PALUBA
September 25, 2022, 09:03:22 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na miodrag.radojkovic@paluba.info i brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 [284] 285 286 287 288   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 474775 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 765



« Reply #4245 on: August 01, 2022, 02:16:38 pm »

Пре него се генерал Исајев, повукао са Острова на Крајову у Влашкој, Срби су послали главно-командујућем руске војске у Влашкој, свога депутата Гагића, који је тамо стигао 28. августа, - и писмо, следећег садржаја:
'Српски народ, који је, надајући се од Русије својој и свеопштој користи хришћанских народа, устао с великим одушевљењем противу непријатеља православне вере, налази се данас у очајању. Више свега Србе брине неизвесност њихове судбине после измирења. То нас доводи до очајања и за то молимо да нам се каже: заслужује ли српски народ, у својој отаџбини, да буде под покровитељством и заштитом височајшег руског двора, или треба да се преда вечној погибели.'
Друго писмо, српскога савета, које је Гагић предао главно-командујућем руске војске, гласило је:
'Ми смо позвани у бој противу непрпјатеља наше вере, манифестом Русије, која нам је обећала сваку помоћ, покровитељство, и утврђење наших слобода. Пре тога, ми смо се борили с турским, бунтовним пашама, а кад смо добили руски манифест, ми смо устали и против самога султана, који је због тога послао противу нас своје војске из Босне и све Албаније и који је искупио у Нишу многобројну војску под Рашид пашом, који иде на нас и хоће да искорени род наш. И у то време Русија нас оставља, оставља нас у време кад ми немамо ни барута ни олова.'
У даљем продужењу овога писма, савет српски, молио је: да би се генерал опет сајузио са Србима, али је Исајев, као што смо видели, у то време, био већ у Крајову у Влашкој. Страх од зле судбине, која им предстоји, и како су је Срби замишљали, давао им је оправдана разлога да овако пишу, јер нису познавали, у то време, прилике у којима су биле и Русија и Турска заједно с Наполеоном и његовом Француском; а да су знали то, и, да је, 17. маја (1807.), реформатор Турске, султан Селим, само због својих рефорама, збачен с престола и прокламован за султана Мустафа IV, и да им је, - даље, био познат састанак цара Александра I, императора Наполеона, и пруског краља Фридриха Вилхелма, у Тилзиту и ту утврђени уговор 25. јуна (1807.), и шта је цар Александар тада уговорио о Турској и урадио за њене хришћанске народе; и на послетку, да су знали: како се је, и на овоме уговарању примирја сад, у Слободзеји, Русија живо заузимала за Србе и бранила њихове интересе, они нити би били у страху, у каквом су били, нити би имали оправданих разлога да овако пишу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 765



« Reply #4246 on: August 01, 2022, 02:20:53 pm »

Бој на Чокешини
Недићи и битка Чокешинска
16. априла 1804. год.
Пише А. П. М. учитељ

На ову реч изазвао ме је рад ђенерала г. К. С. Протића штампан у 'Отаџбини' (свеска за јануар и фебруар 1891. год. стр. 161-163) под именом 'Ратни догађаји из првог и другог српског устанка и т. д. - Бој на Чокешини.'.
Поменути чланак о битци на Чокешини, као одломак од великог дела, које је штовани писац припремио, написан је кратко, али јасно. Ондашње најближе, тако рећи, месне околности одлично су схваћене. И ма да је главна ствар лепо изведена, опет за то, на неке појединости могле би се учинити извесне примедбе.
Сматрајући да се овим мојим поступком неће увредити опште-позната 'субординација', узимам слободу критички пропратити неке појединости из поменутог чланка. Тако,
Тамо се тврди :
1. Да Ћурчија није могао суделовати у боју чокешинском, и ако сам ја то тврдио у мојим 'причањима' у Дневном Листу бр. 189-191 за 1889 и бр. 113-122 од 1890 год.
2. Да су вође српске војске биле главом: Дамњан и Глигорије браћа Недићи, и ако на камену стоји Димитар, а фамилија тврди, да се је други (млађи) Недић звао Јанко.
3. Да је битка била на Врањевцу потоку.
4. Да су баш сви Срби до једнога изгинули у поменутој битци.
5. Да су Србе Шумадинце онда нападали… 'јунаци Бошњаци…'
6. Да су '… српски борци – исечени… сви до једнога.'

