JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4230 on: July 23, 2022, 09:34:21 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4231 on: July 23, 2022, 09:41:03 am » |
|
Ну кад му је ту, после неколико дана, опет стигао позив Миленков да похита у Србију, и кад га је Миленко уверио: да ће Руси и Срби, удружени, лако разбити Мула-пашу на Малајници; да ће Русима бити лако да пређу Дунаво, користећи се Великим Островом између Гогоша и Прахова, и да ће Срби спремити лађе за превоз руске војске преко Дунава, он је опет оставио Крајево и дошао у Гогош где га је дочекао лично војвода Миленко Стојковић. Да би ослабио Исајева од бриге за његовом одступницом и да му Турци не могу заћи за леђа, Миленко је утврдио ту са Исајевим, да Руси поседну Изворино-Албу и Калафат а Срби, на број њих 500, да чувају Гогош и Острово. У то време било је на Острову 200 Турака који су га чували и бранили. Посада ова имала је ту на Острову и један свој опкоп. Срби нису спремили лађе за превоз руске војске преко Дунава, јер, забављени с Турцима на Малајници и на Штубику, нису имали кад на то ни да мисле; ну по срећи баш у часу, кад је ова мука мучила и Миленка и Исајева, стигне Исајеву глас да низ Дунаво плове 6 турских лађа. Исајев нареди одмах, те се брже боље, извезе неколико топова пред лађе а неколико изнад њих и кад ови припуцаху и једну лађу потопе, све остале привезу се уз обалу острова и ту стану. Исајев је тад наредио те је одмах, једна чета козака, под командом потпоручика Попова, препливала Дунаво до на острово Острово, и заузела лађе које су биле пуне пшенице. Угледавши Козаке на острову, посада оног турског утврђења на њему, напустила је исто и скрила се у шибље, кога је било на острову доста, а за тим је напустила и острово и превезла се на чамцима на српску страну Дунава. Кад су се, скоро за овим и остале руске трупе, помоћу оних лађа житарица, превезле на острово, дошао је к њима ту и Карађорђе, те се договорио и споразумео са Исајевим о томе, како ће Руси напасти на Турке на Малајници. Исајев је одмах, после овога, почео превозити своју војску на српску страну, а Карађорђе је распоредио нешто српске војске дуж дунавске обале, да брани, да не би Турци, сувим или водом, пришли острову и узнемирили Русе за време прелаза. 17. јула (1807) били су сви Руси на српској страни и то 600 регуларних пешака, 200 Козака, и 200 драговољаца (бећара) са два топа. (Антоније Протић зове их 'пангалозима' и каже да им је био командант, неки капетан Јоргаћ.) На Острову је остало 500 Срба под командом потпоручника Познакова.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4232 on: July 23, 2022, 09:47:22 am » |
|
(У Српском Устанку 1806 - 1817. Нови Сад 1866. год. који је писан санћим по Дубровину и онако збркано и пометено, се каже на стр. 28. и 29, да је Исајев пошао из Крајева 17. маја (1807.), да је 18. био на Острову (острово Илмора) а 19. да је пошао против Турака на Малајници. Лако је увидети неисправност ових података, кад се зна: где је Крајова а где острово Гогош и Праово, да то износи у правој ваздушној прузи око 120 километара, па да је немогуће прећи све то па и Дунаво, за два дана и трећег дана тући се с Турцима на Малајници. Ми смо узели по историји, руског пуковника А. Петрова, 17. јули за дан прелаза Руса у Србију, за то, што нам се чини да је Петров врло поуздан у одређивању месечних дана и што је имао на расположењу врло поуздане изворе, као и за то, што се он слаже и са нашим очевидцем ових догађаја, Антонијем Протићем, који у својој 'Повесници' коју има (још!) у рукопису наше Учено Друштво, каже: у понедеоник о Петрову посту, а 17. јуни 1807. године падао је баш у понедељак за време овога поста.)
