PALUBA
July 15, 2024, 11:42:24 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije unesite tačno Vašu e-mail adresu i obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 [275] 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 ... 338   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 802323 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 247



« Reply #4110 on: May 04, 2022, 08:49:18 am »

К.

Капетани београдске вароши били су онда у време Карађорђево најприје Коста Григоријевић Банаћанин, па на његово мјесто Михаило Костић Хорват из Карлштата; други је Зрнић Н. такофер Хорват из Глине, а трећи је био Јефто Н. Сријемац најприје, пак на његово мјесто Димитрије Симоновић, а Ђурковић над њима послије свјема био је началником.
Кадија, турска ријеч и значи судија, или суђа попримор. и судар по славонски.
Каменица, име села у окружју ужичком и рудничком и друкуда још има га.
Карановац, варош у окружју пожешком.
Калуђер, неожењени ришћански духовник, и по чину Мелхиседека свештеник, како и Тибетански гилонг.
Каур, ђаур, кафр и кафир, што и каурин, турска ријеч значи безвјерца, и то је сваки онај, по турскоме фанатизму судећи, који год није Турчин-чоек вјером и дјелом.
Казамат, чија је ријеч, ако није французска ја незнам; него значи у градовма озидане пећине за војничка обиталишта, безопасна од кумбара и топова.
Кара-фејзи, турско име чоечије Фејзи, а продјевак му кара, црно; овако се звао знатни онај турски Катилина, пред и у вријеме Пазваногла-паше жививши и харавши сву Турћију европејску до близу самога Едренета и Цариграда, и то с каквим намјерењем даљим, то сам он је знати мотао, и његов руководац (ђаво ли, анђо ли), а родом је био из Брезника, недалек Софије, бугарски потурченик. Оставио је по себи једнога сина, који је такођер путем отца пошао био, али се је морао вратити у остало јато турско, гди је опета довољно се извјестан учинио, и важан показао; а звао се Али-бег.
Капи-ћехајлак, турска ријеч ходатајство.
Качер, име предјела једнога у окружија Србије рудничоме.
Караулџија, турска ријеч стражар; караул, стражара.
Каона, села име у Драгачеву, у Гружи и друкуда га има по Србији. Каик, турска ријеч лађица, или чамац, а и чун.
Карловци, варош у Сријему и србскога у Ћесарији митрополита столица.
Калауз, турска ријеч проводник, вођа.
Калауштина, од исте турске начињена србска ријеч и значи плаћа или замука проводничка, особито у трговини.
Казук, турска ријеч колац.
Капи-бинбаша, турска ријеч капи, врата, но и двор, а бинбаша, тисућник, илити началник страже и гвардије некога великаша и двора му.
Кара-Мустафа, име турско.
Касаба, турска ријеч варош; касабалија, варошанин.
Камичак, умаљавно камен, а има тога имена и поток у Шабцу.
Кајсар, име турско једне вароши у Малој Азији, коју Грци зову Ћесарија.
Капиџибаша, турска ријеч и најприје значи старјешину од страже на некојим дверима двора или града којега стојеће; него другда како и овди значи царевог (Султанова) пуномоћна џелата.
Кеса, турска ријеч и значи тоболац у најближему смислу, а иначе значи у Турака и њихов талент т. ј. суму новаца од 500 гр. које зову: бирићи, и проч. ћecaшче.
Китог, име у Мачви луга илити дубраве.
Корсиканац, од Корсике острова у Средоземноме мору испод Франције јужне; име њезинога сваког турођенца, пак и Бонапартово  - те особито ев' овди у овој историји, а каконo и друкуда свуд.
Команда, ваљда је французска ријеч, ако није латинска, и значи нашки управа, влада.
Коџа, турска ријеч старац, али тако и понекога старјешину Турци називају, особито ришћанскога, какоти: коџа-кинез, и коџа-пaпaз и проч.
Конак, турска ријеч двор, но значи још и ноћиште.
Комендант, управитељ, началник, или властник.
Кочо, од Коста, име чоечије, и тако се звао славни онај Србин, Јагодинац родом, што је пред рат Јосифа Ћесара (1788) сам осебице предусудио се чете купити србске, и Турке по Србије друмовима и сели затирати.
Котроманац, предохранилиште, гди се обустављају људи и роба, што год из кузи подложних земаља долази, док се за одредно време оставања докаже, да су здрави, те да се могу пустити у границу безкужну.
Коста-бег, име млађега, кујунџије Димитрија, војводе новопазарскога, брата му; којега су Турци у Остружници више Београда уфатили жива те погубили.
Корушац, један врх Кљештевице планине у Србији окружју крагујевачком.
Ковраг, што и травуљаг или коров.
Коњевићи, село рудничког окружја, близу Чачка.
Кулич, старо градиште испод Смедерева на ушћу Мораве у Дунаво, и чини ми се, да је зиђевина принца Јевђенија, него га Турци срушили а самим запушћењем.
Кумбара, турска ријеч што њемачки хаубица, или србски квока или клокотка.
Кулин-капетан, један босански витез, који је на Мишару испод Шабца погинуо у 1806ом году; Кулин што Mastdarm, и стара је то породица србска, за то је и насљедна у својим добрима; Вакуп (варошица) је његов, и окружина му његовога Кулин-рода беглук илити спахилук.
Кујунџија, турска ријеч и значи рудодјеља, или рудоков; тако се звао и војвода Димитрије Пазарац, што је занатом био кујунџија одприје.
Куле-зиндан, турска ријеч и значи под кулом тавница, или заточиште, заточ.
Кнез, ријеч србска, што и славенско књаз т. ј. владатељ земље неке, и неколикога људства.
Кладово, град у Србији на Дунаву, којега Турци зову Фетислам по својему језику и тому поводу, што су онди некада страшно разбили Kapaвлace, и то ће бити по свој прилици онда, кад се прича да је и Краљевић Марко ту био, и погинуо у Крајини близу Неготина у Душанову... селу; које су Турци послије прозвали по својем у џан (душа) Џаново; ово се барем чини и показује да је било најмогућније бити му овако.
Кмет, турска ријеч и значи главар од села.
Крачун, име једнога србскога Румуна, што му је сестру био потурчио и за жену себи узео бивши адакалски комендант Реџеп-ага, којега је послијен у Рушчуку, Султан опашивши, велики везир дао удавити, а то за хатар јањичарлака, што је он Србима дахије београдске издао побити у истоме његову подручју Поречу.
Крагојевац, од Краго или Крагоје, име србско вароши и столичне у данашњој Србији.
Крушевац или Крушево, варош у Србији, на Moрави под Јастребцом гором; и данас још споменом знатна, што је ту столица била цара србскога Лазара Грбљановића: имаде од онога времена ту само још једна црква читава, коју је данашњи књаз Милош дао поновити и освештати наново, те опета је пропjевала својима у Бога правога. Крушевка, што и варошка ондашња.
Кр, турска ријеч и значи шума.
Кљештевица, планина у Србије окружју крагојевачком,
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 247



