конак, а тако сву Мачву обшестарујући, и за лакше одметање спремајући је. Још исти Србови зором и oдaвлe пођу к с. Белој реки, где сретну и другу србску војску, коју је водио бивши дотле, од Карађорђева паденија, харамбаша Марко Штитарац, и ш њиме удружени војвода Милутин Петровић (Хајдук-Вељка средњи брат) и капетан шабачки Милосав Бакал, и Узун Мирко; ш њима је такођер до једне хиљаде друга, што бећара, што Шабчана, Подцераца, и нешто Мачвана било. Овди се сви тако саставши окрену отале у с. Клење, да ослободе и одметну још и тудашње Мачване, који се и од Шабаца побојавају, то ли са Дрине Турака; те ту сви по једноме воћњаку расположе се, и сазову тудашње кметове и сав народ из збјегова, да их увјере и обнадежде сретним поступцима осталога Србинства, и да их охрабривши тако сами собом преволе одметнути се од Турака, и пристанути са својом браћом.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #4009 on: March 13, 2022, 01:16:15 pm »

Али се ту о томе одуље преговори и разложења више од два сата, и никојако нећедну се склонити кметови и старци, да се одметну како и остали Срби, но све изговор један те један, да су они у чељустима душману, па док само на страну мрдну из рајалука, прождиру их у коријен затријев Турци; јер никакве невиде јаке и потрајне заштите и одбране. Ово је чињено баш некако у очи Петрова дне, кад'но је већ и лето преузело било, и тежка врућина више од два мјесеца трајавша земљу изсушила, те се је испуцала од жара, и голокуд (дубровачки: кукуруз) мал не изгорио, а он је туземска највиша подпора, што се непознају посве добро с кромпиром; у то се запођеде један прам црна облачка од крај запада, ма га нитко на ум неузимаше, док једно Мачванче (од прилике дваестогодишњаче и чини ми се да му је име Аврам Станојчић из истога села) стојавше дотле поред Симе Милутиновића голаћа (т. з. бећара, и Сарајлијe), и узајамце ш њим рукама загрљени а слушајући старјешинске разговоре, прозбори му: 'Доста ме пута већ упитујеш Симо брате, што се Мачвани толико затежу и нећкају одметнути, на које ти ја ништа одговарао нијесам, али сад погледај овај од запада облачак, и чекај готова посла, како ћу ја учинити с божјом помоћи, да за час пристану с вама Мачвани сви.' Пак одмах сними своју капу с главе и пође, те стаде пред исте сједеће старјешине, па их замолне свесрдно, да му допусте неку реч'цу проговорнути, и то сви му радо учине, те ти он пред њима свјема и за све одвали овако: 'Господо србска! У нас је овуда по свој Мачви одавно већ велика суша, као што и ви сви видите; него вашом срећом, који се за нас трудите, ако нам данас Бог свемогући дадне кише, колико за добру росу, сваколика ће Мачва без ријечи и без икаква изговора с вама одмах пристати, на оружје устати, и с вама како и досада живјет и мријети.' Ово изрекавши окрете се брже к народу, па га упита јасно и гласно: 'Браћо Мачвани! Је л да хоћемо и ми сви ш њима, тек ако нам својом и нашом срећом ова браћа како и божјом вољом још данас и кишу донијели буду?' И народ сав гракну на то из једнога грла, да хоће; те се тако прекиде оно безкрајно надговарање, и замукоше сви противници како заљевени, а народ се стаде одмах смејати, веселити и пјевкати, а речени момчић докопа Симу за појас, и тако стане ш њиме играти и подврискивати, колик' да је све жеље дoжeлио, док непрође ни по часа навуче се и прекрили онај облак сво небо, и почу се мукла грмљава, учесташе муње и свјетлице, па стаде врцкати пођекоја кап воде или крушка града, док се просу силни а ситни на час лед, па га преузе те пљушти чиста љетна киша, како-но је сам Бог дати може.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #4010 on: March 13, 2022, 01:38:25 pm »