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4233 on: July 24, 2022, 11:04:03 am » |
|
Бој на Малајници и на Штубику. Кад су Срби, под војводом Миленком и Добрњцем, дошли у Штубик, и опазили према себи у Малајници, видинскога Мула-пашу и његову многобројну војску у јаким опкопима својим, они су се зауставили и обградили на обема странама Земне, са 5 јаких опкопа, у које су се сместили. Мула-паша је имао у Малајници, тако исто, на обема странама Земне, три опкопа, и четврто велико и јако, на путу између Штубика и Малајнице, на средини. Кад је Мула-паша, по доласку Срба у Штубик, пришао к њима ближе и опколио их са својом војском свуд у наоколо, он је и ту, своју војску, сместио у пет јаких опкопа. Овако опкопани и утврђени, и Срби и Турци провели су по дуже времена борећи се пуцањем из пушака из својих опкопа, при чему су Срби трпели много од Мула-пашиних топова. Уз ово, Срби су патили много овде још, и од глади и жеђи. Турци су надвишавали реку Земну, са које су Срби могли заитати воде, и тукли су их из својих нишана, како је који сишао доле на реку, те су Срби, тако, само по тамним ноћима могли безбедно добављати воде. По срећи, сав òкô Штубика и Малајнице, био је обрастао јаком и густом шумом, те су се Срби, појединце, могли прокрадати ноћу мимо Турке и доносити опсађеним Србима по мало пшенице, коју су ови кували и хранили се њоме. Кад је позније, дошао на Штубик и Карађорђе са својом војском Србима у помоћ, он је опколио она турска утврђења на Штубику са својих 6 опкопа и сместио је у њих своју војску. Од ових 6 утврђења, два велика и јака, четворострана редута, Карађорђе је наместио са стране Штубика према Малајници, те је тако држао раздвојене Турке у Штубику од оних у Малајници. Тако су у оно време имали Турци које у Малајници, које у Штубику, 9 утврђења, а Срби у Штубику и око њега 11 својих опкопа. У опкопима српским и турским, била је смештена само српска и турска пехота и артилерија и кавалерија и једне и друге стране, остала је ван ових, и то, српска, под командом Карађорђа и Хајдук-Вељка а турска, под Мула-пашом, Кара-Фејизом и Гушанац-Алијом, оним истим кога смо видели на Београду, кад је овај прешао у власт Срба. По доласку Карађорђевом на Штубик само се изменило у неколико, стање оних Срба у штубичким утврђењима, који су били опкољени турским опкопима, а сва српска војска у опште била је још слаба да би смела да напусти своје опкопе, или да нападне на Турке у њиховим утврђењима. За то су и Срби и Турци и у то време, а и после, остали у истом стању у коме су били дотле, и Срби су чекали на руску помоћ. На српској страни, били су, сем поменутих већ, старешина војених, још: Главаш, Вуле и Танасије Чарапић.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4234 on: July 24, 2022, 11:08:47 am » |
|
Споразумевши се с Карађорђем још на Острову и сутра дан на српској земљи, како ће прићи Турцима на Малајници, где су биле и све главне старешине турске војске, и како ће напасти на Турке, Руси су се кренули, пре ране зоре, по киши, која је благо ромињала, дужом михаиловачке реке, из које су прешли позније, у реку Турију, која под Малајницом утиче у реку Земну, и кад су ову прегазили, ушли су у шуму кроз коју је водио доста тескобан пут, и у саму зору 19. јуна 1807. избили су изненада и неочекивано, на једну пољану пред самом Малајницом. Ту је Исајев одмах распоредио своје топове и почео тући турска утврђења на Малајници. Међу тим се и руска пехота од олонецкога пука низала у бојне редове и како је била с овим готова, грунула је, при заустављеној топовској ватри, као гром на оно турско утврђење што је било на левој страни Земне, и крчећи себи пута са бајонетом, заузела га је одмах растеравши турску посаду која је била у њему. За време напада руске пешадије на овај