PALUBA
March 28, 2024, 05:29:25 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 [273] 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721919 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #4080 on: April 20, 2022, 01:00:46 pm »

Додатак други.

Истога 1815а љета, како је више опоменуто, Срби су постарали се одмах, с почетка возcтанија на оружје противо самртнијех душмана својијех, наћи за се и отворити врутак амуниције и сваке друге војене потребе; и то је угођено било у сремачком селу Купинову према србијском селу Скели, из које су били такођер одређени поуздани и вјешти људи, који да ноћу и крадом тамо прелазе и од пријатеља и сувјерника својијех примају барут и олово и оружје свакојако, ситно и крупно, вруће и студено, какво се тек добављати могло за добре и готове новце, пак амо то све својој браћи у помоћ да преносе и додају. Сријемци, родом и вјером Срби, како и ови амо у Србији, кад би што икада могли, радо би својој браћи свакада помогли, тако и овда Купиновци прифате се своје престрадалне браће и њихове препоруке, на то се закуну и завјере њих неколицина, и одпочну им сваки на своју страну тумарајући тражити налазит' и куповати свашто испод руке и чрез пријатеље, што је год овима у Србији потребовало. Поп купиновски Никола Ђуричић и његов син поп Сава (Сиријанским језиком: старац), који су а понајвише Србаља и амо превезли отуда из Њемачке у почетку исте буне србске, и овога се посла прифате с осталима својим пријатељима те за љубав Србинства и његове правице и ослобођења; па кад би по неколико барута и олова ока саставили, поручили би амо у Скелу, и ови би одовуда потајно прелазили, и крадом би преносили. Овако је на свакоме згодном селу и мјесту низа сву србску границу Саве и Дунава чињено у свакоме подобном случају, пак и овда, теке негди мање, а негди више, али ту на Купинову и тамо погорје на Забрежју понајвише и понајсигурније. Него се догоди једну ноћ при томе преношењу једна несрећа, која би тoпрв особито-великом учинила се и нарасла, да су Срби рат овај с Турцима одужили мимо исто љето; јер би им се купиновски пријенос посве затворио и прекратио, а ево зашто и како:
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #4081 on: April 20, 2022, 01:11:10 pm »

У очи самога Ђурђева дне око поноћи пријеђу обично неколицина Србаља из речене Скеле у ону страну и натоваре се у селу, што који носити могао на плећима и рамен'ма праха и олова, и натраг врате се здраво и мирно; па кад буду ка гувну некога Купиновца Рајића, ту посједају одморити се; но један од њих небојша посадивши се на своју врећу барута, напуни лулу дувана, и узме кресати, док једна жипчица врдне и до вреће, те плане и букне толики барут, и њих неколицина разлете се у дим од ватре, а други опрљени што најгрозније бити може, остану по равни разбачени ка одрани брави. Таку ватру морадне опазити наравно и село, из којега скоче људи сви, помисливши да им се случајно упали село с некога краја; а када притрче на то мјесто, нађу и увјере се, да су то учинили очајани Србијанци преносивши крадом барут, што нађу од њих једнога још мало жива, и к'о пањ огорјела, и јоште чварећег се и пиштећега, него му се већ ништа помоћи немогне, до што часком и он ту пропане и сконча се како-но и дружина му.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #4082 on: April 20, 2022, 01:13:03 pm »

Сутра дан капетан села по имену Трстењак (Шокац) по дужности службе сазове свo Купиново, и стане испитивати одкуда се носи тај барут, и тко им га набавља и додаје; али му нитко ништа неумједне а и нехтедне казати, до што рекну: 'Мож'да су Сервијанци, који су овде у селу нашему по квартирима својој браћи куповали и додавали, а други нејма тко, нити за кога то чинити.' Онда и капетан предузме све крајње мјере, и зађе по свим кућама у којима су Србијанци боравили, те свуда премећи обњухавај и тражи по избама и таванима, по сјењацима и свињцима, и куда год се могло помислити, да се што сакрије; него узалуд и напразно небуде ни толико тражење, кад у првој до поменутога и злосретна гувна кући, у Павла Касапа нађе се одмах неколико сакривенога барута, пак у другој Обрада Белановића под собним прагом закопан један топ изнађу, и у истога башчи у коврагу проњушкају и један чадор, и на питање капетаново, шта ће њему барут, ништа му први неодговори, до прећути, и рамен'ма слегне, а други му за топ и чадор одговори: 'Да је он то и обоје превозећи отуд амо Сервијанце за леб и превоз од њих узео при њиховоме ономлањском страданију, и пренио и ту сакрио, нејавивши само власти, а да му се у царевину без никакве крајцаре плаће неузме, и да га што за то и окривили неби.' На то им капетан исти рекне опета: 'Та ја знам одкуда је то све вама, и видим на што је и за кога je; то сте ви све испод руке покуповали, да својој браћи у Србију додате, који су се сада противо Турака уздигли, па да се имаду чиме ш њима бити и од њих бранити, и то сте право имали, јер ако неће свој помоћи чимгод своме, а да тко ће већ икада коме, те се и никад ништа никога за то небојте, ако ће вас и покарати старији, ал' ни глава с тога неће вас ни једнога забољети; пак и слободно ми се признајте, ни о мени што двоумте, Србијанци су моја браћа, како и ваша.' И овакове гладке и срдачне ријечи ослоне се и ослободе она два, и забораве се сјетити оне пословице: 'Служба, није дружба' - те у шали и смијеху прокажу се и признаду све оне његове помишљаје, а он ти их обојицу облацкај и салети да му кажу, тко је и други ш њима у томе, за што није могуће, да су они у тo зaгaзили сами; док и они, већ нејмавши кудкамо, кажу му и за Јовицу Адамовића арендаша тунашњега, и за истога попа Николу и сина му, да су им они не само удружници, но и поглавници и руководци свега.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #4083 on: April 20, 2022, 01:28:32 pm »