Сад се разтури сав онај збор и коло, и свак пожури се наћи кабаницу, али Аврам са својим другом остане на истоме под голим небом игралишту, тек набивши на главе гуњеве, и опета се загрлив саставе главе, па овај разговор међу се поведу: 'Сима. Ај одкуда те Бог научи, Србине мој, те онако јуначки рече, и погоди? Аврам. Нијесам ли ти мало прије напоменуо малени онај облачак, а за што сам ти га напоменуо, сада ћу ти казати: Ја сам још у дјетињству мојему слушао од наших старијих људи, да у Мачву обично кишу доноси западни облак, и о томе сам се досада и сам увјернуо често пута; па како сам онај облачак углед'о, за кога ти наговјести, падне ми на ум, да онако речем и предложим, како-но сам, старјешинама и народу, па и то Бог да, нека буде, и ето је Бог вољу вашу и жељу нашу благословио, и даровао нам, за чим наша сва младеж чезне, ако су се наши неки старци на то и затезали, од којијех и ми остали нијесмо смјели зуба обијелити; а ево су и у мене, види, под гуњем пиштољи готови, к'о и твоји, које само сада смијем помолити, кад овако бӣ, те смо сви за једним послом и у слоги; па и да видиш одмах могу ли на овакој кишовини планути и саставити.' Тад изтрже обадва по једном руком, запе и скреса, те недаде један другоме изговорити. На то му рече онај: 'Добре пушке, и у добра друга, него чувај и штеди Србине фишеке, чудно нам ваљају, а мучно се и скупо добављају.' Ал' му на то и Аврам одгонетну овако: 'А да имам их ја још преко сто тестета у једној шупљој клади, гди-но ми је и моја шара, и за које ми све нитко до тебе сад незна, и које сам све чувајући по Китогу козе, а биjући веверице и лисице, кад немогао и неслали ме још на Дрину према душману србскоме, па и од оца крадом их продајући понабављао, а тек да их, злу нетребовали, кад ми се хоће и узтреба имадем; још и боље и правије да ти кажем срце моје, од како сам и неодавна (од Карађорђа пропада) познао што је зулум турски, и што је своја слобода, смислио сам био свега се кућарења проћи и одрећи, па у хајдуке отићи, да се само Турака, ришћанскијех крвника сит натучем за свога живота; него фала Богу кад овако виђо и доживје! И тко је ово започео, Бог му помогао! Сад се има за што и живјет и мријети!'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #4011 on: March 13, 2022, 01:43:00 pm »

Е тако ти ту и та сва громила и дружина заноћи весело, и осване здраво и мирно, тек већина их до под кошуљу мокри, што су због тјескобна села на пољу ноћити морали, те их је киша ту сву драгу ноћ млавила; у јутру пак поране главари, дигну се с истом војском, па и тудашњи Мачвани узевши већ који пушку, који сјекиру, те у Китог на велики друм, којега одмах и добро засијеку на више мјеста, и утврде бусије, гди засједну чувати се и чекати везира са свом Босном, за којега, да хоће туда и брзо ударити, чули биjaxy од капетана Петра Херића (од ваљевске Посавине части кап.) нађенога ту с протом Смиљанићем у бусији е понешто свак своје команде. Ал неудари Турчин тијех дана у Китог, чује зар за ту тврђав и засјеку, него смисли ударити потајом и ненадно уз Дрину, пак испод Цера, те надаћи сву војску и бусију србску, и надклопити сву нахију шабачку, гди да их срете низ Влашић и Брачинац (брда) Али-паша Зворнички, који да удари отуда из Јадра преко Цера, те низ Поцерје обоји заједно к Шабцу на помоћ да продpу, и тако ту своје да силно подкријепе и спасу, и потекар из града својега с Хаси-рајом да се попроиграју.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #4012 on: March 13, 2022, 01:54:41 pm »

