JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 09:53:28 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 327
|
|
« Reply #4450 on: November 24, 2022, 12:54:05 pm » |
|
Победом код Прахаова успостављена је слободна комуникација између Руса и Срба те су се чете могле све до Тимока кретати. После овога се Цукато крене против турских утврда пре Брзом Паланком и наложи да се за одбрану његовог залеђа јачи српски одреди непрекидно крстаре Крајином код Тимока. При јуришу је опасно рањен војвода Вујица те га идући дан однеше кући у Смедерево на лечење, а команду над његовим четама преузе његов брат Никола Вулићевић. 3. јула предала се Брза Паланка. Посада њена од 732 војника добила је слободан пролаз за Видин и Оршаву уз погодбу, да годину дана неће војевати против Руса. У тврђави запленише хришћани три заставе, четири топа и велику количину муниције и провијанта. После ових успеха улогорише се Цукатове чете код Прахова, а Миленкове чете, које су стајале код Пореча, поделише се почетком јула те се један део сједини са Цукатом, а други део поседне Гургусовац, кланац Вратарницу и сву леву обалу Тимока до подножја брегова у пределу Јеленице. У исто доба поседну руско-српске чете Неготин и Кладово. Миленково десно крило било је у вези са главном српском војском код Сврљига, а лево крило са четама Цукатовим и Вељковим. У Влашкој је руски пуковник Нико Никић саставио један козачки пук од 10 ескадрона те се из Букурешта кренуо 22. маја према Србији и суделовао је при прелазу преко Дунава. Првобитно је козачка чета Никићева бројала 1270 коњаника, али кад је Никић почетком јула приспео у околину Гургусовца и сјединио се са четама Миленка Стојковића, износила му је чета свега 700 војника. Међутим је Куршид-паша напао 13. и 14. јула код Сврљига и Бање главну српску војску, којом је управљао Карађорђе и нанео је пораз Србима те се они повукоше према Параћину и Алексинцу. У борби је учествовало око 20.000 Срба, од којих је мртвих и рањених било на 1500 момака. Поражена српска војска заузе позиције код Алексинца, Ћуприје и Делиграда. После ове победе Турци нису даље напредовали, шта више, један део њихове нишке армије напусти ово бојиште и оде у правцу према Видину.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 09:53:28 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 327
|
|
« Reply #4451 on: November 24, 2022, 01:00:55 pm » |
|
Пораз код Сврљига и Бање као и опасност, која је од Босне и Албаније претила западној граници Србије, принудише Карађорђа, да 20. августа замоли руског генерала грофа Цуката, да му пошље руске помоћне чете и оних 4000 Срба, који су били сједињени с његовим четама. Гроф Цукато одбије и једно и друго, јер је његова војска у тај мах била забављена освајањем Неготина, Кладова и Прахова. Освојењем ових тачака хтео је Цукато да заштити источну границу Крајине од сваког турског напада и да осигура залеђе руске војске од сваке опасности, кад се после тога буде кренула према Нишу у помоћ Србима. На западном ратишту су се босански Турци искупили у логоре код Јање, Бељине и Зворника под Ибрахим-пашом Фестетићем из Сутјеске. 18. јуна повукоше се Турци у унутрашњост Босне и пустише глас да су добили заповест да се придруже главној војсци на Дунаву. Срби поверују овом гласу те отпусте већи део својих чета кућама. Сад се изненада појавише Турци, на броју 18.000 људи, у старим позицијама код Јање, Бељине и Зворника и поставише 24. јуна јаке пикете дуж Дрине, а једно одељење њихово од 6000 људи утабори се код Главичице. Чим се за ово дознало на српској страни, одмах је издан хитан налог српским четама да се крену на Дрину те се већ 25. јуна улогори Ненадовић на Дрини, преко пута од Зворника, а Лука Лазаревић се са 12 топова и 5600 момака утабори код Лознице, где је подигнуто пет редута и шанчева. Кордон између Зворника и Парашнице је подвостручен, а источно од тврдог градића Сокола постављена је мала чета од 600 људи са 5 топова, у чврстој редути, под командом Петра Молера. Босанску војску, скупљену на левој обали Дрине, појачао је Сулејман паша Скопљак својом четом од 5000 момака. Сулејман паша се сједини код Јање са Хасан пашом Фојтовићем те заједнички почну градити бродове, потребне за прелаз преко Дрине. Паше дадоше разгласити, да ће у исти мах на три места прећи Дрину и да ће кроз 4 недеље стајати већ пред београдском тврђавом. Ова вест баци у страх и у бригу становнике западне Србије, али су паше овим гласовима хтеле само да забашуре отпор неких кадилука и капетаната босанских против ратовања. Нарочито су се устезали Брибир и Брчка да пођу на војну.