« Reply #4111 on: May 06, 2022, 10:35:24 am »

Л.

Лајпциг, Липиска, варош и главно мјесто трговачко у Саксонији.
Лазар, име чоечије.
Латиф, име турско.
Лазац, село у Драгачеву на Морави.
Леонтије, име калуђерско, и тако се звао митрополит Србије уз владање Карађорђево бивши.
Лепеница, поток, што кроз Крагојевац тече; по којему и окружје се зове његово.
Левач, један комад окружија јагодинскога зове се тако.
Лисице, нарукве гвоздене овди, а другди значи и звијера лисицу. Липар, брдо у планини Кљештевици; друго истога имена на друму недомак Јагодине.
Липље, село у округкју рудничком близу манастира Мораваца. Липница, село између Лознице и Бешнице.
Ломо Арсеније, бивши војвода качерски у окружју рудничком.
Лозница, варош у Јадру испод горе Гучева близу Дрине.
Лука Лазаревић, родом из шабачке Тамнаве села Свилеуве, бивши војвода и комендант од Шабца и његова окружија и Подриња у вријеме КараЂорђа, још је жив.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 247



« Reply #4112 on: May 06, 2022, 10:38:37 am »

Љ.

Љиг, ријека између рудничког и ваљевског окружија што тече, по којој се и њена околина зове.
Љесковац, варош у Топлици.
Љешница, варош у Мачви на граници Јадра близу Дрине.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 247



« Reply #4113 on: May 06, 2022, 10:46:13 am »

М.

