PALUBA
April 22, 2024, 07:51:38 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 [287] 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 735225 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #4290 on: September 07, 2022, 10:59:33 am »

(Овим сва побочна понижавајућа потварања сама по себи падају. А Вукова опадања, којима између осталога вели да су Карађорђа кнезови и остали поглавари изабрали, као готово да им буде 'слуга' и да остале старешине првих година нису ни у сну хтеле да знаду да је Карађорђе њихов старешина и да им он заповеда, принадлеже у послове и тежње, којима се за свој интерес, што знамо да му је главна ствар била, чини измет. Против подобних опадача и потворника најлепшу је обрану и аманет оставио нам Барон Дибић, бивши у Србији године 1811, који је супрот руским клеветницима своме правитељству известије (рапорт) o Србији и Карађорђу искрено дао (Голуб. K. V) у коме он о Карађорђу овако говори: 'Ђорђе Петровић, коме су Турци Кара, црни, или у преносном смислу 'храбри' дали, јест човек озбиљнога характера. Лице његово показује означену душе величину; и сваки, који само са свим осудити не мисли, који на обстојателства, на време, на положеније човека, на немогућност бољег у његовим прошлим годинама воспитанија, и на све што отуда произлазити мора, призренија неће да има, тај ће заиста ону величину, оно постојанство и прави мужски и сами владатељски дух познати и у самим оним делима којима су људи с једне само стране узимајући њега смањити и понизити прилику тражили.' И даље наставља: 'Истина је овај човек никакова воспитанија имао није; он врло мало говори; нарав је његова проста и поштена, као што је и сав народ; он је увек замишљен, ал га је природа много обдарила природним разумом; он лако схваћа и онакове ствари, које пређе ни познавао није; разсуђење има лако и право, много окретности духа; paдин је, и у свему показује народу пример подражавања достојан. Кад се развесели (а весео бива свагда, кад се с другима веселити може), онда је врло весео, сбија шале и све је око њега весело. Као војнику не може му се одрећи да талента, храбрости и неустрашимости, као човеку и решителности, тврдости, постојанства и величества характера нејма.' Па за овим вели: 'Је ли дакле право и здраво да служитељи и поданици једнога монарха, који овога Ђорђа Петровића покровитељствује, труде се, и то из приватних неких намерења њега у хрђавом виду представити и шта више њега код самога његовога народа унизити старају се?' – Овако је искрени Рус против руских клеветника код руског правитељства говорио и писао. Да како не мора србска честита душа против Србина и србског клеветника пред србским родом ополчити се! Вук Ст. Караџић је од почетка се на то дао, па и најдоцније у худом и жалостном свом опису 'Правителствујушчег Совета' није се могао од такових потварања задржати; па се говори да га је и покојни књаз Милош зато осудио и испсовао са речима: 'Како ти о Карађорђу тако да пишеш; знаш ли ти да сам и ја стрепио пред њим.' А пред другима је говорио: 'Лаже Вук, лаже Бандула, отца му.' Ако је ово истина, онда Милошева сенка заслужује зато хвалу и велики Србски благослов. — Преда мном је било кад је Прота Ненадовић (1839) зато корео Вука (које Вуку 'Правителствујушем Совету' спомиње на стр. 4) што не пише истину о србским стварма овима речма: 'Кад ћеш да пишеш, Вуче, а ти пиши истину, а немој лагати, као што је н.п. и оно да је Карађорђе са момцима дошао у Смедерево и кроз прозоре наперио пушке на Советнике, псујући их; а то никада није било, јер бих ја најбоље то морао знати, који сам председатељ тога Совета био. А ја знам да је Карађорђе поштовао Совет.' Па и опет Вук оста при свом, тако да му је 'Правителствујушти Совет' и загрдио.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #4291 on: September 07, 2022, 11:00:47 am »