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 765



« Reply #4247 on: August 02, 2022, 08:45:51 am »

На ове тачке ја ћу учинити примедбу, и то обрнутим редом.
a (6) – 'Испремлаћени и исакаћени српски борци - исечени су сви до последњега' (стр. 163, ред 9-12 озго).
На овај појетички, узвишени стих не сме пасти замерка. Ја је и не чиним. И да хоћу - не бих је могао учинити.
На лицу места од савременика, констатовано је ово као света, непоречна истина. То пише и на надгробним плочама. Тако стоји и у рукописној књижици, коју сам ја штампао у 'Дневном Листу' бр. 189-191 од 1889 г.
Моја примедба односи се на оно што тек иде, а овде ју стављам само за то, што ми долази на згоду.
Кад су очевидци сахранили испремлаћане, исакаћене, исечене, кијачки премлаћиване Недиће, поп Милана и још седам друга на месту где су пали: у Липовом потоку зашли су даље по бојишту, да разгледају сав ужас који ни замислити нису могли. Наилазили су на све веће и на све гушће гомиле изгинулих. Недића је мајка, а нарочито фамилија имала, сем два своја неумрла сина и пуно ближих и даљих сродника. Ваљало је дакле и друге мртве, и друге мученике обићи. И нашли су их. Они су ту били. Били су сви ту јер овде 'не шће брат брата изневерити.' -
Ходећи тако све даље, заилазећи и лево и десно наишли су збиља и на нова чуда. Како веле Чокешинци, чобани су упозорили сахрањиваче на неке тешке рањенике, који се налажаху подаље од Недића, на југ, у потоку јужно од оног теснаца, који Недићи беху заузели и који су бранили до истраге своје и својих...
Нађени рањеници били су већ на умору. Они се бораху са самртним мукама. Претешке ране везивиле су их за место на ком су лежали.
Битка је била 16, а они су ево нађени 21. Априла Однесени су били у погорели манастир. Онде су захрањени млеком и сиром. Кроз један сахат су се обнезнали и за тим су се опростили грозних мука и брига о овом свету.
Сви су помрли оног часа! –
Сахрањени су онде, на оном месту, где је сада споменик уза сами манастир Недићима и друговима им подигнут и свечано 7. окт. пр. 1890. год. откривен.
Имена су им:
Јован Деспотовић, Станко Илић. Димитрије Игњатовић из Каменице; Петроније Ненадовић, Крста Драгутиновић из Осечине (све ваљев. окр.); Спасоје Симеуновић, Илија Драгојевић и Марко из Шљивова (окр. подрински).
На ову белешку Томо Недић непосредни унук Глигоријев чини оваку примедбу. - Писац се јe – вели - збунио око њих и није им записао имена за живота. Услед тога не зна презиме Марково, а за првог Јована вели да је на Каменице; они су при том оба Деспотовићи и оба су из Шљивова (подрин. окр.).
Све ово Томо зна од своје бабе и своје матере, жене Јована, најстаријег сина Глигоријевог.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 765



« Reply #4248 on: August 02, 2022, 08:58:23 am »

б (5) '… јунаци Бошњаци, навалили су са свом снагом и са свију страна и успели су савладати Србе' - (стр. 163. ред: 6, 7, 8.).
Овим је исказата једна лепа мисао. Она данас има своје вредности. Реализована је окупацијом Босне. Ну, за она времена није имала скоро никакве вредности; јер, да се је ко год усудио за онда 'братакати' Србе Шумадинце и бегове босанске, био би пљунут од обеју страна. И ова и она страна Дрине узвикнула би: 'Не дао Бог' --- Катић (Јанко) би за то мегдан делио, а бо'ме то исто учинио би и Кулин капетане!
Г. Бошковић (Стојан) криви и нас и Tурке (Бошњаке), што се нисмо после Косова помирили. Г. ђенерал - пребацује нама и босанским беговима, што смо се место братског загрљаја даривали сабљом и оловом.
Ја не могу да појмим довољно г.г. историке, јер не видим у чем смо ми криви што Турци не хтеше с нама правити уговоре пријатељства и савезништва после Косова. Или, ја не знам у чем смо ми кварили слогу између нас и Турака. Зар је Турска икад имала вернијег роба, подданика, но што беше наш деспот Стеван Високи, па чиме га је наградила?
Не разумем, шта смо ми били скривили босанским беговима, те да потпомажу дахиску самосталност београдског пашалука, или да после војују и уз цара противу нас, ако не једино ради своје користи, ради својих спахилука и ради обезбеде свога господства, свога елбетлука и свога кесеџилука.
Све што су хтели босански племићи, то је баш оно што ми нисмо хтели; то је противу чега смо ми устали и противу чега смо се борили на живот и смрт.
Дао би Бог, да бар данашње босанско племство усхтедне се показати достојно оволиког ласкања, каквим га г. писац обасипа, па ћемо ми бити задовољни.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 765