Ово када од њих саслуша Трстењак, а он ти обојицу њих, па и арендатора ш њима затвори, а на попа Николу и сина му Саву рече само из потаје пазити. До часа по томе расположењу покупи се сво село, и дођу пред капетана, и кажу му, да су сви добри, и јемче се за попа и сина му, како нијесу они у послу томе ни један, и тек што их биједи Павле Касап, нити ће то исти овај сутра дан пофторити за њега икојега, што је рекао мало прије, јербо је сад и пијан он и преплашен, пак ослабивиши одаде себе, кад се већ неможе прикрити, и кад га дјело издаје, те и мијеша у то потварајућ' и друге поштене и важне људе, а уздајући се да и њему што лакше од власти пробуде, или да имадне барем дружтва у таковој страдњи својој. Хеле овако скину сељаци, ако и на час и на дан са својијех попа и оно мало подозрења и приглеђаја, а ону тројицу спреми капетан под стражом и свезане у Митровицу, гдено их одмах у штукауз (тавница) стрпају; но тек што туна доспједну, и профозу (тавничар) од старијега наложено буде, да и лисице (гвоздене заруквице) одпут на ону тројицу помеће, и да им тако притужи, неби ли они показали још и остало своје дружтво. Она двојица и којекако трпијаху те лисце, али Јовица препане се њих тако, да повиче и запомаже: 'За Бога, и по Богу скидај ми то с руку, а казаћу ти кад сам и мајку за сису ујео!' И профуз му скине он час лисице, а он му каже, да нитко више у томе судружеству није до њих тројице, и четврти је поменути поп Никола са сином. Онда профоз и с она два скине лисице, и свјема им руке опрости, пак пријави старијему шта су ови за цијело и здраво изказали; на то регимента тај час пише на компанију, да се и оба попа уфате и к суду под стражом доведу. Компанија пак примивши заповијест исту, потражи попове дома, и кад разумије да ни једнога их ту нејма, него да је стари отишо на Саву да своју потопљену воденицу вади, а млади друкуда за послом, те ипак одмах пошаље се авиз (строга заповијест) на кордонски чардак, коменданту страже, да се тај час поп онај узме под стражу, док се и син му пронађе и уфати, те да се пошаљу заједно у Митровицу на одговор.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #4084 on: April 20, 2022, 01:43:11 pm »

Капрал кордонски знајући да поп око воденице још имаде посла, тај дан га из потаје причува, пак исту ноћ уграбивши прилику он собом попу каже да је он и син му одан, и да му је такова заповијест дошла, него да чини, ако што боље зна ту ноћ или док имаде око воденице посла; јер одмах послије, док се чује, да је и син му нађен и уфаћен, и он њега мора узети под јавну стражу и тамо куда су и они остали пратити; него ако ће бјежати, он ће га радо пропустити у ону страну, за коју се и мучио и ризикао толико, а да ће овај тек вента ради на њега пуцати, али га неће згађати, него преко њега, те да овај амо тек изговор имати може, да је он утекао, и да су како и јесу на њега сви стражари пуцали, али га је срећа изнијела и заклонила, те није погођен да погине. Сутра дан поп Никола узме свој чун и свога слугу и замоли једнога солдата још, да га превезу дрва набрати у Орлачи острову; а када тамо изађе, одмах и у шуму и гушту замакне, и каже им, да се врате натраг, и да за њим нетрче, могао би који погинути од Србаља у које он сада бјежи, и који га ту скривени чекају, те она двојица вику за њиме подигну, да се на чардак чује, и они са чардака испале за њиме неколико пушака у вјетар и само изговора и дужности ради; а поп на другу скроз острово страну прошавши дозове Срба једнога с чунићем, те га у Скелу превезе. Исто се тако и његову сину попу Сави од некога пријатеља докаже, те и он у Србију гди је могао и десио се, пребјегне одмах. Али онај капрал буде за то и опета дегредиран (лишен) из службе срамотно и на свагда; његовијех пак дванаест солдата, што су заједно ш њиме на томе чардаку стражари били, узме регимента под испит и суд, и осуди да сваки од њих по шест пута тамо, а шест амо кроз триста момака шибу поднесу. Она пак тројица када чују, да толики солдати таку жестоку каштигу добише, а да што се мисли од њих учинити како од највећијех у томе случају криваца, те се рјеше и узму отров, и у тавници једно јутро мртви освану, које после и мртве на точкове помећу; а по њиховој смрти до три дана свакојако им дође пресуда од хофкригсрата, да се сва тројица разстрељају. Овлико је дакле коштовао купиновски барут истога љета; али право и стара пословица вели: 'Пошљи луда на војску, па сједи одмах те плачи.' Или: 'Од невјешта и планина цвили.' И: 'Небојшу најприје курјаци уједу.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #4085 on: April 23, 2022, 12:28:20 pm »