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 09:53:28 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 327
|
|
« Reply #4452 on: November 24, 2022, 01:10:16 pm » |
|
Везир босански Ибрахим Халеми Вистули паша истакне 3. августа ратну заставу у знак, да ће се ускоро кренути на Дрину. На пољани Калесије код Травника требале су се скупити босанске чете, али се оне слабо одазивале те гувернер 15. августа дође у Тузлу са малом војном пратњом. Сада се кренуше према Дрини и Турци из унутрашњости, само капетани дуж Саве не одазваше се ни сада позиву везирову, изговарајући се да не смеју напуштати своје домове, јер ће ускоро напасти Французи и Аустријанци на њих. Порта пошаље везиру ферман, да је она са Француском и Аустријом у пријатељству те изговор капетана не прима, него сваког који не буде дошао на Дрину, треба смрћу казнити. Ова наредба је имала успеха. Почетком септембра кренуше се на Дрину и дотле бунтовни капетани. Босанска војска била је у то доба овако распоређена: главни стан са топличком резервом, налазио се у Зворнику, у ком је било до 4000 Турака. Али-паша зворнички се са 4000 момака утаборио код Јање, где се налазио и Хасан-паша Фојтовић, Сали паша стајаше према Лозници, сребрнички Хасан паша са својим и Хаџи беговим четама од 5000 момака стајаше код Сребрнице. Босански резервни збор налазио се код Тузле, камо се прикупише чете капетана од Брибира, Градачца и Теочака. Сулејман паша Скопљак напусти 20. августа босанско ратиште и крене се са својим четама према Новом Пазару, да се сједини са албанском војском и помогне њене операције против Крушевца. Српска војска била је у ово доба овако распоређена: чете шабачког округа, западне половине београдског округа и један део ваљевског округа налазиле су се на десној обали Дрине, од ушћа њеног до Зворника. Износиле су 8000 момака са 30 топова. Чете ужичког округа и остатак ваљевског округа чувале су предео од Зворника до Сенице у Старом Влаху. Бројале су 6500 момака са 8 топова. Чете чачанског и карановачког округа поселе су планине и кланце од Сенице до Крушевца. Било их је 6000 момака са 10 топова. Чете источне половине београдског округа, затим пожаревачког, рудничког, крагујевачког, јагодинског, крушевачког, ћупријског и поречког округа, подељене су биле на таборе код Ниша, у Крајини и на Морави. Бројале су 34.000 људи са 24 топа. Тополски округ са 4000 људи сачињавао је неку врсту унутрашње резерве. Према томе је почетком јула износила војна снага Србије без посаде у тврђавама око 58500 момака са 75 топова. Међу овим војницима било је до 3000 коњаника.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 09:53:28 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 327
|
|
« Reply #4453 on: November 24, 2022, 01:13:13 pm » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 09:53:28 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 327
|
|
« Reply #4454 on: November 24, 2022, 01:20:38 pm » |
|
