PALUBA
March 26, 2023, 08:06:54 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Donirajte Palubu
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 [292] 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 ... 316   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 539300 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 316



« Reply #4365 on: October 26, 2022, 08:33:31 am »

За память.
(Ово є устроєнѣ савета коє є спреміо Божа Груєвићъ у 1805. год.)

Свака нахія да избере єдногъ разумна честна и заслужна мужа, кому послови вилаєтскій да се препоруче, и кои само за вилаєтъ живити, бдѣти и радити са свомъ снагомъ да дужанъ буде. Овоме нахія да писмену власть и полномоштіє и ужитакъ опредѣли. 12 има нахія, дакле 12 таковы людій поглавиты.
Поглаварь или предсѣдатель быти ће првый у совѣту. Што совѣтъ определи да испуни; заповѣсти подъ своимъ именомъ да издає, у совѣту да првый седи, и да се поштує као отацъ отъ другій совѣтника; а кадъ се совѣтници завдно несложе, онъ єдной половини право дати може.
Ови 12 да се скупе, и да седе у єдномъ месту. (За сад, у каквомъ манастиру, н. п. у Боговађи). Ови 12 да управляю народомъ целимъ.
И послове вилаетске да међъ собомъ раздѣле. Измежду себе да изберу поглавара за месецъ дана, другій месецъ другога и тако далѣ. Добро бы было, и весма нуждно, да єданъ господаръ пресѣдатель буде, у нѣговомъ одсуству, да онай месечный буде. Съ начала баремъ, 3. господара ближня да дођу, и овай советъ у име целога народа да отворе).
Овый 12. саставляће началный правителствующіи совѣтъ народный. Овый измежду себе да изберу неколико найспособній за веденіє дѣла. Како ти:
1.Єданъ  да носи бригу за войску и зваће се воєный попечитель. Овога ће дужность быти, за муницію, и за оружіє бригу имати: т. є. за барутъ, олово, пушке, топове, пиштолѣ, саблѣ, ножеве, и рану. Овай да мора знати добро воинствена дѣла, и нѣму што годъ на войски быва, да се являти има. Овай да мотри да су млађи старіимъ покорни, да у войсци редъ буде, и да буде, войничкій судія.
2. Другій да носи бригу за хазну вилаетску, и зваће се попечитель хазне , или кассе вилаетске. Овога ће дужность быти, кассу вилаетску вѣрно чувати, новце народнѣ одъ г. кнезова на рачунъ пріймати, и трошакъ кудъ треба давати. и зато целому вилаєту одговарати мора. Овай да мотри на скеле, на арачъ, порезъ и све приходе и разходе.
3. Третій да носи бригу за судь вилаетскій, (и тай ће се звати великій судія). Овай ће мотрити судили се по закону, и тужбе вилаетске приймати, и велике кривнѣ, коє смертну каштигу за собомъ воду, разправляти.
4. Четвртый да носи бригу за священство, и просвѣшченіє вилаетско. (Ово лице мора поглавитый свеященикъ быти, и зваће се попечитель просвѣщенiя и священства). Овай да мотри на редъ священика, совершиваю ли дужность; подъ ньимъ да буду манастири, цркве, школе, учительи, што къ воспитанію треба. Онъ учене люде да иззива, цркве да прави, и школе; и владикама за поповство младиће да представля.
5. Петый да носи бригу за корешподенцію са внѣшними дворови, (и зваће се попечитель иностраный дѣла). Овога ће дужность быти писма одъ други царства примати, совѣтовати се са совѣтомъ вилаетскимъ тайнимъ, и одговарати, и политику народню водити, у сосѣданію секретарь быти.
6. Шестый да има бригу носити за внутреный миръ у вилаєту, (Полиція) и за добаръ редъ: Онъ ће се звати попечитель мира реда и трудолюбія. Овай мора прилѣжный домаћинъ быти. Онъ мора пазити да хайдука небуде. Мотрити мора па леньивце, на зле люде, на шпіоне, и бринути се мора да се по вилаєту свуда ради.
Остали шестъ да су у свему совѣтници и кромѣ тога, свакій одъ своє нахіє представитель, (репрезентантъ) да буде; и што годъ у нахіи быва, да има совѣту сообшчити.
Совѣтъ да има свой печать народный, кой свагда да буде кодъ предсѣдателя временаго, и секретара народня.
Свакій советникъ и предсѣдатель, да се при вступленій у должность закуне вилаету, да ће право, и прилъжно дѣла своя совершивати: и совѣтникъ после године дана, а предсѣдатель по истеченію свога преседателства, да да рачуне, шта є добро за вилаєтъ урадіо, и како є дужность исипуніо.
У почетку євданъ може и две должности исполнявати; како ти 1-ву и 6-ту єданъ ; 3-ћу и 4-ту заєдно єдань; и тако бы четиры попечителя была.
Будући да ће се у овомъ совѣту правителствуюшчему найважнія дѣла вилаетска совершивати, треба выше подчиненый дѣлателя, како писара, кньигоноша, неколико момака кои стражити буду.
1. За садъ писара други неможемо имати, развѣ кои су кодъ насъ, т. є. нѣколико свяшченика млађи, кои поболѣ знаду писмо; а може се и єдна школа таки, спочетка у монастиру завести, у којой да секретарь приправи магисторе и свяшченике ове за политическа дѣла. Треба после за ову канцеларію све приправити, како ти хартіє, маказа, воска червена, мастила пера и прочи стварій. (За ове стварій треба бригу дати єдномъ совѣтнику, кой ће быти економъ канцеларіє).
2. Кньигоноша мора быти повише; на примѣръ 10. Овимъ да се плаћа опредѣли, сходна. (За овай су посао млади люди найбольи, но треба ихъ оштро држати, и заклети).
3. Што се страже святилишча овога народнѣгъ тиче, добро бы было, да се булюбаше са своимъ момцыма редомъ амо долазити опредѣле; т. є. за 15 дана єданъ пак, онда другій, и т. д. и то изъ ближньи нахія редомъ, како ти изъ валѣвске, шабачке, београдске и рудничке. Момцы ови, докъ су овде, да се мало по мало ексерциру уче. (Види се да мора механа быти; онай, кой ову механу подъ аренду узме, мора се обвезати да ће свагда пића и єла добра у готовости имати). Ова механа може велику хасну вилаєту чинити, зато се мора сходна направити, и неколико соба имати. (За отмѣне госте мора се у монастиру лепо уређене две, три, собе држати).
Што се тиче ране, питія, сена и єчма за совѣтнике и ньихове конѣ и люде, зато се мора съ почетка Игуманъ монастирскій бринути; докъ се и къ тому єданъ народный економъ не опредѣли. (У монастиру да се свакій данъ божія служба и летургія служи). Єдaнъ калуђеръ да има бригу да се савъ монастир и собе, и порта у наоколо у чистоћи држи. - - -