Додатак трећи.

Особито и пространије обозрење заслужује и овај догађај, који сљедује овди.
Јеврем најмлађи брат Милошев, како-но је у овој повјестници на своје мјесто казано, да је отишао био прије почетка истога бунта, и пред прољеће с неким џелепом волова на скелу остружничку, овди се неки дан позабавити морадне чекајући муштерију из Земуна, којој је хабер био послао за свој и стоке му долазак, него се онај купац нешто задржи, те му амо никако не дође, ни одговор му какав пошаље; зато ти Јеврем појаше коња са циглим својим момком, те једно вече сиђе у Београд, гди ће ноћити, па сутра дан собом у Земун отићи, и капарну муштерију своју потражити, стоку му изручити, а новце примити подпуно, и дома се брже вратити по налогу брата својега. Али Турци тек што га опазе да је дошао, и узнаду да је он брат Милоша Рудничкога кнеза, тај час оду и јаве гa Ћexaja-паши и Сулејман везиру, који ончас пошаљу по њега четири гаваза, те га са свијем дигну и у апс одведу, па у горњему гa граду пред Диздар-капијом у понајтврђу тавницу стрпају, а то баш у ону, у којој је негда онај славни Грк Ригас са дружином његовом затворен био; пак ти му тај час и у томруке ноге, и гвоздену с подланице широку гривну на врат метну, па синџир крож њу испод грла, који је обично на једноме крају томрука тврдо закован, а на другоме се закатанчи; али ти се неможе чоек ту ни дићи, ни окренути са стране на страну. Кад Јеврема тако ту намјесте Турци, пошаљу одмах и за његов џелеп у Остружницу, те и њега са свијем момцима који год се нијесу побјећи осјетили, кад угледали Турке како и ортака му, а и писара Ристу што доћерају у Београд, па људе у тавницу исту како и где и Јеврема што су, а волове у доњи град спрати, па кољи те једи, док их је трајало.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #4086 on: April 23, 2022, 12:30:02 pm »

Хеле ту Јеврем са дружином својом више од мјесеца баш једнако у тавници и у томруку проведе, једва што најгрђега љеба с понешто воде к себи примајући, а тек још у носу душу држећи, па и Бога молећи да само на колац не буде жив ударен, него другу какву год смрт да му час прије одреди и пошље, коју му већ и сама ослабљелост, како и турска обична пријетња и угрожња предвјешћаваше и ускораваше. Тако ти нам га дакле изведу једно јутро пред исту тавницу, гди га на ћуприји џелат очекиваше, са голом у руци палом да га посјече; али док је коме среће, није штете, у исти мах ето ти му самога Бина-Емина главом, те га ту одбрани, заштити и одржи му живот, преиначивши памет и ћуд и самога Скопљака-паше својим разлозима и својом важношћу, а најособитије ев' овијем: 'Ласно је чоека погубити властнику, али га послије не поврати нитко, а може се млого тражити и потребовати тај чоек, па и Турке му свеколике а и њега истога поскупо станути.' И тај Турчин овда Јеврема, е тако избави од смрти, али га не могне узети к себи у конак свој како је рад био на аманет, а да није више и дуље у хапсу и синџиру онаковоме; не дадну му га, и не повјере му га остали Турци, како и везир, ако је он исти био туна и поважнији царев чоек и Стамболија, како и надворни совјетник Султана и дивана његова; него ти га опета у исту тавницу на исти начин стрпају, само што се допусти, да се од реченога Бина-Емина сваки дан понеки сахан јела доноси, и тако ту Јеврем проведе то све љето, док и Марошли-пашин ћexaja не дође с првом војском у Врачар, који га одмах по налогу својега везира заиште од Сулејман-паше, али га онај ни под који начин недадне из ноката и зуба своје арсланскијех, а тако ни остале ш њиме бивше ту затворене. А када дође до неколико дана и сами Марошли-паша са свом војском својом у Врачар, и на Таш-мајдану код својега ћехаје одјаше, такођер и он пошаље одмах к Сулејман-везиру писмо и своју вољу да му одмах Јеврема са свјема осталим хапсениц'ма србским одпусти, и к њему пошаље; али Сулејман исти ни његову ријеч не послуша, те га и опета не отпусти, докле-год Марошлија неколика дана још у залуд ш њиме о том и о којечему другоме не попробесједи, и док му не буде принужден попријетити и пригрозити својом и србском војском, а највише Милошевим гњевом; зато и за друго којешта и сами Марошлија собом приступи поближе граду, премјести се конаком својим у варош и у старца Фоче, бившега дахије београдскога, кућама и дворовма код његова унука по имену Хаџи-Риџала засједне, и војском сву варош напуни, пак истoпрв стане искати од Сулејмана речене Србље и брата Милошева из хапса пустити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #4087 on: April 23, 2022, 12:31:04 pm »