« Reply #4249 on: August 02, 2022, 09:05:40 am »

Прве две тачке сматрао сам за споредне, с тога сам о њима и говорио краће, а овде се већ морам позабавити, тим пре, што је ово прва тачка, коју, по мом мњењу ваља побити. - Тако:
Овај појетички израз може имати своје појетичке вредности, али са стварношћу долази у приличан сукоб. Митски Јелини јасније представљаху своје замисли, но ми наша стварна дела! Каква разлика?
У Грка све изгибе на Термопилима, под вођством краља Лава (Леониде), али тек - чујмо! - тек по цену издајства! Издајник Грк Ефијалт проведе тајном стазом Персијанце, те зађоше Грцима за леђа. Грци су били као у котлу. Изгинути се морало. Они су онде сви пали на беспримерно частан и мушки начин. 'Ово доносимо по причању персиских писаца' - веле премудре грецеске главе – 'јер од наших нико не оста жив'! И опет --- један се спасе и однесе глас о нечувеној погибији!!! –
Да чудна посла - Бого мили!
Тако се зби у грчкој, митској историји!
А у нас Срба, у нашој стварној данашњој историји има нешто јаче!
Један калуђер у Србији, а уза њ и српски историци знају, да баш нико ама баш нико није главе изнео из Чокешинског боја.
Ну и то је мало!
Стварни се докази износе и свет се убеђује је битка била баш прса у прса и опет од Срба нико не узмаче!
Да све ово није бесмислица - могло би послужити као права истина!
И калуђер и некоји од срп. историка знају, да се о Недићима и дружини им причају потпуно вероватно велике па и по неке, тако рећи, скривене ситнице из ове битке? –
Откуда се то зна?
Ја мислим да је калуђер то сазнао наитијем свјатаго духа, а историци су то усвојили са стојичком мирноћом а гласним узвиком: 'Вјерују' –
Наше резоновање.
Последњи српски ратови дају нам неколико одличних примера. Узмимо који пример:
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 765



« Reply #4250 on: August 02, 2022, 09:10:30 am »

У уторак, 6. Јула 1876. год. ми смо из Зајечара прешли Тимок на Грљану ноћу, и са Вршке Чуке и Грљана напали на Осман-пашу, који се беше утврдио на самом В. Извору. - Напали смо га са 35 батаљона и 42 топа. Наши официри причају, да Осман у почетку битке није био у Извору, а да су Турци имали 13 батаљона и 13 топова.
Кад су наши дошли до тачке, са које ваља јуришати на шанчеве и 'живе Турке голим рукама похватати' (како веле наши официри), тада су Турци са шрапнелима побркали наше трупе и поколебали им храброст и самоуздање. Наша се предња одељења повлаче са турских шанчева, тако рећи механично. Турцима пристиже помоћ. Они се охрабре, излете из шанчева и наше нагнају у бегство. - Турци пођоше ка Грљану, уз Тимок, а далеко на истоку, по висоравњу изворском и кулском, на турском земљишту ваљевска бригада I. класе тек почиње борбу.
Турска војска, која се беше из шанчева кренула у потеру за Србима ка Грљану, окрете на лево и пресече Ваљевцима повратак у Србију. У том је и кулска војска зашла Ваљевцима за леђа циљљајући да се испод Вршке Чуке састане са напред-реченом турском војском, те да тако опаше Ваљевце гвозденим појасом. Сав је овај план са малим изузетком и остварен. Пред Ваљевцима су били В. Изворски шанчеви, с левог и десног бока наступаше на њих јака турска војска, циљајући да се у позадности састави.
Сва су друга одељења наша била напустила бојиште, а ваљевских 5 батаљона једна батерија и један ескадрон (ови за време) имали су да се бију, да нападају, па да се бране, па и да одступају сами! –
Чему није могло одолети 35 бат., 42 топа и 10 ескадрона - томе је требало да одоле на послетку пет батаљона пешака, којима и муниција поче нестајати.
Шта је било?
Ваљевци су се извукли из клопке. Помогла им је њихова опште позната оштроумност и досетка! Изгубили су само мајора команданта, ађутанта официра, сина командантова, око 20 народних старешина и само један батаљон бораца!
Је л' да је ово мало?!
Ваљевци су учествовали са обема класама бар у 20 битака, а сви њихови губитци у 19 битака не износе ни четвртину од изгинулих на самом В. Извору, у бици од 6.Јула 1876. год.
За што то?
Да нису Ваљевци били 19 пута жене - а само једном мужеви?!!
У колико је мени познато, Ваљевци су се увек добро, храбро, мушки борили. Знам и то да чарке није могло бити, а да Ваљевац не погине! - To je већ и у пословицу било ушло код наше тимочке војске, при коjoj се је II кл. ваљев. увек борила.
Може говорити ко шта хоће, ја знам само то, да се не дави онај који на воду никад не наилази. И Ваљевци да су бежали и битке избегавали не би могли онолики изгинути.
С тога је врло умесно упитати се:
За што Ваљевци онако опако изгинуше на В. Извору, а на другим местима увек мање и по далеко мање, па било у биткама где су добили, било онде, где су битку изгубили? Борили су се и по неколико дана узастопце, па их није ни приближно пало онолико, колико их је пало од другог до четвртог (2-4) часа по подне 6. Јула? - За што и кроз-а што ?
Одговор је кратак и јасан:
Ваљевци су били опкољени 6. Јуна.
Да! - Тако је! – Hy –
То је тек пола одговора друга половина треба да буде одговор на питање:
Којом причином бише Ваљевци опкољени 6. Јула ? - Да није био командант луд или пуст? - Да нису ВаЉевци били помађијани? –
Све - не! –
Ваљевци су били опкољени 6. Јула на Вел. Извору само за то, што су у отсудном часу напустила била сва могућа српска одељења своја места, докле Ваљевци истрајаше још неко време сами на одређеном им месту. Они мушки истрајаше, али скупо и крваво платише своје јунаштво.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 765