Кад је Карађорђе од Проте Ненадовића речена писма Ерцхерцога Карла и митрополита Стратимировића примио, из којих се видело да се Срби помоћи од Аустријског двора надати не могу, но само посредствовању код Поре ради примиренија између њих и Турака, тада он дојђе у Остружницу на састанак са старешинама и војводама да се разговоре и посоветују. Тим поводом дошао је и генерал Женеј од стране Двора Аустријског у Земун месеца Априла око Ђурђева дне. Овамо прејђе Карађорђе са Протом и Јанком Катићем и позвани буду и од стране турске посланици из Београда, те су ту преговори о примирију чињени. Но без успеха; јер што Срби захтеваше, на оно Турци пристати не могоше. Па у сред разговора показаше се димови у Топчидеру на брегу, које Срби приписаше Турцима, те с тим разстадоше.
Турци се поврате у Београд, а Србљи преко села Јакова Сремском страном прејђу Остружницу, куда су међутим и друге старешине приспеле, те се искупе на договор. Између других предлога ради ратних потреба на овој скупштини учињених закључено би да се судије сад за нахије изберу; те између других буде ту и Теодосије Маричевић трговац из Орашца за судију нахије Крагујевачке изабран. Но овај незадовољан тим избором показавши се стане роптати на Карађорђа и њега пред светом грдити. Ово незадовољство његово и грдњу једни приписују томе што веле да је Теодосије тај за врховним старешинством тежио, други пак именце потврђују да је он чувши како Дахије обећавају Карађорђу силно благо ако се умири, Кучук-алији обећао обалити буну Карађорђеву и умирити народ, па довести да буде покорна раја као и пре, и да му је Кучук-алија реч дао ће он старешина у народу бити. Но које му драго било, еле како Карађорђе овакову погрду чује, а он му то стане пребацивати, те се отуда споречица роди, па Теодосије потегне своју дугу пушку на Карађорђа, која плане а не састави, те Карађорђе га претече и тежко рани, и рањена га однесу у Орашац, где и умре.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #4292 on: September 07, 2022, 11:06:11 am »

Карађорђе, оправивши једну част војске Београду, крене се са војводама, са пешацима и коњаницима, и оним једним топом на Пожаревац, да притече Миленку и Добрињцу у помоћ. Но у путу допадне му глас да су Турци у Топчидеру напали на Србе и да их бију. Зато се он врати и похита на врат на нос тамо с војском. Кад он тамо, ал' то пали Турци по брдима свуд унаоколо око Топчидера. Пљакић са једно 18 другова затворио се у везирев конак, те се брани, а Турци ударају споља и већ једну страну конака запалише када Срби у помоћ дођоше и Турке разбише; те Пљакић искочи са дружином својом и ослободи се.
И сад Србска војска изиђе под Београд и просу се по Врачару. Ово је било 9-га Маја 1804. год. А КараЂорђе како је пошао био, тако сад оде с Јаковом и једним оделењем војске на Пожаревац Миленку Стојковићу и Петру Добрињцу у помоћ. Ови су се, као што је речено, јошт у почетку буне одметнули и заузевши села скупили прилично војске те су обколили Пожаревац, држећи шанчеве на Сопоту брду више цркве и мало ниже слазећи на поток Чачалицу. Карађорђе дошавши с војском стани се покрај Шутулове баре; и удари са Миленком прво на стари турски шанац. И како овај на јуриш узе, и на други пође, а Турци одмах падоше на предају. И тако Срби узевши им боље и боље коње и оружје, једне испрате Дунавом, а друге пропусте к Видину и Нишу; а мирнима Турцима допусте да се стане у Градишту 6 сати од Пожаревца. Одавде окрену се Срби Смедереву, које кад Смедеревски Турци виде, склоне се на све оно пристати како се у Београду сврши, обећавши не излазити изван града у народ. И сад Карађорђе оставивши Миленка и Петра Добрињца у Пожаревцу, а Ђушу Вуличевића и Обрада у Смедереву, са свом војском прикупи се и падне под Београд.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #4293 on: September 14, 2022, 03:52:50 pm »