И тако једва једнице Сулејман везир отпусти безвредно свој лов и жртву, који кад изађу на бијели свијет, дигну се сви заједно и отиду с Јевремом к врломе Марошлији, којему исти Јеврем у име свијех благодари, и обећа му се његово добро и брату својему Милошу изјавити, и за узајамну га добротворност и пријатељство умолити к њему и свјема његовима; а онај му пак честита срећу новога живота, и рече му отићи на конак те одахнути душом, пак му опета у јутру доћи. А кад буде у јутру, а то зором исти везир Марошлија Јеврему послао на дар једнога хата под свијем окитом турским, и један кат хаљина турских што љепше имао, па топрв и један црвени капот од саме саје чохе, па га тако к себи у свој тој промјени позове на разговор, паче ли на виђење и утјешење и ублажење, куда му Јеврем и отиде сав прекундачен, и на ономе хату истоме, те по жељи самога Марошлије и с неколика његова гаваза те к њему у конак на благодарност за то све; овди му обећа још и вторично зафалност и признање свагдашње истога брата својега Милоша, који се овда негди у вилајету још бавио, и за којега најбрже к себи позвати отпуштајући Јевремa кући препоручи му да преко Остружнице удари неби ли тамо ђе срео и нашао Милоша, да му каже к Марошлији-везиру најбрже отићи, а све друге какве му драго послове оставити за сада; ако ли Милош не узмогне одмах доћи, то да му исти Јеврем опета врати се казати причину за што не може онај доћи. Тако и буде, и Марошлија опет Јеврема и својега ћурчибашу пошаље брже и брже к Милошу с аманетом божјим да му свакојако и најбрже дође; те отале Милош укани се већ једном с неколико својих момака из Остружнице к својему и обштесрбскоме благодјеју и заступитељу Марошлији у Београд на позив и поздравље, па Јевремa тoпрв сада из Остружнице пошаље дома у Црнућу да тамо међу тим кућу руководи и своје здравље обнови у тишини домаћој и слободи својој, како и у ненадној слави својој и обште-народњој, за коју је он исти својим животом јемствовао, и толико страданија и страха дуговременога претрпио, док се је и сам а понајпотље свијех и то једва и свемучно избавио, те своју кућу и родбину видио наново, и посјетио завазда ев' овда.

Конац
Троjегодишње србске историје.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #4088 on: April 24, 2022, 10:29:29 am »

Овди придодају се и неки документи исторически, т. ј. пријеписи (копије) матичнијех (оригиналнијех) прошенија, која су србски посланци кадкоји подавали у Бечу великима христјанским царима, и то по природноме њихову реду, штилу и језику, како-но су онда писана и подавана, па и како их је мени лани преручио г. Давидовић у самим првим макулатурама, којијех су већ понека израженија и њему самоме опoмeна учезавати почела. -
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #4089 on: April 24, 2022, 10:31:02 am »

Августјејши Монарх
милостивјејши Государ!

Нижеподписани под благоутробним заштитенијем Вашего Императорскаго Величества находјатисја Емигранти сербски, усуждајемсја с сим смирењејшим прошенијем, в призрјенији страждyште в Сербији братије наше, Вашем Императорском Beличеству пристати и всепокорњејше милости просити.
Понеже да народ сербски заоставши в Сербија зљејше страждет, и у кратком времену са свим, оружјем турским истреблен и у рабство поведен, бити хоштет. Причина тому, мислим, Вашем Имп. Величеству извјестна јест.
Истина да народ сего љета паки возбунтовао бјаше, но причина тому јест, что Турци по малом времену пришествија својего начали народ они глобити и имјенија их отузимати, оружје истраживати, и њеке поглавите људе сјећи и на колац натицати; на које народ возбунтује и себе у вјаштшу погибе постави.
Сад убо Турци, војскоју Сербију наполнивше, паки начали оружија истраживати, имјенија отузимати, и све почти бивше чиновнике совокупљати, во арест постављати, и мечу предавати; о којем чрез граничнија команди Вашем Имп. Величеству извјестњеје бити может; који поступци Турков јасно доказујут, да намјереније Султаново јест Сербију конечно огњем, мечем и рабством опустошити: које и сами Турци прифатно сказујуште свидетелствујут.
Того ради бједњејши и љутје страждyшти народ сербски, чрез нас нижеподписане, припада благоутробију Вашего Императорскаго Величества заштиштенија просити: что би поне (ако не иначе) милосердствовало, с прочима превисокима сојузници, Султана увјештати, да отсуду своју измјени и бједњејши народ онај от пљененија и гибели поштеди.
Народ онај који свагда на позиваније Августјејтаго двора аустријскаго готов био јест оружје против христјанскаго супостата двигнути и кров своју пролити, да неби са свим погинуо и упљененије турецко обратио се; кољено-преклоно смирењејше просит чрез нас нижеподписате, и припадајет благоутробију Вашего Императорскаго Величества. За которују милост и заштитеније ниње страждyшти народ, от рода в род Вашем Имп. Величеству благодаран и привержен будет. Који и називајетсја в глубочајшем страхопочитани
Вашего Императорскаго Величества
милостивјејтаго Государја