(И ово сведочимъ, да су сви ово 12 листића писати рукомъ Теодора Филиповића у Србіи прозванога Боже Груевића многозаслужногъ мужа и секретара прваго Совѣта Сербскаго почетога 1805 године 15 Августа. - Матей Ненадовићъ, протоп.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 316



« Reply #4366 on: October 27, 2022, 10:03:08 am »

Слово.
(Ово є слово спреміо Божа Груєвићъ да говори 15. Авг. 1805. кадъ се установи саветъ. Изгублѣно є неколико листа.)

Закон є воля вилаєтска, коя вилаєту цѣломъ и свакомъ добро заповѣда а зло запрешчава. Првый дакле господаръ и судія у вилаєту єсть законъ. Подъ закономъ мораду и господари, поглавари и совѣтъ правительствуюшчій (обшча канцеларія) и свяшченство, и воинство, и савъ народъ быти; и то подъ єднымъ и тымъ истымъ закономъ. Законъ добре, заслужене да награди; а зле, непокорне, лѣньиве у служби, да каштигує. Зато законъ разуманъ и праведанъ быти мора.
Нису они знали шта є законъ, законъ велимъ граждански. Законъ є вилаєту то, што єдномъ човеку рана, пиће, воздухъ, одѣло, и кућа; т. є. како човекъ кадъ ране и пића и проче нестане умрети мора, тако и вилаєтъ безъ закона мора да пропадне, да опетъ у робство дође, и да се са свимъ растргне и погине. Но законъ тако као и рана, мора добаръ быти. А како ћемо мы тай добаръ законъ направити, подъ коимъ ће вилаєтъ честитъ и срећанъ быти, крепко и твердо стаяти, и одъ колена на колено славніи и честитій быти. На прво пытанѣ треба паметно да отговоримо. Єрбо отъ овога и срећа и несрећа народня зависи.
Ово насъ и срце и душа наша найболѣ научити може. Чему є свакій разуманъ честанъ и поштенъ човекъ покоранъ, и што онъ до смрти своє слушати жели. Свакій ће рећи, я самь покоранъ разуму и правди. Ове ћу до смерти моє и гладанъ и жеданъ, и го и босъ, вѣрно слушати. Свакій човекъ ово, свака жена и дете овако говори, у сердцу своме: заповедай ми разумно и твори ми правду, пакъ ћу за те у нужди и крвъ пролити. Може ли штогодъ на свету лепше, слађе и миліє быти, него кадъ и кривацъ осуђени рекне своме судіи: Ты си ми разумно и праведно судіо, сваку ћу каштигу радо претрпити.
Разумъ дакле и правда єсу две половине благополучія. Гди разума и правде нема, ту нема закона.
Мы да подигнемо и да добро утврдимо у Србiи ова 2 рада: разумъ и правду и да ій добро укрѣпимо са цѣломъ нашомъ снагомъ, да се свака сила и снага ньима покори. И овай мудрый и праведный законъ, да намъ првый господаръ и заповедникъ буде. Онъ да заповеда господарима, войводама, совѣту, свяченству, владикама, и свакоме малому и великому. Онъ ће насъ бранити, и свободу и вольность сачувати.
Гди є добра конституція, т. є. гди є добро установленіє закона, и гди є добро уређена власть подъ закономъ, ту є слобода, ту є вольность, а гди єданъ или више по својой вольи заповедаю, законъ не слушаю, но оно што хоће чине; ту є умрео вилаєтъ, ту нема слободе, нема сигурности, нема добра, већъ є ондe пустаилукъ и айдуклукъ, само подъ другимъ именомъ.
То єсть нитко у народу да нема власти ни найманѣмъ сиромаху зла чинити; а особито онай, кога є народъ за судію и заповедника избрао, не само да несме ни найманѣ зло чинити, него да мора у свакой прилики добро чинити, иначе бо ніє достоянъ судія и поглаваръ быти. - Прва є дужность поглавара старати се да є у вилаєту свакій сигуранъ за себе, за животъ свой, за децу и жену свою, за домъ имѣніє, и честь свою.- -  Сигурность 1. живота, 2. имѣнія, и 3. чести, свакій, да, и оно дете коє се єщче, родило ніє, иште одъ заповѣдника, и ако поглаваръ ньима свима животъ, имѣніє и честь сачувати неће, или неможе, ніє достоянъ поглаваръ быти.
Втора дужность поглавара єсть освободити неосвобождене, и свободу вилаетску сачувати, єрбо намъ є у свободи двапутъ міо и сладaкъ животъ. Свобода насъ разлучава одъ зверова, и робъ горый є одъ звера, єрбо човеку робу оно се одузима, што га чини човекомъ. Болѣ є неживити, него у поганомъ робству быти. Свобода, свобода насъ людма чини, - свобода и вольность дає войнику якостъ, войводама и поглаварима мудрость, и правосудіє. Она старешинама дає любезно къ млађимъ отеческо срце, она свяшченство просвѣшчава, и руке ньихове на благословеніє свободнога стада свога воздвиже. Свобода советъ народньи умудрава, свобода свакога обогашчава; свобода орача у полю, пастира кодъ стоке, путника на путу, войника на войсцы и домаћнна кодъ своє куће, весели и утѣшава, и міо му животъ чини. У свободной земльи у полю болѣ роди, и марва се болѣ плоди, лепъ се хлѣбъ єде, и добро вино піє. -- Єдномъ речію гди нема свободе ту нема живота.
« Last Edit: October 28, 2022, 06:56:37 pm by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 316