А ево како су Турци били на то и боље спремљени, т. ј. кад су Мачвани сви а изненад и преко нечије и воље Турака се одметнули на клењској скупштини, и са својом браћом у све загазили, отиду одмах у Турке неки мачвански кметови, те исти: Митар Лазић, Стојадин Јелић, Ђорђе Новаковић, сви из Петловаче, и Ћирко Николић Прњаворац; ови дигну са собом и свак своје село и своју чељад, пак их чак иза Љешнице одведу, и тамо у збјегу Турцима их на аманет и за плећима безопасне оставивши пођу сви речени кметови преко Дрине везиру, и заишту од њега помоћ и одбрану против хајдучије, што и он једва дочека, обећа им и даде, али да и они истом војском турском иду, и да је порад себе и своје добро чувају, и што паметније и вјештије руководе. Али се и то дочује одмах у тај србски логор и бусију, те и Срби о томе поразмозгају и нађу, да их Турци мложином својом могу нападнути на сва три речена мјеста о једноч, а могу их још и друкуда заварати одмамивши, и ту опета ударити, за што је малина ту србске војске, а и то једва тко наоружан како ваља, па да се располове и да пођу једни под Цер, а други да ту остану, било би још слабије и на оба мјеста; него смисле и закључе поћи сви под Цер, да чувају Подцерину, која је сва на дому, нико у збјег неизиш'о, а Мачва је свакојако сва у збјеговима, ништа јој велике досаде учинити немогу Турци, ако би туда и ударили, и Мачванчад ће их неколо сретати и пратити, како су вјешти; па и Турци ће, помисле ови, само нагнути кроз Китог да у један душак промакну Шапцу на помоћ, а Мачву за себе свакојако уштеђивати, како-но ти који се желе, и узајам најволе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #4013 on: March 13, 2022, 01:59:39 pm »

Ал' опета Срби при свему томе оставе ту на друму истога кап. Ерића, и проту Смиљанића у бусијама с добром стражом, која да би Турке дочекала и пропратила поздравима пушака, колико само да јалово и мукло Турци неби прошли кроз Китог, којојем су свагда страхујући али гинули ходили дотада; пак се већ и напријед разумијева, да би се они Шабаца брже ратосиљали, што би у граду их сваки недостатак дочекао, а с поља Срби одмах и чврсто закружили, како-но ти им наскоро и буде, тек на другом мјесту, а поприје Шабца. Иста пак србска војска под Цер отишавши у једној долини међу селом Радовашницом и Петковицом заклони се, и по неким гудурама и поточинама Срби по између пута и планине Цера бусије уфате, и ту стану чекати Турке, но и киша једнако млавјаше. Осим тога одреде Марка Штитарца ш његовом командом, да иде чувати Брачинац, да непровале Турци отуда у с. Кривају, него се до часа разумједе и увјери, да тамо Брачиначки и Влашићски друм чува Црниљевачка војска, и тако Штитарца обуставе, и пошиљу га у с. Петковицу заједно с Милутином Петровићем, са Срданом и Милосавом Бакалом, те тамо неколико дана, како и ови амо попроћуте, и стражу добру чинећи а и предњу војску и бусију, која непремјено да се побије и подржи према Турцима, што би год их ударило на њих, док им у то притече на помоћ и она из долине војска. Но и Турци дочувши за ове амо у Цер отишавше, а и дознавши да их је у Китогу мањина, и тек остануло једва што; те опреми везир, исти Рушит-паша својега подручнога Мараш-Али-пашу Ићитуглију (родом из града херцегов. Никшића) с једном хиљадом одабране војске, у коју му је осим те пошло било самијех Никшића триста јунака, те ти нам он прешавши једно јутро прије зоре Дрину на скели Јање вароши босанске, узме пут к Љешници, и ш њиме и пред њиме она четверица мачванскијех кметова, који-но су се обећали, својом вјером заклели везиру, и Бога му јемца дали, како и своје робље што су заложили, да му хоће вјерни бити, и ту му војску калаузити, повраћати јој и предати сву Мачву, коју је само смушена и бездушна хајдучија узпомамила и преварив и надсилив одметнула; још да ће они тој и другој свој војсци турској свакојако и пут у Шабац отворити и очишћети.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #4014 on: March 14, 2022, 09:46:23 am »