В' Земуње, дне 30. Нов. (12. Дек.) 1814.

Предањејши и смирењејши народ сербски в лицје смирењејших рабов:
(L. S.) Мелети Никшич, архиманд.
(L. S.) Матеј Ненадовић, протојер.
(L. S.) Петар Молер.
(L. S.) Павле Поповић.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #4090 on: April 24, 2022, 10:33:34 am »

Ваше Императорскоје Величество!
Всемилостивјејши Государ!

Низуимјанујеми за нињешње времја под кровом Е. В. Императора австријскаго находјашчисја сербски емигранти осмјелилисја, в крајњеј нуждје својих под Турками оставшихсја братији, ово ими умолеви и уполномошчени, овоже из собственаго сожаленија Вашему Императорскому Величеству притешчи, и кољеноприклоненијем просити, что би благоизволили, Султану всемилостивјејше представити, војеже би судбу нешчастних их братији ублажил и с нами аки поданици и платежници својими а не јакоже жертвами озлобленија турецког поступал.
По нешчастном паденији Сербији в оном за прочују христијанскују Европу тол' спасителном годје 1813 подпаде јединаја част, ово собственоју својеју силоју, овоже всемилостивјејшим предстателством Вашего Императорскаго Величества почти освобождених, но изливенији ради вод и многих дождеј в держави австријскија изселитисја не могших, Сербов на ново под иго Агарјанов, котори иногда стјеможе тирански поступали. Серби все дјелаху что поданик једин царју својему отдавати долженствујет. Они всја бремена, всја контрибуцији, неслиханија и разнија реквисицији, и третицеју умноженија точно отдаваху.
Поздњеје зачаша Агарјани приватних лиц' искати и многија их велможи на кол' набивати под извјетом, что праотци их при всјаком поводје христијанских сил держалисја, и что би и они опет им приступили, когда би случаји тако с собоју донесли, јакоже и в австријско-агарјанстјеј, и росијско-агарјанстјеј војни освидетелствовали. Число убијених велможеј велико било, но и сије безчеловјечије, једини токмо Сербин им и прежде обвикнув, редким постојанством, но не и с равнодушијем претерпје.
Но Агарјане и сим недовољалисја. Жажд их к отмштенију против Сербов, иже за освобожденије своје от тиранскаго деспотисма борилисја, и всегда страни христијанов придержалисја их политическија мњенија в призрјенији их битија, ашче Серби на њ востанут вооружавшисја; а можно, что и их на једином слуcје основаноје гаданије что им сојузници брањ објавити будут; все сије побуди Агарјане повседневно болше и болше војнов в Сербију приглашати, веси пљењати, всја велможи окивати, в твердини влекут их давита или на кол набивати, а имјенија их ограбивајут. Во сње всјак о животје својем трепешчет, ниже честњејши христијански свјашченици, ниже сребреновласи старци, ниже слабија жени и чада лише пошчадјевајутсја так, да Агарјани многократно богомерзским позоришчем многих на кол набијених, всује хилости просјашчих Сербов в Бјелигpaдје и Нишје равно наслаждајутсја, причини дајај, что би им иногда вредити могли, и что сицеваго христијанскаго народа должаје жива оставити немогут. Посљеднaја извјестија вједомо творјат, что вес зовома Марнова с иними њекоторими всја своја жители изгубила, ови убо маомеданскоје вјероисповједаније пријати принуждени, ониже, сему противјашчисја, мечем усјечени, ни осможетних чад не шчадјејут Агарјани так, да их безчестно в надожничество, аки дјевици, употребљајут. Какоје безчеловјечије! Какоје безчестије Христијаном! Ашче всја сија јединим точију мјесјацем продолжатсја, то Сербија 600.000 христијанских душ имушчаја неслиханим свирјепствијем Агарјанов житељами испразднитеја. Агарјани уже закључили, всја Серби без всјакаго призрјенија вјека и пола дотоље истребљати, докоље и имја сербскоје неугаситсја. Что же ниње бједному Сербину дјелати, но или маомеданскоје вјероисповједаније пријати, или мечу турскому жертвоватисја, или в гори отечества својего избјешчи, и там болше гладом и стукеју умрети, неже ли главу своју турскому мечу подложити. Једино јешче, јеже народ от посљеднаго паденија својего, и от воспријемленија махомеданскаго вјероисповједанија отврашчајет, јест сладкаја надежда она которују В. В. на прошеније народње депутатом нашим у Брухсену Јулија м-ца сего года В. В. врученоје, и ними објешчат благоизволило Ваше Величество да народ сеј в нуждје својеј заборавити и оставити небудет. Се жалостноје состојаније, в немже ниње Сербија находитсја, но и сије бједноје состојаније јешче бједнијим сотворилосја, что страждyшчи народ в тврдом упованији својем ослабљати принужден, ибо на толинија прошенија у Вијени на В. В. отправленија оскорбителнаго токмо за народ сербски рјешенија до днес неполучил.
Тако удручени и нешчастни они сини народа, посредством нас к ногам Вашего Императорскаго Величества припадајушче милости просјат, что би Султану всемилостивјејше представити благоволили, јако да судбу благопримирителних Сербов ублажит, и от богомерзских оних дјеланији престанет, которих природа человеческаја гнушајетсја, и котораја Владјетељу не приличествујет, jемуже љубиму, а не страшим у бити љет јест. В крајњеј, истребленије народа цјелаго угрожајушчеј нуждје просјат наша братија посредством нас онују доброту, и оноје великодушије и правдољубије, јеже Ваше Императорскоје Величество к ним самим завјешчали, аки покровитељ, а које и к прочим европејским народом с прежде неколикаго времене так монаршески показивајете. Их, так и наша надежда јест покровителство Вашего Величества! Правда что Ваше Императорскоје Величество и иними конгресними дјели ниње отјагошчени, но всја таја дјела уничтоженија јединаго народа не касаjутсја, и всја отложитисја могут а истребленијe Сербов воспосљедујет, ашче дјело сербскоје на краткоје времја отложитсја. Помилујте Ваше Императорскоје Величество удручених Сербов, которих покровителcтвoвaсте. Человјекољубије, Христијанство, и правдољубије за их просјат. Слези Сербов точију благаја десница Вашего Величества отирати может. Глас правдољубија доволен би бил, војеже би всја христијанскија књази побудити, что би не дозволили, да народ једин варварскими и кровију Христијанов омиватисја хотјанчими руками угаситеја, и в посљеднем својем издиханији без всјакија помошти оставитсја. Услишите Сербов! Сердце књаза, јакоже Вашего Величества, нам помогнет, и Султану реченаја представити будет. Потомци сербски Poсију благословљати, и Ваше Императорскоје Величество превозношати будут; народ же ниње непросредствено смерти и угњетенија освобожден стопи Вашего Величества лобзати будет! Он, посредством нас, својих полномошчников, уповајет на Бога, на Ваше Императорскоје Величество, и на праведноје прошеније своје оноју надеждоју јејуже Ваше Императорскоје Величество народ сербски питајете. И так скорија помошчи ожидајушчи остајемсја
Вашего Императорскаго Величества
Всепонизњејши раби.

