JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329
|
|
« Reply #4300 on: September 17, 2022, 02:01:29 pm » |
|
Са овим прошенијем буду оправљени народни посланици изабрани у скупштини 17. Априла, и то Алексије Лазаревић, Прота нахије Београдске из села Шопића, Стефан Живковић и Јован Протић. Пошавши 1-га Маја Дунавом дојђу најпре у Букурешт, где оставе Јована Протића ради даљега народнога посла oнде, а узму Петра Новаковића Чардаклију, који се онде бавио по делу народном, пошто су се у споразумљење и договоре ставили с Влашком, које се очевидно види и одтуда што су 9-га Јунија 1805. од Влашкога Бега дошла писма Карађорђу, у којима је јавио да су посланици Србски к њему срећно дошли, да су пред њим тајно показали прошеније које носе и да се он весели; да је Проту из Шопића и Стефана Живковића таки оправио даље; и да је тога посла ради и генерални руски конзул дошао; најпосле да су и писма послали у Петрбург государу Императору. Приспевши 28-ог Маја ови посланици у Цариград предаду Султану Селиму прошеније народно у Патријархову Двору. Чекајући на одговор протегне се време од 1-га Јулија до 11-га Августа. И место поспешног решенија Султан Селим, који се од времена закљученога мира са Наполеоном 1802. год. почео све већма овоме приближавати и на Русију подозревати, не само да не одобри захтевања србска, но шта више науми народ србски у безусловну покорност довести. На тај конац изда он озбиљне налоге оближњим Пашама да они Србију силом оружија покоре. У тим околностима и живот србских посланика у Цариграду налазио се у опасности, да су морали о спасенију своме постарати се. Живковић извара се којекако од Турака под извeтoм да он иде у Србију, те да увери Србе да ће Афис-паша Нишки као царев човек по налогу цареву у Србију дојћи, па да га лепо приме; јер вељаше ако се Срби о томе сумњали буду, могу се покрвити с Афис-пашом. Остала двојица пак једва помоћу пријатеља једнога измакну на лађи у Одесу 27-г Авг. а оданде 13. Окт. у Петербург, одкуда тек на другу годину дојђу у Србију.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329
|
|
« Reply #4301 on: September 18, 2022, 10:10:24 am » |
|
IX Међутим док је ово рађено, дојђе глас 9-г Јунија Карађорђу да се Карановац затворио, да су се Турци тамо са Србима потукли, да је 3 Србина и 9 Турака мртвих пало. На које Карађорђе одмах 12-г Јунија крене се тамо с војском узевши уз пут и логор Станоја Главаша са собом, и 15-г Јунија на вече приспе на узвишени брег према Карановцу, и ту дочека и Радића с војском, који ће обсаду Карановца намештати. И одмах 17-г Јунија крене се србска војска одавде на ону страну Мораве, удари на стражу Турску и растера је. (У Карановцу био је онда на гласу Делија и најбољи јунак Гуро Турчин. Овај се захвалио да ће он сам отићи и убити Карађорђа. И он заиста изиђе из града и удари на предње војводе; но му лоша срећа била, јер погибе и он и коњ му. Те кад му oдсекоше главу, а они ухвате једну црну краву из Карановца и њој обесе на рог главу Гурину, па је оправе у Карановац, која кад тамо дојђе, а Карановчани видећи подсмеваше се говорећи: 'Ао мој Гуро! Зар ти се хат на гаљку преокренуо.') Карановац лежи у једној лепој и пријатној на три стране разтегнутој равници. Од истока пружају се поља и ливаде за један сат к Морави, од југа тече речица Ибар, која се ту слива у Мораву. Обсада Карановца почела се 18-г Јунија после подне. Од старешина биjaxy ту Карађорђе, Јанко Катић, Сима Марковић, Васа Чарапић, Ђуша, Станоје Главаш, капетан Радић, Младен, Прота Драговачки и Ваљевски и доста калуђера и попова. Војске је било око 5000 пешака и 1000 коњаника. Тај дан и целу ноћ сипала се ватра без престанка; а сутра дан по подне 19-г Јунија у понедељник кад топ трећи пут пуче, ударише са свију