Маџари, или по њихову језику Мађари, народ господујући у данашњој Панонији.
Махмут, име турско, којим се и данашњи Султан зове.
Мачва, предјел у шабачком окружију.
Мал, турска ријеч значи имање.
Максуп, турска ријеч мјесто службе.
Манџука, нека сорта Турака из Мале Азије.
Манов, такођер друга сорта Турака опета у Малој Азији.
Маслешево, село у Лепеници нахије крагујевачке.
Маглич, стари србски град више Карановца под планином Столом.
Манасија, манастир и око њега град у Ресави, који-но је Стефан Високи Кнеза Лазара син саградио, и ту боравио у њему до своје смрти, пак у њему и умро, што преданије просто народње приповиједа овако: Осим исте Манасије сазидао је он још једну малу црквицу, одатле горе у планини све уз исту долину сахат један далеку, гди је и мало дворчића прибавио; куда би он с понеким својим вјерним другом и совјетником излазио, и понеки дан живота у крајњој тишини провео. Пак виђевши он, да му од његове државе и госпоства већ ништа неостаје, отеше му је нешто Турци, а нешто Бранковићи, смисли дакле умријети, а да недоживи без нигђе ништа потући се по свијету, или без ништа останути; тако једно вече из Манасије дигне се отићи у ону горњу црквицу и дворчић у планини са два-три своја совјетника, него пред капијом градском изазове к себи началника од страже, и закаже му да и они друзи му чују ово а оштро: Ноћас да затвори сва врата од града, и да никога унутра непушта ма ако би дошао, и он сам собом, него да га убије кроз капију и озго с куле, тко би му се год јавио ту ноћ, и ако то тако неучини, да ће он сутра њега ногу бити. Овај то упамти и обећа учинити. Онда Стефан отиде с онима, куд је наумио, пак се тамо некако у нека доба ноћи само сам искраде, и па коња свога, те пред врата Манасије, и промјенив глас викати стане, да му се отвори брже; али онај главар изнутра спреман бивши на такви случај, без ријечи а и без проговора свеколике странке оружје обори у њега и у коња му, те обадва их ту мртва простре; а кад у јутру спазе и познаду дворани му и совјетници шта је од њега било и урадило се, они ти га брже прикрију и утаје смрт његову од народа, пак ти га негде у велику потају закопају, да га нитко неби од његових душмана могао прообрати; но да то још и боље сакрију, те ти начине и опреме сандук мртачки што љепше могли, и нaдкрију га скупоценим платнима, објаве, да је деспот не само умро, него и завјет и клетав оставио, да га укопати однесу тамо у недавно саграђену њиме цркву бјелославачку, коју је Богу на славу озидао, кад је ту на истоме пољу (бјелославачком) последњи пут разбио Бранковићеве синове са турском војском на њега пошавше, да га погубе, и да му на се деспотство и државу преузму, а то по својијех старих пак и по својој собственој жељи и жудњи првоглавнога над Србима господства, које у њима и турска ондашња политика непрезре испод руке и подпиривати а и подпомагати. Тако ти његови понесу празан сандук на колима и под јаком стражом до онамо, гди га одмах сахране и затрпају никоме га виђети недавити по његовој тобожњој препоруци насмртној, пак одмах и некаква камисјечца нађу, те му плочу од бијела студеличкога мермера добавивши, даду на њој изрезати по њеној плоскоти онај надпис, како и са десне стране на ребарку припис, које је и обоје г. Вук Стефановић К. преписао, и у Даници једној штампати дао, баш онако како-но је онди.
Матија, име чоечије, којим се звао и кнез у Тополи под Карађорђем.
Мазулук или мазик, турска ријеч и значи што наше сврженост или избаченост из службе, т. ј. лишење службе и чина и званија и проч.
Машала, турска ријеч што наше: ха! Бог да прости! Тако и ваља!
Метерник, аустријски министер, и један од највећих у Европи мужева, који су с Наполеоном се мјерили.
Међудневица, оно љетно вријеме зову Срби тако, што је од Велике, до Мале Госпојине.
Медвеђа, село у Левчу.
Мерхамет, турска ријеч што наше, милост.
Међа, граница, или што и трњак, и гушта, куд се змије и зецови крију.
Мелентије, име калуђерско, ким се звао и Враћевшнице манастира игуман, који је послије и први у Цариграду за митрополита Србије како рођени Србин а од Грка постављен; он је родом из Груже села Врбаве, недалек од исте обитељи.
Међувође, острово или ада.
Милутин, име србско; тако се звао и онај из села Гараша газда, што се пред јасеничким Србима началником учинио, те у Кљештевици с триста друга свега Ћexaja-пашу дочекао, и да је тек још толико дружтва имао, или барем још онлико фишека, заиста би га и разбио на мјесту истом, него му се морадне с пута уклонити а по дугу и жестоку боју.
Милоје Остружничанин, звао се онај тако, што је у 1809м году на Каменици према Нишу србску војску командирао, пак издао Ресавце, и зато главом вожду платио.
Милет, турска ријеч народ.
Митровачка ћуприја, према сремачкој Митровици амо у србској страни насељена је варошица истога имена, и ту под њом Засавица сљева се у Саву, преко ушћа које има ћуприја илити мост.
Миладин, име србско, чоечије.
Мироч, планина у восточној Србији.
Молдавија, предјел што и Карабогданска.
Москов-ђаур, тако Турци обично свакога другога народа имену пришивају оно своје ђаур, како ти: Немце-ђаур, Љах-ђаур, Франсз-ђаур и проч., баш кано су и стари Јелини оно своје варварос надијевали свакоме другом негрку народу, и чојку.
Моравци, манастир на Љигу ријеци.
Мусломан-Газије, турска ријеч и значи, правовјерни јунаци; Турчин који учини јунаштво према душману, па остане преко тога жив, он је газија, а то је витез и као царев син; погине ли у боју и на јунаштву, он је шехит, т. ј. блажен, или ти пријеко свет.
Мусафир, турска ријеч гост.
Муштрати се, од муштра, што вјежба, вјежбати, увјежбавати се ил' по црногорски зврценцирати, зврценција.
Мусломанство, т.ј. мусломанлак, турска ријеч правовјерије турско. Мутап, турска ријеч и значи покровац, од козине изаткан, тако се и војвода чачански Лазар звао, или што је тај занатлија био најприје, те покровце прео и ткао, ко и вреће.
Муселим, турска ријеч окружија началник грађански, ко и међувременски кадија или судија.
Мукает, турска ријеч нечему вјешт бити, илити позорљив.
Мустај-паша, турска ријеч име је Мустај, а паша званије, и ту ријеч Турци додају на крају имена, ко и ага.
Мухач, и Мупкач, вароши у Маџарској, прва на Дунаву испод Пеште и Будима, а друга подале отале у земљи, и градина за хранење преступнијех.
Мула, или Мола, турска ријеч и значи књижевник турски, који је готов хоџом постати; кандидат Мухамеда.
Мухур, турска ријеч печат.
Мус-ага, турска ријеч Муса и ага.
Муктиш, турско име.
Мурат, такођер турско име; а овди је спомењен тијем Осман-Капетановић, Градачца у Босни капетан илити бег насљедни, како и други такови по свој Босни племићи, што су год од старијех србских племена и господе потурчени заостали.
Мужде, муштулук, што Срби реку данас: бакшиш, опета турски је; него нашки ваља да је доброгласница, како и хошђелдија турска ријеч што је, добродошница. Ђелди т. р. и значи, дошао, од ђелр, долази и ђелме, доходити.
Марко, име србско, и значи, који мари. Тако се звао Ивељић, граф и генерал русијски, а Србин родом из боко-которскога мјеста Рисна. Он је у Србију, по налогу свога цара и кабинета дошао и скупити повелио Карађорђу последњу скупштину при концу 1812.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 247



