PALUBA
November 14, 2024, 03:23:36 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik za prenošenje vesti na forumu PalubaInfo
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 399 400 401 402 403 404 405 406 407 408 409 410 411 412 413 414 415 416 417 418 419 420 421 422 423 [424] 425 426 427 428 429 430 431 432 433 434 435 436 437 438 439 440 441 442 443 444 445 446 447 448 449 ... 509   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 867569 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335



« Reply #4230 on: July 23, 2022, 09:34:21 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Иван Иванович Исајев.jpg (98.83 KB, 586x700 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335



« Reply #4231 on: July 23, 2022, 09:41:03 am »

Ну кад му је ту, после неколико дана, опет стигао позив Миленков да похита у Србију, и кад га је Миленко уверио: да ће Руси и Срби, удружени, лако разбити  Мула-пашу на Малајници; да ће Русима бити лако да  пређу Дунаво, користећи се Великим Островом између Гогоша и Прахова, и да ће Срби спремити лађе за превоз  руске војске преко Дунава, он је опет оставио Крајево и дошао у Гогош где га је дочекао лично војвода Миленко Стојковић.
Да би ослабио Исајева од бриге за његовом одступницом и да му Турци не могу заћи за леђа, Миленко је утврдио ту са Исајевим, да Руси поседну Изворино-Албу и Калафат а Срби, на број њих 500, да чувају Гогош и Острово. У то време било је на Острову 200 Турака који су  га чували и бранили. Посада ова имала је ту на Острову и један свој опкоп.
Срби нису спремили лађе за превоз руске војске преко Дунава, јер, забављени с Турцима на Малајници и на Штубику, нису имали кад на то ни да мисле; ну по срећи баш у часу, кад је ова мука мучила и Миленка и Исајева, стигне Исајеву глас да низ Дунаво плове 6 турских лађа. Исајев нареди одмах, те се брже боље, извезе неколико топова пред лађе а неколико изнад њих и кад ови припуцаху и једну лађу потопе, све остале привезу се уз обалу острова и ту стану.
Исајев је тад наредио те је одмах, једна чета козака, под командом потпоручика Попова, препливала Дунаво до на острово Острово, и заузела лађе које су биле пуне пшенице. Угледавши Козаке на острову, посада оног турског  утврђења на њему, напустила је исто и скрила се у шибље, кога је било на острову доста, а за тим је напустила и  острово и превезла се на чамцима на српску страну Дунава.
Кад су се, скоро за овим и остале руске трупе, помоћу оних лађа житарица, превезле на острово, дошао је к њима ту и Карађорђе, те се договорио и споразумео са Исајевим о томе, како ће Руси напасти на Турке на Малајници. Исајев је одмах, после овога, почео превозити своју војску на српску страну, а Карађорђе је распоредио нешто српске војске дуж дунавске обале, да брани, да не би Турци, сувим или водом, пришли острову и узнемирили Русе за време прелаза.
17. јула (1807) били су сви Руси на српској страни  и то 600 регуларних пешака, 200 Козака, и 200 драговољаца (бећара) са два топа. (Антоније Протић зове их 'пангалозима' и каже да им је био командант, неки капетан Јоргаћ.) На Острову је остало 500 Срба под командом потпоручника Познакова.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335



« Reply #4232 on: July 23, 2022, 09:47:22 am »

(У Српском Устанку 1806 - 1817. Нови Сад 1866. год. који је писан санћим по Дубровину и онако збркано и пометено, се каже на стр. 28. и 29, да је Исајев пошао из Крајева 17. маја (1807.), да је 18. био на Острову (острово Илмора) а 19. да је пошао против Турака на Малајници. Лако је увидети неисправност ових података, кад се зна: где је Крајова  а где острово Гогош и Праово, да то износи у правој ваздушној прузи око 120 километара, па да је немогуће прећи све то па и Дунаво, за два дана и трећег дана тући се с Турцима на Малајници.
Ми смо узели по историји, руског пуковника А. Петрова, 17. јули за дан  прелаза Руса у Србију, за то, што нам се чини да је Петров врло поуздан у одређивању месечних дана и што је имао на расположењу врло поуздане изворе, као и за то, што се он слаже и са нашим очевидцем ових догађаја, Антонијем Протићем, који у својој 'Повесници' коју има (још!) у рукопису наше  Учено Друштво, каже: у понедеоник о Петрову посту, а 17. јуни 1807. године падао је баш у понедељак за време овога поста.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335