« Reply #4367 on: October 27, 2022, 10:14:56 am »

Пунктови, кое су Србльи искали, у Цариградъ послали, и после и Бећиръ – Паши у Београду предали Месеца Maiя 1804.

1. Ови четыри Даie, т. є. Мехметъ Фочоглу, Молаюсуфъ, Кучукали Аганли-баряктаръ, Мусса изъ Шабца, Юсуфъ Хациклиментеглу, да се изкорене изъ Београда и у напредакъ да не будну друге Даіе, нити да се чуе више име чифгликъ, зашто и само царство запрећуе, чрезъ покланяемаго фермана.
2. 1500 пандура да дамо подъ властію Везира, на сохранение и сигурацію нѣгову и нашу, докле дође царева войска кодъ Везира, пакъ онда да се врате пандури свакій у свое мѣсто.
3. Просимо одъ царства и одъ мемлећетъ опрощеніе и царскаго фермана, кои ће заповедати, да не бы смео никакавъ Турчинъ, или явно или тайно отмащеніе надъ Райомъ чинити, нити да имаде укоравати да є рая царству непокорна, будући да є Рая цару покорна, него само противимо се онимъ зликовцемъ одъ кои смо немилостиво мучени были,
4. Свакій Везиръ или другій Командирацъ, кои бы послать быо одъ царства да управля Раю по Хатсерифу, кое нама царство вручило у години 1793. у коимъ пише се свакій данакъ, колико Рая имaдө давати у царску хазну, и свакомъ Везиру, кои бы быо, и Спаiяма, Войводама и Кадiяма ову сву дацію обећава Рая опетъ по царской заповести дати, безъ свакога найманѣга изговора; а друго никакво ново обновленѣ и додатакъ неће да примимо.
5. Рая ище да будне у свакой Нахiи судница (Кадилукъ) и да се тамо по закону свакій судъ прегледи, и докъ се небы човекъ судіо, да не прими ни найманю каштигу, нити у аресту да будне; и то Кадіе да буду люди паметни и богобоязливи, да не грабе новце и после неправду Раи чине.
6. Иште Рая да имаду ону слобощину коя є имъ дата по Хатсерифу, да обнавляю цркве и манастире, кое су спалили и изгорели; а међутимъ свакій обычай наше вѣре, да се неправично не запрећава одъ Кадія, Войвода и Спахія т. є. да не иде никакавъ Турчинъ у свадбе, и да се не мешаю Турцы у женидбу и вѣнчанѣ нашегъ закона люде, нити да заповедаю поповомъ ни родителѣмъ девоячкимъ да мораю вѣнчати за кога Турцы хоћеду, єрбо овы обычаи стое у власти нашего Архипастира, т. є. Архіереа, потомъ да не суди никакавъ Забитъ поповомъ, калуђеромъ, и да имъ не шилѣду мoрaселе и да ій не затвараю, єрбо попови и калуђери да се имаду судити одъ нашега Архіерея и одъ нѣга да се наказую.
7. Рая да имаде продати самовластно свакій свой мамудель ономе свакомъ, кои му даде већу и болю цену; и трговцы да пролазе слободно по Нахiяма и да тергую како и пређе.
8. Рая да може себи избирати кнезове и ньи да припознае Везиръ, као Началнике рае, и ньіове речи да се слушаю кодъ свакога Кадіе за свакій добаръ посао, а међутимъ рая иште согласно сви да избираю єднога човека за верховнаго целога Рода Србскога, и онъ да се находи непрестанно у порти (у капiи) и свакій посо кои бы се дотицао Рае свакій Везиръ да имаде дѣйствовати чрезъ овога верховнога човека Србскога, и да се порезъ и другій царскій данакъ разделюе по Нахiяма чрезъ овога верховного, пак, онда Кнезови да покупе порезъ и другiй данакъ одъ Рае и да однесу кодъ ньioвoгъ верховногъ, и онъ да предає у Капію, и када бы требовало да изиђе какавъ Бумбатиръ, онда да се найпре имaдe oному верховному пріявити и одъ нѣra дa пpiйма Хуюметъ, што бы се за право нашло и да не могне Бумбатиръ Кнезовима досађивати, и за онога Верховнога човека да имаде Паша послати Аруоанъ Дувлетъ и онъ да будне ферманъ у име Драгомана Србскога, како и у Мореи што се находи.
9. Када насъ Высокій Дувлетъ помилуе на све ово наше прошеніе, мы ћемо жертвовати нашъ животъ за све што бы намъ Дувлетъ заповѣдао, и хоћемо се показати найпокорнѣйшій у заповести Дувлета; Єго держава буди отъ Бода непобѣдима.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 316



« Reply #4368 on: October 27, 2022, 10:18:21 am »