На источној страни Србије, у Крајини, Турци протерају средином августа омање српске чете, које су крстариле по околини Доњег Тимока те се изнова ошанче и учврсте код Прахова и сузбију нападе руског пуковника Орурка и српског војводе Атанасија Чарапића. 3. септ. понови Орурк свој напад, али мораде узмаћи. Турци га стадоше гонити, а он их намами под картече своје маскиране батерије и нанесе им пораз. Око 500 Турака пало је мртвих и 50 је било заробљених. Руси и Срби имадоше свега 37 мртвих, међу њима и војводу Атанасија Чарапића. У то руски пуковник Цвилинев заједно са Србима опседне тврђаву Кладово са 1500 војника. Цукато се улогори са 3000 људи у близини Прахова, а једно српско одељење опколи Неготин. Хајдук Вељко је са 2000 војника крстарио према Бугарској те је штитио пут који води уз Тимок преко Гургусовца. Овде се налазио и један део козака пуковника Никића, док је Миленко Стојковић лежао болестан у Поречу. Почетком августа се једна српска чета примакне Нишу те Бању опет поправи, утврди и запоседне. Овим је отворена преко Гургусовца комуникација између грофа Цуката и српског главног стана код Делиграда. Каменски победи 7. септембра Турке код Батина на реци Јантри у Бугарској, где у битци погине покрај 8000 турских војника и стари српски душманин Гушанац Халилага. После ове битке паде Русима у руке Свиштов, кога они разорише, затим Рушчук, а 27. септембра и Ђурђево. Почетком октобра паде Турну и мало доцније Никопољ. Победа код Батина изменила је и на левој обали Тимока стратешку ситуацију у корист Срба и Руса. Пуковник Цвилинев, који је стајао пред Кладовом, заузе 13. септембра на јуриш утврде, подигнуте на рушевинама Трајанова Моста, на што се 15. септембра преда Кладово. Руси дозволише посади слободан одлазак. Турци су се бојали да Руси и Срби не угрозе Видин те Куршид-паша поведе својих 10.000 момака преко Мелковца према Прахову и Видину. Код Видина се сједини са тамошњом посадом и број војника му нарасте на 15.000 људи. У јутро 22. септембра навали ова бројно надмоћнија сила на генерала грофа Цуката у његовој позицији више Прахова. Ма да је Руса и Срба било тек око 4000 момака, ипак су се они ванредно храбро борили те непријатељ, који је све до у вече жестоко наваљивао, није био у стању да науди малој али добро ушанченој чети, шта више, она изненада провали с леђа и са бока и принуди сераскира, да узмакне у Прахово. Пад Свиштова и Оршаве нагна Куршида, да се преко Тимока и Мелковца повуче у Шумлу, а турска праховска посада напусти шанчеве и повуче се 24. септембра у Видин. Сада Цукато заузе позиције код Прахова и своје предње чете, већином Србе, помакне на леву обалу Тимока. Ови догађаји принудише и Неготин, да се 26. септембра преда Србима и Русима.
|
|
« Last Edit: November 25, 2022, 10:07:31 am by JASON »
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 09:53:28 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 327
|
|
« Reply #4455 on: November 25, 2022, 10:09:10 am » |
|
После битке код Батина наложио је гроф Цукато генералу грофу Орурку, да се са 4000 момака и са Хајдук Вељком и његовим четама упути у помоћ Карађорђу, на кога је почетком септембра ударила турско-албанска војска под заповедништвом сереског паше Исмајил-бега и Сулејман-паше Скопљака. Албанска војска је долином реке Ибра дошла у околину Крушевца и одвела је неколико хиљада душа у ропство, а Крушевац је освојила јуришем. Карађорђе је ослабио своју војску, шаљући помоћне чете на Дрину те се пред надмоћним непријатељем повуче на десну обалу Мораве, према Сталаћу, да буде ближе Орурковим помоћним четама. Орурк убрза свој пут преко Бање и 13. септембра се сједини у околини Алексинца са Србима. Вода у Морави била је у то време необично ниска те је Срби и Руси прегазе и 14. септембра нападну на Турке недалеко од Варварина. Турци су се храбро борили, али пуковник Никић са својим козачким пуком зађе Турцима за леђа и примора их да се повуку према Крушевцу. У борби допаде ропства један арнаутски паша и 900 Турака, које Срби све поубијаше. Иста коб задеси и 200 Турака, које Срби код Делиграда заробише. Али и Руси и Срби изгубише велики број момчади и коња. Губици српско-руски у мртвим и рањеним изнели су на 1500 момака. Коња је погинуло око 900. Мада је ова битка имала одлучни карактер, борба је трајала још пуна два дана, док Турци нису нагнани у бегство. Вештим начином је убачена међу Турке вест, да долази још једно руско одељење Карађорђу у помоћ те ово натера Турке 17. септембра у панично бегство. Борба 15. и 16. септембра стала је Турке 20.000 мртвих, док су Руси и Срби изгубили око 1000 војника. Крушевац Турци испразнише без борбе. Напуштајући бојно поље оставили су Турци победиоцима 11 топова, сав пртљаг, муницију и велику залиху провијанта. Одмах после ове победе похита Орурк са својим четама, које се састојале из 6 батаљона инфантерије и две регименте коњице, у логор под Прахово.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 09:53:28 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 327