« Reply #4114 on: May 10, 2022, 10:41:18 am »

H.

Налет, турска ријеч што клетав, клетва; а србски значи насртај, јуриш.
Нафака, турска ријеч насуштност.
Нахија, турска ријеч окружије, предјел.
Назли-каде, или кадуна, турска ријеч значи, чисменитка госпа, честитка, чисменка, или нека по сарајевски.
Наводањ, што и повода, потоп.
Накарада, скнађеност, а у множ. числу накараде Црногорци и Приморци зову, музику, илити све музикалне халатке; тако се у једин. числу зове шаљиво и машина, а у млож. числу опета шаљиво машинерија, накараде, или накарадија.
Недоба, русијски генерал-дипломат у Србији бивши заостао на мјесто генер. Родофиникина, до паденија исте.
Немце-комши, Турци ову ријеч комши, сусјед, кад придаду имену некога народа, те на мјесто својега обичнога ђаура, то је особита милост и љубав и довјерије.
Негве, што и прaнге ја мним.
Неготин, варош у Крајини тимочкој, гди је славни војвода Вељко господово док и погинуо.
Небош, планина, више Трнаве села у Драгачеву.
Никола, хаџија, и војводе Вељка бинбаша (тисућник), звао се Михаиловић презименом, а родом је Сарајевац из Босне.
Ниш, град на ријеци Нишави, а на граници Србије и Булгарије.
Нишлија, турска ријеч што Нишанин, грађанин или житељ нишки.
Нишан, турска ријеч што биљег, белег, белега, бјелег, и црногорско: лишан т. ј. лисасто мјесто.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 247



« Reply #4115 on: May 10, 2022, 10:42:46 am »

Њ.

Њемачка, земља; или држава, највећа којано је у свој т. ј. Ћесарија; јер њемачка земља пружила се од Маџарске до Балтијскога мора, или чак и управо до Сјевернога мора и леда, до иза Шведије и Норвегије; па од Русије до Франције.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 247



« Reply #4116 on: May 10, 2022, 10:47:00 am »

О.

Османство, од имена турскога Осман, кaкoнo cе је звао Султан онај, којино се из Мале Азије први примако и наслонивши се на канал цариградски, на Црно и Марморно море, ту се и останио, у Бруси столицу намјестивши своју. По њему се Турци прозову и до данас Османлије т. ј. Османовци, Османовићи; или по Отман, с у т промијенивши.
Орканство, од имена турскога Султана Оркана, Османова сина, који је први у Европи из Азије са својом војском прешао преко Хелеспонта, и на овој се страни према Цариграду останио и утврдио на силу отевши од Грка једну на каналу тврђав; од истога је имена Орканство изведено.
Ордија, орду, турска ријеч војска, армада.
Обман, што превара.
Орашац, села име у окружију крагујевачком и другди га има.
Остружница, село више Београда на обали савској.
Овчар, планина више Чачка до Мораве према Каблару.
Осудбина, или одсудбина, што њемачко Verhängniss; мени се чини да је, осудбина, још непреиначивије од исте судбе или судбине, т. ј. морање тако бити без промјене, без попуста и без почаска.
Осипаоница, село у окружју Смедерева на Морави.
Оџак, турска ријеч димњак, али замјењује и конак, двор, или чак особиту кућу и породицу, која је одавна за честиту и племениту од помазаника којега припозната за велика дјела и вјерне службе, на које и писма се обично давају. Отуда Бошњаци реку за етакове и оџаковић, т. ј. племић.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 247



« Reply #4117 on: May 10, 2022, 10:59:28 am »

П.

