PALUBA
December 04, 2022, 04:08:49 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h, ali je neophodno da novoregistrovani korisnik aktivira svoj nalog koji će dobiti putem e-pošte u navedenom vremenu
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 [289] 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 497048 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 314



« Reply #4320 on: September 27, 2022, 09:50:19 am »

Како Осман-Џора погибе, одмах и страх ујђе у Турке, па нагну бегати друмом, где наиђу на Јакова, који им отвори пут. Сишавши тако на Уб раздвоје се, па коњаник нагне на Јаутину планину северно на запад, а пешак упути се преко Уба на леву страну друмом к Соколу на Јелину Брезу јужно на запад. Турака је овде свега око 6000 било; коњаници су прилично измакли, но пешак је ту сав утaмaњeн. Најпосле и обућу су с ногу секли, само да боље бежати могу; али им је то слабо послужило, што су боси пре се подбијали. Овако уморени и изподбијани падали су и седали путем, очекивајући известну смрт. Ту се било и кољем и прошћем и кундаком, тако да су неки викали: 'Одступи по Богу, та да је купус, много је'; јер се понегде преко мртвих ићи могло. Овако су их ови терали до Пецке, а овде и на изменце прихвати Милић Кедић и Мијаило Недић. Тако сврши Осман-Џора и његова војска, плативши животом накнаду за арање и палење србских села и самих Лукиних конака. И ово је све чињено до конца Априла месеца 1806. године.
Срби срећно одбивши Турке Бошњаке преко Пецке и Сокола на Србију насрнувше, ослобођени страха са те стране, и не мислећи да ће они овако побијени опет обновити бој, подигну заузета своја сместишта и дојђу једни од њих под Шабац у Тополик, одкуда су после око Свет. Николаја летњега (6-га Маја) на Шабац ударали, а други отиду у Китог, где је Прота Никола Смиљанић са 50 до 60 момака изишао био и држао главни друм од Босне. Међутим се Чупић Стојан у Мачви са четама задржавао, па је у исто време и шанац прекопао из Засавице у Саву.
Но наскоро сам Аџибег, којега је восјка под Осман Џором онако несрећно и жалостно прошла, зар да се освети, дигне се са 7000 војске, ниже Сокола преко Дрине прешавши. Он на Рожњу над Соколом логор учини, ту неколико дана постоји, па преко Пецке реке прешавши недалеко у селу Браточићу шанац начини. На овај глас похита Карађорђе са 1000 људи и два топа; и прешавши Колубару на белом броду смести се између Петке и Лајковаца, одавде оде у Ваљево, падне под Кличевац, и потера све широм на Аџи-бега. Таки пише Кедићу Милићу, војводи подгорија Ваљевског, и Мијаилу Недићу буљукбаши, и Миловану Грбовићу, војводи нахије Ваљевске, издавши оштру заповест да се сваки диже на Турке, да се сви други послови сад на страну оставе, додавши да се свакога онога да обеси који би друго што радио, а на Турке ишао не би.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 314



« Reply #4321 on: September 28, 2022, 09:48:17 am »

Кедић Милић, Грбовић и Недић изиђу пред Турке у Ваљевској нахији: и стане се у селу Осечни; Карађорђе, као што је речено, под Кличевац, а Милан Обреновић, Мутап и Јован Куршула дојђу у Ситаре; па из Ситара подкрепе Грбовића и Кедића. Кад се други дан спремати почне Карађорђе да удари на Турке, приступи му Прота Ненадовић овима речма: 'Господару! Све војводе желе, и моле те, да ти останеш овде и не идеш напред; јер ако се по несрећи разбију Срби, онда се неће имати куд, но ће све бити изгубљено.' 'Јест, одговори он, којекуде, али ће да реку не сме Ђорђе да се бије.' И тако једва се на молбу склони, те остане. И кад се већ бој отворио, и увелико трајао, онда посла он Проту Ненадовића и Стефана Јефтића, свога писара, са једно 100 коњаника својих и једним топом у помоћ, ас њим оста кнез Теодосије са Гружанима нахије Крагујевачке са једно 200-300 људи и једним топом ниже шанца у пољу, где се сада кула налази, коју је Јаков за знак и спомен озидао.
Срби су са Турцима у боју били, и узмицатиу почели, кад је Прота са Стефаном приспео. Ова мала помоћ наједанпут тако подигне дух и охрабри Србе, да се награг обрну и потерају Турке, који се поплаше уступајући натраг, и тако измичући дотерају се у шанац. И Грбовић постави се с десне, Милан у среди са Дабићем, Кедићем и Недићем, а лево од планине Мутап и Куршула. Тако се Срби станише са 1500 пешака и 200 коњаника према турској војсци од 7000 под Арибегом на један пушкомет: Турци доле, а Срби горе косама. И сад се отвори силна пуцњава, која како се поутиша, а Турци узјаше, па се окрену Лозници к северу, да заиђу иза леђа, па ударе на Грбовића, те га покрену и разбију терајући један четврт сата до на реку; и окрену се опет у свој шанац на конак. Недић пак дигне се са момцима, те запали село турско Петрц близу Сокола, а Турци се врате на планину Рожањ више Сокола, против којих се одупре Кедић, Недић и Грбовић. Аџибег притесњен, видећи да продрети не може, не смеде се више упуштати у бој, но се врати натраг.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 314