Мы долуподписани, даемо на знанѣ, како єсмо у уговору у Тополи и Београду држаномъ съ Верховнимъ Господаромъ и свимъ старешинама, заключили и заклетвомъ взаймномъ потвердили, како слѣдуе:
1.Совѣтъ Народный, сви Коменданти, Войводе, Кнезови, и савъ Народъ признаемо Господара КараЂорђа Петровића и нѣгово законно потомство, за первогъ и Верховногъ Сербскогъ предводителя; коему се сви обѣщавамо вѣрни и нѣговой заповести покорни быти; а онъ Господаръ Георгіе Петровићъ обѣщава се за савъ Народъ Отеческу бригу носити, и Совѣтъ народаый за Верховный землѣ Судъ припознавати.
2. Све заповѣсти издаваће Господаръ Ђорђе Петровићъ преко Совѣта Народня и у договору са Совѣтомъ Народнимъ. Свака наредба, коя се заключи, ако ће на общу ползу да буде, то є нуждно да се по заповѣсти изврши, онако, као што є заповеђено; - ово другоячie неможе быти, докъ свакій чиновникъ и старешина незна одъ кудъ ће заповесть пріймати, и кому ће одговоръ за свашто давати; - зато дакле да се на знанѣ свакомъ, кому надлежи знати, да ће се одъ садъ наредба и заповести издавати одъ Верховногъ Господара преко Совѣта Народнѣгъ. Совѣтъ Народный издаваће заповесть на первогъ одъ Наxie Команданта, кои ће после примлѣну заповесть на подчинѣне себи властнике издавати, и одъ ньи совршеніе заповѣстiй искати, за кое ће се отвѣтъ Совѣту народнѣмъ давати.
Дае се дакле свакомъ на знанѣ, за обще владанѣ и управление: Да є Господар Яковъ Ненадовићъ избран за првогъ Коменданта у целой Нахіи Валѣвской, на кога ће се све заповѣсти преко Совѣта Народна издавати; а све проче старешине у реченой Нахіи да имаду заповѣсть одъ нѣга примити, и нѣму за свашто отвѣтъ давати, сваку покорность и послушаніе дужни су нѣму као первому у Нахіи старешини оддавати. Кои бы се нашо, да нѣму покоранъ ніе, онай ће и самомъ Верховномъ Господару и Совѣту Народнѣмъ непокоранъ быти; и таковый ће се као общій целогъ Народа неприятель сматрати, и као таковый одъ целогъ Народа, као издайникъ Отечества каштигованъ ће быти.
Тако заключено и издано у Београду 14. Декемвра 1808.

Правителствующій Совѣтъ Народный Србскій.
Карађорђе Петровић,
Верховн. Ком. и предв. Народа Сербског
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 316



« Reply #4369 on: October 27, 2022, 10:31:23 am »

Нота
у Цариграду 3 Августа 1806 года.

Заключенъ миръ између Царскога Дивана и Србскога Депутата Петра Ичкоглie Базрђанбаше и прочie Кнезова.
Да имаду давати на годину осѣкомъ.
На 20,000 глава порезе одъ главе по 18 гроша….....................................................360.000 гр.
На 55.000 глава арачъ одъ главе по 3 одъ сва три калема у Пашалуку Београдскому…165.000
Щедитъ то єсть све скеле, на Дунаву, Сави …..........................................................80.000
Чибукъ одъ оваца…...................................................................................................40.000
За Мукаде (малићане) и Базрђан-Башалукъ….............................................................50.000
За Маду (крвнину)…..................................................................................................3.000
За риболовъ у свему пашалуку…................................................................................3.000
За ђумрукъ Нишевачкiй и Београдскій…...................................................................100.000
                                                                                                                 Сумма…...806.000 гр.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 316



« Reply #4370 on: October 27, 2022, 10:33:38 am »

Примѣчанiє.
Подъ именомъ Мукада разумѣва се, ђумрукъ и скеле по границы пашалука съ Турскомъ,
2. Тавмисъ гди се пече Кафа,
3. Багъ по капіи Београда и прочи градова,
4. Баиратъ (што пасу коньи Спаискіи),
5. Мумане и Балане (Медарнице),
6. Капанъ и Кантаръ,
7. Дуна Емини (Каицы),
8. Морава (Скеле Мораве и Земуне),
9. Малићане, т. є.
Исарцикъ Коларъ, Ягодине Рудникъ Палежъ Краићъ у Ресави Мада у Кочани, Чертика и Диванаць Гарде поречке Гребенъ Косилѣво Чизаръ челикъ и добра.
Планине место мукаде Седица Мира, Коцица и Темникъ,
Села, Долный Боговацъ Бачина Ћорна Драгойчикъ, Цайца т. є. Катунъ Варваринъ.
Байн' дол' планина. Пожаревац, Кирковацъ, Кленовикъ Бреданъ.
Вароши Мука Смедеревска, Београдска, Валевска, Крагуевачка, Ресава градъъ.
Продолженіе. Спаiяма да се плаћа по 4 гроша одъ главе и да немаю више ништа друго тражити, нити одъ ушура ни одъ воденица ни одъ жирова, єднорѣчію ни одашта, но само по 4 гроша да се скупе Али-Бегу предаду и Алай Бегъ, да раздае спаiяма. Спаiе по селима да не изалазе.
У поменутому выше лѣту чрезъ опоменутога посланика Србскога Петра Ичкoгліе ова условия зактеваюћи Н. С. добыо є одъ Порте Отоманске съ ферманомъ. Но Народъ Србскій тогда появившей новой войни между Руссіомъ и Турскомъ изволіо є изъ привержености и вѣрности къ высочайшему двору Аустрискому паче съ тяготою войну продолжавати противъ Турковъ чрезъ 7 лѣтъ; неже подъ овимъ условіямъ тихо мирно благодушествовати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 316



« Reply #4371 on: October 27, 2022, 10:39:42 am »

Приговори Дивана Турскога Посланикомъ Србскимъ въ 1806 году Септембра и на нихъ обѣщанія, да ће ферманомъ потверждено быти, но не исполнено