Подекваторац, разумјева се Мухамед овди и његови посљедоватељи.
Паша, турска ријеч и значи генерал, а пашалук, његово подручје или обладје, т. ј. неки предјел који му царство повјери, да га за вријеме влада управља и осмуђује што боље зна и може.
Похасити се, од турске ријечи, хаси, силан, те и што силити се, или посилити се.
Пан, по руски значи наше србско бан, или како што се и у нас чује у ријечи пандур, т. ј. пан, или бан дури, што луди, немислећи ништа на боље и на даље, до што му се рече, то и чини. Но пан у старијех Грка било је неко чудновато страшно-смијешно божество, које би на први појав препадало људе, и то највише пастире, за што је он њихов Бог и патрон био, т. ј. самопростије; но такођер и они познавши га, тек би му по које козле или јагње пожртвовали, пак би се послије и сами својему страху и страшилу смејали. Отуда и онај страх, што се кадно кад у некој, и то најобичније у нерегуларној војсци ненадно и без јавнога повода и причине догоди, назива се пански страх, којино је чешће у старијех Елин' и Римљана мјеста што и вјеру имати могао, а којему данашњи се ратници ругају и смеју, а највише поуздана стража и вјерна лозинка.
Панчево, варош у Банату мало пониже Београда према Гроцкој.
Параћин, варош у Србији на друму цариградском недалек од Ћуприје пут Ниша идући.
Паланка, турска ријеч варошица, Marktfleck; него Турци зову кашто и добру стражару кулу њего, у планини а на друму начињену, тим именом.
Пандур, момак судски, или сеоскога кнеза и кмета послужитељ у селу за сеоске послове.
Прст притиснути, т. ј. ко незна писати, а ваља на неку артију и свједочбу своју да приложи, то замочи један свој прст у мастило, па до својега имена другим већ подписанога притисне, и то више значи, него и сами печат његов, и ништа мање од истога својеручнога подписа у Турака, пак и у нашијех.
Паштрмац, од села Паштрме, којано је у Гружи, по којој се и Симо Милославјевић илити Амиџа (познати у Србији) називао, што је у њој кућом најприје поселио се он и род му, кад су изнад Сјенице амо сљегли живјети.
Павле Цукић, родом из села лепеничкога Крчмара, био је најприје хајдук, па момак Карађорђев, и послије од њега војводом за јунаштво учињен у Жупи крушевачкој; но како је овога времена застранио против Милоша, и чим је завршио, то се и у овој Историји, а и у додатку њену виђети може.
Паорија, Срби у Ћесарији зову тако сав руфет или сословије земљедјелско; једнима се чини та ријеч, да је изашла од њемачке Bauer, а мени се види приличније, да је сложена из: па-ори-ја.
Пазар, турска ријеч мјесто тржиштно, или управо тржиште; а значи такођер и погађање, или баш и погодбу.
Петна, село ниже Пожаревца.
Петрија, име женско.
Пексијан, ријеч србска, нег' од исте турске, пексин нечист, начињена, и значи у нас, што у Турака ђаур, чиме Србин зла Турчина обично именује.
Пизма, што и зазор, и злоба.
Пића, што и пишта, храна.
Пирија, име рудничкога Турчина једнога, што је Милошу Обреновићу по историји истога времена млого ваљао како и овај њему.
Порта, греческа ријеч, што врата, двери; султанов се двор зове висока Порта.
Поемска, што и Пенска, земља, једним племеном славенскога народа посељена; њихов је столични град, што Срби зову, Златни праг, имали су они своје и краљеве, док им није круна по сродству на Ћесара бечкога прешла, и до данас.
Пораити, од турске ријечи раја, то је, што рајом учинити, или подложити кога својој вољи и власти.
Пореч, остров у Дунаву србски; негда и варош, а сада пуст, и мјесто заточенија различних преступника.
Поп Никола Драгачевац, Пљакин ађутант, и полководац у вријеме Карађорђа.
Посинство, кад ко посини кога.
Поочинство, кад ко поочими кога.
Помајчинство, кад кога ко помајчи.
Побратимство, кад се побратими ко.
Пожега, варош на ријеци Скрапежу у окружију ужичком.
Пожаревац, варош на источнoме бријегу Мораве, која се види, да је негда и ближе њега текла него данас, што има и два сахата од њега.
Поцерина, што и Подцерје, предјел испод Цера горе, у окружју Шабца. Подриње, страна поред исте ријеке Дрине.
План, биће зар французска ријеч, ако небуде латинска, и значи нашки намјер, или наум, или свијећ.
Прус, што Прајз, народ.
Плотун, много пушака о једном испаљено зове се зар по французски тако.
Прото ваљевски, кад се без имена рече, то се разумијева обично Матија Ненадовић син кнеза Алексе, од дахија убјенога.
Пљако, Антоније, зет Карађорђев што је био, и војвода од Карановца и свега Ибра.
Продан, име чоечије.
Причање, што и приповиједање, или повједовање и повиједање црногорски и приморски.
Прћија, из деобе, што коме у део запане, или што се уз дјевојку на удадби да.
Преобразје, преинач, што и реформа.
Прождорчад, што и чамоглад, или чамогладија.
Пругово, село при Морави у окружју пожаревачком.
Пранге, што и букагије, и чини ми се, да ни једна та ријеч није србска, до негве.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 247



« Reply #4118 on: May 10, 2022, 11:06:41 am »

Р.