« Reply #4251 on: August 02, 2022, 09:13:54 am »

- И Наполеонова гарда на Ватерло-у би опкољена и уништена, али не због непамети и лудости њене, већ по сили околности. Великан бејаше са својом гардом по средини своје храбре и добро распоређене, али саразмерно мале војске, те ју храбрише својим присуством и својом личном храброшћу. Његова војска њему на очиглед топљаше се, а он се још надаше обрту, срећи у битци. Кад почеше падати и они поред њега – виде он да они падају за то, што не беше више никога пред њим до густе гомиле војника али не његових, но непријатељских Он је био опкољен. Тад се тек присети да напусти бојно поље, на ком више не беше Француза и да похита Паризу, да онамо што спасе, ако се је имало шта спасавати. Без шешира је измакао. Гарда му даде прилике да изврши своју замисао, а кад он учини своје учини и она што је њено, што јој част и понос Француске налаже. На позив швапски да се предаду, одговорише арогантно. Немци им на ово одвратише: плотуном! - Ни писке више! - Око 6 часова у вече октобра 1815. - није било више живог Француза на Ватерло-у!
А да ли би то био велики Наполеон, или би то била чувена гарда царева која би се сама самцита упутила Блихеру или Велингтону и зашав у сред њихове силне војске стала ју грдити и изазивати, бешчастити и безобразно хранити, те ју изазвати да мора пуцати на њу (гарду)? Да ли би, велимо, била ова гарда тако велика, тако славна, тако узорита, славом и чуђењем обасипана као она са Ватерло-а?
Без сумње не – и - никада!
И пожртвовање тражи своје место.
Све ово што рекох о Французима - рекох у корист Ваљеваца на В. Извору од 6. Јула 1876. и у корист ваљевских подгоричана од 16. Априла 1804. год.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 765



« Reply #4252 on: August 11, 2022, 09:41:12 am »