1. Чибукъ одъ оваца…...40.000…гр.
2. За скеле Риболовъ и чарде…...75.000
3. За Ђумрукъ Нишевачкiй и Београдскiй…...125.000
4. Мукаде. Пожареваць, Темхићъ Ягодина Руйно, Чемерна, Исарцикъ, Шабацъ, Мачва, Пећани, Бѣлиградъ, и Такмизъ кафеный…60.000
5. Войводалуцы у Пашалуку…...20.000
6. Орачи Калема Београдскога…...132.000
7. Орачи Калема Пишевачкога…...35.000
8. Мукада Поречь…...12.500
9. Малданъ Пожаревачкій...…3.500
10. Базрђан-Башлукъ Београдской…...515   20 п.
11. Чрезъ годишньи на савъ пашалукъ… ...300.000
12. Ђумрукъ на віно…...20.000
                                                                                                                                                                                 Сумма............... 823.737    20 п.

На сія представлѣна одъ Дивана обѣщаю Србскимъ посланикомъ при походу что на тая пoтвердитeлный ферманъ чрезъ Пашу Београдскога врученъ будетъ има кой и до днесъ неизвѣстенъ нама єсть пришел' ли у Београдъ Везиру или не.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 316



« Reply #4372 on: October 29, 2022, 10:28:55 am »

Ичков Мир
1806-1807.

Српски устаници под Карађорђем успели су после две и по године ратовања, да натерају Порту на попуштање и да јој изнуде обећање тражених привилегија. Ти услови примирја донесени су били из Цариграда Петром Ичком, пуномоћником српскога народа, и били су престављени Народној Скупштини у Смедереву, држаној крајем октобра и почетком новембра 1806. године. Иако су устаници очевидно желели мира, иако су услови које је донео Ичко били повољни, ипак су догађаји остали јачи од жеља народних. Рат између Русије и Порте који је започео крајем 1806. године, и независно од српскога покрета, повукао је устанике у нови рат, дао је устанку нов правац и тежње. Ичков Мир, као што су Срби називали услове које је Ичко донео, био је одбачен и остао је само као један узгредан догађај из српско-турских односа између 1804-1807 године. Место Ичковог Мира Срби су, према обећањима Русије, очекивали други неки мир, који би им зајемчио већу самосталност и сјајнију будућност. И дошао је најзад Букурешки Уговор, који је био право разочарање за устанике. Чинило им се да су жртва руске политике; Ичкови услови у то време, као и у време устанка под Кнезом Милошем, били су им политички идеал према ономе што је затим уговорено између Русије и Порте у Букурешту. Но, иако се привилегије обећане Србима осмом тачком Букурешког Уговора нису могле упоредити ни из далека с Ичковим Миром, ипак су оне имале своју реалну подлогу, гаранцију Русије, док су услови донесени Ичком били чисто политичка мера од стране Портине, да се добије времена и да се згодном приликом подарене привилегије одузму.
Господин Стојан Новаковић посветио је Ичковом Миру нарочиту студију, која је штампана у 'Гласу Српске Краљевске Академије Наука,' и која према ономе што раније знамо из саопштења у 'Српском Књижевном Гласнику,' чини само један одељак из дела које је писац израдио о дипломатској историји Србије од 1804-1830. године. За ову своју студију г. Новаковић се служио у главноме издатом грађом, наративном и дипломатском, али она је проткана и документима до сада непознатим, поглавито онима који се чувају у Архиви Српске Краљевске Академије, местимице пак нашим исписима из париских архива (Агсhives Nationales и Ministère des Affaires Etrangères). Међутим, сва ова грађа, издата и неиздата, којом је писац располагао, није била довољна за обраду овако интересантног предмета. Заиста, у тој грађи не видимо нити време кад је Ичко пошао у Цариград, нити његова упутства, нити време уговора нити тачну садржину мира. И г. Новаковић је покушао да све то реконструише на више од седам штампаних табака, усиљавајући се да све то уоквири и доведе у везу с ондашњим европским догађајима и српским кретањима и успесима на бојним пољима. Предузеће заиста достојно опробаног критичара и историка као што је г. Новаковић; но, у исто време, и предузеће пуно опасности и изненађења.
Како смо се и ми бавили истим питањима којима и г. Новаковић, и како смо, због недовољности и непотпуности познатих извора, морали прибећи истраживању нових, политичко-историска расправа г. Новаковића послужила нам је само као доказ за наше мишљење да би заиста било смело предузеће покушати, са тако мало познатих дипломатских докумената, излагати историска факта наше најновије историје. Тај се недостатак никако не да попунити бледим и нетачним успоменама Баталаке, Проте Матије или приповедача Вукових и др,а још мање Милутиновићевом Србијанком, која тако видно место заузима у цитатима г. Новаковића.
Како је студија Г. Новаковића о Ичковом Миру изашла на јавност, чини нам се да је у интересу наших читалаца, да и ми изнесемо, наравно што краће можемо, резултате нашег истраживања по истом предмету. С тога ћемо у овом чланку изнети дипломатску акцију на Порти за решење српскога питања у периоду од погибије Хафис-пашине па до Ичковога Мира. Тај ћемо преглед завршити садржином услова донесених Ичком из Цариграда. Унапред морамо напоменути да је велика разлика између нашег излагања и излагања г. Новаковића. Разлика је у главноме отуда што се тврђења Г. Новаковића оснивају на непотпуним, нетачним и растегљивим изворима и неоправданим комбинацијама, док се наша тврђења базирају само на документима од несумњиве вредности.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 316



« Reply #4373 on: October 29, 2022, 10:31:19 am »

