Српске буне

[JASON]

21. Юнія. Оде Господаръ Ђорђе у Тополу по топъ и џебану; остави заповѣсть да се ништа непрашта Карановчаномъ; да отима ко шта може, и да се пале воденице; пре смо хтели лѣпимъ начиномъ, и одъ плячке уздржавали смо се, а садъ што ко уплжни да є нѣгово. Послѣ полъ дана отиде Радичъ Драгачевчаномъ за обновити обсажденіє.

[JASON]

22. Юнія. Продолжена су приправленія къ обсажденiю ближшему.

[JASON]

23. Юнія. У вече попалѣне воденице турске на Ибру.

[JASON]

24. Юнія. Дошао є хаберъ отъ капетанъ паше да се Пазарини Турцы пропусте съ женама и децомъ, и поручує да чекамо царево расположеніє.

25. Юнія. Послаше наши Карановчаномъ утѣснѣнымъ гласъ, да ій хоћеду на вѣру пропустити.

[JASON]

26. Юнія. Дође господаръ Ђорђе по великой киши у логорь и съ ньимъ єданъ топъ одъ 6 фунтій, барякъ и добоши. Послѣ полъ дана дошли Турцы, изъ Карановца єданъ, и двоица изъ Пазара, и уговараше за изходъ. Наши искаше цѣну пропуштенія 15 коня но они немогоше обећати, него повратите се, да друге у варош и питаю.

[JASON]

27. Юнія. Послѣ полъ дана Турцы гласоноше дођоше са одговоромъ да они коня неймаю, него моле, да се онако на веру, пропусте и господаръ имъ изъ свогъ великодушія дозволи. Овай данъ весело бы вече у логору, и дошао є Мехмедъ ага изъ Валѣва са своими.

[JASON]

28. Юнія. Уговоръ соверши се да на Петровъ данъ рано Турцы изиђу Господару Ђорђи. Турцы хата на поклонъ доведоше, и нѣгову шишану коя є у ноћи 20. Юнія кодъ Карановца остала, и уговорисмо да Турцы сви иду да наши 50 момака ихъ до Курилова прати.

[JASON]

29. Юнія. Рано устасмо, кадъ се пробуди, лепъ данъ али єшче лепши логоръ, свудъ ватре горау, свудъ се яганьци пеку, све є весело! онда удари добошъ на молитву, сви се скуписмо и Богу се молисмо, и послѣ молитве єдному попу изъ пазарске нахіє, кои є турску у Карановаць носіо кньигу нама неприятну, предъ целимъ вилаєтомъ ударише 25 батина, быо га є прота ягодинскiй и єшче єданъ попъ. Онда ручасмо, у славу писмо и пуцасмо, кадъ видисмо да се Турци преко Ибра измaкoше пропуштени, а мы онда сви преко Мораве, и дођосмо у Карановацъ око 9 сатiй изютра. Попалисмо све, само џамія оста. - У Карановцу є было 700 кућа, сада нема ни єдна него све са земльомъ сравнѣно. - Турци су мирно отишли. - Послѣ тога вратисмо се у хауптквартиръ, и ту Богу за побѣду благодарисмо и уздравлѣ писмо и ноћисмо.

[JASON]

30. Юнія. Око 10 сатій савъ се логоръ крену, идосмо 2 сата планиномъ по великой киши, и онда се съ Протомъ, и съ попомъ Павломъ изъ Врела растадосмо. Они одоше къ Ужицама, а ми кући свакъ своioй, а самъ я узъ топъ у Палежъ.

1. Юлія. Цѣль данъ путовасмо по киши; растасмо се съ господаромъ Ђорђемъ, и я съ госп. Симомъ кнезомъ ноћи у Вербицы лієпомъ селу.

[JASON]

2. Юлія крозъ Раниловиће и Сибницу, лепа села, дођосмо у Боракъ, у Симино село на добромъ месту. Ту ужинасмо и написмо се поштено; три топа госп. Сима избаци. Кућа му є лепо уређена, познає се на млађима да є старешина правый Србинъ. Оданде 1 ½ сатъ идући дођосмо у Враниће кући Павла Поповића и попа Димитрія; красни люди, я васъ лако заборавити нећу! Ту я и госп. Веса изъ Любинића нашъ капетанъ, и топъ, уквартирисмо се, а други наши до 100 момака поделише у село гди 2 гди 3. Описати се неможе како насъ є ово село лепо дочекало. Селяци су сами долазили и молили насъ къ себи на квартиръ, као браћу утруђену и заслужену. - Сутра када пођосмо свакій є добро село благосиляо. Таково є село кадъ добра, паметна и разумна кнеза и поглавара има као што є Сима и Павле.