Нисам никаки војни зналац, те да могу са стратегиског гледишта ценити поступке ове или оне војске, овог или оног одељења, али по ономе што знам из историје и из сопственог искуства у нашим ратовима, знам:
да се какво одељење може дати опседнути само у каквом утврђеном логору, где има места, хране и спреме за то; јер то може имати својих даљих корисних последица по општу ствар. То канда нико боље и по се корисније не изводи но Турчин, ну –
дозволити да будемо опкољени у сред какве пољане без хране, воде, муниције и без сваког изгледа на какву корист - јест лудост, ако није издајство. –
Наша је војска имала свагда довољно увиђавности, храбрости, самопрегоревања и патриотизма.
Отуда се је она по примеру Ваљеваца вазда пробијала кроз непријатеља, а никад се није дала заробити. То је Хајдук-Вељко учинио у Бањи алексиначкој 1809. год. Тако исто Молер 1813. год. у Лозници. То исто и исте године учинише: војводе на Равњу, Хајдук-Вељкови момци из Неготине, посада из Делиграда и т. д.
Таких је случајева бар десет било и у нашем првом рату са Турцима.
Шта хоћу овим примерима да речем?
Ја овим хоћу да утврдим, да Недићи нису улудо 'згубили себе и сву дружину своју' - већ паметно, по плану, по реду, по распореду, по задатој речи, - те су с тога већи делом, но што их ми ценимо.
Они су одржали одређену им позицију, сматрајући да и други своју дужност чине.
Кад су пред вече видели да ће и опкољени бити помислили су: е је у Турака сила безбројна, те прегази и уништи оба српска крила. С тога се решише да и сами до краја истрају на својим позицијама, да их како не би славни им другови озго прекорети могли за кукавичлук и издајство!
И заиста, многи и многи из Ћурчине и Крсманове војске били су већ горе, али тек Ћурчија и Крсман са многима били су живи, а измакли су испред огромне непријатељске војске. Боље је пак по нас што нису својим отступом саблазнили Недића, јер њихова слава не би била оволика, колика је данас, а с тим у вези била би под питањем и наша данашња слобода.
За то је српски Тиртеј Вишњић могао са свим комотно са Грцима ставити на Липову потоку, на гробовима Недића и другова им камен са оваким натписом:
Путниче! Иди и кажи Кара-Ђорђу и осталим војводама српским да смо верни својој задатој речи сви овде пaли, бранећи право и слободу Србинову!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 765



« Reply #4253 on: August 11, 2022, 09:48:31 am »

Овим сам у главном казао шта мислим и какве примедбе стављам штованом писцу на ову тачку.
Кад се све ово, што рекох о овој тачци узме у обзир, може се тек добро и правилно схватити мисао песникова о овој битци.
Потписав уговор о предаји Шапца, ушав у Шабац, заогрнув се услед тога гордошћу и охолошћу, могао је тек тада господар Јаков припитати хајдука Ћурчију, што узмаче са бојишта? Што не погину као Недићи? и т. д.
А тад је тек Ћурчија могао рећи: 'Нисам врба да посеку, па да се подмладим, већ хајдук што замеће кавгу измеђ' цара и измеђ' краљева.'
И у даљем претеривању са свим је вероватно а и могућно, да је Ћурчија казао да се каје што је и оволико с њим (Јаковом) дружио, јер он ево гради мир с Турцима, по коме има добро бити свима онима, којима је и досле добро било, именујући ту, обор-кнезове, Србе трговце и још неке, а да ће за њега и дружину му, који хоће потпуно укидање спахилука и турске правде и владавине бити и црње, те и рече, да тај мир не верма ни у што, отишав одатле у свој крај, у Јадар и Рађевину, које је он и одметнуо од Турака.
Ове речи исписах по верном предању народном, које се и данас у овој форми, с колена на колено усмено преноси.
Ми овде имамо разлога и 'за' и 'против'.
Војводе су избегавале изјаснити се, да су противу цара. У исто време штитили су осетљивост и босанских Турака.
То је заиста паметна и одлична тактика наших онд. војвода. Она је имала несумњиве користи по извојевање наше слободе.
Као најближа и непосредна корист од тога, била је та, што су и босански племићи напустили мисао, да се боре за независност београдског пашалука од Цариграда, одакле су мислили непосредно и за своју самосталност извојевати што већу независност, већ су се решили да и сами пристану уз цара, а против београдских одметника, који својим нерасудним поступком не само да не могоше извојевати самосталност, но узбунив фукару дадоше рђав (?!) пример и босанском робљу. Т. ј. племићи су помишљали на самосталност, која њиховом беснилуку укида све узде, а дивљи хајдук Ћурчија то са свим другчије приводи у дело. Он откида главе, баш онима, који су гори од цара, а то су племићи.
Племићи су дакле могли проживљети како тако поред српских кнезова, али не и поред Ћурчије. (Под именом Ћурчија - ваља разумети идеју).
Ћурчија гине племићи долазе по нова до свога права, и ако у многом окрњенога. (Види уговор између: Мехмед-капетана Видајића с једне и Анте Богићевића и Јевта Савића с друге стране. Милићевића Краљ. Србија стр. 531).
Ја мислим да ћемо се достојно моћи одужити сени наших великих предака само са оваквим закључком:
Без онако мудрих војвода, као што је био господар Јаков, и без онако неотесаних ратника (по турском 'хајдука') као што је био Ћурчија, Србија не би била данас ово што је. (Овде је реч само о њима двојици).
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 765