Марош дакле ш њима и са војском својом дошавши к Љешници, нађе недомак ње у крај пута по шибу и пољу онај мачвански збјег, те се ту приустави и рече им а с коња: 'Јадна рајо! шта ћеш ту? Већ хајде са мном дома свак! Ништа се небојте од хајдука, ја ћу их сада све разпудити, пофатати и посјећи, да вилајету и доброj и мирној раји царевој недосађују; пак ви рахат сједите сватко у својој кући а на својој баштини, и само, колико се узможе, икрама и хизметца Турчину чините, како сте и доселе, а нитко вам од царскога забита ни једном танком длаком досаде, изијета, и зулума учинити несмије, док је гођ Бога на небу и честитога цара на земљи, и док је царевијех арслана и већила међу рајом и фукаром.' И тако их све отале крене, и пошље их у своја села и кући, а пред собом напријед, па и он с војском својом сад у Подцерје нешћедавши а и несмједавши, но и прикривши свој пута избор, те за оном четверицом кметова, калауза и напрсника својијех, па кроз Китог и у Мачву, који га до у село Дубље мирно и весело доведавши уставе да ту преноћи, него да одмах ту и шанац начини, и за другу војску још ка' и за џебану да поручи, ако непремисли с том истом војском ту стајати, док Мачву поврати на предају, и док је приблазни и утиша; али му и то кажу ти калаузи, да би му је и преко тога све љето ту пречувати добро и најбоље било с нешто војшчице а у томе шанцу, па он собом и с нешто те војске своје ако би онда и у Шабац отићи хотео, могао би, нити би з горега било. Мачванима се пак још с пута тога свуд гласови разашљу, и напријед однешени буду, да иде међу њих царев паша, и везира босанскога већил с војском, да их све одбрани од хајдучије, и да их узме и заклони под свој скут, него да сваки пред њега истрчи на друм, да му се поклони, и да га дочека, тко год није хајдук и xаинин; а тко недође пред њега сад, он је тај, и паша ће га наћи, уфатити, и дати му, што је заслужио, ја колац, ја конопац, а сад им свакоме од реда све опрашта. На такови глас и поруку окрену се Мачвани одмах сви, нетко по вољи, а нетко и по невољи, к Турцима и томе паши, да и оно мало србске страже у Китогу на друму с протом и Херићем бивше од својијех се препадне, и морадне се с мјеста измаћи у шуме потају, него и опета прикрадце нешто поздрава пушкама узгред учинивши, да придаду и бриге и журбе Турцима, који како стигли у Дубље, и народ им од Мачве слепимично главом у крило ту их предусрете сада, те одмах им и шанац ту начињати помогне, којега до сутра дан прије подне како-тако и доврши, да су већ у њему се Турци могли учинити рахат, по њихову обичају, и жељи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #4015 on: March 14, 2022, 09:47:49 am »

Ал' како је паша почео тај шанац ту градити, одмах је, а особито чувши оне у Китогу плотуне, по совјету истијех кметова од њих једнога, те баш Стојадина послао к везиру преко Дрине, да му Љешничане све и час прије у индат пошаље; него везир недадне му ни једнога чоека више, одговоривши му, да Мараш уза се има довољно војске, и да му тамо за сад повише нетреба; јер ни он (везир) није преко свијета. С е таким се одказом врати Стојадин само сам, и побрза дневиноћи к својему Марашу, али га исти Бешничани патролирајући сукобе и уфате при својој вароши, и то другу ноћ његова повратка од везира, па га испитавши тко је, и за чим је, а кад чују да је к везиру од паше за индат шиљан, упитају га: 'Па камо ти тај индат?' – 'Нејма га за сад, јер га неда везир док небуде му озбиљске муке.' Тада и они њему: 'Кад нејма индата, нека није ни за индат послата!' Па њега иза рогова пуц јaтaгaном, те га ту поручају лисице, гаврани, вучад и црви.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #4016 on: March 14, 2022, 09:53:09 am »