опкоп, руски драговољци, кретали су се у добром реду, према она два турска утврђења у Малајници, на десној страни Земне, и грунувши о њих снажно и јуначки, заузели су их и посаду турску разтерали одмах на првом јуришу. Обилазећи она утврђења на Малајници, руски козаци, избили су изненада пред оно велико турско утврђење на путу између Малајнице и Штубика. Козаци руски, били су исте среће као и руска пехота и руски драговољци. Првом њиховом нападу подлегла турска посада утврђења, и док су турски војници гледали упропашћено како ће и где, бегством да се спасу, Козаци су заузели и посели и ово четврто турско утврђење на Малајници. Турци су изгубили, при губитку ова 4 своја утврђења, око 1000 људи које од посаде самих опкопа, које од коњице и остале турске војске, која је била ван утврђења. Мула-паша, са својим доглавницима: Гушанац-Алијом и Карафејизом, као и свом осталом војском, која је била у његовој власти, или је измакла испред Руса, по освојењу турских утврђења на Малајници, окренули су се Неготину и Видину, и не хајући на то да имају своје војске још у утврђењима на Штубику. Угледавши се на Русе, и Срби су мало касније него Руси, почели нападати на Турке у њиховим утврђењима на Штубику. И ако су били опкољени Србима и њиховим утврђењима са свих страна, Турци су одбили прве нападе Срба храбро и јуначки. Али кад су опазили пораз Мула-паше и својих, на Малајници, и они су клонули. У другом нападу на њихова утврђења и они су, после кратке борбе, почели ова напуштати и склањати се у околне шуме. И тад је сва турска сила и она са Малајнице и ова са Штубика, узмицала и бегала к Неготину и к Видину, гоњена руским Козацима и српском коњицом, оставивши српској и руској војсци на путу: 4 топа, 10 барјака, многу своју муницију и сву Мула-пашину, ратну касу. Говорило се да је тада и сам главнокомандујући турске војске, Мула-паша, рањен, доспео у Видин. Од Срба, показали су се особито, у боју с Турцима на Штубику: Живко и Јово, - браћа Шљивићи, - Бело Црногорац, Вучетић, Одабаша Симо, Бошњак Христо и Марко Млади. Слава нека им је. Тако су браћа, Руси, помогли први пут, браћи својој, Србима у њиховом првом рату за ослобођење, и пролили за њих, доста, крви своје 19. јуна 1807. год., и Карађорђе је, после овога боја на Штубику и на Малајници, звао све војнике олонецкога пука, 'својом браћом', и позније, кад год би где дошао с Русима заједно, упитао би тек 'нема ли ту ко од моје браће'.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4235 on: July 24, 2022, 11:11:42 am » |
|
(О дану битке на Малајници и на Штубику, по српским записницима још се не може поуздано да утврди време, кад је баш, и тачно и кога дана био тај бој. Ми смо се зарадовали делу пуковника руског А. Петрова, мислећи да ће нас он извести из неизвесности о овоме дану, јер је он то могао да учини најпоузданије, према документима која је имао, пишући своју историју 'Война Россiи въ Турцiей 1806 - 1812 год.' у коју су ушла и 'Воениыя дѣйствiя в Сербiи'. Али је једна штампарска погрешка учинила ово немогућим. Пошто је, на стр. 232. овога дела, казао: да су Руси прешли са Острова у Србију, 17. јуна, што потврђује и наш очевидац Антоније Протић, А. Петров, мало испод тога каже како се Исајев, видео с Карађорђем 18. јуна, а одмах за тим, како су се Руси, 12. јуна (!?], - што мислимо да је штампарска погрешка, место 19. јуна, - кренули на Малајницу. Узевши у оцену све оно што М. Ђ. Милићевић пише о дану боја на Штубику, у својој 'Кнежевини Србији', на стр. 971., ми смо узели за дан тога боја 19. јуни, како га утврђује Михаиловски, Данилевски, и 'Српски Летопис' за 1827. год. стр. 30, за то што је он и по А. Петрову највероватнији, а њему пуковнику - сада генералу - Петрову обратили смо се лично и молили га за објашњење о овоме дану.)