страна јуришем на метеризе турске, и ватра се сипаше без престанка; те Турака доста изгибе, а Србаља погину 15 а рани се 30. Но киша велика, која је од подне до ноћи и целу ноћ лила, учини крај јуришењу, те Србљи у по' ноћи морадоше оставити Карановац па се повукоше мокри преко Мораве у стари свој стан. И Карађорђе одмах с неколико коњаника оде у Тополу по џебану и један топ, оставивши заповест да се обсада настави, да се Карановчаном ништа не прашта, но да се пали и плени што се може. Радић је међутим обсаду обновио и наставио. А Карађорђе врати се 26-г Јунија. И када Турци себе притесњене видише, а они почеше о предаји уговарати преко једног Карановчанина и два Новопазарца. И 28. Јунија сврши се уговор, те сутра дан лицем на Петров дан изиђу Турци и доведу Карађорђу једнога хата на поклон и донесу његову велику шишану, која је у ноћи 20. Јунија код Карановца остала. И Турци по уговору отиду к Новом Пазару испраћени од 50 момака србских до Курилова. Али је Карановац том приликом сав спаљен осим једне џамије, а било је до 700 кућа у њему.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329
|
|
« Reply #4302 on: September 18, 2022, 10:13:53 am » |
|
У то исто време држао је Јаков с Миланом старешином рудничке нахије и Архимандритом Мелентијем са 3000 војске и два топа Ужице у обсади. Град и варош Ужице лежи у равници брдима као неким венцем окружена. Овамо се бацио био Бег Новљанин и Омер-ага са дружином, те су Ужичане против Србаља узбунили. Јаков поиште од Турака да му ова два Каба-дахије издаду, па да их остави на миру. Но када Турци то против вере своје учинити не могну, онда Јаков стане жестоко ударати на Ужице, и пошто варош спали, па на град навали, онда Бег Новљанин и Омер-ага видећи да се Ужице одржати не може избегну са својом дружином, а остали се предаду на веру, које се лицем на Илијин дан 20-г Јунија догодило. Ужичани Турци одкупе се 50.000 гроша и 80 хатова; и јошт на захтевање Проте Ненадовића издаду и њему белога хата Осман-аге Фочића, сина онога Дахије који му је отца посекао, са свом оправом; па и Луки Лазаревићу издаду хата Бега Новљанина, који му је брата кнеза Ранка пре пет година убио, са свом оправом. Као заповедник у Ужици остане Алекса Поповић, а Јаков врати се преко Соколске нахије натраг. Соко град остане јошт у турским рукама, али нахију Соколску заузели су већ Србљи, и над њом заповедаше Архимандрит Мелентије.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329
|
|
« Reply #4303 on: September 18, 2022, 10:16:46 am » |
|
X Видели смо како се Султан Селим не хте склонити на прошеније србско, и како науми Србију силом оружја у покорност довести, и како оближњим пашама заповест издаде да појђу с војском на Србију, и како се Стефан Живковић извара из Цариграда да се врати у Србију. По том налогу подигне се Афис паша Нишки са 20,000 војске и појђе на Србију. Приповеда се да је он толико о успеху свом уверен био да је спремио уза се силну личину, којом ће поглавице србске да веже и веша, па и неколико кола малих капица и бритвица да ове Србима подели кад им скине фeсове и шалове и покупи оружје. Живковић чувши већ за Афис-пашину војску не смеде упустити се сувим преко Ниша, но удари Дунавом; но и ту наиђе на Реџепове Турке, од којих једва се спасе. Дошавши у Србију казиваше свима који га питаху: Да је у Цариграду све добро по народ свршено, да цар све даје што су желили и искали; па да је одредио Афис-пашу Нишкога да дојђе у Београд са триста Турака, па као царев човек да седи у Београду, да се зна да је царева земља; али се тамо просу глас да је Афис-паша место тога накупио читаву војску којекаквих изелица и безпосличара; те зато њега ето послаше из Цариграда да каже народу и старешинама ако Афис-паша не дојђе по вољи