И Ђорђе Ћурчија, иначе Ћурта арамбаша, био је са четом својом уз Јакова на Пожаревцу и Смедереву, па се и он вратио под Београд на Врачар; али незадовољан и разсрђен што дела од добитка добио није. Зато се одвоји од остале војске са четом својом. Карађорђе желећи да Турци на миру буду изда заповест да се нитко не усуди узалуд пушке избацити. Но један из чете Ћуртине пукне на дивју патку. А Карађорђе на глас пушке сам собом оде потражити преступника и нашавши га потегне пиштољем и рани га. Које тим поводом а које разсрђен због недобивена шићара, Ћурчија самовољно остави Врачар и са својом четом оде у Мачву к Шабцу. У путу пороби он у Ваљевској нахији у селу Грабовцу у по подне једног трговчића Ђорђа Маџара дућан. А кад у Шабац дође, ту онда за инат Јакову све оне људе, које је Јаков после предаје Шабца за буљукбаше, скелеције и ђумрукџије на Сави поставио био, растера и место њих своје људе понамешта. Па отишавши у Јадар и Рађевину, који је предел уговором о миру придржаван, ту народ узбуни, не слушајући опомене Луке Лазаревића, који је после одлазка Јавовљевог у Шабачкој нахији старешина био. Кад овакове тужбе против Ћурте пред Карађорђа дојђу, он изда налог Јакову дa с њим као с одметником и непослушником поступа, те тако у повратку Јаковљевом с њим и буде, те он са неколицином четника својих самовољство и непокорност главом плати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #4294 on: September 14, 2022, 03:53:36 pm »

Срећним почетком устанка Србскога одушевљени су и остали Срби изван Србије живећи. И једни из оближњих области Турских поврвише браћи у помоћ, а други из аустријске државе или прелазише или новцем и војеним потребама помагаше. Између ових био је и Радић Петровић капетан из Срема, који је и своју пензију оставио, и јошт у Мају месецу 1804. у Србију прешао, да својим искуством браћи у помоћ буде, као што је заиста и био; па био је Стефан Јевтић, који је у месецу Мају исте прве године дужности секретара на Врачару одправљао, прешли су и браћа Чардаклије и браћа Жикићи капетани, и Ђорђе Симић лајтнант из Сремчице. А видели смо како је владика Новосадски Јоан Јоановић Јакову Недадовићу један топ на поклон послао, којима је овај на Шабац ударао. Многе су обштине, а и поједини Србљи новцем притицали како у почетку тако и после. За пример спомињем овде само Трестанско обштество које је 2000 фoр. дало, спомињем Доситеја Обрадовића, који је половину готовости своје преко Аврама Лукића Чачанског Советника послао. Но поред свега тога, премда се војска од кућа својих обично ранила, све је то мало било за толике потребе њихове. И тако видимо да је Карађорђе испод Београда под 15. Маја 1804. са Јаковом Ненадовићем и подписима Представника од десет наихија благодаривши на указаној досадашњој помоћи молио ипак Земунске трговце Србе да им до петдесет хиљада гроша у зајам у помоћ пошљу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #4295 on: September 14, 2022, 03:54:45 pm »

Тужбу Србску против Дахија и захтеванија њихова у Цариграду подпомагали су и неки Турци, нарочито спахије уклонивши се од насилија Дахијског, између којих је најглавнији поборник био Хасан-Бег. У то време десио се онда и старовлашки кнез Јован Рашковић, те је и он уз то пристао. И Порта се реши, Бећир-пашу Босанскога са царским ферманом на то одредити, да он у Србију иде, размерицу између Срба и Дахија извиди, изравна и измири.
У Београду је у то време био паша Хасан-ага, биле су Дахије и Гушанац Алија са својима крџалијама. Сви су ови хотели да господаре, и зато се међу собом слагали нису; и само их то једно придржаваше што им је једна опасност грозила. Пашу су Србљи јошт једнако за законога старешину и царскога човека држали и исповедали и своје непријатељство само су против Дахија и Гушанца управљали. Но паша у самој ствари није никакове власти имао. Та сва бијаше код Дахија, а ови сами зазираше од Гушанца и његових крџалија.
По налогу Порте с концем Јунија месеца крене се Бећир-паша из Босне са 4600 које војника које спахија, и прејђе преко Дрине. Премда је Србима већ напред јављено, а и од Аустријског Двора уверење дошло да Бећир-паша са непријатељским намерама не долази и да с налогом царским иде да Дахије укроти, насилија уклони, поредак уведе, и Србе обезбеди: опет се Срби безусловно њему поверити не смедоше, држећи да ће Турчин Турчину тек свакојако волети него Србину. Они су истина Бећир-пашу са сваком почестју, која царском човеку пристоји, примили и дочекали и његову војску са нуждном храном снабдевали, али су тек на опрезу били и војску своју према његовој у преправности држали.
Бећир-паша са својом војском од Шабца идући смести се најпре на левој обали Колубаре између Саве и Палежа, а после га Срби наместе око Белога Потока. Договори и преговори трајали су тако до саме јесени. Једанпут су и Србске и Турске поглавице тога ради и у Земун прелазиле, где су са посредствовањем одређених на то повереника од стране Аустријскога Двора примерење и изравнање покушавали. Аустријски повереници обећавали су да ће Двор Аустријски добар стојати за све оно што се између Турака и Србаља сврши. Но како су Србљи много захтевали, а Турци слабо што дати намеравали, тако се до изравнања и није дојћи могло.