|
|
« Reply #4456 on: November 25, 2022, 10:20:01 am » |
|
Вест о победи код Варварина, коју је донео у Београд у вече 19. септембра курир Ристо Петровић, објављена је београдском становништву идућег дана у 8 сати из јутра са 12 топовских метака. Набрзо после тога пожњеше удружени Срби и Руси успеха и на североисточном фронту. Руски генерал Сас у друштву са грофом Орурком, са једним српским пешачким одељењем и са 7 ескадрона коњице заузе 6. октобра на јуриш тврђаву Брегово на Тимоку. Од посаде турске искасапише победиоци 1500 људи а само 100 Турака заробише. Осим тога запленише три топа и седам застава. Одмах после варваринске битке проширила се по Србији вест, да ће босански Турци са 30.000 људи провалити у Србију. Карађорђе је баш у тај мах био запослен одговором Симбшену, који му је јавио, да је аустријска влада именовала конзула за Србију и позивао Карађорђа на тајни договор у Земун. Писмом од 18. септембра из Враћевшнице одбио је Карађорђе примање аустријског конзула за Србију, а писмом од 21. септембра из Варварина наложио је секретару Стевану Јевтићу да пође место њега на састанак са генералом Симбшеном и дао му је инструкцију, како да се на том састанку понаша. На вест, да ће босански Турци прећи Дрину и напасти српску војску, заповеди Карађорђе, да једна чета пође са Мораве брзим маршевима на Дрину. Овој чети се по дозволи Цукатовој придружи и пуковник Никић са 500 козака. Руски козачки пуковник Нико Никић био је родом из Никинаца у Срему и пореклом је био Климента (Арбанас католичке вере). Као аустријски хусарски обрлајтнант он је приликом аустријско-француске борбе пребегао непријатељу те је у одсуству осуђен на смрт. Ступивши у француску војну службу одмах је почео да врши шпијунажу у корист Аустрије те га надвојвода Карло услед шпијунских услуга помилује и Никић се поново врати у аустријску војску, али му сада дадоше само чин наредника. Наскоро после тога напустио је Никић сасвим аустријску службу и прешао Русима, где је аванзовао за пуковника и у околини Олте прикупио је влашке пандуре и од њих створио козачки пук, с којим је узео видног учешћа у варваринском боју. Вештом маневрисању његове коњице има се у првом реду приписати заслуга, што је извојевана победа над Турцима.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 09:53:28 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 327
|
|
« Reply #4457 on: November 25, 2022, 10:37:09 am » |
|
Одлазећи са својим козацима на западно ратиште Никић је свратио у Београд и тек што је приспео, поручи земунском обрстлајтнанту Ланцу, да жели с њиме да разговара. Ланц пређе 5. окт. после подне у Београд и састане се са Никићем, који се понуди да шпијунира Србе за рачун Аустрије. Обећавао је, да ће извештавати аустријске војне власти о свима догађајима у Београду, о свима личностима од утицаја, о махинацијама руског двора и о операцијама војске на доњем Дунаву. Идући дан извести Ланц барона Симбшена о свом разговору са Никићем, а Симбшен саопшти 9. октобра ратном савету понуду козачког старешине. Председник ратног савета гроф Белегард наложи 20. октобра Симбшену, да прихвати понуду Никићеву и да му обећа да ће му се Аустрија достојно одужити за услуге које јој буде учинио. У то време се Никић налазио поново у средишту борбе. Из Београда је отишао са својим козацима на западни фронт, где се босански везир Ибрахим Халеми-паша спремао, да упадне са својим четама у Србију. Средином октобра кренуше се Турци у три колоне, прелазећи без лађа Дрину, јер је вода ове године била тако мала, да је и пешак