[JASON]

3. Юлія. Послѣ, раніє пођосмо къ Палежу, 2 сата далеко ту дођосмо, ручaсмо у механи, и я писа госп. Архимандриту Петровићу у писму г. капетана Зикића и описао самь му накратко бой Карановачкій, преко попа Марка у Остружници. Послѣ подне кренусмо се и идосмо, до Звечке 2 сата, до Грабовца 1, до Любинића 3, свега 6 сатій, до куће г. Весе. Ту насъ лепо дочека г. Веса и угости, сутра ручасмо, и мени попъ Янко показа путь у Таково ¾ сата одъ Любинића. У Таково самь дошао на коню, попу Петру, нѣму сам се казао, ко самь, загрлio ме є и полюбіо као свога човека. Кодъ нѣга самь провео и овай данъ, и 4. Юлій приятно и у свакойкомъ разговору, онъ ме є прелепо дочекао, изпратіо и дао ми є євдне чарапе (то є овди знакъ особите любови и приятельства).

[JASON]

5. Юлія. По ручку раставши се съ попомъ Петромъ пођемъ у Врело мойой милой дедовини, и дођемъ къ Іоксиму и ту се съ ньима излюби; кодъ куће быяше Іоксимъ и Лаза, и Іосимова жена Ана, и Павлова жена Єрина, и 4 деце Іосимове, єдна девойчица лепа Анина, и мати Тодора. Ту за Симомъ многій разговоръ бы, и пи се у здравлѣ свію. Ту самь провео у миломъ одмору и друшству 6. 7. и 8. Юліи.

[JASON]

9. Юлія. Идо у Врелску цркву, ту є быо попъ Бранко и Янко изъ Любинића, попъ Павле изъ Врела и г. Веса а и Іоксимъ црновлянъ, и цркву лепшу у Србій видіо нисамь одъ Врелске и лепу кућу кодъ цркве за приходнике. Ту ми говорише да будемъ магистеръ, и да бы самь само услажденію и серца зактеваню слѣдовати могао, то бы самь воистину учинio, тако є лепо место и приятно Врело. - Ту ми стиже кньига одъ Проте да што брже у Бранковине идемъ, и я таки послѣ подне съ Іосимомъ сѣдавши дођо у Бранковину послѣ 4 сата пута. Господаръ Яковъ отишао быо са свомъ войскомъ на Ужицу.

[JASON]

10. Юлія. Оде госп. Прота на Остружницу и у Земунъ за ради џебане, и други потребны стварій; а я оста дома управляюћи кньиге куда коя надлежи.

(Ово сведочимо да є писато рукомъ почившега Боже Груєвића у Руми рођена а бывшегъ у рускомъ Архову Профессора, а у Србій у првомъ Савѣту народа Србскаго секретаромъ. - Матей Ненадовићъ, Протоп.)

[JASON]

За память.
(Ово є устроєнѣ савета коє є спреміо Божа Груєвићъ у 1805. год.)