« Reply #4254 on: August 11, 2022, 09:55:19 am »

г (под 3) Недићи су били распоредили своју војску изнад потока Врањевца по далеко од манастира…
На ову тачку српских историка ја одговарам кратко и јасно, можда и мало дрско у следећем:
Господо историци! Ми се не разумемо. Ми не говоримо једним истим језиком!
Како то? - -
Лако! -
2. Петковица - Чокешина.
-----
И Чокешина је манастир као и Петковица. И господин Герман је игуман…
-----
Видесмо цркву, видесмо у пола довршен споменик браће Недића, па окретосмо пут Цера.
'Сав Цер је обрастао поглавито растовом шумом, која прелази у букову само на врху. Од других биљака брате су по Церу ове: Dianthus Armeria L; Stellaria graminea L (близу Мршина гроба)…' (Просвет. Гласник стр. 106 -108 , друго путовање наставника и ученика друге београдске гимназије). –
Ко је тај Мрша ?
Мршићи су то!
Који? ---
Ено им унука у селу Чокешини.
Откуда им гробови овде? –
Ту су изгинули!
Од кога? –
Од потере!
Од чије? -
Од турске!
Кад? –
1814. год. с лета (ако сам добро упамтио доба године). -
За што? –
Због хајдуклука; због заната који се зове: пржибаблук! –
Кога су пљачкали и убијали? –
Можда Турке! –
Може бити!
За којим су неделом потерани били овом приликом?
Убили су били игумана манастира Чокешине - Николу и за то их погонише и Срби уз турске сејмене и овде помлатише! Они су били овде на одмору, на даништу. По подне су поубијани. Фамилија и данас прича како су они били тога дана веома сетни и невесели, с тога, што је, веле, харамбаша сањао, те ноћи, да је пружио руку у неку дупљу, да извади тиће, па извукао отуд јаја, која му у руци прскоше и крвљу обасуше њега и дружину му. Било их је овога дана свега тројица, јер су тројица неколико дана раније изгинула, а двојица одбегла из дружине. –
Сахрањени су где су и изгинули.
Фамилија је доцније оне белеге (камење) подигла.
Где су им гробови ? –
На високом брду баш - баш - баш над дубоким потоком Врањевцем.
Је ли сад могуће да српски историци не знају, да су на брду, над потоком Врањевцем земни остатци хајдука? –
Историци дакле знају да над Врањевцем вечни санак бораве хајдуци!?
Тако је!
Над Врањевцем су сахрањени хајдуци, које су Турци побили!
И сад ће нам историк са свим хладнокрвно рећи:
'Само луди не знају, да су то Недићи.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 765



« Reply #4255 on: August 11, 2022, 09:58:26 am »

(Мршићи су доселили били из Херцеговине у београдски пашалук у кнежину Бирчанин Илије. Кад стаде свет на њих набадати љагу, каквом су их и у старој домовини теретили - најми се најодважнији између њих за момка у кнеза, па и окумише кнеза. Био врстан момак у кнеза, али по смрта овога, опет се свет поче бацати блатом на целу насеобину, те их то нагна да се раселе… Онај најсрчанији дође ћа у сеоце Радовашницу до Беле Реке (пређе шаб. сада подрин. окр.). Па и ту се ускоро диже повика са свих страна. Да би га раселили убију му жену - а он се место бежања у друго село лати старог заната. Остало знамо. –
Рад Мршића учинио је историјском стварју једну манастирску тепсију која је продајом дошла у руке свештеника. На њој су измалани талири, а толика је веле била дација, коју је сваког Митрова дана исплаћивао манастир чуварима шуме - хајдуцима).
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 765



« Reply #4256 on: August 11, 2022, 11:35:39 am »