У самоме почетку устанка, српске поглавице биле су обузете идејом потпуног ослобођења од Турака; хтеле су да се ослободе не само дахија, одметника султанових, већ и да добију поуздано јемство за своју безбедност у будућности, Услед тога њихова политика ишла је у два правца. С једне стране, устаници су уверавали Порту да остају увек лојални поданици султанови, да би на тај начин добили времена и организовали отпор; с друге стране, пак, гледали су да нађу ослонца и помоћи на страни тражећи и од Аустрије и од Русије да их прими у своју заштиту.
Енергија којом су устаници започели борбу и њихово тражење стране заштите, учичили су те је и за Русију и Аустрију српски покрет изгубио своје месно обележје. Увидело се да је устанак еминентно политичког карактера: прилике пак у којима се појавио, само су појачале интерес тих сила за устанике. У ово време центар европске политике био је у Француској, којом је господарио Наполеон I. Његовим необичним војничким успесима равнотежа европских сила била је поремећена, и судбина целе Европе била је у његовим рукама. Није чудо што је тај велики прекрет био од последица и на Балканско Полуострво. Русија и Аустрија држале су као извесно да је Наполеонов план да сруши турско царство, и нису им биле непознате везе његове са Хришћанима у Турској. Немири у Србији отварали су само нову перспективу француском утицају на Балкану. Полазећи с ове тачке, и Русија и Аустрија, нераздвојне савезнице против Наполеона, заузимале су се на Порти у корист Срба, уверене да ће се они у невољи обратити Наполеону, који не би пропустио, по њиховом мишљењу, да српски покрет употреби за своје циљеве и против турске царевине, Иако су обе државе суревњиво мотриле једна на другу, суревњивост која је често врло далеко ишла1), ипак питање о примирењу Србије било је од такве важности да су обе државе у принципу биле сложне да Србима ваља израдити извесне уступке и не дати повода да се Срби обрате Француској.
Истина, била је велика разлика у схватањима аустриских и руских меродавних кругова о решењу српскога питања. Аустрија је сматрала да је довољно да се у Србији поврати стање какво је било после Свиштовског Мира, кад је она предала Србију Порти, т.ј. повративши ред у земљи, предузети мере које ће га у будућности одржати. Русија пак ишла је на то, да Србија добије положај према Порти као румунске кнежевине, Влашка и Молдавија, чије су привилегије биле под њеном заштитом. Докле је Аустрија Србији саветовала умереност у захтевима, дотле је Русија препоручивала енергично вођење рата, да би успесима натерала султана да јој подари извесне привилегије, које би јој она гарантовала.

1)Аустрија је потказала Порти да су Срби 1804 слали депутацију у Петроград.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 316



« Reply #4374 on: October 29, 2022, 10:34:00 am »

Опасност пак да се Французи умешају у српско-турски спор постала је врло акутна после Наполеонове победе код Аустерлица (нов. 1805). Аустрија је била понижена и смањена; Русија, њена савезниц, делила је ову униженост. Пожунским Миром (дец 1805), Аустрија је поред осталих земаља уступила Наполеону Далмацију, те је тако овај добио чврст ослонац на Балканском Полуострву. Из Далмације Наполеон је могао, према потреби, угрожавати или помагати Порти. Русија и Аустрија, које досада нису имале такмаца на Балкану, добиле су га сада у лицу најсилнијег владара у Европи. Ако су Русија и Аустрија досада слутиле да ће Наполеон предузети што против Турске, уништење ове царевине од стране Француске постало је аксиом нарочито за руске државнике. Упорност којом је Наполеон тражио Далмацију, био је очити доказ његових намера. У оваким приликама, Русија и Аустрија морале су се још више заинтересовати за Србију, којој се Француска тако близу прикучила. Уставици су пак у ово време били узрујанији него икада. Пораз који је претрпео Хафис-паша, који је као царски везир требао да уђе у Србају да ред поврати, изазвао је читаву сензацију на Дивану. Порта, која се дотле устезала да Србе прогласи бунтовницима, може бити с тога што није имала довољно средстава да их покори, морала је предузети озбиљније припреме за угушење устанка. У колико је успех српски био већи, у толико су устаници морали бити забринутији за крајњи резултат свога предузећа.
Са свију страна стизали су устаницима вести о огорчености турској и о припремама које се против њих чине. Озбиљност ситуације принудила је Србе да потраже свуда помоћи и посредовање за измирење с Портом. Сем тога они, су се могли надати да ће Порта после тако сјајне победе бити попустљивија но што је досада била. И заиста никада устаници нису толико молби испратили на све стране, као крајем 1805. и почетком 1806. године. Поглавито су се пак надали у заступништво Аустрије и Русије. Упутивши молбу Францу II у Беч, и знајући пријатељске и савезничке односе бечког и руског двора, устаници су послали преко Беча и писмо за руског цара Александра, где су такође молили да се и он за њих заузме на Порти, имајући у виду 'ужасна обстојатељства' која их окружавају. За овим су устаници послали нарочиту молбу на султана, тражећи у њој да им подари привилегије које су тражили у прошенију своме од 1-ог маја 1805. године. Ова је молба датирана 12. јануара 1806. у Остружници и послата је влашком кнезу Ипсилантију, да је он пошаље руском посланику у Цариграду, који ће је Порти предати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 316



« Reply #4375 on: October 29, 2022, 10:37:10 am »