(Мени је приповедао мој ујак епископ Бачки Гедеон Петровић да је он такођер тога ради јошт као Архимандрит са упутством Двора послаг био као повереник од стране митрополита Стратимировића, и како је до Карађорђа седио после дужега разговора и уверавања, кад се други поудaлише, Карађорђе се пригне њему, тихо рекавши му за Бећир-пашу: 'Је ли он Турчин? – Не веруј му.')
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #4296 on: September 14, 2022, 03:57:51 pm »

У овим преговорима Срби на првом месту искаше да им се Дахије живе или мртве издаду. И кад Бећир паша именом царским Дахије за бунтовнике и противнике прогласи, па на то и Гушанац са крџалијама против њих изјасни се, онда Дахијама не оста друго чинити, но са својим имањем уклонити се из Београда; те отиду у Адакале к Реџеп-аги. Али за њима одмах појђу и Срби у потеру под Миленком. И овај са писмом Бећировим и царским ферманом, којим су Дахије за бунтовнике проглашене поиште од Реџепа да му Дахије изда. А Реџеп покаже му конак, где су на преноћишту биле. И Миленко ту ноћ нападне са Србима, и све четири Дахије убије, и главе им Карађорђу под Београд однесе. Али и поред овога опет се до савршеног мира дојћи није могло.
По одлазку Дахија заповедао је Гушанац са својима крџалијама у Београду. Ага-Хасан паша никакове не имаше власти, и стараше се тек како да се уклони, које му најпосле и за руком изиђе; јер на његово место дојђе Сулејман Стамбул паша 29-га Августа у Београд. Али Гушанац тако исто владаше се и спрама овога као и спрама пређашњега паше. И овај се срдио колико на Гушанца толико и на Бећир-пашу, што овај силом својом коју је имао не укроти и не уклони насилну власт крџалија. Али је Бећир и сам зазирао од Гушанца, који је толико силе имао да Бећир јавно на њега није ударати смео; но шта више јошт се у забуни нашао кад је овај пожешће награду и наплату за услуге своје и својих крџалија захтевао. Из ове неприлике само се тако извуче што је од Србаља изискао 100 кеса, па је тако Гушанца и његове крџалије намирио и ублажио, те и себе од опасности која му је грозила ослободио.
Покушења ова поради примирења трајала су до саме јесени. Но успеха другога не имадоше до што се Срби Дахија ослободише, којих су им главе у руке пале. Место њихово заузео је Гушанац са својим крџалијама. И на ове се Бећир огорчио, као и на Дахије; јер је држао да су они на сметњи што царева налога извршити не могаше. И тако се Бећир с концем Октобра месеца са својима Турцима врати у Босну, уверивши Србе о својој доброј вољи спрама њих, као и о томе да ће он код високе Порте њихова захтевања препоручити и поддржати. А Срби остану и даље под оружјем, задржаваши толико војске колико им нуждно би ради безбедности према Турцима, остало пак на зимиште одпустивши.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #4297 on: September 17, 2022, 01:43:59 pm »

Условија мира, која су Срби овом приликом Бећир паши поднели, била су следујућа:
1-о. Да се Дахије искорене и престане читлуксахибијство у Србији.
2-о. Да Срби даду 1500 оружаних момака паши у помоћ ради своје и његове безбедности, докле царева војска не дојђе.
3-е. Да се Србима ферманом царским опроштај изда и да освете нејма.
4-о. Да сваки везир управља рајом по смислу хатишерифа од год. 1793. и данак да не подиже.
5-о. Да у свакој нахији буде судница (кадилук) и да се свашто суди по закону.
6-о. Да је Србима слободно обнављати цркве и манастире спаљене; да су обичаји вере слободни; нити да се Турци мешају у њихове сватбе; да Турци не суде поповом и калуђером, но да се суде ови од свога Архиереја.
7-о. Да је трговина по нахијама слободна и да сваки Србин своје добро ономе продати може који му више да.
8-о. Раја да бира себи кнезове, које да везир признати мора; па сви скупа да избирају једнога човека за врховнога целога рода Србскога; и само преко тога да везир на рају дејствује, преко њега да се данак разрезује, кнезови да купе и врховном предају, а он на капију даје; и овај да буде на подобије као што је у Мореи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #4298 on: September 17, 2022, 01:46:38 pm »