« Reply #4322 on: September 28, 2022, 09:49:37 am »

XV
У то време док је Аџибег преко Соколске нахије ударао, крене се Везир Јунија месеца са седам Паша и многим капетанима, међу којима је и Хасан-паша и Кулин-капетан био, са 40.000 војске из Босне тежећи к Шабцу и Београду, и прејђе на Бадовинци у Србију. Прво почне преговоре са Чупићем Стојаном, који је тада шанац држао на Црној бари, и понуди њега да Срби арач плате, па ће окренути војску натраг. Одмах Чупић ову понуду јави Јакову, који је већ имао налог од Карађорђа да Турке заварава и забавља, док им на другом крају мало не олакша. По томе Јаков оправи Проту Матију и Чупића у турски логор, узевши за њи Турке у залогу, који су после враћени на Црној бари за оне.
Из Тополика испод Шабца измакну се Срби за Добраву речицу, одкуда Јаков пошље кнеза Илију Марковића, са неколико кметова Турцима, да ови о миру преговоре чинећи њи и даље заваравају и позабаве. Турцима се ови празни разговори скоро досаде, и они нагну у Шабац. Чупић и остали бивши по четама, и не могавши народа уклонити, да би га од поаре и погибели сачувао, величини силе уступи, и преда се с народом, те отвораше пут Турцима; које када је пропустио, а он се уклони опет с момцима у шуму, те се чувао како од Турака тако и од преданога народа. Тако је Мачва и Поцерина била Турцима предана. Кметови србски ишли су са Турцима, и заједно дојђу у Шабац, те им везир даде бурунтије, обнадеждивши их да ће сваки бити кнез од онога среза којега покори Турцима. Већ они кметовима обукоше и црвене бињише, и ови се међу собом отимаше који ће пре бити кнез. Један између њих шушљатајући говорио је једнако: 'Ја к'ез, ја к'ез', а Мијаило Ракић из Мр'овске рече му: 'Бре, ако те ухвати Карађорђе у руке, видитћеш какав ћеш бити кнез.'
Како Турци у Шабац дојђоше, а Срби оставе Добраву речицу и село Вучевицу, где су стајали, па се измакну до малог Дубоког. Овде остане Прота Ненадовић, Живко Дабић и Лука Лазаревић, а Јаков оде утврђиват Забреж мало више Палежа к Сави на путу к Београду.
Кметови они са Турцима дошавши изиђу у војску србску на Мало Дубоко с тим гласом да су им паше казале ако кметови до подне дојђу књима да предају народ, онда неће излазити у села да пале. Но ни подне не дојђе, а Турци већ изишли и започели палити села. А кад се димови показаше, и Турци већ Дубоком приближише, онда повиче Дабић: 'У бусије јунаци!' – да ту дочекују Турке. Но на ово Мата из Грабовца довикне: 'Какву бусију, Несрећниче? Остави те козије ноге (пиштољ) под кладу, па хајде да те предајем Турцима; јер је Турчина као у гори листа: ми се никако одржати не можемо.' Ово војска чувши препадне се и све прсне куд које. Тек остану старешине само саме, и по који момак уз њи, нашавши се у великој невољи и сметњи, не знајући шта почети, куда ли се окренути. На то један од кметова приступи те старешинама пришапће да буду на опрезу и да се не састају у гомили, јер ће их да побије народ. Лука Лазаревић пребаци хатове у Срем, подапне опнаке са осталим старешинама, па бежи у луг.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 314



« Reply #4323 on: September 28, 2022, 09:50:45 am »

Овако остављене и бегајуће старешине сусретне Јаков, који се из Забрежа враћао, и пошто се извести шта је и како је овамо, он одмах пошље момке своје у Ваљевску и Шабачку нахију, са заповестју да се народ купи на војску; па се врати са старешинама у Дрен. Одавде пише на Врачар, где је србска војска на Београду стајала, за помоћ; те му дојђе Сима кнез са једно 1000 момака. Забавивши се ту једно два три дана врати се натраг, и у повратку ископа шанчеве поред Колубаре према Палежу. Затим дојђе Јанко Катић са Врачара опет са једно 1000 људи Јакову у помоћ, и ту остаде.
У исто време, пошто је Аџибег узбијен био, дојђе и Карађорђе у почетку Јунија Месеца у Дрен. И одмах се разсута војска из Ваљевске нахије скупљати поче, и врати се у логор натраг, те се састави опет до 6000 људи.
Сад се Везир крене са свом силом својом од Шабца Београду. Србска стража на ушћу Вукодражи, која се стастајала из једне компаније под Петром Ерићем управ на ћуприји између Ваљевске и Шабачке нахије, кад виде силу Турску, остави свој шанчић, који је на десном брегу Вукодражи био, и уклони се у луг. Везир пошавши од Шабца оправи једну част војске под Хасан-пашом десно к југу Ваљевској нахији, а сам удари право друмом Београду к истоку, и падне на конак на ушће Вукодражи, где је шанац бло. Срби у Дрену бивши отисну се пред Хасан-пашу, с тим договором, ако срећно разбију њега, да се окрену на Везира. И они се ударе са овима Турцима у селу Власеници, и ту Хасан-пашу разбију тако да нешто мало Турака са њим умакне у Шабац, а остало нагне к Дрини у Босну, но мало их прејђе, пошто много путем изгине. Но и Срби у том боју изгубе свога најбољега јунака Јанка Катића.
Кад погину Катић, војска клоне духом, па Космајски срез нахије Београдске скупи се око мртва Катића, оставивши бојиште узме га и однесе у Рогачу. И тако због смрти Катићеве и Срби не ударе на Везира, као што је договор био. Јаков остави Луку са Шабачком нахијом у Бељину, а он са Ваљевском похита у шанац Забрежски да пресече пут Везиру. Но Везир, разумевши како му је десно крило под Хасан-пашом несрећно прошло, не усуди се напредовати даље Београду, но се врати истим путем у Шабац натраг, Јаков то видевши врати се с војском у Бељин, те се састави опет с Луком.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 314