Добивши молбу српских устаника од 30. нов. 1805. за Александра I, бечко министарство је одмах шаље у Петроград. Аустриски отправник послова, који је ту молбу донео, изјавио је да су Срби учинили исту такву молбу и Францу II, и да је он обећао да ће се за њих заузети, али да је одбио да им да помоћи.
Молба српскога народа дошла је у Петроград. баш кад је Русија била најјаче под утиском победе на Ауслерлицу и утврђења француске власти у Далмацији. Чарториски, руски министар иностраних дела, у више извештаја развио је био све последице које могу отуда настати за руску превласт у Турској, и опасности које грозе овој трулој царевини, огрезлој у устанцима, и која је сад под директним ударцем Наполеоновим. Услед тога он је испитивао начине којима би се могла спасти Турска, и чинило: му се као најзгодније да се она преобрати у конфедерацију народа који је састављају, и да та конфедерација буде под руским покровитељством. Међутим као прво средство предлагао је да се Црна Гора, Брда и Херцеговина, које се додирују са новим француским посесијама, организују као отпорна тачка против Француске, и да се утврде преко тих земаља везе између руске флоте на Јадранском мору и Карађорђа.
Полазећи са гледишта да је веза са Србима због Француске потребна, и имајући у виду њихову молбу и опасност у којој се они налазе услед погибије Хафис-пашине, Чарториски је предложио цару ове мере (11. јан. 1806):
1. Молбу српскога народа цару послати у Цариград рускоме посланику, да је саопшти Порти, и да све употреби да је одврати од припрема против Србије, и да јој скрене пажњу на могућност да се Француска уплете у српско-турски спор.
2. Како резултат овог заузимања није известан, то би требало да се Србима да могућност да се боре, с тога да им се пошље 10.000 дуката, и да. се поради код Аустрије да се Срби снабду војним потребама.
3. Да руски конзул у Јашу стави, тајним начином, Србима до знања о мерама предузетим у њихову корист.
4. Исто то јавити и влашком кнезу К. Ипсилантију.
Цар Александар је усвојио предлоге свога министра. На овом акту Чарториског стоји са стране записано, да су тачке под 1 и 2 испуњене 3 фебруара 1806; тачке пак под 3 и 4, 18-ог истог месеца.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 316



« Reply #4376 on: October 30, 2022, 09:09:51 am »

Устаници се нису задовољили тиме само, што су писмено молили Бечки Двор да се за њих заузме. Почетком фебруара, стигну у Беч српски депутати; прота Матија и Божа Грујовић, са земунским трговцем Милошем Урошевићем, у намери да лично пораде да им Бечки Двор помогне посредовањем код Порте. У исто време они су били донели нову молбу на име цара Александра. Ова нова молба на рускога императора, која је такође била отправљена у Петроград, била је излишна, што, наравно, Срби још нису знали. Ми смо мало час видели да је 3. фебруара Чарториски послао упутства рускоме посланику у Цариграду да се заузме за Србе. Према тим инструкцијама, Италински преда Порти, 19(31) марта, дугачку ноту, доказујући јој живо користи које би Порта имала кад би се са Србима измирила, учинивши им извесне уступке. Неколико дана раније (6 марта) Италински је већ био предао молбу устаника од 12. јануара 1806., послату преко Ипсилантија. Главни разлог за уступање Србима који је руски посланик развио у својој ноти, била је опасност да Француска, користећи се нередима у Србији, не придобије устанике за себе и да их не употреби против Порте.
Овај корак од стране Русије био се комбиновао са сличним кораком од стране Аустрије. И ако је у Бечу било одговорено српској депутацији да им се не може помоћи војском и војним потребама, пошто је Аустриски Двор у пријатељству с Портом, Беч им је обећао да ће се за њих заузети код султана да он учини извесне уступке који би зајемчили мир и ред у земљи у будућности. Заиста, 12. марта, Франц II писао је султану, Селиму, заузимајући се у корист Срба, и тражећи да им подари мир и спокојство; у исто време надвојвода Карло јавља Карађорђу, да је писао свима пашама око Србије, да обуставе даље припреме за рат, докле не дође из Цариграда одговор на горње писмо царево, и да сам ништа не учини што би изазвало турска непријатељства против Србије. О свему пак овоме бечки Двор известио је петроградски кабинет, са којим је био увек истога мишљења, да треба на сваки начин израдити Србима извесне уступке и примирити их. Писмо Франца II султану предао је аустриски интернунцијус, барон Штирмер, 27 марта, т. ј. Неколико дана доцније после ноте рускога посланика Италинског, предате истог месеца, Штирмер је још добио заповест да у свему буде у сагласности са Италинским и да му покаже писмо царево султану и писма надвојводе Карла Карађорђу и везирима около Србије. Извршавајући ове заповести, Штирмер је изнео Италинском разлоге из којих се Аустрија за Србе заузимала, и као главни разлог навео је могућност француске интервенције у српско-турскоме спору, јер су, по тврђењу Штирмера, Срби изјавили бечкоме Двору да ће се Наполеону обратити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 316



« Reply #4377 on: October 30, 2022, 09:12:56 am »

Порта је врло хладно примила аустријско заузимање. 'Срби треба да траже милост, одговорено је Штирмеру, са конопцем о врату, и да почну тиме што ће издати најкривље између себе.' И ако је Италински држао, да је овакав одговор Портин резултат унижености Аустрије после Пожунског Мира, и ако се надао да ће Порта са више готовости изаћи на сусрет његовој ноти, ипак није добио бољи одговор. Порта је оптуживала Србе као бунтовнике, изављивала да је српско питање њено унутрашње питање, и да ће ускоро бити скинуто са дневног реда, пошто је предузела све мере да их што пре доведе у покорност. Прилике су биле заиста врло незгодне за Србе, но криза је била одложена тиме што је румелиски валија, Ибрахим-паша скадарски, јако подозревао на Французе, и место да се одазове Портиној наредби да пође против Срба, он је мотрио шта Французи раде у Далмацији и гледао да прозре њихове планове.
Међутим, исход борбе која се давно водила на Дивану за утицај између Русије и Француске, све се више клонио страни Наполеоновој, чији је престиж после Аустерлица био огроман; Русија пак, видевши колебање Портино, стане концентрисати своју војску на Пруту, којом је управљао генерал Михелсон. Ми данас знамо да је Порта, истога дана кад је примила ноту руског посланика у корист Срба, похитала да је у препису преда француском отправнику послова у Цариграду.
Борба на Дивану свршила се дефинитивно у корист Наполеонову. Победа је решена доласком у Цариград Генерала Себастијанија, француског посланика, који је стигао 28 јула. Дочекан одушевљено од Порте, која је била сита рускога туторства, он је одмах стао говорити јавно противу Русије. Омаловажавао је њену моћ, оптуживао је да буни Србе и Црногорце, тражио смењивање кнежева Влашке и Молдавије, да би тиме изазвао рат између Порте и Русије, пошто су привилегије румунских кнежевина биле под руским покровитељством.
Портине претње Србима у одговору на ноту Руску нису заиста остале празне речи. Срби су могли приметити кретања и припреме Турака око Србије, која ће се најзад свршити славним српским победама на Мишару и Делиграду. Од стране Русије и Аустрије никакве утешне речи о резултату њиховог заузимања. Напротив, генерал Михелсон шаље им тајно Беја Новокрштеног, у чијој су мисији устаници видели да се имају чинити нови напори за одбрану од Турака.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 316