Свака нахія да избере єдногъ разумна честна и заслужна мужа, кому послови вилаєтскій да се препоруче, и кои само за вилаєтъ живити, бдѣти и радити са свомъ снагомъ да дужанъ буде. Овоме нахія да писмену власть и полномоштіє и ужитакъ опредѣли. 12 има нахія, дакле 12 таковы людій поглавиты.
Поглаварь или предсѣдатель быти ће првый у совѣту. Што совѣтъ определи да испуни; заповѣсти подъ своимъ именомъ да издає, у совѣту да првый седи, и да се поштує као отацъ отъ другій совѣтника; а кадъ се совѣтници завдно несложе, онъ єдной половини право дати може.
Ови 12 да се скупе, и да седе у єдномъ месту. (За сад, у каквомъ манастиру, н. п. у Боговађи). Ови 12 да управляю народомъ целимъ.
И послове вилаетске да међъ собомъ раздѣле. Измежду себе да изберу поглавара за месецъ дана, другій месецъ другога и тако далѣ. Добро бы было, и весма нуждно, да єданъ господаръ пресѣдатель буде, у нѣговомъ одсуству, да онай месечный буде. Съ начала баремъ, 3. господара ближня да дођу, и овай советъ у име целога народа да отворе).
Овый 12. саставляће началный правителствующіи совѣтъ народный. Овый измежду себе да изберу неколико найспособній за веденіє дѣла. Како ти:
1.Єданъ  да носи бригу за войску и зваће се воєный попечитель. Овога ће дужность быти, за муницію, и за оружіє бригу имати: т. є. за барутъ, олово, пушке, топове, пиштолѣ, саблѣ, ножеве, и рану. Овай да мора знати добро воинствена дѣла, и нѣму што годъ на войски быва, да се являти има. Овай да мотри да су млађи старіимъ покорни, да у войсци редъ буде, и да буде, войничкій судія.
2. Другій да носи бригу за хазну вилаетску, и зваће се попечитель хазне , или кассе вилаетске. Овога ће дужность быти, кассу вилаетску вѣрно чувати, новце народнѣ одъ г. кнезова на рачунъ пріймати, и трошакъ кудъ треба давати. и зато целому вилаєту одговарати мора. Овай да мотри на скеле, на арачъ, порезъ и све приходе и разходе.
3. Третій да носи бригу за судь вилаетскій, (и тай ће се звати великій судія). Овай ће мотрити судили се по закону, и тужбе вилаетске приймати, и велике кривнѣ, коє смертну каштигу за собомъ воду, разправляти.
4. Четвртый да носи бригу за священство, и просвѣшченіє вилаетско. (Ово лице мора поглавитый свеященикъ быти, и зваће се попечитель просвѣщенiя и священства). Овай да мотри на редъ священика, совершиваю ли дужность; подъ ньимъ да буду манастири, цркве, школе, учительи, што къ воспитанію треба. Онъ учене люде да иззива, цркве да прави, и школе; и владикама за поповство младиће да представля.
5. Петый да носи бригу за корешподенцію са внѣшними дворови, (и зваће се попечитель иностраный дѣла). Овога ће дужность быти писма одъ други царства примати, совѣтовати се са совѣтомъ вилаетскимъ тайнимъ, и одговарати, и политику народню водити, у сосѣданію секретарь быти.
6. Шестый да има бригу носити за внутреный миръ у вилаєту, (Полиція) и за добаръ редъ: Онъ ће се звати попечитель мира реда и трудолюбія. Овай мора прилѣжный домаћинъ быти. Онъ мора пазити да хайдука небуде. Мотрити мора па леньивце, на зле люде, на шпіоне, и бринути се мора да се по вилаєту свуда ради.
Остали шестъ да су у свему совѣтници и кромѣ тога, свакій одъ своє нахіє представитель, (репрезентантъ) да буде; и што годъ у нахіи быва, да има совѣту сообшчити.
Совѣтъ да има свой печать народный, кой свагда да буде кодъ предсѣдателя временаго, и секретара народня.
Свакій советникъ и предсѣдатель, да се при вступленій у должность закуне вилаету, да ће право, и прилъжно дѣла своя совершивати: и совѣтникъ после године дана, а предсѣдатель по истеченію свога преседателства, да да рачуне, шта є добро за вилаєтъ урадіо, и како є дужность исипуніо.
У почетку євданъ може и две должности исполнявати; како ти 1-ву и 6-ту єданъ ; 3-ћу и 4-ту заєдно єдань; и тако бы четиры попечителя была.
Будући да ће се у овомъ совѣту правителствуюшчему найважнія дѣла вилаетска совершивати, треба выше подчиненый дѣлателя, како писара, кньигоноша, неколико момака кои стражити буду.
1. За садъ писара други неможемо имати, развѣ кои су кодъ насъ, т. є. нѣколико свяшченика млађи, кои поболѣ знаду писмо; а може се и єдна школа таки, спочетка у монастиру завести, у којой да секретарь приправи магисторе и свяшченике ове за политическа дѣла. Треба после за ову канцеларію све приправити, како ти хартіє, маказа, воска червена, мастила пера и прочи стварій. (За ове стварій треба бригу дати єдномъ совѣтнику, кой ће быти економъ канцеларіє).
2. Кньигоноша мора быти повише; на примѣръ 10. Овимъ да се плаћа опредѣли, сходна. (За овай су посао млади люди найбольи, но треба ихъ оштро држати, и заклети).
3. Што се страже святилишча овога народнѣгъ тиче, добро бы было, да се булюбаше са своимъ момцыма редомъ амо долазити опредѣле; т. є. за 15 дана єданъ пак, онда другій, и т. д. и то изъ ближньи нахія редомъ, како ти изъ валѣвске, шабачке, београдске и рудничке. Момцы ови, докъ су овде, да се мало по мало ексерциру уче. (Види се да мора механа быти; онай, кой ову механу подъ аренду узме, мора се обвезати да ће свагда пића и єла добра у готовости имати). Ова механа може велику хасну вилаєту чинити, зато се мора сходна направити, и неколико соба имати. (За отмѣне госте мора се у монастиру лепо уређене две, три, собе држати).
Што се тиче ране, питія, сена и єчма за совѣтнике и ньихове конѣ и люде, зато се мора съ почетка Игуманъ монастирскій бринути; докъ се и къ тому єданъ народный економъ не опредѣли. (У монастиру да се свакій данъ божія служба и летургія служи). Єдaнъ калуђеръ да има бригу да се савъ монастир и собе, и порта у наоколо у чистоћи држи. - - -

(И ово сведочимъ, да су сви ово 12 листића писати рукомъ Теодора Филиповића у Србіи прозванога Боже Груевића многозаслужногъ мужа и секретара прваго Совѣта Сербскаго почетога 1805 године 15 Августа. - Матей Ненадовићъ, протоп.)