« Reply #4324 on: September 28, 2022, 09:52:52 am »

Како се Хасан-Паша разби, и Катић погину, па и Везир с пута Београдскога поврати у Шабац, Карађорђе оставивши у Кличевцу Проту Ненадовића и кнеза Теодосија са једно 300 људи и једним топом, отиде у Непричаву на конак водећи са собом до 300 људи и један топ. Из Непричаве позове и Ваљевску војску да за њим појђе на конак у Љубинић. Из Љубинића крене се у Орашац, где пред њега дојђу из Бељина Јаков Ненадовић и кнез Сима, те се ту у Бељину састави и сва остла војска; где је био и Милан и Пљакић са једно 2000 људи.
Црни Ђорђе сад узевши са собом 1000 самовољника отиде на горњу камену ћуприју на Добраву код Церовца према Шабцу, да тамо дочекује и узбија Турке, те да им не да у вилајет, ако би пошли по обичају своме села палити. Један трговац бежећи из Поцерине ту наиђе на њега, и каже да он бежи од Турака, да су Турци све поље Шабачко притиснули, да се Мачва и Поцерина предала, и да Срби Турцима рану носе. Јоште гледећи на војску Карађорђеву дода говорећи: 'Ја видим ти имаш мало људи, с тима се држати не можеш; а к томе су сви страни, па не знаду куда ће, па ће се смести, те ће и од наших људи страдати; но ако ти имаш јошт где војске, а ти удри силу на силу.' Ово се Карађорђу допадне, и он се одмах врати у Бељин, па заповеди да се ујутру сва војска крене. Тако поступе два сата напред и дојђу до у село Јаловик, и ту начине шанац. Ту КараЂорђе остави пешаке, а он са 1000 коњаника отиде у Поцерину да је одмеће. Идући наиђе у Белој реци на кметове, међу којима је био и кнез Илија и Данило буљукбаша, који су се били саставили да располажу заиру за Турке. Како неки подпазе Карађорђа, одмах се поплаше и брже побегну у планину. Но Карађорђе ипак четири кмета докопа у руке, и посече; па сазове народ па га ободри и посаветује да се окрену, да буљукбаше своје барјаке изнесу, и да народ послушан буде, да иде куд се заповеди, закључивши да је тврда вера да им ништа неће. Па ту остави Милоша Поцерца, који је онда буљукбаша био, а он отиде у Двориште на конак. Ујутру подранивши крене се под Манастир и село Петковицу. Но тек што ту одјаше, ал' стража повиче: Ето Турака друмом! - А то су били 20 до 30 Турака, који се из Шабца враћаше; те их испрече и побију.
Идући Карађорђе свуда распитиваше за Чупића, који се туда налазио; но почем га не нађе, остави му писмо, налажући му да што више војске купи. И овако Поцерину, а и Мачву одметнувши врати се Карађорђе натраг у Јаловик, те и Поцерина с њим; и ту постави Поцерца Милоша војводом.
Како чуше Турци да се Крађорђе вратио, одмах једна част војске крене се из Шабца на Мачву. А Карађорђе сву војску из Јаловика крене к Мишару, издавши заповест да сваки пешак по два проштца, а коњаник по један од Добраве из села Жабара ради шанца понесе, не изузимајући ни војводе ни самога себе.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 314



« Reply #4325 on: September 28, 2022, 10:44:51 am »