царској са триста Турака, но дигне војску као што се чуло, то да га Срби не приме, но да га одбију оружијем као цару непослушна човека и његова одметника. Такове гласове Живковић, куд је год пролазио, посеје по народу, и тим народ охрабри и на бој пооштри. Само Карађорђу и старешинама каже истину, како што јест. А да би и Гушанца у Београду омео и одвратио да не би Афис-паши помогао, позове њега у контумац Земунски на разговор, па му каже да су србски посланици у Цариграду њега за пашу Београдског изискали од Порте, али да је Афис-паша са својим пријатељима и с новци покварио им посао, и ето га сад где иде у Београд. И тим учини да Гушанац остане на миру и јошт се изрази да Срби треба Афис-пашу да бију.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329
|
|
« Reply #4304 on: September 18, 2022, 10:21:01 am » |
|
Тако Афис-паша кренувши се с војском дојђе у почетку Августа у Параћин, где је Миленко са Петром Добрињцем, са 2500 људи и једним топом на Иванковици ниже Раванице улогорио се и два шанца ископао био, те га спреман чекао. И Афис њему одмах поручи да он долази Ресавом преко нахије Пожаревачке у Београд, него да се постарају наредити и преправити му конаке, захтевајући да му народ оружје преда, па да буде царева раја као и пре, ако хоће на миру да остане. Но Миленко му одговори да су Срби за њега већ спремили конаке, али не с десне стране Мораве, где је земља опустошена и народ пострадао, па не може подмирити војске него царским другом на Јагодину; а за оружије битће разговора кад у Београд дојђе. Афис на ово разљућен рекне: 'Зар ћу ја ајдука питати којим ћу путем у Београд ићи?' Па одмах удари на први и мањи шанац Миленков и освоји га. Други дан удари на други; али ту изгуби многу војску и повуче се натраг. Међутим пукне глас да и Карађорђе са 10.000 војске на њега иде. И тако које јучерања несрећа и губитак које страх од Карађорђева долазка учини те Афис-паша остави и онај заузети шанац, позабадавши гране место барјачића да Срби одмах не осете; и повуче се у Параћин натраг. Кад ујутру ал' Карађорђе доиста дојђе; па кад виде да је Афис-паша оставио поље бојно, он се показа с војском својом на једном брдашцу близу Параћина, избаци неколико топова па му поручи: Ако је јунак, нек изиђе у поље да се бије, а нека не пали сиротињских кућа, које му ништа криве нису. Али Афис не имaдe петље више у бој упуштати се, но остави Параћин и врати се у Ниш, где наскоро од једа и тежке срамоте што је тако прошао, и сконча се. Но Карађорђе засад не уђе у Параћин, него се врати натраг у границе пашалука Београдског, по својој прилици зато што је са пашом Лесковачким у пријатељству био, па је зар за боље и пробитачније држао с њиме не кварити да тако у пашалуку Београдском сигурнији буде.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329
|
|
« Reply #4305 on: September 18, 2022, 10:28:36 am » |
|
XI Кад се глас почео разносити да царева војска полази на Србе, одмах и Турци, који се пре Србима покораваху, стадоше дизaти главе и тражити прилику осветити се Србима. И то се особито догоди у Смедереву и Шабцу. У Смедереву Турци убише старешину окружија Смедеревског Ђушу Вуличевића и затворише се у месецу Октобру. Овамо најпре притрчи Миленко и Петар Добрињац, те обколе Смедерево и стану га бити топови и кумбарама. К њима на скоро дојђе и Карађорђе с војском. Да би час пре освојио град, употреби он војено лукавство: Оставивши на очима турским малу једну чету, он се бајаги уклони; те Турци одмах излете из града и стану гонити ову чету малу, али гонећи нaгaзе на већу Карађорђеву војску, која на њи ватру проспе, узбијајући их натраг. Међу тим сакривени Срби узкоче у град и затворе; те тако ови Турци остану између две ватре, па једни изгину а други се предаду. Тако