« Reply #4233 on: July 24, 2022, 11:04:03 am »

Бој на Малајници и на Штубику. Кад су Срби, под војводом Миленком и Добрњцем, дошли у Штубик, и опазили према себи у Малајници, видинскога Мула-пашу и његову многобројну војску у јаким опкопима својим, они су се зауставили и обградили на обема странама Земне, са 5 јаких опкопа, у које су се сместили. Мула-паша је имао у Малајници, тако исто, на обема странама Земне, три опкопа, и четврто велико и јако, на путу између Штубика и Малајнице, на средини. Кад је Мула-паша, по доласку Срба у Штубик, пришао к њима ближе и опколио их са својом војском свуд у наоколо, он је и ту, своју војску, сместио у пет јаких опкопа.
Овако опкопани и утврђени, и Срби и Турци провели су по дуже времена борећи се пуцањем из пушака из својих опкопа, при чему су Срби трпели много од Мула-пашиних топова. Уз ово, Срби су патили много овде још, и од глади и жеђи. Турци су надвишавали реку Земну, са које су Срби могли заитати воде, и тукли су их из својих нишана, како је који сишао доле на реку, те су Срби, тако, само по тамним ноћима могли безбедно добављати воде.
По срећи, сав òкô Штубика и Малајнице, био је обрастао јаком и густом шумом, те су се Срби, појединце, могли прокрадати ноћу мимо Турке и доносити опсађеним Србима по мало пшенице, коју су ови кували и хранили се њоме.
Кад је позније, дошао на Штубик и Карађорђе са својом војском Србима у помоћ, он је опколио она турска утврђења на Штубику са својих 6 опкопа и сместио је у њих своју војску. Од ових 6 утврђења, два велика и јака, четворострана редута, Карађорђе је наместио са стране Штубика према Малајници, те је тако држао раздвојене Турке у Штубику од оних у Малајници. Тако су у оно време имали Турци које у Малајници, које у Штубику, 9 утврђења, а Срби у Штубику и око њега 11 својих опкопа. У опкопима српским и турским, била је смештена само српска и турска пехота и артилерија и кавалерија и једне и друге стране, остала је ван ових, и то, српска, под командом Карађорђа и Хајдук-Вељка а турска, под Мула-пашом, Кара-Фејизом и Гушанац-Алијом, оним истим кога смо видели на Београду, кад је овај прешао у власт Срба.
По доласку Карађорђевом на Штубик само се изменило у неколико, стање оних Срба у штубичким утврђењима, који су били опкољени турским опкопима, а сва српска војска у опште била је још слаба да би смела да напусти своје опкопе, или да нападне на Турке у њиховим утврђењима. За то су и Срби и Турци и у то време, а и после, остали у истом стању у коме су били дотле, и Срби су чекали на руску помоћ. На српској страни, били су, сем поменутих већ, старешина војених, још: Главаш, Вуле и Танасије Чарапић.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335



« Reply #4234 on: July 24, 2022, 11:08:47 am »