могао Дрину да прегази. Једна колона је прешла Дрину код Зворника, друга код Лознице, а трећа код Црне Баре. Турци, који пређоше код Зворника, не наиђоше на отпор те се упутише према Ваљеву и опленише сав онај предео, 20 села спалише и улише страх и унесоше забуну и пометеност међу тамошње становнике. На челу турске колоне, која је прешла код Лознице, налазио се Искандер Фестетић, бељински капетан, који опколи српску чету, утврђену и ушанчену код Лознице, али јуриши његове војске не донесоше никаква успеха. Код Црне Баре Турци потиснуше Србе те Карађорђе, хитајући са својим четама, удари 18. октобра најпре на ове Турке, порази их и претера их преко Дрине натраг у Босну. После овога се крене на Фестетића, који је безуспешно нападао лозничка утврђења. Заповедништво над српском и руском повери Карађорђе пуковнику Никићу, који 20. октобра пробије турски центрум. У покољу Турци изгубише око 1000 људи, међу њима сребрничког Хасан пашу и много официра, а преостали Турци побегоше преко Дрине. Срби и Руси изгубише 800 момака у мртвима и рањенима. Пуковник Никић, Лука Лазаревић, заповедник српске коњице Лазар Мутап и више четовођа допадоше рана.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 09:53:28 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 327
|
|
« Reply #4458 on: November 25, 2022, 10:54:07 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 09:53:28 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 327
|
|
« Reply #4459 on: November 25, 2022, 10:58:29 am » |
|
После ових пораза побоја се Ибрахим паша да ће Карађорђе пресећи пут оној трећој колони те јој заповеди да се одмах повуче на Дрину. Док се ова колона повлачила, гонио ју је узастопце Јаков Ненадовић и наносио је губитке њеним задњим четама, а 21. октобра ју је потиснуо на леву обалу Дрине. Оно српско одељење, које је логоровало код Сокола, под управом Петра Молера, начинило је 17. октобра диверзију. Док су Турци прелазили преко Дрине у Мачву, прешли су и ови Срби преко Дрине у Босну, те спалише неколико босанских села и 18. октобра сукобише се са пашом Видајићем. Турци претрпеше пораз, при чему погибе и сам Видајић. Са многим пленом и заробљеницима вратише се Срби из Босне натраг у Србију. Неуспех Ибрахим пашин деморалисао је турске чете те је наступила општа дезерција у босанском логору. По хиљаду војника дневно напуштало је везира и бегало кућама и при крају октобра налазио се само још незнатан број спахија уз Ибрахим-пашу, коме сада не преостаде други излаз него да понуди примирје Карађорђу. Почетком новембра утврђено је примирје те су чете с ове стране Дрине повучене у унутрашњост, а на Дрини је остављен само мали кардон да чува стражу. Над српским кордоном поверено је заповедништво бимбаши јадарског округа Антонију Богићевићу. Правителствујушчи Совјет донесе сада закључак, да замоли руске политичке факторе, да оставе стално у Србији руске помоћне чете. Овај закључак Совјета потпише око 24 октобра и Карађорђе после малог затезања. Одмах после овог закључка наложи Совјет, да се све београдске касарне као и негдашња пашина зграда са харемом у горњој тврђави поправе и приреде за становање руских чета. При крају новембра се Цукатов збор, изузевши пуковника Никића и његове козаке, повуче у Прахово и одатле у Влашку на зимовање. Идућег месеца умре гроф Цукато и заповедништво над његовим четама преузе генерал Сас. Никићеви козаци стојали су у Ваљеву и око Ваљева утаборени, и кад се Никић опоравио од ране, крене се у Шабац и одатле 11. децембра пође са својим козацима, са Луком Лазаревићем и многим шабачким грађанима у Београд, где му је приређен свечан дочек уз пуцњаву топова и звоњење звона. Тако су Срби уз помоћ Руса сузбили на свима фронтима Турке и проширили су током 1810. године поново своје границе до Тимока и до Новог Пазара, али нису били у стању да са старим границама васкрсну и стару снагу своју. Снага њихова лежала је закопана у гробовима око Делиграда и по другим бојним пољима.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|