VIII
Јошт у месецу Августу како су Срби из преговора са Бећиром чињених видели да се ту до сталнога мира дојћи не може и како су се уверили из одговора Аустријскога Двора на који су се обратили били да се од те стране помоћи надати немају, реше се послати своје пуномоћнике у Петрбург к цару Александру да од једновepнe и једноплемене Русије помоћи и посредствовања ишту. Ови пуномоћници на то одређени били су Прота Матија Ненадовић, Петар Новаковић чардаклија и Јован Протић. (Приповедаше ми Прота да је толика оскудност у новцу код њих била да му је Јаков тек 50 дуката на тај даљњи пут дао.)
Ови путујући у Петрбург дојђу у Харков, и ту најђу два Србина као Професоре на свеучилишту, Теодора Филиповића, Доктора права, и Атанасија Стојковића. И имајући потребу научене главе и искусна пера, позову овом приликом Филиповића да се њима придружи и у народном послу у помоћи буде. (Кад смо, казиваше Прота, позвали Филиповића да с нама појђе и кад се он мало премишљаше и сумњаше да ли ће га правитељство одпустити, онда један друг његов професор родом Француз, омален подебео, лупи ногом и разљутивши се рече: Шта, зар се ти мислиш? Ја нисам од вашега рода али да они хоће сад моме цару Наполеону да појђу, ја бих их у Париз пратио.) И овај по жељи посланика народних остави професорско званије и реши се с њима у Петрбург и натраг у Србију појћи. У Петрбургу био је онда учени Србин Григориј Терлаић, професор енциклопедије права, те се и с њим у делу народном советоваше.*) Тако представе они преко министра књаза Чарториског цару Александру народну жењу да им Русија у помоћи буде у оном што они од Порте захтевају; а то је оно што су већ са Бећир-пашом уговарали. Русија је онда била с Портом у пријатељству и ово није могла желити раскинути напрасно, бојећи се да се Порта не придружи Наполеону, који је свакојако радио и настојавао да њу к себи привуче и против Руса задобије. Зато је и обећање Руско морало врло умерено бити да се како Порта не раздражи и Наполеону у наручје баци. И тако добију совете да Срби своје жеље предложе Порти, а цар да ће преко свога посланика у Цариграду дејствовати и настојавати да Сулатан Селим склони се одобрити њино прошеније, како да се сами управљају и одсеком данак плаћају.
С тим се посланици Србски у Србију врате. Прота и Јован Протић дојђу у месецу Фебруару 1805. год. А Филиповић, који је по ондашњим околностима променио име своје и назвао се Божа Грујовић, приспе око Ђурђева дне у Србију. Чардалклија међутим остане у Букурешту у Влашкој по истом послу народном, где се он у преговор и спразумљење са влашким господарима ставио по упутству рускога Двора, којега је војска већ Влашку заузела била; и где су већ Ипсиланти и Морузи од Руса намештени управљали.
Посланици ови са Божом Грујовићем у Србију дошавши осим горереченог обаћања саобште и то да им је препоручено да се у Србији заведе и постави један Сенат или Совет као једно тело из више народних људи состојеће се, које ће одправљати дела народна, те ће у име целога народа радити и предлагања чинити; о чему се таки мислити почне; и Божа Грујовић, из којега је главе та мисао по својој прилици и изишла, почне о томе у Бранковини радити и ствар за скупштину приуготовљавати.