Споразумевши се с Карађорђем још на Острову и сутра дан на српској земљи, како ће прићи Турцима на Малајници, где су биле и све главне старешине турске војске, и како ће напасти на Турке, Руси су се кренули, пре ране зоре, по киши, која је благо ромињала, дужом михаиловачке реке, из које су прешли позније, у реку Турију, која под Малајницом утиче у реку Земну, и кад су ову прегазили, ушли су у шуму кроз коју је водио доста тескобан пут, и у саму зору 19. јуна 1807. избили су изненада и неочекивано, на једну пољану пред самом Малајницом. Ту је Исајев одмах распоредио своје топове и почео тући турска утврђења на Малајници.
Међу тим се и руска пехота од олонецкога пука низала у бојне редове и како је била с овим готова, грунула је, при заустављеној топовској ватри, као гром на оно турско утврђење што је било на левој страни Земне, и крчећи себи пута са бајонетом, заузела га је одмах растеравши турску посаду која је била у њему. За време напада руске пешадије на овај опкоп, руски драговољци, кретали су се у добром реду, према она два турска утврђења у Малајници, на десној страни Земне, и грунувши о њих снажно и јуначки, заузели су их и посаду турску разтерали одмах на првом јуришу. Обилазећи она утврђења на Малајници, руски козаци, избили су изненада пред оно велико турско утврђење на путу између Малајнице и Штубика. Козаци руски, били су исте среће као и руска пехота и руски драговољци. Првом њиховом нападу подлегла турска посада утврђења, и док су турски војници гледали упропашћено како ће и где, бегством да се спасу, Козаци су заузели и посели и ово четврто турско утврђење на Малајници.
Турци су изгубили, при губитку ова 4 своја утврђења, око 1000 људи које од посаде самих опкопа, које од коњице и остале турске војске, која је била ван утврђења. Мула-паша, са својим доглавницима: Гушанац-Алијом и Карафејизом, као и свом осталом војском, која је била у његовој власти, или је измакла испред Руса, по освојењу турских утврђења на Малајници, окренули су се Неготину и Видину, и не хајући на то да имају своје војске још у утврђењима на Штубику.
Угледавши се на Русе, и Срби су мало касније него Руси, почели нападати на Турке у њиховим утврђењима на Штубику. И ако су били опкољени Србима и њиховим утврђењима са свих страна, Турци су одбили прве нападе Срба храбро и јуначки. Али кад су опазили пораз Мула-паше и својих, на Малајници, и они су клонули. У другом нападу на њихова утврђења и они су, после кратке борбе, почели ова напуштати и склањати се у околне шуме. И тад је сва турска сила и она са Малајнице и ова са Штубика, узмицала и бегала к Неготину и к Видину, гоњена руским Козацима и српском коњицом, оставивши српској и руској војсци на путу: 4 топа, 10 барјака, многу своју муницију и сву Мула-пашину, ратну касу. Говорило се да је тада и сам главнокомандујући турске војске, Мула-паша, рањен, доспео у Видин.
Од Срба, показали су се особито, у боју с Турцима на Штубику: Живко и Јово, - браћа Шљивићи, - Бело Црногорац, Вучетић, Одабаша Симо, Бошњак Христо и Марко Млади. Слава нека им је.
Тако су браћа, Руси, помогли први пут, браћи својој, Србима у њиховом првом рату за ослобођење, и пролили за њих, доста, крви своје 19. јуна 1807. год., и Карађорђе је, после овога боја на Штубику и на Малајници, звао све војнике олонецкога пука, 'својом браћом', и позније, кад год би где дошао с Русима заједно, упитао би тек 'нема ли ту ко од моје браће'.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335



« Reply #4235 on: July 24, 2022, 11:11:42 am »

(О дану битке на Малајници и на Штубику, по српским записницима још се не може поуздано да утврди време, кад је баш, и тачно и кога дана био тај бој. Ми смо се зарадовали делу пуковника руског А. Петрова, мислећи да ће нас он извести из неизвесности о овоме дану, јер је он то могао да учини најпоузданије, према документима која је имао, пишући своју историју 'Война Россiи въ Турцiей 1806 - 1812 год.' у коју су ушла и 'Воениыя дѣйствiя в Сербiи'. Али је једна штампарска погрешка учинила ово немогућим. Пошто је, на стр. 232. овога дела, казао: да су Руси прешли са Острова у Србију, 17. јуна, што потврђује и наш очевидац Антоније Протић, А. Петров, мало испод тога каже како се Исајев, видео с Карађорђем 18. јуна, а одмах за тим, како су се Руси, 12. јуна (!?], - што мислимо да је штампарска погрешка, место 19. јуна, - кренули на Малајницу.
Узевши у оцену све оно што М. Ђ. Милићевић пише о дану боја на Штубику, у својој 'Кнежевини Србији', на стр. 971., ми смо узели за дан тога боја 19. јуни, како га утврђује Михаиловски, Данилевски, и 'Српски Летопис' за 1827. год. стр. 30, за то што је он и по А. Петрову највероватнији, а њему пуковнику - сада генералу - Петрову обратили смо се лично и молили га за објашњење о овоме дану.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335



« Reply #4236 on: July 24, 2022, 11:17:58 am »