« Reply #4378 on: October 30, 2022, 09:16:35 am »

Видевши нагомилану турску војску на границама Србије, Карађорђе призове Петра Ичка, конзула или базрђанбашу београдскога, у Остружницу, где је био главни стан српски, према опсађеноме Београду, и уговори с њим да га пошаље у Цариград, да учини последњи напор за измирење Срба са султаном. Прилике у којима се Петар Ичко примио тешке мисије, доказују само необично самопоуздање и пожртвовање овога човека, рођењем из Македоније, из Катранице. Пре него што је био београдски конзул, служио је као драгоман и у турским посланствима у Бечу и Берлину, и био је неко време сердар у кнеза Мурузија. Под 1. јулом, у Смедереву, издато је пуномоћије којим Срби опуномоћавају 'Петра Ичкоглича Сердара и консула белиградскаго' да са Портом уговори:
1. Да Срби плаћају данак одсеком.
2. Да се у Србију пошље царски мухасил са извесним бројем 'служитеља', и њему ће се данак предавати.
3. Све царске, мухасилске и народне службе да врше Срби, који обећавају да ће их вршити по царској заповести.
4 Јаничари, крџалије и други зли Турци да се истерају из Србије, и Срби да чувају границе.
Под истим датумом (1. јула), 'Карађорђе са целим Собрањем Народњим', пише из Смедерева Италинском, како је са главне скупштине од 1. маја 1805. послат азр-мазар (молба) Порти по депутатима, како су после тога и друге молбе слате, али су све остале без одговора. Шта више, Порта чини озбиљне припреме против Србије. Срби угрожени са свију страна шаљу у Цариград 'Петра Ичкоглича с умерењејшим прошенијами'. Писмо се завршује тиме, како ће му Ичко показати своје пуномоћије, разговарати о свему с њима опширно, и најзад молбом да га Италински саветује и да се за Србе заузме.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 316



« Reply #4379 on: October 30, 2022, 09:20:21 am »

Ичко се одмах крене на пут преко Влашке. Прошавши кроз Букурешт, Ичко је ишао влашком кнезу и изјавио му да ће се за своју мисију обратити патријарху. Но српски депутат изгледао је Ипсилантију човек 'малог поверења', рускоме генералном конзулу Л. Кирику није ни ишао, и овај је похитао да јави посланаку у Цариград да му се Ичко сумњив чини.
Баш кад је Италински био сав заузет испадима генерала Себастијанија, који тек што је био стигао, представи му се Петар Ичко са препоруком Карађорђевом и покаже му своја упутства. Руски посланик је у прво време сумњао да Ичко није нека ухода. И ако је јако ценио Србе као одличне војнике, свршетак депутације српске од 1805., коју је предводио Чардаклија, није му оставио добре успомене. Али кад је видео да су печати и потписи исти на документима Ичковим, као и на онима што их је досада примао из Србије, сем тога да му Ичко детаљно говори о мисији Беја Новокрштеног, кога је Михелсон послао у Србију, уверио се да је Ичко заиста депутат српског народа. Но, расејан збацивањем румунских кнежева и ситуацијом у Цариграду, Италински је сматрао да је Ичкова мисија унапред осуђена на неуспех. Порта је тада објављивала да је Србија већ покорена успесима румелиског валије Ибрахим паше и босанскога новог везира Хозрев Мехмед паше. Положај пак руских послова у Царигралу био је заиста такав да се руски посланик није смео испољити као заступник Срба у моменту, кад је Себастијани износио Порти да је Русија једини кривац за нереде у Србији, Ичко је најзад био остављен сам себи.
Тешко је нагађати какве је све утицаје сем патријарховог Ичко употребио да дође до жељенога циља, али је изван сумње морао бити необично окретан и вешт човек. Исто је тако изван сваке сумње да је Ичко нашао Диван сасвим расположен, да што пре скине српско питање са дневног реда. Порта је пристала без устезања да Србима подари тражене уступке (августа).
Петар Ичко се врати у Србију са мухасилом (септембра), да на скупштини изнесу услове које Порта начелно нуди Србима. Скушштина, сазвана у Смедереву, крајем октобра, примила је Портине услове, захваљујући Порти на царској милости и на томе што је баш Хасан-агу одредила за мухасила, кога су Срби познавали као благог човека. Скупштина даље јавља Дивану, да шаље поново у Цариград Петра Ичка са кнезом Живком Константиновићем да утврди 'твердо и конечно' српске послове. У скоро за свим се Петар Ичко крене са другом за Цариград, а царски мухасил остане у Србији.
Logged
Pages:  1 ... 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 [292] 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 ... 316   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.036 seconds with 22 queries.