Раја, или рајетин, и рајетник турска ријеч што подајник; у Остиндији, по Ботану и Тибету, раја, значи владац, али сојузник или вазал, обвезаник.
Рахат, и рахатлук, турска ријеч и значи вољно, и вољност.
Ракчић, село у Староме Влаху.
Расиња, или Расија, предјел од Лима до Шаре планине, а између Србије и Албаније и Морачвијех планина.
Радован Грбовић, из села Мратишића, бивши кнез подмаљенски у окружју ваљевском.
Разузурити се, што и расположити се одпочивање.
Рановци, име села у врх Стига поља, у окружју пожаревачкоме.
Рађев камен, мјесто у Јадру.
Ранитовача, мјесто у Мачви.
Реџеп, турско име.
Рехим или рехум, турска ријеч и значи, залог, таоц.
Ресава, окружије у Србији; кроз њега тече и једна ријека истога имена.
Рибница, село и ријека испод Пореча и Милановца, у окружју ваљевском, има и један манастир и опета поток истога имена.
Рогате пушке, то су европејско-солдатске с баjонетима.
Рушит, или Хуршид, турско име, којим се звао и онај знатни сераскир и мухур-сахибија, илити велики везир, који је примио Србију од Кара Ђорђа у 1813ој години.
Рудник, мјесто у средини данашње Србије, по којему се зове и његова планина и окружје, како и оно што се тако зове по древним и важним рудокопима својима.
Руменлија, Турци зову Маћедонију, предјел који је средина европејске Турћије данашње.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 247



« Reply #4119 on: May 11, 2022, 10:11:06 am »

С.

Санџак, турска ријеч и значи земљу, која има свој грб, и која је из своје самосталности у њихову власт покорена; тако ти зову они: Шкодра или Круја-санџак, Семендре-санџак, Босна-санџак и проч.
Сајам, што и сабор, збор; у приморју је низа сав Адријатик обичнија ова ријеч у тамошњих Славено-Србаља.
Сава, име чоека и ријеке; а из сиријанскога је језика, у којему значи, старац.
Сарановац, од села Саранова у крагујевачком окружију.
Сан, што и достоинство.
Савинац, у окружију рудничком име манастира Милошем данашњим књазем Србије новосазидана, при којему је и ријека тога имена.
Салија, турско име.
Србија, један славено-србскога народа предјел, који је на јужноме бријегу Дунава и Саве, а између Дрине и Тимока те до Расије.
Селим Ћехаић, име ваљевскога Турчина, који је свог времена ту и понајглавнији грађанин био.
Сераскир, турска ријеч што главноначални т. ј. фелдмаршал.
Серчесма, делибаше Рушит-пашина презиме или придјевак; прави је Арап родом био.
Селман, турско име.
Сеиз, турска ријеч и значи коњар, коњушар.
Сердар, по свој прилици од онога турскoгa, Cepajдар, Hausaufseher; пак је то званије и у обште државно пренешено и барем у Србаља одавно употребљено, и значило је како данас окружија надзиратељ илити економ.
Селамет, турска ријеч што наше спасеније, или утједиште, и убјежиште.
Симо писар тадашњега совјета народња у Србији, презименом Милутиновић родом Сарајлија, којино је и ово исто списао.
Силистрија, град на Дунаву у Булгарији.
Сијасет, близу што кијамет.
Сојузничество, кад уговоре и утврде завјерије двије државе међу се да се од свакога скупно бране, то је онда сојузничество; у којему и повише их бити може.
Софија, греческа ријеч, и значи мудрост; тога имена у Булгариjи варош имаде, и у Цариграду једна стародревна црква, која је прије 1500 год. озидана, и данас је читава, теке поџамијена, но и свега украшенија лишена, и сами мозаик замазан кречом, кромје свода, куд нијесу никако Турци домашити могли.
Султан, зове се турски цар.
Султанисати, од турске ријечи султан т. ј. владати без икаква и нашто призора по самоме својему произволу, и без свакога допита и с киме год посовјетовања о чему год и најприје.
Сум, што наум, или намјер, та што њемачко Entschluss, по црногорски и приморски.
Сулејман, име турско.
Суљо, име турско од истога умањено.
Свети сојуз, такви је политически уговор, по којему држава за државу садружну и сојузну све обећа се чинити што и за своју суштност и одбрану и заштиту.
Скиптар, што и жезал, царски штап, и знак власти.
Сријем, или по црногорски Стријем, источна страна и половина Славоније.
Србадија, што и Србчад, Срби.
Смедерево, на Дунаву град, и столица деспотска у Србији бивша, данас је окружија својега најглавније мјесто.
Сребрница, варош у Босни, гди су важни рудокопи сребра и другога руда што каква; једна ријека тече кроз њу, но у њој ничега живога нејма, ни рибе, ни рака, ни жабе, што у њој живјети неможе; од свуда су по вароши чесме доведене, али готов' од сваке те воде гуше расту, него у Ваљево сљегавши и ту неколика мјесеца боравивши оне исте гуше изчезавају, пак нигда већ неповраћају се, ако се опета у Сребрницу живјет' и бавити неотиде. Ово су, ја мним, знаци силнога и различна минерала.
Слишан, село у Топлици.
Срма-хамајлија, турска ријеч и значи у чистоме сребру запис, а просто сребро Турци зову, ђумиш.
Срдан Илија, родом из Мачве села Прњавора.
Срез, неколико села у једно подручје састављено зове се тако.
Смиљанић Никола, протопоп у Мачви, родом из села Бјелотића, гди је и живио с кућом.
Стреља, бивши војвода љесковачки, и побратим Карађорђа.
Стојан, такођер име србско, баш ко и Стреља; то је име и Чупића, славнога јунака војводе Карађорђева, родом из Мачве села Ноћаја.
Стратимировић Стефан, бивши митрополит карловачки.
Стамболија, турска ријеч цариграђанин.
Стамбол, турска ријеч Цариград или Константинов град.
Стари-вла, јужни предјел Србије до Расије.
Стеван Јаковљевић, Левчанин, титуларни Кара Ђорђа војвода и побратим.
Станица, име удовице војводе крушевачко-жупскога Ђукића, који је у 1813ој години погинуо на Делиграду.
Стамбол-капија, турска ријеч и значи, града и варопи Београда врата, на која се пут Цариграда излази.
Станоје, име чоечије, србско-мушко.
Сјеница, име једне мале познате птичице; па и Сјеница је град у Босни на друму цариградском, осим тога и колибицу зову ђешто сјеница.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 247