XVI
Било је у Суботу на покладе Госпоине 31-га Јулија 1806. кад су Срби под Црним Ђорђем на Мишар изишли. Србска војска бројала је 6 до 7000 пешака, а до 1500 коњаника, и 5 топова. Шанац је био на друму Београдском три четврти сата од абца далеко. Ту се Срби станише да Турску силу под везиром Босанским, који је са 40.000 у Србију прешао, уставе. Сутра дан у Недељу рано оправи Карађорђе све коњанике и војводе к Добрави у честу, једно зато да не би топови турски коњма досадили, а друго зато да они у нужди ударе Турцима с леђа. Карађорђе остане с пешацима у шанцу. То јутро изиђу и Турци од Шабца на Мишар. Најпре их Карађорђе са нешто пешака чаркација (пленклера) дочека на пољу, те се пропушкарају с њима, па се повуку ушанац, и почну сe из шанца оштро бити. Пошто Срби оборе до три плотуна из шанца, а коњица србска сва удари из честе на Турке с леђа; те се ту отвори крвави бој, који је три сата трајао; и Турци се одбију, те уступе натраг.
Понедељник и Вторник пројђе без боја; само се хвалише Турци на Кленачкој скели да ће сутра Србе истерати из шанца, а оно пре да су само ишли да виде шанац. И тако у Среду рано 3-га Авг. 1806. изиђу Турци са великом својом силом, четири топа и једном кумбаром на Мишар; али сад већ не ударе јуришом, него су извукли кошеве, и стали наоколо правити батерије, па су све већ окружили били; само је јошт од стране коњице србске, која је сваки дан кришом у честу одлазила, отворено остало. Карађорђе премда је заповест издао да бадава пушке не бацају, но само онда кад у месо погодит' могу; опет видећи да Турци неће да нападју, сад заповеди да се из топова канонада почне, и да погдекоје чаркације ударају, да им посао смету и радити не допусте. Кад Турци све даље у свом послу поступе, онда Карађорђе удари три плотуна, дајући коњици знак на бој. И коњица удари нагло Турцима с леђа; а пешаци стану просипати ватру из шанца, те се отвори жестоки бој, који је 4 до 5 сати непрекидно трајао. И тако потисну се Турци од шанца, и стерају се у долину Мишарскога поља. Видећи то коњаници србски, као безбрижни већ, оставивши мало число разаспу се, и дојђу у шанац ручати.
Турци у гомили у долини бивши како опазе разређене коњанике србске, одмах учине јуриш на њи, па претеку Луку, а Јаков измакне за времена у шанац. Лука се бранио док је пуне пушке имао, после не имајући времена напунити их, потегне за сабљу, али ову му гајтан обавит задржи, те Турчин један притече и коња за узду ухвати, други потегне сабљом по руци, а трећи по глави, вичући: Овам' одте, браћо, ово је наш душман! Но Лука арбијом од пиштоља удари једног у чело, па одскочи од коња, у то му други из пиштоља пробије рукав, но он срећно умакне у луг. На ово излети Карађорђе с нешто коњаника и пешака из шанца у помоћ, те се сад на ново бој отвори, у ком Србљи опет разбију Турке и стерају их у до'. И ту најђу Лукин фес, који је мало пре с Јаковом мењао, просечен и крвав, по чему закључе да је погинуо Лука; и одмах појђоше тражити Лукино тело, да га по закону саране. Кад ал' наједанпут Лука cав крвав са разсеченом главом из шуме изиђе пред Карађорђа; те га одмах даду однети у Правачку аду, да се лечи, где је збег био и Лукина родбина. Тај дан трајао је бој од јутра до мрака; и много је ту Турака погинуло, а Србље је доста шанац сачувао. Ту погибе тај дан Мехмед капетан Видаић са своја два сина, и погибе Кулин капетан, кога је Тодор из Каоне убио, и много других знаменитих Турака.
Поплашени Турци врате се натраг у логор, и већ не усуде се више ударати на шанац; но клонувши духом, и сву надежду изгубивши, да ће што пре против Србаља успети моћи, почну се неки на части враћати у Босну; а Везир остане у Шабцу с логором до саме јесени. Тек око Септембра јави србска стража да су Турци отишли, и да њихових шатора у Шабачком пољу нејма. Што је могло стати, бацило се у Шабац, а остало отишло све гомилама у Босну. Но од Проте Смиљанића, који је једнако Турке на бусије са засеченим грмовима дочекивао, и од Милоша Поцерца и Стојана Чупића, који су друм Покрај Саве и друге распутице по Мачви држали, мало их је утекло. И ту је Милош Поцерац задобио сабљу Кулинову, коју су враћајући се Турци понели у Босну. Смиљанић дајући известије Карађорђу писао је да му је башча све турским главама родила, толика је множина побијених била. Ту погибе и знaтaн Мула Сарајевски, за кога су Турци толико блага обећавали колико је он тежак ако је само жив.
Ова славна победа на Мишару одржана узвисила је име Карађорђа до највишега степена сјајности, код Србаља му је важност, поверење и старешинство утврдила, код Турака пак страх и трепет распространила. И Овде сад Карађорђе остави Ваљевску и Шабачку нахију и једну част Рудничке са својим војводама под управом Јакова Ненадовића, да ову страну чувају; а он узевши 1000 људи и два топа отиде на Мораву и Делиград против Ибраим паше Скадарскога Миленку и Младену у помоћ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 314



« Reply #4326 on: September 28, 2022, 10:55:35 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Мишар 1806.jpg (359.86 KB, 868x597 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 314



« Reply #4327 on: September 29, 2022, 08:31:25 am »