Је л' да је ово виспрено?!
Ето за то рекох у почетку ове тачке: да се ми не разумемо и да не говоримо једним истим језиком.
Шта ми знамо?
Ми знамо, да су се Недићи побили с Турцима далеко од манастира. на брду голетноме, ђе је целом свету на видику!
Да! Ово је целом свету на видику, само не и српским историцима!
Њима је то нејасно и магловито!
Ми смо по песми и по предању, отишли на голо брдо Липовицу и оданде посматрали и Лешницу, и Ново Село и Прњавор и Чокешину (село у позадности). - Северно од овог брда пружа се брдо другог имена Џајевац, где су виногради Прњаворски и Чокешинскн. - Јужно се преко једне падине наставља Цер, а тамо далеко на југо истоку види се и Врањевац поток на који се је без сумње Ћурчија наслонио у свом отступању. На Мркшића гробов'ма могао је слободно дружину и одморити и свршетак битке сагледати. До њега олово турско није могло дотурити, а онамо, онолико дубоко у планину, нису га Турци смели гонити за живу главу.
Полазећи са голетнога брда Липовца натраг на исток, стаза вођаше, а сад обичан колски пут врхом три поточна огранка у село, а одавде у манастир Чокешину. На последњем огранку, у најисточнијем потоку, на двеста метара испод стазе, находи се десет гробова. На истоку је поп Миланов, по том четири надгробна камена, од којих су два Недићева, а испод њих опет западно до самог потока још три до нас очувана. Од два гроба однесено је камење.
Недићеви су каменови чист пешчар, оба једном руком рађени, једном руком писани, у свем једнаки. На Глигоријевом се тачно чита:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
На другом, првом са севера, који је пао, чита се само име: Димитар, па и то нејасно. - -
Испод оба ова камена нађене су кости у присуству комисије, у којој је поред свештеника, чланова Недићева одбора био и један чиновник среза јадранског, - 6. окт. пр. 1890. год.
О Глигоријевој глави, малој, округлој рече један гост на дан 7. окт. приликом преноса исте у гробницу под спомеником, да онаку исту носи на себи живи, рођени унук Глигоријев - Томо Недић из Осечине.
Сва околина зове овај поток Липов поток, а очевидац и сахрањивач Недића и другова им писац оне рукописне књиге о њима вели: да су их са Хаџи Константином онде сахранили уз припомоћ фамилије, и матере Неде. Тодор Мојић је тај писац а био је ђак манастирски за то је и дошао на опело са игуманом.
И код оваких очитих, стварних доказа потрзати опет Врањевац за бојиште Недића - неразумљиво ми је. -
А савременик, песник - шта вели, упитаће наши историци? - - -
Сен песникова мени шапће на уво ово: Мој је дух, а ваш је костур. - Ја сам своје учинио. - Ја опевах идеју, а ваше је остало.-
Сад имају реч господа историци! -


* Глïгорïє Недïчъ.jpg (99.72 KB, 558x718 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 765



« Reply #4257 on: August 12, 2022, 09:28:49 am »

г. (под 2) 'Јаков је тад предао сву своју војску Дамњану и Глигорију браћи Недића, с упутом, да чувају од Турака како знају, и да им не даду продрети Шапцу, а он се вратио у Шабац, да доведе отуд још српске војске.' (Стр. 162; ред 3-6 озго).
На ово одговарам:
Народ прича као поуздано, да је господар Јаков на белом хату око заранака (четири сахата по подне) изволео са бојишта - и утећи и побећи - преко села Чокешине ка селу Петковици, за Шабац. Пут је тада водио мимо шанчеве кнеза Симе из Борка (који су доцније крај овог пута подигнути били, а и данас се познају). -
Мијаила из Метковића поцерског са хиљаду људи без сумње је Јаков оправио сутра зором да стане на пут наглом продирању Турака ка Шапцу.
Погибија на Чокешини - убрзала је без сумње преговоре о предаји Шапца. То мора бити у исто време и повод закључењу по Турке доста повољног уговора, за који Ћурчија не хте да зна. - Он је рачунао, да му Турци не би имали шта учинити и да су продрли Шапцу, а господар Јаков је опет волео врапца у руци но сокола на грани.
Сад се још боље може разумети њихова завада. Јаков је својим очима видео, како су Крсман и Ћурчија узмакли са бојишта. За то им је љуто пребацивао и с правом их прекоревао за Недићеву погибију. Прекори су све јаче били управљани на непокорну Ћурчину, но на покорну Крсманову главу. Кад се уз ово дода још једно, онда је тим речено све, за што је Ћурчија онако завршио свој живот. Ну, о том доцније.
Све ово провирује и из песме, а народно га предање овако дефинише, како ми рекосмо.
Капитална је ствар овде:
Ко су биле вође, непосредни команданти овде изгинуле војске? –
Да не обмањује песник? –
Да не лаже фамилија Недићева? –
Да не кроји народ (предање народно онако - знате - без маказа? –
Не!
Све је сушта истина!
Како то? –
Ево како:
Војском су овде заповедали, као њене природне, као њене непосредне војсковође: Дамњан и Глигорије.
Овако тврди и штовани писац 'ратних догађаја', а нами под звездицом даје на знање, да је водио рачуна о свем што се зна, пише и говори о војсковођама ове беспримерно храбре дружине, војске. - Између многих мишљења он се прихвата М. Ђ. Милићевића. –
Нами је пало у део да ову ствар изведемо на чисто. С тога изјављујемо да је ствар у овом:
Војском су заповедали Дамњан и Глигорије.
Који? –
Оба из 'Недића' - фамилије, па као и рођени Недићи!
Тим је речено све, јер:
Глигорије је био старији од Мијаила, који се тога дана поби са Турцима Бошњацима на Свилеуви и рани се. Глигорије је најстарији син Неде (откуда и презиме) и Недељка.
Дамњан је рођени сестрић Глигоријев, те је и он из 'Недићске' фамилије. Презиме му је било Кутишанац.
Песник, дакле, истину вели, да су војску предводила два Недића млада.
Ми велимо: Глигорије и Дамњан од 'Недића' (фамилије). –
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 765