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4236 on: July 24, 2022, 11:17:58 am » |
|
Бој на Неготину и на Острову, заузеће Прахова и одлазак Руса из Србије. Одмах по поразу Турака на Малајници, Карађорђе и Исајев, оставили су 500 Срба, да чувају опкопе на Малајници и на Штубику, а они су се кренули са свом осталом руском и српском војском к Неготину и Видину и избили су око Неготина 24. јуна (1807). Исајев је мислио с почетка, да одмах нападне на Неготин и кад њега насилно и на јуриш узме, да пође одмах даље к Видину; ну кад се уверио да град Неготин, има своју, и то прилично велику и јаку, камену тврђаву, опточену пространим рововима и окружену још, и с неколико земљаних опкопа, који су помагали лакшој и упорнијој одбрани тврђаве, он је одустао од тога и опколио је Неготин, хотећи сад и тако постепеним борбама на њему да га принуди на предају. Од војске, која је оптекла Неготин с једне стране, јер је није било доста, да би га могла обухватити са свију страна, Срби су намештени на левом крилу са стране к Дунаву, где су се обградили јаким, земљаним опкопима, а Руси су се разместили у центру и на десном крилу. Још док су Руси и Срби прилазили Неготину и размештали се око њега, Мула-паша, видински, послао је, на 12 својих лађа, подоста турске војске противу Срба на Острову, да ово заузму и тако пресеку везу Срба и Руса у Србији, са руском војском, која је у Влашкој. Кад је из ових лађа избило на Острово око 400 Турака, Срби су, под командом руског потпоручика Позњанова, и брата војводе Миленка Стојковића (Живан?), оборили, противу њих и њихових лађа, оштру топовску ватру и плотуне из пушака, и кад је од овога, једна турска лађа потопљена са свим и две још, јако повређене, устукнули су они Турци што су били на Острову, у своје лађе, па су сви, живо и хитно препловили у Прахово. Чувши, мало за тим, да су Руси и Срби већ на Неготину, сва ова видинска, турска флота, напустила је и Прахово и спустила се у Видин. Срби су, одмах за тим, дошли у Прахово и заузели и њега и земљана утврђења која су Турци имали туна. До тога времена, дошло је Видину у помоћ до 15.000 Турака, под Ибрајим-бегом, и од ових, одредио је Мула-паша, неколико хиљада и оправио Неготину у помоћ и за ојачање посаде тврђаве му. Како на страни Неготина, коју су држали Срби - лево крило - није било никаквих топова, Исајев је тада, ставио Карађорђу на расположење, 6 топова с муницијом, те их је овај распоредио по постаду српске војске.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4237 on: July 24, 2022, 11:36:03 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4238 on: July 25, 2022, 08:44:07 am » |
|
Истога дана, кад су Руси и Срби стигли и избили око Неготина, - 24 јуна - дошао је ту и руски пуковник Паулучи, који је упућен Карађорђу од стране руске владе. Паулучи је био негда француски ђенералштабни официр, који је позније прешао у руску службу, и њега је била послала руска влада у Далмацију, да сазна како стоје тамо Французи, с упутом, да се, у повратку отуд, сврати и у Србију и види како стоје Срби. Упути које је овај официр имао, у колико су се дотицали Срба и Србије били су: да дозна односе Срба према Аустрији и према Угарској; да се увери о сили српској, о стању српских градова и њиховој посади; да саветује Србе да се не би опет покорили султану или предали каквим обећањима Француза, да се увери у колико су Срби предани Русима и да увери Србе о готовости Русије , да помогне Србе парама , оружјем и т. д.; и на послетку, да дозна како Карађорђе мисли да ратује т. ј. да л одбрано или нападно и какву везу жели да има са Русима. Паулучи је донео и предао Карађорђу писмо руског министра Будберга (од 11. маја 1870.), у коме овај јавља Карађорђу: како се радује победама које је Карађорђе одржао до тада, над непријатељем хришћанске вере, уверавајући га да Паулучи долази к њему, да сазна потребе Срба и да се увери о користима, које се могу постићи сугласном радњом руске и српске војске, и на послетку: да увери Карађорђа о истинском покровитељству великог, сверуског императора.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4239 on: July 25, 2022, 08:46:39 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|