« Reply #4120 on: May 11, 2022, 10:17:02 am »

Т.

Татари, народ у Криму, Казану и Астрахану, и даље по свој средини Азије до Китаја; татар, турски зове се и улав, или куријер.
Таин, турска ријеч што наше, оброк.
Таково, село у окружију рудничком.
Таслица, турска ријеч име вароши једне у Босни, на друму стамболском, нашки се зове, Пљевље.
Такум, турска ријеч и значи опрема, или оправа, за нешто, н. пр. коњски, кавенски и проч. такум.
Тахир, име турско.
Тешо, име србско, но излази од Теодора, греческа ријеч. Тако се звао и првога Немање отац, пак и данашњега књаза од Србије.
Терџоман, турска ријеч и значи преводац језика у разговору великијех људи; Турци њему придодају и бег титул, н. пр. терџоман-бег, или беј, т. ј. кнез.
Тефтишлук, од тефтиши, турска ријеч што, гонитељ или отребитељ разбојника у некој земљи; отуда званије, тефтишлук, отребитељство.
Тевабија, турска ријеч што наше, свита, илити су дружина некога великога државнога чоека.
Темнић, срез у окружију јагодинском.
Теовило Палалић из села Атенице, који је био прије у Пљаке Антонија и у суду његово-карановачком писар, па послије уз буну Хаџи-Проданову пописивао и тајно звао све важније Србе да устају тад на оружје против Турака; њега послије у Чачку Ћexaja-паша пропта, и уфати, те их све морао њему поиздавати редом по истоме попису свом, које онај све пофата, па у синџир и у Београд, гди и тога, истога одмах и најприје на колац удари, а оне све позадржи дуго у хапсу, док им се, изсјећи их смилује и одобровољи, како историја казује.
Тескере, турска ријеч листак хартије, што цедуља.
Титан, од Титани, у Елина највећег им Бога синови, који су на њега истога рат подигли, што их је он почео био јести, а било их је педесет, и проч.
Топ, турска ријеч што наше, лубарда, т. ј. ломбрда хуком и треском самом, и тек одзивајући.
Топољак, један комад шуме, у којој је понајвише тополе; по томе се звао и онај Пљакин шанац на Делиграду.
Тортура, ваља да је французска ријеч, и значи мучилиште; где су и чиме су још у варварска Европе времена људе подсудне мучили, да признају своје кривице или да одају дружину.
Томрук, турска ријеч и значи, кладе, у које се ноге преступника у тавници уклапају.
Тоска, име Арнаута, који су из Епира.
Топлица, окружије око Бесковца и Куршумлије; постојбина и подручје Обилићева друга Милана Топличанина; а умнож. числу ова иста ријеч узета значи, што, илиџе, по турски, или бања, опета по нашки.
Токе, што на прсима носе, до данас од негда у Турака и Србаља више дике и накита ради јунаци, те су понајвише од сребра; и често позлаћене; али ми се чини да су оне исте постануле од штита старијех, гвоздена и много тешка а не дична.
Тимок, ријека, што раставља Србију на истоку од Булгарије; по њему се зове и околина његова тимочка Крајина.
Трактат, уговор на закљученију мира некијех ратовавшијех међу собом држава.
Тресет, што и пишталина, или погрез, т. ј. блато и бара, којом се чини моћи газити чоеку или скоту, а када загази, али се заглиба, и ако се скоро неизвуче, понори и угрезне и замакне у блато мал по мало ка' у воду свеколико.
Трстеник, варош у Жупи крушевачкој, но и село у Ваљева Посавини.
Трнава, село и манастир код Чачка у Србији.
Травник, варош и град у Босни, гди обично везир обитава.
Тријумф, греческа ријеч торжество побједе.
Трбушац, коса виш' села Мајдана у рудничком окружију; а има тога имена и села по Србији.
Трешњевица, село у Јасеници крагујевачкој.
Tле, што и земља, н. пр. отле удрити ногом, т. ј. оземљу.
Тутун, турска ријеч духан или дуван.
Турчин, или Турк, Азијат и Мухамеда поклоник и сљедоватељ, којино управо и јавно никога чоека себи за поредна не држи, тко год није како и он Турчин, или Мусломан.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 247



« Reply #4121 on: May 11, 2022, 10:19:20 am »

Ћ.