« Reply #4258 on: August 12, 2022, 09:32:00 am »

Тодор Мојић бележи Дамњана као сестрића Недића. За другог Недића вели да се звао Димитрије. - Димитрије је умро од богиња у очи револуције, те није чудо да су чобанче Јанка и сами Подгоричани звали 'Димитрије - место 'Јанко'. –
То је могло тим лакше бити јер се Јанко није нигдо ни измицао. Њега је послала мајка да се брату за послугу и невољу нађе, а не да он бој бије.
Јанко је био тек узео 22 годину. Млад и голобрад није ни позиват у војску. И данас народ сматра младића до 24 и 25 године за децу. Онда је то било и у већој важности, а томе се ни наука не противи (у погледу на развијање тела). –
Фамилија Недића ово отворено тврди, додајући да је Неду ужасно тронула била смрг младога Јанка, који није био битци намењен, нити за њу дорастао. - Те пролети га је мајка тек била замомчила и уресила весом са свиленом кићанком, која га по плећима куцаше. То је значило у оно време за момка оно, што данас значи за девојку кад мете вес на главу. Јанка је мајка наумила била да ожени. Нежењени пак нису ни онда, ни доцније у војску гоњени, сем добровољног пристанка.
Толико о том.
Све је друго појмљиво, јер су нејасне тачке овим објашњене.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 765



« Reply #4259 on: August 12, 2022, 09:35:50 am »

Овим смо дакле измирили сва три мишљења, јер:
а) Војсковође Дамњан и Глигорије били су одиста од Недића фамилије.
б) На гробу пише 'Димитар' - за то што нико од ратника не знаваше чобанче Јанка, већ сви мишљаху, да је то Димитрије, који је као старији раније ходио по народу трговине ради уз своју браћу Глигорија и Мијаила, који притјажаваху трговачко право - бујрунтију (разуме се сваки на своју личност) услед чега је он и могао уз њих као млађи ићи.
в) Димитрије је умро од богиња у очи револуције, а Јанко је био уз брата и с њим погинуо. Јанко се није мешао у војене ствари, тим мање, да је њему какво, ма и најмање војено звање у дружини припадати могло у оно време.
ђ (под 1) Јаков и Ћурчија заваде се… и Ћурчија остави и Јакова и Турке, па отиде са својим хајдуцима у планину, не хтејући више да зна ни за Србе ни за Турке. (Стр. 161 и 162 редови 2 последња на 161 и два прва на 162 стр; -
О првом делу овога навода хоћемо мало опширније да проговоримо, а последње речи: не хтејући више да зна ни за Србе ни за Турке - мислимо да их ни сам писац не сматра за веродостојне, а ставио их је онде, само ради стиха; јер доцнији рад Ћурчин значи баш нешто обратно од овога што се горе тврди. И све што хоћемо даље да речемо - речено је до сада. Ова је тачка дакле већ објашњена, али опет није згорега да се позабавимо око ње. -
Logged
Pages:  1 ... 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 [284] 285 286 287 288   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.049 seconds with 22 queries.