Србске старјешине по Мачви, Подцерини и Тамнави знавале су а и дочујали, пак и надали се овда, Турци да ће како на Дрину сиђу и пријећи је, и ударити ширимично у Мачву и особитим гомилама; једни испод Цера, други друмом китожким, а трећи низа Саву обично и најпоузданије, што им је свагда при руци и помоћи и заплеће њемачка страна, зар к'о неутрална (међушна) те одсвуда и сви к Шабцу продријети, и све у робство и плијен одвести. О томе су старјешине исте и сваки напонасе, а и скупно и повише пута одовуда србскоме господару писали и објављивали, предопомињући му и то, да они немогу с надом успјеха опријети се таковој сили без његове помоћи. Господар им је на то све одговарао, да они чине што се могне из добре бусије, а што неби се подало тако, да се уклањају од онога, и да само чувају себе и своје подручје (команда), док им он са божјом и обштенародном помоћу прискочи, а спрема се и скоро ће доћи, како-но је послије из Карановца одмах и дошао, те када је требало најбоље. Међу тиме пак и скоро неуспављивоме труду и очајаној храбрости приложи се озбиља и Свемогућца рука, те на Чачку влакном једним помоћи своје одоље и порази ону силу вражију, пак одмах и Пожаревац, и друга мјеста по Србији, тако се исто турскога јарма и бича избавивши свободна постану, те сада топрв Милош могне жељу и подринскијех Србаља испунити, и у помоћ им како Богом храними побједоносац притећи. Скупи дакле он сву рудничку нахију, и пође кроз ваљевску, коју такођер сву дигне и сиђе у шабачку низ Тавнаву, гди још боље утврди бусије по Церу према Зворничкоме Али-паши, који је у Јадру још дреждао, и тобоже прежао да ђегод изненадно Србе оштети и нагрди; у истоме га пак путу недомак Црниљева сретне књига с извјестијем, да је част нека турске војске под командом једнога Херака паше Дрину воду прешла, у Мачву дошла, и на сред Китога крај самога друма у с. Дубљу шанац начињати започела. Разумјевши то Милош побрза и ускори несвративши ни у логор црниљевачки, то ли к Шабцу, те у Липолисту се како у првоме мачванском до Подцерја селу обустави, за одморити своју, и прибрати к себи војску и тумјестну, и гласове да о свему саслуша, пак да учини према обстојателствама најблагоразумније уредбе и заповијести.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #4017 on: March 15, 2022, 08:44:13 am »

Ту је шњиме био и брат му млађи Јован и Мелентије Павловић игуман Враћевнички, а Милошев и друг и пријатељ и совјетник; још је ту ш њима из Црниљева и млади војвода Симо Алексић Ненадовић са својом командом дошао, а ту их све предусретне Петар Молер и Срдан, са оно мало своје дружине. Тијех дана бјеше прешао из Њемачке и студенички архимандрит Мелентије Никшић, али без свега браства својега, тек са својим секретаром Јовом Мијоковићем, и ту се први пут новоме господару Србије пријавио и предстао. Вече је већ било, и Милош како вожд и господар одјах'о је коња у сред села под један велики раст (грм, дуб), и чучнувши прислонио се уж њега, док му се у селу негди конак распреми. Међу то Милош с истим игуманом Мелентијем, који такођер ту до њега причучио бјеше, нешто се разговараху само њих два. У то и Молер дошав, и с коња сјахавши приступи одмах господару, и поздрави га: 'Помоз Бог! и добро нам дошли господару!' Но исти Милош занесав се у онај разговор, ништа му на то неодговори, те и он се измакне, пак се тамоамо испред њих како стражар почне шетати. А. кад се тај шапот њихов поодуљи, и Молеру чама притужи, а и подозрење поникне, исто се неповоди разговор ш њиме о војеним пословима, који су овда барем понајпречи, тако изнова приступи к Милошу и рече му: 'Господару! Није сад време овди шапутати с једним чоеком, и Бог зна о чем, а