Ћитаб, турска ријеч књига.
Ћаба, турска ријеч поклониште, а често и наши реку ћаба, како и xаџија, поклоник.
Ћесарија, што аустријско царство.
Ћесар, аустријски цар, зове се тако у србске простоте барем.
Ћелепир, турска ријеч пљачка, добитак, или грабеж, и шићар, штото је опета турски.
Ћефил, турска ријеч и значи jeмaц.
Ћерим, турско име чоечије.
Ћexaja-паша, турска ријеч и значи по нашему: намјестник, или пуномоћни дјеловодац-паша у некога везира; но може таковим бити и постати и неки бег, или нетко и од простијех, пак му се званије тек придода из милости, а и по уредности.
Ћор, турска ријеч од куда и ћорав понашено, значи слијеп.
Ћуприја, турска ријеч мост и моштаница; но има тога имена и варош у Србији и на Морави према Јагодини.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 247



« Reply #4122 on: May 11, 2022, 10:21:09 am »

У.

Удиндушманити се, од турске ријечи, диндушман, т. ј. завадити се без краја и конца.
Утаманити, што и затријети.
Ужице, град у Србији на ријеци Ђетињи, а и на граници Босне.
Ушће, или утока сваке ријеке у другу или у море; а има и село тога имена при Сави у окружију београдском.
Умоштавање, што угађање.
Уб, или Хуб, варошица у окружију ваљевском.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 247



« Reply #4123 on: May 11, 2022, 10:27:03 am »

Ф.

Фајда, турска ријеч полза или корист.
Факир, турска ријеч бједњак, сиромашак.
Фет, турска ријеч побједа.
Фет-етеџија, турска ријеч (од њихова глагола фететме, побједити) побједитељ.
Ферман, турска ријеч султанов указ, или манифест.
Филџан, турска ријеч чашка за каву, или шоља, шољица.
Фрајкор, или волентир, самовољно приставши у рат војником чоек; та ни једна ријеч није наша србска, него су Срби опета имали таквијех и војника, пак названијех за њих своје, т. ј. Самовољци, или Голи синови, или Голаћи, или Бећари; ал' је ово последње чини ми се турска ријеч и значи безженци? - Или од: бечити, бечар, док и бећар. Франција, земља и држава у Европи народа французскога, штoно га има на тридесет милијона.
Фукара, турска ријеч сиротиња; факир-фукара, који нејма нигђе ништа, илити безусловни подајник, који већ ни може ни смије и снивати о каквоме год својем у праву, или што освојој чоечности и битију.
Фоца-Петар, Шкипитар (Арнаут) или Цинцар језиком и родом, и у Србији старјешина бећарски, но и јунак, где год је и кад год је ваљало. Умро је прије неколике већ године.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 247



« Reply #4124 on: May 12, 2022, 10:47:54 am »

Х.

Хатлија, турска ријеч коњаник.
Хак-дин-иман-довлет, турске ријечи и значе све редом: праве вјере и закона величество, т. ј. цар, и то само турски, по њихову мишљењу, што бити може такви.
Хак-тала, турска ријеч прави Бог, и он је, такођер по њихову кривоумију и застрану, само турски.
Хаин-ђаур, турска ријеч упорњак или одметник, безвјер, т. ј. нетурк.
Хаџи-риџал, ерлија т. ј. грађанин београдски, и син дахије Мехмед-аге Фочића.
Халва, турска ријеч јестиво турско, од меда, масла и брашна уметено, па пропpгaнo нa вaтри у тави.
Хаџи-бег, бивши властник у Сребрници у Босни, и то му је с окружјем њеним и насљедије његово и породице му, којано је по свој прилици од старина србска и ришћанска.
Хазна, турска ријеч што и благо, или савровиште.
Халка, турска ријеч што наше гривна.
Харачлија, турска ријеч што турски данак по народу сакупља, ко главничар.
Хамле, турска ријеч ударац, замлатица.
Хамајлија, турска ријеч што запис, или европејско талисман.
Хандрак, чини ми се србска је ријеч, и значи, гушта, или честа, одакле се неможе ни змија за реп извући, ђено се само јеж, корњача, и зец завире те с муком.
Харем, турска ријеч и значи, кућа женска, што сваки побољи Турчин имаде и мужку особито.
Хаси-раја, или ђаур, турска ријеч осиљени подајнив или безвјер, или одљуд и безаконик.
Хампа, турска ријеч свита, или придруга некојега великаша њихова.
Хаки-вардр, турска ријеч што наше: право има, или: правица је његова.
Херцеговина, што и Херача, или Кутврга по исконашњему, јест један предјел у Босни, међу ријеком Таром, Неретвом, и Црном гором, и Дубровником.
Хендек, турска ријеч ров, ровина, јарак.
Хизмећар, турска ријеч служитељ.
Хоџа, турска ријеч што учитељ, или поп.
Хотин, град у Бесарабији на Дњестру.
Хошђелдија, турска ријеч добродошница.
Хрпа, ово је србска ријеч, и значи што и громила.
Logged
Pages:  1 ... 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 [275] 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 ... 338   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.046 seconds with 22 queries.