(По свој прилици они су, што на ћесарском, и на овом прошенију подписани бити морали, па и за то у овој копији никога нејма).
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #4091 on: April 25, 2022, 09:24:57 am »

Великоможњөjши и Всемилостивјејши Монарх!

Велики Бог роду человеческому благодетелно намјереније престола Вашего на побједу обшчаго врага милостиво благословил јест: от опасности Ваше царство избавити самаја небесна судбина вами јест пособила и своју богату милост даровала что би и ви угњетенија освободили и бједнија полученоју милостију помиловали, к стопам Вашего Императорскаго Величества прибјегајушчија. Народ сербски ниње у величајшем страданију горко плачет и пишчит, ибо Турки jего сјекут, љењат, на коли побијајут, вјеру их измјењајут, и всјаким насилијем безчеловјечним jего умаљајут; и из всјех турецких дјејствији видно, что Турки умислила jего истребит; того ради сеј страждyшчи народ чрез нас низу подписатих у Величества Вашего просит покрова, просит милостиво избавленије, или поне от настојанчаго страданија облакшаније.
Всемилостивјејши Монарх! У Вашему сербскому народу неугасите надежду от Величества Вашего в нему посјејану: покажите Ваше Великодушије и Вашему народу сербскому; здјелајте сему народу Вашу царску милост и Ваше царско завјешчано отеческо попеченије что би мимо толикија народи при Вашему покровителству преди Вашим очеси он једин непропал, котораго Турки варвари уж истребит умислили: Прославите Имја Ваше а над сим народом Вашему престолу приверженому и всегда вјерному, котори и на будушчија вјеки престолу Величества Вашего как својему благодјетељу с потомци свој ими всегда будет вјерни и непоколебими столп вјечних благодарностеј. - В чем остајемсја у надежди милостиваго отвјета дожидајушче, и јесми
Вашего Императорскаго Величества

У Земуну, 8а Декемв. 1814а года.