XVII
Међутим док су Срби са Турцима Бошњацима ратовали, и њи узбијали, те на Мишару одсудну победу одржали, Ибраим паша Скадарски скупи велику војску од 45.000 те удари од Ниша на Србију тежећи кa Moрави на Делиград и Бању. Сакчи Паша са десним крилом до 16.000 стани се између Нишаве и Бугар-Мораве, па 13-га Јулија са 3.000 Арнаута продре на десну обалу Мораве, али на толики одпор Србаља под Миленком и Младеном наиђе, да се са великом штетом натраг вратити морао. Паша Крушевачки Јулија 16-га са 6000 прејђе Бугар-Мораву, упути се к Делиграду да Србе код Алексинца бивше од главног друма одсече; Младен пак оставивши нешто војске у шанцеви Алексиначки, похита с пешаци и коњаници левом обалом Мораве, да Турке на Делиграду бивше од њихове главне војске одкине. Но док је Младен на ове нападао, дoнде Турци заузму Алексинац, који су доцније када Младен сву силу своју овамо окрену, са великом штетом својом оставити морали. Тако је то овде трајало, час Турци на Србе ударајући, час Срби Турке узбијајући.
Кад је видио Ибраим паша да се овако успети не може, прикупи он у почетку Септембра месеца сву силу своју, и науми одсудни бој покушати, не би ли продро у срдце Србије. Но и Срби од стране Босанске душом данувши подкрепе своја станишта са много већом силом, те јуначки одпор даду. И 21-г Септ. ударе се ове две снажне војске око Мустафа Пашине Паланке. Бој трајаше цели дан. Младен је већ уступати почео, и морао се повући к Алексинцу, али Миленко са својима потисне Турке, те се повуку к Смрдану. Сутра дан 22-г Септ. сам Карађорђе међутим од Мишара дошавши удари са свом силом својом на Ибраим-пашу, и после жестока боја, који три сата трајаше, одржи сјајну победу, те се Турци с великим губитком повуку натраг.
Ибраим паша чувши сад већ како је Босанска војска онако несрећно прошла, и видећи велику силу Србску под Карађорђем на њега скупљену, изгуби надежду да ħe напредовати моћи, и пружи сам руку Србима, те понуди са миром. И тако ис те стране непријатељства прстану, и Ибраим-паша одступи са војском.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 314



« Reply #4328 on: September 29, 2022, 08:33:05 am »

За цело време ратовања са везиром Босанским и Ибраим-пашом Скадарским Срби су Београд у обсади држали, и Турке који су из града излетали, узбијали. Сад како по срећно одржаним победама непријатељства како од Босанске тако и Арнаутске стране престадоше, Карађорђе 29-г Септ. дојђе под Београд, па позове Гушанац-Алију на предају града, давши му 15 дана да се промисли. Но овај ту понуду одбије, одговоривши да ће он до последњег човека град бранити, и у њему ће да живи и да мре. На ово Карађорђе обсаду подкрепи и умножи до 18.000 људи; и тако исто под Шабац до 7.000 људи стави; и науми силом ове градове узети.
После оволиког овогодишњег напрезања од обе стране ништа није било природније него да и Срби и Турци изравнања и примерења пожеле. На тај конац на скупштини у Смедереву држаној повторе Срби захтевања и услвовија своја прошле године 1805. чињена, с тим што су овде јошт понешто додали, као: да за знак врховнога господарства Портиног један Мухазил само са 150 Турака у Београду седи, да се данак и све даждбине у једну суму одсеком сбију, и то у 1800 кеса или 900.000 гроша, одкуда да се и спахије подмирују; да се Турци из земље изселе, да Србљи оружије носе и градове царске чувају. И са овим условијама пошљу у Царигрд Петра Ичка, бившега толмача код посланика Турског у Берлину, са два кнеза, да о томе код Порте настоје. Но ова захтевања Порта се у почетку наклоњена покаже, и ови донесу у Србију најбоља уверења из Цариграда. Али кад при повратку ових посланика Србских у Цариград до одсудног решенија и потврђења дојђе, онда се Порта стане затезати и удари натраг. Промена ова мисли Портиних произишла је по својој прилици одтуда што је међу тим Наполеон разбивши и победивши Прусе већма у сукоб са Русима долазио, већ до нападања на њих скоро се решио, те и Порту против Руса ободрио и подигао, као што је њу и приволео да се концем исте године и рат Русима објави. Тако се измирење између Порте и Србије осујети. Срби се тим начином к Русима потисну, и с њима у саjуз ступе. A Русима је то врло у рачун ишло, што им је при предстојећем непријатељству према Порти Србија од великe помоћи била.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 314



« Reply #4329 on: October 04, 2022, 06:58:57 am »