*) Прота казиваше да им Терлаић није одобравао што су тамо дошли, говорећи да ће, како он зна да ствари стоје, слабо сад онде помоћи и подпоре најћи. Терлаић, као што се види, судио је по државној политици и ондашњим одношенијама Русије, а Срби су радили по срдцу и чувству једноверне и једноплемене браће које обоје често не иде упоредо једним путем.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #4299 on: September 17, 2022, 01:49:16 pm »

Поводом известија из Русије донесеног буде у Априлу месецу од Карађорђа сазвана Скупштина (Сабор) у Пећанима; на којој се начини ново прошеније на Порту, у којему су представљене теготе народне и насилија крџалија и Гушанац-Алије у Београду, позивајући се на своје прво прошеније (Арзуал) од прошле године, по свој прилици оно које су Бећир-паши предали. Они ту моле да Порта ослободи народ од крџалија, па за у напредак:
1-о. Да се место везира један верни и вредни Мухазил у Београду постави.
2-о. Да дозвољено буде Србима у 12 кадилука по једног Обркнеза поставити, и да народ једнога великога кнеза избере, који ће бити као врховни и као началник целога народа над овима Обркнезовима да седи у Београду, и све од Порте народу и од народа Порти да иде преко њега.
3-ће. И овога Началника и све Обркнезове да има право народ бирати; и они да имају сву бригу за народ носити.
4-то. Харач, порез и прочи данци, као и спахијско и малићaни да се збију у једну суму; и спахијско и малићaни да се из хазне спахијама плаћају, а они да не иду у вилајет.
5-то. Велики кнез да то све у народу скупи и преко свога једнога човека и једнога од мухазила да шиље Султану у хазну.
6-то. Велики Кнез да обдржава мир у земљи и народу и зато да држи при себи неко число оружаних људи.
7-мо. Да је слободно народу цркве и манастире правити и у слободи закона нико да му на пут не стаје.
8-мо. Да народ буде слободан земљу радити и трговину водити безплатежно.
9-то. Да би се крџалије час пре изгнале из Београда, зато да Довлет Аустријском Двору пише да не допусти у Београд paнe уносити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #4300 on: September 17, 2022, 02:01:29 pm »

Са овим прошенијем буду оправљени народни посланици изабрани у скупштини 17. Априла, и то Алексије Лазаревић, Прота нахије Београдске из села Шопића, Стефан Живковић и Јован Протић. Пошавши 1-га Маја Дунавом дојђу најпре у Букурешт, где оставе Јована Протића ради даљега народнога посла oнде, а узму Петра Новаковића Чардаклију, који се онде бавио по делу народном, пошто су се у споразумљење и договоре ставили с Влашком, које се очевидно види и одтуда што су 9-га Јунија 1805. од Влашкога Бега дошла писма Карађорђу, у којима је јавио да су посланици Србски к њему срећно дошли, да су пред њим тајно показали прошеније које носе и да се он весели; да је Проту из Шопића и Стефана Живковића таки оправио даље; и да је тога посла ради и генерални руски конзул дошао; најпосле да су и писма послали у Петрбург государу Императору.
Приспевши 28-ог Маја ови посланици у Цариград предаду Султану Селиму прошеније народно у Патријархову Двору. Чекајући на одговор протегне се време од 1-га Јулија до 11-га Августа. И место поспешног решенија Султан Селим, који се од времена закљученога мира са Наполеоном 1802. год. почео све већма овоме приближавати и на Русију подозревати, не само да не одобри захтевања србска, но шта више науми народ србски у безусловну покорност довести. На тај конац изда он озбиљне налоге оближњим Пашама да они Србију силом оружија покоре. У тим околностима и живот србских посланика у Цариграду налазио се у опасности, да су морали о спасенију своме постарати се. Живковић извара се којекако од Турака под извeтoм да он иде у Србију, те да увери Србе да ће Афис-паша Нишки као царев човек по налогу цареву у Србију дојћи, па да га лепо приме; јер вељаше ако се Срби о томе сумњали буду, могу се покрвити с Афис-пашом. Остала двојица пак једва помоћу пријатеља једнога измакну на лађи у Одесу 27-г Авг. а оданде 13. Окт. у Петербург, одкуда тек на другу годину дојђу у Србију.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #4301 on: September 18, 2022, 10:10:24 am »