Срби по други пут освоје Смедерево 4-га Новембра 1805. У исто време постарају се Срби преухитрити силу Турску, која се на њих спремала, и похитају од Видина и Ниша што боље осигурати се, како би Мирочке планине и теснаце на Цариградском друму и шуме на левој обали Бугар-Мораве заузели. На тај конац по учињеном договору удари Миленко на острово Пореч, које и освоји, и преко Мирочких планина продре у Крајину, да и њу подигне. Он постави заседе на Мирочкој планини и уз Дунаво, и тако Турке одовуд узапти да они ни сувим ни водом од Фетислама и Адакале пројћи к Пожаревачкој нахији нису могли. Петар Добрињац међутим освоји Параћин, Ражањ и Алексинац. И да би се ту утврдио, он између Бугар-Мораве, Алексинца и Ражња трудом и вештином Жикића капетана оснује шанац, који је доцније знамениту услугу према Турцима урумелијскима чинио, под именом 'Делиград'. Младен Миловановић освоји Крушевац и Јастребац. Милан Обреновић са капетаном Радићем продре у Стари Влах у предел Новопазарски да подигне и оне Србе, да узапти Турке Арнауте и од Херцеговине. У Старом Влаху управљали су од старина кнезови из породице Рашковића, од којих је сад био кнез Максим Рашковић. И овај Милана једва дочека. Поп Лука Лазаревић огради шанац на Лешници, а Прота Ненадовић чуваше путове према Шабцу к Београду.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329
|
|
« Reply #4306 on: September 19, 2022, 10:16:05 am » |
|
Страдање Афис-пашино није ублажило Султана, нити га је на друге мисли окренуло, но га је јошт већма разјарило, те је нове налоге издао оближњим пашама. Бећир-паши везиру Босанскоме и Ибраим-паши Скадарскоме, да ови војску купе и на Србе иду, па да их свакојако покоре. И о овоме глас у почетку Декембра допре до Карађорђа, те он тога ради позове скупштину у Смедерево, где закључено би свакојако турској војски одапрети се. На тај конац одреде 40.000 војске у преправности држати, уреде како да постојани зaпт и послушност буде, па се постарају како да се и пореза довољна покупи и војска храном и напојем снадбе. После како су Србљи заузели Карановац и Ужице и Афис-пашу избили, почну они мало слободније дисати, те и о уредби земаљској мислити и старати се да и ону мисао коју су Депутирци са Божом Грујовићем из Русије вративши се поради постановљења Совета саобштили, у дејство приведу. Божа Грујовић је међутим у Бранковини био и устројенија за Совет и управу земље спремао. И тако Прота са Јаковом, Миланом и кнезом Симом нареде Скупштину на 1. Авг. 1805. у Боговађу, где су пређе свега намеравали преко владике Ваљевског Антима миропомазати и заклети Карађорђа за врховнога вожда народа Србског. Но Карађорђе ту наредбу промени и определи да Скупштина буде у Борку код куће кнеза Симе. Те тако и буде. И на тој Скупштини установи се Совет. За председатеља постављен буде Прота Матија Ненадовић, за секретара Божа Грујовић са неколико Советника. Најпре смештен буде у манастиру Вољавачи. Но почем је Вољавача врло незгодно место било тако да су у свачему оскудост трпили, пошто су Советници сами себи на леђи храну доносили; то премештен буде Совет из Вољаваче у Боговађу, где је згодније било. Кад је Прота патњу и оскудицу, коју у Вољавачи трпе, представио Карађорђу, и за премештај бар у згодније село какво молио, одговорио му је овај: 'Видим и сам да се мучите; но сад је време мучењу. Да Бог да само да наша деца узживе; а ми ћемо целог нашег живота ићи из Вољаваче у Вољавачу. И сам сам видео да је Вољавача незгодно место за Совет; за сад не можемо најћи бољега од манастира Боговађе, па преселите су у Боговађу, а ја ћу писати Миленку и Јакову, нека кажу Боговађским калуђерима да спрема за вас што треба. А кад узмемо Београд, ако Бог да (додаде смешећи се), а ви ћете седити у Везиревом сарају.'