ћутати о послу обштему; јербо се у Дубљу једни Турци укрепљавају, а други у Бадовинце из Босне Дрину прелазе, већ ми кажи, неби ли добро било, да ја с коњицима свјема сад овај час на Дубље пођем, и да оно Потурадије што се изван шанца по селу и пољу разбашкило, изненада и бахом а ноћу растерам, и помлатим, и да тим шанче оно учиним слабије, пак ти у јутру  с пјешаком дорани, те га затари, и поведи Мараш-пашу куда ти је драго.' На то њему одговори Милош: 'Добро, брате! Хајде узми свега коника, и мој брат Јован, са рудничким, ако треба нека иде с тобом.' Ова је искреност и безоколишност великијех патриота и славних мужева, та славено-србскијех витезова достојна; него ни један ни други од њих оба ова још постизао није, што им је и обојици студенички Мелентије архим. одовда баш готовити почео, т. ј. подмуклу между собоу најпре омразу међу њих, пак послије и јавну вражду, која и сама из оне с временом зачиње се и нарађа.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #4018 on: March 15, 2022, 08:51:20 am »

Исти студенички архимандрит Мелентије Никшић био је пак хитри и остри умом, али не надалеко и кроза сву ствар и предмет проницајући чоек, те га је и поприје могао тко на то предуготовити и настројити још тамо… негди, док није ни у Србију прешао био, како што је и сва прилика, да је он о Молерову плану трое-четверо-началија правленија још у Фенеку (ако не и у Бечу) предизвјешћен био, и тога начина владања лакше-причињиву зловредност и неистоветност обштенародњега желанија, и млого већу затрудност, и разностручно разслабље, која чешће и обичније неуспјех свијех послова у држави напорађају, или барем свакојако замршај и успор узрокују; те ти је он одмах и првом приликом чрез Мелентија игумна Милошу то све изјавио и објаснио, а о чему је већ и сами Молер на Кличевцу виш' Ваљева с Милошем и вторични разговор имао, и од њега на то готов'-одрешни и крајњи одговор примио, да је та ствар барем заовда непријемљива остала, и начин управленија при своме началнoмe виду и облику без икаква даљега доклепавања, и заподирања продужи се, окром истога Никшића. Овај дакле или по фанатизму, да Молер како извјестни мрсипетак неузме у свему врх па и равновесије народњега правленија, или овај сам како честољубац и власто-волитељ, да себе зар иcтoгa тaкo и понајприје и понајбоље препоручи у милост и у довјерије новоме господару србском, којега је за толико проста и невјешта држао, те се је надао у њега испословати све што хоће и воли за се, и за своје црнце кад му напомене ту сад онај план и умисао из Прогара и с Ваљева Молеров, који овоме није већ (по мисли Студеничанца) ни на уму ни у крај памети бити могао, код е толико другога и свакојако важнијега посла и труда, што је сав и свуда за њим стајао, и чекао њега за подпомоћника и довршитеља. Ако ли га је Милош баш и упамтио, и замјетио, види се да није за то, да ономе тога плана представљатељу бар сада злом некаквим поврати и досади, а још мање да га се препадне, и да га себи за сапреника (соперника) признаде, јербо је то преко свега добро Милош знао, и собом а о себи увјерен био, да се послије Карађорђа, и по истога побјегу ономе, нитко у Србији заслугама ш њиме поредити неможе, нити важношћу мјерити; а још мање би га тко превазилазити нашао се из народа, кад-но се заслужној достојности свуд и свака да иста премудрост, благочестије, уљудност, како и сама простачна пукост преклања, подлаже јој се и гови јој.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #4019 on: March 19, 2022, 09:47:05 am »