IX
Међутим док је ово рађено, дојђе глас 9-г Јунија Карађорђу да се Карановац затворио, да су се Турци тамо са Србима потукли, да је 3 Србина и 9 Турака мртвих пало. На које Карађорђе одмах 12-г Јунија крене се тамо с војском узевши уз пут и логор Станоја Главаша са собом, и 15-г Јунија на вече приспе на узвишени брег према Карановцу, и ту дочека и Радића с војском, који ће обсаду Карановца намештати. И одмах 17-г Јунија крене се србска војска одавде на ону страну Мораве, удари на стражу Турску и растера је.
(У Карановцу био је онда на гласу Делија и најбољи јунак Гуро Турчин. Овај се захвалио да ће он сам отићи и убити Карађорђа. И он заиста изиђе из града и удари на предње војводе; но му лоша срећа била, јер погибе и он и коњ му. Те кад му oдсекоше главу, а они ухвате једну црну краву из Карановца и њој обесе на рог главу Гурину, па је оправе у Карановац, која кад тамо дојђе, а Карановчани видећи подсмеваше се говорећи: 'Ао мој Гуро! Зар ти се хат на гаљку преокренуо.')
Карановац лежи у једној лепој и пријатној на три стране разтегнутој равници. Од истока пружају се поља и ливаде за један сат к Морави, од југа тече речица Ибар, која се ту слива у Мораву. Обсада Карановца почела се 18-г Јунија после подне. Од старешина биjaxy ту Карађорђе, Јанко Катић, Сима Марковић, Васа Чарапић, Ђуша, Станоје Главаш, капетан Радић, Младен, Прота Драговачки и Ваљевски и доста калуђера и попова. Војске је било око 5000 пешака и 1000 коњаника. Тај дан и целу ноћ сипала се ватра без престанка; а сутра дан по подне 19-г Јунија у понедељник кад топ трећи пут пуче, ударише са свију страна јуришем на метеризе турске, и ватра се сипаше без престанка; те Турака доста изгибе, а Србаља погину 15 а рани се 30. Но киша велика, која је од подне до ноћи и целу ноћ лила, учини крај јуришењу, те Србљи у по' ноћи морадоше оставити Карановац па се повукоше мокри преко Мораве у стари свој стан. И Карађорђе одмах с неколико коњаника оде у Тополу по џебану и један топ, оставивши заповест да се обсада настави, да се Карановчаном ништа не прашта, но да се пали и плени што се може. Радић је међутим обсаду обновио и наставио. А Карађорђе врати се 26-г Јунија. И када Турци себе притесњене видише, а они почеше о предаји уговарати преко једног Карановчанина и два Новопазарца. И 28. Јунија сврши се уговор, те сутра дан лицем на Петров дан изиђу Турци и доведу Карађорђу једнога хата на поклон и донесу његову велику шишану, која је у ноћи 20. Јунија код Карановца остала. И Турци по уговору отиду к Новом Пазару испраћени од 50 момака србских до Курилова. Али је Карановац том приликом сав спаљен осим једне џамије, а било је до 700 кућа у њему.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #4302 on: September 18, 2022, 10:13:53 am »

У то исто време држао је Јаков с Миланом старешином рудничке нахије и Архимандритом Мелентијем са 3000 војске и два топа Ужице у обсади. Град и варош Ужице лежи у равници брдима као неким венцем окружена. Овамо се бацио био Бег Новљанин и Омер-ага са дружином, те су Ужичане против Србаља узбунили. Јаков поиште од Турака да му ова два Каба-дахије издаду, па да их остави на миру. Но када Турци то против вере своје учинити не могну, онда Јаков стане жестоко ударати на Ужице, и пошто варош спали, па на град навали, онда Бег Новљанин и Омер-ага видећи да се Ужице одржати не може избегну са својом дружином, а остали се предаду на веру, које се лицем на Илијин дан 20-г Јунија догодило. Ужичани Турци одкупе се 50.000 гроша и 80 хатова; и јошт на захтевање Проте Ненадовића издаду и њему белога хата Осман-аге Фочића, сина онога Дахије који му је отца посекао, са свом оправом; па и Луки Лазаревићу издаду хата Бега Новљанина, који му је брата кнеза Ранка пре пет година убио, са свом оправом. Као заповедник у Ужици остане Алекса Поповић, а Јаков врати се преко Соколске нахије натраг. Соко град остане јошт у турским рукама, али нахију Соколску заузели су већ Србљи, и над њом заповедаше Архимандрит Мелентије.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #4303 on: September 18, 2022, 10:16:46 am »