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329
|
|
« Reply #4307 on: September 19, 2022, 10:51:57 am » |
|
У Боговађи наставио је Совет свој посао. Нарочито одмах се наредба учини да свако окружије има своју скупштину, на којој да буду од исте нахије војени поглавари, попови, калуђери, буљукбаше, и од сваког села по 5 или 6 људи, па да ова скупштина избере себи три човека, које познају као паметне, поштене, правдољубиве, богобојажљиве, и који у околини уважења имају; и да та три човека закуну да ће они свакоме без разлике по правди и чистој совести судити; те о буду окружни магистрати. Но Совет ни овде не остане дуго; јер кад Смедерево Срби по други пут заузму (4-г Нов. 1805.) Совет се пресели из Боговађе у Смедерево. Видећи Срби, поред непријатељства крцалијскога под Гушанац-Алијом у Београду, силну навалу Турску од Босне, и велику спрему од стране Арнаутске, колико су се спремали на одпор, толико су се трудили не показати се противницима царевима, но умилостивити Султана и на примирење склонити. Тога ради управили су из Остружнице под 12-им Јануар. 1806. прошеније једно на Султана Селима, оправивши Проту Ненадовића са Божом Грујовићем у Беч, на тај конац да они поднесу моблу Двору аустријскому ради посредствовања код високе Порте за њи; као што су и од Двора рускога отпре и сад то исто искали. И овим поводом је следовало писмо од Чарторијског министра руског иностраних дела од 3/15 Фебр. 1806. на Италијског посланика руског у Цариграду, и писмо Ерцхерцога Карла Карађорђу и свима Србима у Србији писано 7. Маја 1806. Но слаба је сада за њи изгледа и од Русије и Аустрије било; јер Аустрија се у то време сама у великој незгоди налазила, пошто је Наполеон после победе код Улма 5/17 Окт. 1805. одржане у сами Беч 13/25 Нов. ушао и код Аустерлица 20. Нов. или 2. Дек, војску аустријску и руску надбио и поразио тако да је Аустрија у миру Пожунском 27/14 Дек. учињеном многе земље и народе, па између ових и Далмацију са Боком Которском Наполеону уступити морала; те су и Руси све већма у сукоб с Французима долазили, чим су Турци од Руса одбијани и к Французима привлачени. Ово је учинило да су и Бокељи ступивши са Сењавиним руским Вицеадмиралом и с Црногорцима у сојуз целу годину 1806. били се против Француза; но све то јоште тешње свеже пријатељство Француза са Турцима, те се сдруже у Херцеговини и Арбанији толико да је Порта по наговору Французског посланика Себастијанија на концу исте године 24-г Дек. 1806. и рат Русији објавила.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329
|
|
« Reply #4308 on: September 20, 2022, 08:06:52 am » |
|
(Писма ова печатао сам ја у Голубици год. 1843. и 1844. Књ. V. стр. 142. По овоме Руси се јошт нису заузимали за Србе као покровитељи, но као пријатељи Србски и Портини, пошто се у писму каже: 'Ако Срби буду принуђени бирати између пропасти и покровителства Француза лако је видити куда би се склонили.')
Нѣговомъ Превосходителству Господину Италiйскомъ у Константинополю
Господине! Императоръ є прiймiо писмо одъ Поглавара Србскогь Народа, коимъ ови Н. В. моле, да бы Онъ за ньи посредствовао при Султану Селиму. Ово намъ є писмо приспѣло преко новогъ Дѣловодителя Аустрiйског, кои є одъ скора амо дошао, и кои намъ є сообщiо, да су Срби подобный коракъ учинили и при Н. В. Императору Рускомъ. У критическимъ обстоятелствима овы' времена' види се удобно Императору, да се на ползу овог Народа што дѣйствує, не само за предупредити она зла слѣдства, коя бы Порта прва искусила, но да бы iой се тако сохранiо єданъ сувишакъ сила', кои бы iой врло потребанъ быо, кадъ бы у случай дошла, да противъ сполшнѣгъ нападенiя брани. Iоште пре примленя тога писма уразумѣли смо, да се Порта са свiю страна справля, да на ньи нападне, и къ повиновенiю приведе ій, што овiи управъ никадъ отрицали нису. Безъ да се упуштамъ у испытъ нагона', кои су Порту на изванпредашню преправку узбудили, овде само то примѣчавамъ, да ако бы они незнатни напредцы, коє су Срби учинили, и могли служити за поводъ нападати на ньи, опетъ се мора съ друге стране допустити и то, да су они нечувенымъ злочинiяма Турскiи Чиновника принуђени блыи уздићи сe, и збацыти несносный ярамъ, молећи Султана свогъ Владѣтеля, да имъ дозволи, да сами собомъ управляю и обећаваюћи точно наблюденiє свiю дужностiи добры и вѣрны подданика. Слабый онай успѣхъ, кои су и поредъ Вашегъ посредства имале молбе Срба', изтицао є мож'да изъ надежде, кою є Порта имала, да ће овай Народъ, кога она за бунтуюћiй взира, пре или после силомъ подвргнути себи, но сада невѣруємъ, да се каква извѣсность у томе показує. Географическо положенiє Сербiє доводи ю готово у непосредственный додиръ са новыъ притяжанiяма Француза; а овы' є Система позната, да они никакву прилику непропуштаю, гди се могу уплести у дѣла свои' сусѣда, како бы iй поработили или баръ втеченiє на ньи задобыли; далѣ, помыслити є и то, да ће Срби у очаянiю крайнѣ силе своє напрегнути, и ако буду принуђени бирати међу пропастiю и покровителствомъ Француза, лако є видити, куда бы се склонили. И ово бы валяло, да Министерство Оттоманско у призрѣнiє узме, пре него што ступи ко извршенiю своє намѣре противъ Срба.А и полагаюћи случай, да та намѣра уз'има успѣха, какву отуд ползу имала бы Бл. Порта? Она бы тимъ собственне своє силе ослабльивала, излагаюћи изв ѣ стномъ губитку своє воинство, а недобиваюћи друго за накнаду своє штете кромѣ развалина храброгъ єдногъ и вѣрногъ Народа. На противъ опраштаюћи им великодушно, дозволяваюћи им слободный развитакъ своiи сила', Царство бы у выше призрѣнiя добыло, єдно што бы воинство своє сохранило, а друго имало бы у Србима заклонъ на оной части Царства, коя є данасъ найвыше опасности изложена. Шилюћи Вамъ орiгiнално писмо Срба препоручуємъ Вамъ по нарочитой заповѣсти Н. В. да то писмо сообштите Министерству Оттоманскомъ, а и примѣчанiя содржана у овой Депеши. Додат' ћете, да у призрѣнiю данашнѣгъ станя дѣла, држи Н. В. за нуждно посовѣтовати то своме союзнику Султану Селиму, да онъ превуче покривало заборавности на прошла, да обраћа своє попеченiє на то, како бы онъ храбрости Срба у будуће ползовао се; и да не чини воєнна приуготовленя противъ Срба, но да iй на такову тачку постави, съ коє бы Оттоманска воинства споляшнѣмъ нападенiю съ успѣхомъ противустати могла; да одобри ньiово прошенiє о управлян ю ньiовомъ, и наплаћиваню данка одъ стране ньiове землѣ; да они дужни буду давати Порти помоћь и у воинству, кад бы ова у рату была. Ово є начинъ за приюзити овай Народъ интерессима свога Bладѣтеля, и Н. Имп. Вел. бы велико удовольство чувствовало, кад бы Султанъ Селимъ спасителнымъ овыма совѣтима слѣдовао. Нѣг. Имп. Вел. бы взирало уваженiє овы совѣта као знакъ прiятельства Султанова, чему бы са своє стране Н. Им. В. отраду дало, како бы се томе прилика указала.
С. Петербургъ 3/15 Февруарiя 1806. Князъ Чарторiйскiй, с. р.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329
|
|
« Reply #4309 on: September 20, 2022, 08:11:40 am » |
|
Писмо Нѣговог ц. кр. Высочества Ерц-Херцога Карла, Генераллиссима целогъ воинства Нѣговог Имп. и Кр. Апостолическогъ Величества, к Ђорђу Черномъ и свой Обштини Христiянской Сербiє, писано у Бечу 7. Маiя 1806.
Многостручна Ваша страданiя, коима сте одъ неколико година изложени, приволела су ц. кр. Дворъ, да посредствує за Васъ при Бл. Порти; а и мене су равно умложене Ваше патнѣ узбудиле, да оправимъ писма на пограничне Паше и позовемъ iй, да се одъ насилны' мѣра' уздрже, очекуюћи новiє налоге свога Двора. Прiятельска сношенiя, коя постоє међу овмы' двома Царствама, даю намъ поуздану надежду, о поспѣшномъ исходу дѣла; а да бы то толико извѣстнiє получило се, нуждно є, да Вы са Ваше стране одъ сада мирни будете, и уздржите се одъ свега, што бы могло гнѣвъ Порте обновити или умложити. Усрдно участiє, коє о Вашемъ станю узимамъ, и желя принети ко утѣхи Вашой, колико од мене зависи, приволела су ме на реченый поступакъ, кога добромъ успѣху толико се надамъ, колико га и желимъ.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|