Вјерно-Всеподањејши и покорејши Серби из Сербије:
(L. S.) Петар Николајевић Молер.
(L. S.) Павле Поповић.
(L. S.) Павле Цукић.
(L. S.) Мелети Никшич Архим.
(L. S.) Матвеј Ненадович, протојереј.
(L. S,) Павле Сретенович.
(L. S.) Гаврил Николајевич.
(L. S.) Јовица Капетан.
(L. S.) Максим Војвода.

(Она прва оба прошенија, по свој прилици, сочинио је Јово Миоковић, бивши тада у Студ. Арх. Мел. Никшића секретаром, и у Бечу ш њиме; а ово треће види ми се, да је штил истог Жутога Гаје, бившега великосудскога секретара, који се овда такођер у Беч међу остале накотурао, да је који злосретни кукало на броју и пред очи царева повише од стране сербске).
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #4092 on: April 25, 2022, 09:31:47 am »

Ваше Сијателство
Превосходителњејши и Милостивјејши Господин!

Грозњејшеје страданије и истребленије народа, в Сербији сушчаго, принуждајет нас нижеподписане всепредањејше Ваше Сијателство молити.
Понеже народ сеј уже во величајшем смјатенији и гибели от Турков находитсја, ибо Турци с многим воинством пришедне, начали сут разнаго виду насилија народу творити; сјешчи, на коље натицати, и разними муками томити, жени и дшчери насиловати и с дјетми в рабство отводити, гдје ничто чути њест кромје плач и горкоје риданије; во оно времја когда цјели христијански род по всјем царствам веселијем и радостију исполњајетсја. - Во времја когда Благочестиви царије собравшесја о шчастију цјелија Европи бдјат и промишљајут.
Того ради с смирењејшим прошенијем припадајем и кољенопреклоно Ваше Сијателство молити дерзајем, что би о народу сему; којего шчастије и jего потомства, јакоже и прочих Европејских народов, от мудраго расположенија и доброти сердца Вашего Сијателства, зависит; попеченије имјело, и благодјетелним ходатаjством у Всемилостивјејшаго Императора, кому ми всепокорњејше прошеније под 12м сего мјесјаца о том прислали јесми, и прочих превисоких сојузников милост испросило, нешчастни народ сеј с Турками примирити, и от конечнија погибели скорјејше спасти. За које не само он, но и цјелоје јего потомство, за превисова благодјејанија Вашему Сијателству благодарја во вјеки пребудет. При сем скорјејшија милости ожидајушче в смирењејшем страхопочитанији пребивајем
Вашего Сијателства
милостивјејшаго Господина.

В' Земуну, 8га Декемв. 1814.

Во имја цјелаго народа сербскаго предањејши и смирењејши раби Емигранти сербски:
(L. S.) Јовица Капетан.
(L. S.) Максим Војвода.
(L. S.) Петар Николајевич Молер.
(L. S.) Павле Поповић.
(L. S.) Павле Цукић.
(L. S.) Мелетиј Никшич архим.
(L. S.) Матвеј Ненадович протојер.
(L. S.) Павле Сретенович.
(L. S.) Гаврил Николајевич.

(И ово је истога Јове Миоковића сочиненије.).
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #4093 on: April 25, 2022, 09:46:27 am »

Ваше Величество
милостивјејши Государ!

По многим препорукам народа в' Сербији страждyшчаго и уже во отчајаније пришедшаго, усудихомсја ми нижеподписани всепредањејше Величество Ваше просити:
Понеже нешчастни народ сеј, бољеје јединаго года от Турков побјежден, разними озлобленијами томитсја, јакоже отјатијем имјенији, арестованијем, губленијем, насилованијем и отниманијем жен и дшчереј, и прочими разними обидами, која јестество человеческо превосходјат: Ниње же со многим воинством пришедше, начали многија погубљати, цјелоје имјеније отнимати и грозити что намјереније их јест, цјели народ уничтожити и в рабство повести. Да сије истино воспосљедовати будет, јављајетсја из всех дјејствиј турецких, и народ в величајшем страсје и трепетје от дња на дењ ожидајет конечнаго истребленија.
Того ради в глубочајшем страхопочитанији припадајем к ногам Вашего Величества; сожалите обједњејшем народу сему, и с прочима превисокима сојузники содјејствујте јего од настојашчија гибели избавити и с Турками примирити. Удостојте превисоке милости Ваше народ под тирјанством турецким стењашчи! народ, који не точију в свје времја, но и от многих стољетији под игом неудобносимим стенет и безбожно тлачитсја. Уставите гњев и злобу разјарених Турков готовјашчихсја бједни народ сеј конечно поглотити! Собољезнујте о невиним чадам, котораја вскорје, јакоже скоти на торжишчах немилостиво продаватисја будут. Промислите милосердно за спасеније бједнаго народа сего! За које он одолжајетсја от рода в род опомињатисја милости и скораго заступленија Вашего Величества, и во вјеки благодаран бити. При сем, ожидајуче високија милости и скораго заступленија, пребивајем в смирењејшем страхопочитанији.
Вашего Величества
милостивјејшаго Государја.

У Земуну, 8а Декемв. 1814а года.

Смирењејши и всепредањејши раби во имја цјелаго народа сербскаго:
(L. S.) Петар Николајевич Мол.
(L. S.) Павле Поповић.
(L. S.) Павле Цукић.
(L. S.) Мелетиј Никшич, Архиманд.
(L. S.) Матвеј Ненадовић, Протојер.
(L. S.) Павле Сретенович.
(L. S.) Гаврил Николајевич.
(L. S.) Јовица Капетан.
(L. S.) Максим Војвода.

(И ово је чије и предовно сочиненије, него ми се бити чини ово писано на прајзскога краља).
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #4094 on: April 25, 2022, 09:49:35 am »

Euere Excellenz!

Unterzeichnete, gegenwärtig unter dem milden Schutze Sr. Majestät des Kaisers von Oesterreich sich befindende serbische Emigranten haben sich erkühnt, von ihren, unter den Türken in der äusersten Noth seufzenden Brüdern gebeten und bevollmächtiget, eine unterthänigste Bittschrift an Se. Majestät den Kaiser von Oesterreich (de dato Semlin, den December 1815) durch den Erzpriester Mathias Nena do witch zu senden, und Höchstdieselben demütigst zu bitten, in wofern Se. Majestät Sich armen, von allen christlichen Mächten gänzlich verlassenen und von den Türken barbarisch gemisshandelten Serbiern allergnädigst annehmen, und bei dem Sultan verwenden möchten, damit Er das Schicksal jener Unglücklichen mildern und seiner ihnen bereits gegebenen Amnestie treu bleiben wollte.
Eingedenk des hohen Vertrauens, das Euere Excellenz bei Sr. Majestät dem Kaiser durch Ihre ausgezeichnete Dienste sich erworben haben; eingedenk des grosen Einflusses, den Euere fürstliche Gnaden durch Ihre Talente auch bei andern christlichen Mächten besitzen, wagen wir Unterzeichnete im Namen unserer bedrängten Brüder eine un terthänigste Bitte auch an Euere Excellenz und fürstliche Gnaden zu richten, und Sie kniefälligst zu ersuchen, Euere Excellenz möchten Sich bei Sr. Majestät, Ihrem Herrn, gnädigst verwenden, und unsere obbenannte Bitte in Betreff der Vorstellungen an den Sultan wegen der Milderung des Schicksals der Serbier unterstützen. Jene Unglücklichen bauen durch uns Gefertigte auf Ihre Menschen- und Christenliebe, und auf Ihre ausgezeichneten Tugenden, wodurch Euere Excellenz so glorreich das Wohl so vieler Nationen zu stiften Sich bemühen.
Wir bitten abermals Euere Excellenz und fürstliche Gnaden, auch dieser Nation Ihren wohlthätigen Einflus zu gönnen, um deren Existenz, ja selbst um deren Namen es geschehen ist, wenn nicht die christlichen Mächte durch eine schleunige Verwendung bei dem Sultan diese um die christliche Religion und das erlauchte Haus Oesterreich so hoch verdiente Nation retten würden. Segnen wird sie den Namen Meter nich! ehren und achten werden die Nachkommen derselben einen Mann, der ihr durch kräftige Theilnahme die Existenz wiedergegeben und durch die gnädige Verwendung bei Sr. Majestät die Morgenröthe ihres Glückes geschaffen hatte. In der vollen Zuversicht, dass Euere Excelienz und fürstliche Gnaden Ihre gnädige Verwendung bei Sr. Majestät dem Kaiser dieser Nation nicht versagen werden, bitten wir zugleich, Euere Excellenz möchten unseren Bevollmächtigten, Erzpriester Matthias Nenadovitsch, dem Euth y mius Sza witsch und dem Obersten Stephan Zsivkowitsh, eine Audienz erwirken, bei Sr. Majestät dem Kaiser Sich zu verwenden, und somit unsern letzen Wunsch, die Einhändigung des Schreibens an Se. Majestät, zu erfüllen. -
An
Se. Excellenz den Herrn Fürsten von Winneburg-Ochsenhausen Metternich, Bevollmächtigten Sr. Majestät des Kaisers von Oesterreich bei dem Wiener Congresse.
Unterthänigste Bitte der serbischen Emigranten (wie innen).
Logged
Pages:  1 ... 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 [273] 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.048 seconds with 22 queries.