X
Видели смо како се Султан Селим не хте склонити на прошеније србско, и како науми Србију силом оружја у покорност довести, и како оближњим пашама заповест издаде да појђу с војском на Србију, и како се Стефан Живковић извара из Цариграда да се врати у Србију. По том налогу подигне се Афис паша Нишки са 20,000 војске и појђе на Србију. Приповеда се да је он толико о успеху свом уверен био да је спремио уза се силну личину, којом ће поглавице србске да веже и веша, па и неколико кола малих капица и бритвица да ове Србима подели кад им скине фeсове и шалове и покупи оружје. Живковић чувши већ за Афис-пашину војску не смеде упустити се сувим преко Ниша, но удари Дунавом; но и ту наиђе на Реџепове Турке, од којих једва се спасе. Дошавши у Србију казиваше свима који га питаху: Да је у Цариграду све добро по народ свршено, да цар све даје што су желили и искали; па да је одредио Афис-пашу Нишкога да дојђе у Београд са триста Турака, па као царев човек да седи у Београду, да се зна да је царева земља; али се тамо просу глас да је Афис-паша место тога накупио читаву војску којекаквих изелица и безпосличара; те зато њега ето послаше из Цариграда да каже народу и старешинама ако Афис-паша не дојђе по вољи царској са триста Турака, но дигне војску као што се чуло, то да га Срби не приме, но да га одбију оружијем као цару непослушна човека и његова одметника. Такове гласове Живковић, куд је год пролазио, посеје по народу, и тим народ охрабри и на бој пооштри. Само Карађорђу и старешинама каже истину, како што јест. А да би и Гушанца у Београду омео и одвратио да не би Афис-паши помогао, позове њега у контумац Земунски на разговор, па му каже да су србски посланици у Цариграду њега за пашу Београдског изискали од Порте, али да је Афис-паша са својим пријатељима и с новци покварио им посао, и ето га сад где иде у Београд. И тим учини да Гушанац остане на миру и јошт се изрази да Срби треба Афис-пашу да бију.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #4304 on: September 18, 2022, 10:21:01 am »

Тако Афис-паша кренувши се с војском дојђе у почетку Августа у Параћин, где је Миленко са Петром Добрињцем, са 2500 људи и једним топом на Иванковици ниже Раванице улогорио се и два шанца ископао био, те га спреман чекао. И Афис њему одмах поручи да он долази Ресавом преко нахије Пожаревачке у Београд, него да се постарају наредити и преправити му конаке, захтевајући да му народ оружје преда, па да буде царева раја као и пре, ако хоће на миру да остане. Но Миленко му одговори да су Срби за њега већ спремили конаке, али не с десне стране Мораве, где је земља опустошена и народ пострадао, па не може подмирити војске него царским другом на Јагодину; а за оружије битће разговора кад у Београд дојђе. Афис на ово разљућен рекне: 'Зар ћу ја ајдука питати којим ћу путем у Београд ићи?' Па одмах удари на први и мањи шанац Миленков и освоји га. Други дан удари на други; али ту изгуби многу војску и повуче се натраг. Међутим пукне глас да и Карађорђе са 10.000 војске на њега иде. И тако које јучерања несрећа и губитак које страх од Карађорђева долазка учини те Афис-паша остави и онај заузети шанац, позабадавши гране место барјачића да Срби одмах не осете; и повуче се у Параћин натраг. Кад ујутру ал' Карађорђе доиста дојђе; па кад виде да је Афис-паша оставио поље бојно, он се показа с војском својом на једном брдашцу близу Параћина, избаци неколико топова па му поручи: Ако је јунак, нек изиђе у поље да се бије, а нека не пали сиротињских кућа, које му ништа криве нису. Али Афис не имaдe петље више у бој упуштати се, но остави Параћин и врати се у Ниш, где наскоро од једа и тежке срамоте што је тако прошао, и сконча се.
Но Карађорђе засад не уђе у Параћин, него се врати натраг у границе пашалука Београдског, по својој прилици зато што је са пашом Лесковачким у пријатељству био, па је зар за боље и пробитачније држао с њиме не кварити да тако у пашалуку Београдском сигурнији буде.
Logged
Pages:  1 ... 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 [287] 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.037 seconds with 22 queries.