Пред само вече буде тај дан, и киша удари, како је Бог дати може, кад хоће, али Молер дигне коњаника свега, те кроз Китог на Јереску ћуприју где их срете прото Смиљанић, и одмах их поведе, премда је неко доба ноћи, с оно мало својега пјешака управце турскоме шанцу, одобравајући им то и он, да одмах ударе, и барем оне око шанца разбашене балије да помлате и распуде, што-но ће и онима својим у шанцу задати доста страха и врпоља. Када се пак овда Срби ти привуку тако мучке, нађу ту још два србска знатна војсковође и важна витеза Николу Катића, из с. Рогаче нах. београдске, с неколико својијех (до 20 друг.) сељака, и Симу Катића Прекодринца бинбашу голаћскога с једном стотином друга бећарије, па и с коњицима је сад и оно неколико Молерова и Срданова пјешака ту дошло, те га се учини нешто повише. Сада их одмах све упути и разреди прото Смиљанић и Симо Катић, како мјесту вјешти, те ударе халаком и ватром из пушака на Турке свуда, помлате их нешто, а друго се брже у шанац збјегне, тек им сјенице све у пољу опљачкају и попале, и они Србима обране грдно и кроза средину каблића Ђуку Подцерца, који једва жив остане; али се Србчад и к шанцу примакну, и стану пушкарати једнако до дана, а коњаника поведу мимо шанац на страну и подаље од турскога хитца, гди би могао мирно преноћити. Мрачина је била велика, без престанка киша, но и пуцњава из шанца и у шанац непрекидна; докле тек о једном у коњика србскога удари жап (пански страх, т. ј. внезап), зар што ни виђаше, ни знађаше куда се вођаше, те спучи бјежати натраг одкуда је дошао, и једва се једвице обустави код исте Јереске ћyприје. Од свега коњика тога Молер остане овамо са десетину момака, и са оно пушкаравшега дружтва, које за то није имало времена слушати ни знавати; још је ту при Молеру, заостао био и Сава Николајевић поп купиновски, на притрчи им прото Смиљанић упитати шта то би од коњика, и да се ослободи и поврати, куда ли ће он сада у мрак и у луг, а на такоме мокру времену. У то им се и Јаков Попов Јакшић врати сам од оне ћуприје, па још из пунога грла пјевајући поруски: 'Ој марушка, мила душка, голубушка и проч.' а да види одашта се побјеже, и да га тако пјевајућега чују Турци, па да помисле, имаде и Руса међу Србима, тко ли га познадне од Србаља да му се радује, и себе да кријепи, уздајући се да је ш њиме и остали коњик повратио се, како што се и досјети прото Смиљанић, те изађе пред њега, и рече му, да отрчи одмах натраг дозвати опета коњаника свега, јер овамо нејма ништа чега би се бојали, и од кога би бјежати морали.
Јакшић га послуша и врати се опета уз друм али ћутајући, да неби помислио тко би чуо, да се препаде и узмаче примакши се Рус и Срб својском топрвашњом, и да се неосјете Турци, ђе је међу њима неки метеж и мутљава ноћас; а кад он тамо на речену ћуприју, ту их нађе све још у скупу стојеће, и каже им да су залудни плашили се и жапали, кад нејма никакве опасности, него све добро и сретно, и да оно голаћи србски на шпанац подврискујући пушкарају, колик' да Турцима више немира и ужаса придају; него да се исти коњик врати к шанцу слободно, и да у село исто пође и почине ноћас обилно и згодно, које-но је и од шанца далеко. Још им рече, да ће он, како и мало пре, опета само сам напријед ићи а попјевајући, па они нека наслушке иду за њим. Тако и буде, и он пође како је рекао баш и сам напријед, још мимогрeд им прозборивши, да ће се и сам себе сваки сутра стиђети, који ту сада остане, кад види да се није имао чега плашити, а да што би који чинио, кад би озбиљом страшно било; те ти већ и они један по један крену се и пристану за њиме сви у остало дружтво, гди ноће у једно и мирно слушајући тек србскога голаћа пушкарања и подврискивања, но и турско мукло и готово-нијемо одглашавање.
Logged
Pages:  1 ... 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 [268] 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.039 seconds with 22 queries.