Како се увере Срби да од измерења са Портом ништа нејма, одмах се реше силом оружија што пре узети Београд и Шабац. На тај конац Карађорђе подкрепивши обсаду Београдску опаше јаком војском Београд од Саве до Дунава, и наредбу такову учини да на дојњу Шабачку капију удари Милоје, на Стамбол-капију Васа Чарапић, а на Видинску Станоје Главаш. Пред зору 30.га Нов. на дан Св. Андрије по договору учињеном реши се неки Конда, крџалија бивши са 7 Србских самовољника, међу којима је и Узун-Мирко био, отићи на Шабачку капију, ту се јави турским језиком да је он крџалија, да је побегао од Србаља, где никаква добра нејма, и да има важних ствари подказати, него да му отворе час пре капију, док га нису Срби опазили, да уђе унутра. Стражари не мислећи о превари отворе; но како Конда са својом дружином уђе одмах нападне стражаре, те их побије. Но и он једва жив и рањен тек са два своја рањена друга остане; од којих је Узун Мирко можда и данас жив.
(Ја сам Узун Мирка у Београду добро познавао, и из његових сам уста овај случај приповедати слушао; и рану му на глави, онда добивену, где му је парче лубине одбијено, руком мојом опипао.)
Кад пушке припуцаше, а Срби под Милојем и Карађорђем устoпце поврве на капију, други јурише на шанац и палисаде, те се у вароши отвори жестоки бој. Из горње и дојње тврдиње загрме топови и слете се Турци са свих страна на обрану, по улицама отвори се сеча и пуцњава, и подигне се ужасни јаук од жена и деце. На ову пуцњаву крене се и сва остала војска Србска, једни јурише на шанце и палисаде, Чарапић на Стамобл-капију, а Станоје Главаш на Видинску са својим оделењем. Турци варошани видећи крајњу опасност, једни нагну бегати у доњи град, а други се у куће своје затворе, и онде се бранише. Но већ око 9 сати изјутра србска сила преодоле, и варош падне у србске руке, а Турци се затворе у тврдињу. И Карађорђе да би међутим обезбедио варош од града да ископати шанац од Саве до Дунава калимејданом између вароши и града, који се тек 22-г Фебр. 1807. Србима предао, пошто Гушанац-Алију са својим крџалијама низ Дунав пустише а Солиманпашу сувим оправише (7-га Марта 1807). При јуришењу Београдском изгубише Срби на Стамбол-капији једнога од најбољих својих војвода и јунака Чарапића Bacy. (Чарапић Васа сарањен је у монастиру Раковици с леве стране цркве, где му камен песчани исправљен означава гроб с надписом: 'Зде почивает раб Божији Василије Чарапић, погинувши ...' – толико сам могао прочитти 1837. године; а сад можда се и мање види.
На скоро за тим како Београд паде, предао се и Шабац.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 314



« Reply #4330 on: October 04, 2022, 06:59:36 am »

Међутим је Наполеон у својим намерама напредовао. Он 2/14 Окт. код Јене и Ауерштета сатре сву Пруску војску, за 6 недеља покори цело краљевство Пруско, и отвори пут на Русе. И да би себи олакшао посао, наговори Порту преко посланика свога Себастијанија да Русима рат објави, које она 24-га Дек. исте године и учини. За Србе је ово био одсудни тренутак. С Турцима се тим теже измирити могоше, што се они са Русима заратише; а и Руси их к себи привлачише. Посланици њихови Петар Чардаклија, Аврам Лукић, и Јеремија Гагић к Русима у Влашку поради међусобнога саjуза послани донесу одговор од Руса: 'Да се Срби Султану никако не поверавају; да ће се њима свака помоћ од Руса против Турака чинити; да ће Русија помоћу оружија будућност србску обезбедити и срећу и независимост њихову од Турака на веки утврдити. И ради међусобног спорзумљења да ће једнога свога чиновника послати, коме ће се поверити моћи.' И први повереник руски, Кога је Михелсон посао био је Илија Новокрештењи, дошавши Карађорђу јошт при обсади Београда бившем, где је при јуришењу на Београд и рана допаднуо.
Како се Порта о cаjузу Срба са Русима извести, позове свога Мухасила, с којим су Србе преговоре о измирењу водили, натраг, и Срби ставе се у непријатељство с Портом, и судбину своју вежу за Русију и њену помоћ. Тако устанак србски, који је досад против Дахија и крџалија управљен био, и тамо тежио да се под добрим условијама за самоуправу земље и народа под собственим законима и старешинама народним с Портом измире и под њеним врховним господарством остану, сад узме сасвим други правац, и други характер. Досад је све висило о Карђорђевом врату, све наредбе су од њега као врховнога поглавара излазиле, старешине војводе од њега су зависили, њему су одговарале, њега безусловно слушале. Сад су сви имали вишега господара. Руси су имали своје цељи, и своје околности, према којима су своје наредбе удешавали. Цељи чисто србске потиснуте су биле у други и подчињени ред.
Сви су већ сад од Русије зависили, од ње одобрења, од ње похвале и награде очекивали, од ње и одличија добијали. Тим је одсад положај Карађорђа као управитеља и заповедника земље и народа све тежи постајао, тим се раздор између старешина подрањивао, тим непослушност растла, зaпт се разстројавао, партије рађале, и упливом руских повереника уваженије Карађорђева управитељства обезснажавало. Из потреба руских извирале су наредбе и за Србе, а потребама Србским нису свагда одговарале наредбе за Русе; јер је у саjузу овоме Русија била цељ а Србија средство или орудије. Је ли Русија требала или имала рат, морала је и Србија у рату бити, је ли мир, морала је и Србија у миру бити. Једном речју у саjузу руско-србском против Турака Русију су руководили разлози, призренија и околности државе руске, којима је условљена морала бити будућност србска, као што је и била, почем су опасна обстојатељства Русије 1812. године ради измирења с Портом најпосле морала Србију на жертву принети.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 314



« Reply #4331 on: October 06, 2022, 09:49:36 am »

Ты, коя мѣсецъ мишицомъ обарашь,
и сунце вѣри, отечеству стварашь,
Прійми намъ вѣнацъ, о юначка Главо!
Слободе снаго, Србска рода славо!