Бој на Неготину и на Острову, заузеће Прахова и одлазак Руса из Србије. Одмах по поразу Турака на Малајници, Карађорђе и Исајев, оставили су 500 Срба, да чувају опкопе на Малајници и на Штубику, а они су се кренули са свом осталом руском и српском војском к Неготину и Видину и избили су око Неготина 24. јуна (1807). Исајев је мислио с почетка, да одмах нападне на Неготин и кад њега насилно и на јуриш узме, да пође одмах даље к Видину; ну кад се уверио да град Неготин, има своју, и то прилично велику и јаку, камену тврђаву, опточену пространим рововима и окружену још, и с неколико земљаних опкопа, који су помагали лакшој и упорнијој одбрани тврђаве, он је одустао од тога и опколио је Неготин, хотећи сад и тако постепеним борбама на њему да га принуди на предају.
Од војске, која је оптекла Неготин с једне стране, јер је није било доста, да би га могла обухватити са свију страна, Срби су намештени на левом крилу са стране к Дунаву, где су се обградили јаким, земљаним опкопима, а Руси су се разместили у центру и на десном крилу.
Још док су Руси и Срби прилазили Неготину и размештали се око њега, Мула-паша, видински, послао је, на 12 својих лађа, подоста турске војске противу Срба на Острову, да ово заузму и тако пресеку везу Срба и Руса у Србији, са руском војском, која је у Влашкој. Кад је из ових лађа избило на Острово око 400 Турака, Срби су, под командом руског потпоручика Позњанова, и брата војводе Миленка Стојковића (Живан?), оборили, противу њих и њихових лађа, оштру топовску ватру и плотуне из пушака, и кад је од овога, једна турска лађа потопљена са свим и две још, јако повређене, устукнули су они Турци што су били на Острову, у своје лађе, па су сви, живо и хитно препловили у Прахово.
Чувши, мало за тим, да су Руси и Срби већ на Неготину, сва ова видинска, турска флота, напустила је и Прахово и спустила се у Видин. Срби су, одмах за тим, дошли у Прахово и заузели и њега и земљана утврђења која су Турци имали туна. До тога времена, дошло је Видину у помоћ до 15.000 Турака, под Ибрајим-бегом, и од ових, одредио је Мула-паша, неколико хиљада и оправио Неготину у помоћ и за ојачање посаде тврђаве му. Како на страни Неготина, коју су држали Срби - лево крило - није било никаквих топова, Исајев је тада, ставио Карађорђу на расположење, 6 топова с муницијом, те их је овај распоредио по постаду српске војске.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335



« Reply #4237 on: July 24, 2022, 11:36:03 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Паулуччи, Филипп Осипович.jpg (172.88 KB, 586x672 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335



« Reply #4238 on: July 25, 2022, 08:44:07 am »

Истога дана, кад су Руси и Срби стигли и избили око Неготина, - 24 јуна - дошао је ту и руски пуковник Паулучи, који је упућен Карађорђу од стране руске владе. Паулучи је био негда француски ђенералштабни официр, који је позније прешао у руску службу, и њега је била послала руска влада у Далмацију, да сазна како стоје тамо Французи, с упутом, да се, у повратку отуд, сврати и у Србију и види како стоје Срби. Упути које је овај официр имао, у колико су се дотицали Срба и Србије били су: да дозна односе Срба према Аустрији и према Угарској; да се увери о сили српској, о стању српских градова и њиховој посади; да саветује Србе да се не би опет покорили султану или предали каквим обећањима Француза, да се увери у колико су Срби предани Русима и да увери Србе о готовости Русије , да помогне Србе парама , оружјем и т. д.; и на послетку, да дозна како Карађорђе мисли да ратује т. ј. да л одбрано или нападно и какву везу жели да има са Русима.
Паулучи је донео и предао Карађорђу писмо руског министра Будберга (од 11. маја 1870.), у коме овај јавља Карађорђу: како се радује победама које је Карађорђе одржао до тада, над непријатељем хришћанске вере, уверавајући га да Паулучи долази к њему, да сазна потребе Срба и да се увери о користима, које се могу постићи сугласном радњом руске и српске војске, и на послетку: да увери Карађорђа о истинском покровитељству великог, сверуског императора.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335



« Reply #4239 on: July 25, 2022, 08:46:39 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Johann von Michelsohnen.jpg (112.64 KB, 582x700 - viewed 0 times.)
Logged
Pages:  1 ... 399 400 401 402 403 404 405 406 407 408 409 410 411 412 413 414 415 416 417 418 419 420 421 422 423 [424] 425 426 427 428 429 430 431 432 433 434 435 436 437 438 439 440 441 442 443 444 445 446 447 448 449 ... 509   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.025 seconds with 22 queries.