Животъ  Кара-Ђорђа Петровића врховнога вожда народа србскогъ
(одъ Димитрия Давидовича)

(Животъ овай извађенъ є и преведенъ изъ Лѣтописа за Славенско кньижество и пр. у Липисци, подъ учредничествомъ Дра. І. П. Iордана, свезке 7. год. 1845, кои є  печатанъ и у Луни Загребачкой ч. 98 и 99 ; и премда према дѣлима и подвизима овога отечественнога юнака кратакъ, опетъ се може за садъ као у првима повученымъ чертамa за найдостаточніи узети и сматрати.)

Кара-Ђорђе Петровићъ, Црный Ђорђе, родіо се у Сербіи у селу Вышевцы у Крагуєвачкомъ Окружію одъ убоги родителя', около године 1768. Отаць му се звао Петроніє, а мати Марица, и они су се доцніє премѣстили у Тополу, гди є онъ свою младость провео. Стари нѣгови доселили су се одъ Подгорице исподъ Црне Горе. Отаць Ђорђевъ ниє имао особиты дарова душевны, но напротивъ мати є одъ природе одарена была врло отличнымъ дарованіяма; она є была посве вредна и радина жена, пуна оштроумнога духа и отважности, и у свему свомъ начину показивала є мужскій характеръ; и зато су є узъ речь звали: 'Марица Катана', што є болѣ него гдѣкоє мужско коня яшила.
Іошть у дѣтиньству показивао є Карађорђе особиту мрзость спрама Турака, кои су у оно време народъ Србскій угнѣтавали и злоставили тирански. Тако као дѣте убіє онъ єднога Турчина, кои є своє 'ртове на свинѣ нѣгове напустіо и напуйкао. Доцніи догађаи су ову черту характера нѣговога iошть больма и ясніє освѣтлили.
У 19-ой години живота свога позна онъ єдну сироту дѣвойку именомъ Єлену, родомъ изъ Маслошева, коя є кодъ своє сестре у Ягньилу живила; и она му се допадне, те є силомъ отме, будући да су момчадъ Тополска са Ягньилцима у великой завади живила. И съ овомъ се онъ вѣнча, и живіо є съ ньомъ до смрти,
Ниє много времена после женидбе прошло, кадъ є онъ опетъ мрзость свою противъ Турака излити морао. Три Арнаутина дођу му у кућу, и почну разна насилія чинити, на коє Ђорђе ускипи, и сву троицу убіє. Боєћи се, и то праведно, да Турцы овоме дѣлу у трагъ ушавши са осветомъ на нѣга ненасрну, науми онъ , са своiомъ породицомъ, и съ нѣкима знанцима и пріятельима часъ пре и потайно у Нѣмачку землю уклонити се. Кадъ су бѣжећи на путу были, на єданпуть покає се старый Петроніє, нежелећи оставити завичая свога, и науми вратити се натрагъ. Жена нѣгова и сынъ све су употребили, да га одъ те намѣре нѣгове одврате, но све є было залуду. И садъ су се бѣгунцы у найвећой опасности налазили, да се бѣгство ньйово Турцыма неоткрыє, и да ій ови неврате; и онда сви заєдно са Марицомъ и Ђорђемъ заключе и согласе се, да Петроніє погине, и онъ буде одъ Ђорђа Остоића убієнъ. Одма похита Кара-Ђорђе у Сремъ, и стани се у монастыру Крушедолу, гди є Шумар быо (1787.).
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 314



« Reply #4332 on: October 06, 2022, 09:53:40 am »

Кадъ се на годину дана' за тимъ ратъ Аустрійскій съ Портомъ отвори, ступи Ђорђе у Аустрійску воєнну службу, и постане стражмештеромъ подъ Михалѣвићемъ, и ту є скоро научio eксерциръ и заптъ воєнный. По учинѣномъ миру (Августа 1791. у Свиштову), врати се Ђорђе са породицомъ своіомъ у Сербію натрагъ, и стани се опетъ у Тополи, гди є и после живio. Забрана она, уговоромъ мира Свиштовскога учинѣна ради спокойства землѣ и народа Србскога, да Яничари изъ Сербіє изключени буду, заплела є ову землю у новъ немиръ, и принела нове неволѣ и несреће. Мустафа Паша Београдскій неимаюћи довольно снаге, да одбіє Яничаре, кои су изъ Видина насртали, позове и Србскiй народъ у помоћь и Кара-Ђорђе є садъ као предводитель єднога оддѣленія (Булюкбаша) особито отликовао се юначствомъ и храбростю. Но отличне ове услуге управо су навукле на нѣга найстраховитію мрзость одъ Яничара'. И тако пошто свa нaпpeзaня Паше Београдскогъ заєдно са помоћю народа Србскога противу Яничара' суєтна буду, и ови подъ ньина 4. поглавице или Дахіє: Фочићемъ, Аганліомъ, Кучук-Аліомъ, и Мула-Юсуфомъ, махъ отму, Београдъ заузму, Пашу Београдскогъ уморе, и сву Сербію притисну, одма є и Кара-Ђорђе међу првыма быо, коима се о глави радило. У своме необузданомъ свирѣпству, у коме они ни мѣре ни границе имали нису, заключе Дахіє, да све кнезове, и све одъ храбрости познате люде у Сербіи, кои бы противъ ньйовы насилія одупрети се могли, побію. И већь су понеки Србски кнезови уваћени и убієни были, кадъ є на єданпутъ єдна чета Яничара у Тополу грунула, да и Кара-Ђорђа спреми. У оваковой страшной опасности Кара-Ђорђе са своимъ домаћима скочи на оружіє, нѣколико Яничара' одма побіє, а остале растера. И одма дигне Ђорђе знакъ на обрану за слободу отечества и правду народа, и позове народъ на оружіє. Нѣrова отважность распали узбунѣный духъ народа; нѣговъ позывъ пролети као муня крозъ села Србска; и брзо се око нѣга оружане гомиле скупе, попале Турске ханове и истераю Турке изъ села' и варощица'. Кудъ є годъ Ђорђе дошао, све є као громомъ поражавао, нити му є икакова сила противстати могла. И премда є онъ само са 2. пиштоля за поясомъ, и єдномъ дугомъ пушкомъ у руци за слободу подигао се , безъ новаца, безъ топова, а и безъ муниціє, и єдва є у десетога Србина правога оружия было; опетъ є Кара-Ђорђе са своимъ четама съ концемъ мѣсеца Януарiя године 1804. уставшій за кратко време сва села и варошице одъ Турака очистio, и све шанце и градове освоио. Предъ ногама своима видіо є онъ мртве главе одъ сва 4. Дахіє, и сва є Сербія нѣга за врховногъ господара признавала. Градови: Карановацъ, Ужице, Шaбаць, Смедерево, падну у нѣгове руке, Београдъ узме на юришъ (варошь 30 Нов./12 Дек. 1806.  а саму тврдиню 22 Фебр/5 Марта 1807). Боєвима, у коима є онъ за то време побѣде одржао, броя нема.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 314



« Reply #4333 on: October 06, 2022, 09:55:54 am »

Тако н. п. онъ є у години 1805. Хафисъ-Пашу одъ Ниша са 40.000. на Сербію навалившегъ узбіо; 1806. 3/15 Авг. Пашу Босанскогъ са свои 7.000 противъ 40.000 Турака на полю Митарскомъ разбio; те исте године узбiє Ибраим -Пашу Шкутарскогъ са 45.000; у години 1807. у мѣсецу Юнію одржи побѣду надъ Пашомъ Видинскимъ са 40.000. Турака, у крвавоме бою на Малайници. Године 1809. прешавши преко границе Србске, управи онъ кораке своє къ Црной гори, и све што му є на путь изишло, онъ є разсуо и растуріо, и пошто є на Сѣници велику силу Арнаута' и Бошняка' разбіо, удари юришомъ на самый Новый Пазаръ. и онъ бы се заиста већъ са Црногорцима союзіо, и Босну одъ Цариграда отсекао быо; но у тай истый махъ стигне му гласъ, да є неслога између войвода' нѣговы на Морави поставлѣны, Петра Добриньца и Милоя Петровића, Турцима побѣду принела, и Сербію у крайню опасность съ оне стране довела. Страданіє Србско на Каменици учинило є, те є онъ одма вратити се морао; и непозовавши се добывенымъ побѣдама своима, похита брже, да отечество спасе, као што є и учинио. Оваковымъ побѣдоноснымъ напредованѣмъ растла є чрезвычайно сила и важность Карађорђева, тако, да є онъ у своiой у години 1813. на Србскій народъ управлѣной Прокламаціи са пунымъ правомъ казати могао:
'Самы топова воєнны 130 имамо по войскама у држави нашой, и 7 градова каменны и тврды, то смо све съ храбростію нашомъ задобыли, и 40 градова граничны имамо, коє смо сами съ войскомъ нашомъ оградили.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 314



« Reply #4334 on: October 10, 2022, 09:07:00 am »

Усредъ овы крвавы боєва и звеке оружiя Кара - Ђорђе ниє изъ вида испустіо и грађанскій животъ и внутренѣ устройство у земльи утврдити. Таки у почетку воєваня у години 1805. установіо є онъ у земльи Совѣтъ, состоявшій се изъ 12. Членова, кои є на последку у Београду сѣдіо. Сваке године на концу Декемвра мѣсеца сазивао є онъ народну Скупштину, гди су предавани рачуни, и одговори за учинѣна дѣла давани, и договори за нова предприятия поради блага отечества чинѣни.
Осимъ тога постановіо є онъ у земльи постояне Судове, завео є школе, међу коима є была єдна велика школа у Београду; онъ є позвао понеке учене Србе изъ Мађарске, кои су дужности учительски и писарски званія отправляли. Међу овыма є быо и славный Србскій Философъ Доситей Обрадовићъ, збогъ путешествия свои по Нѣмачкой, Французской, Англiи, Италiи, Греціи и пр. Србскимъ Анахарсисомъ названый, коєму є Кара - Ђорђе свога найстарієга сына Алексія на воспитанiє предао; доцніє у почетку године 1811. поставио га є и наименовао Попечителѣмъ Просвѣштенія. Такођеръ отликовали су се особито између овы учены Божа Грујовићъ (Теодоръ Филиповићъ), Докторъ права, родомъ изъ Срема (Руме), пре тога бывшій Профессоромъ у Харкову, и Іоаннъ Савићъ (Юговићъ), родомъ изъ Баната, кои су при новомъ устрояваню и управляню земальскомъ своимъ знанѣмъ и наукама земльи овой, превелике услуге чинили.
Logged
Pages:  1 ... 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 [289] 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 22 queries.