PALUBA
January 27, 2023, 12:19:49 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 [300] 301 302 303 304 305 306 307 308   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 515522 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 930



« Reply #4485 on: December 07, 2022, 10:45:27 am »

Градачке војне власти у споразуму са земаљском владом саставиле су распоред појединих поглавица по разним местима Штајерске, у којима се налази војни гарнизон и у којима ће се моћи над њима поставити комбинована стража војних и полицијских органа. Овај распоред је начињен према Сигенталову попису тих поглавица, Међутим је после подне 21. јануара са свим неочекивано приспео у Грац један каплар из Баната, пратећи супругу и синчића српског поглавице Вула Илића и њиховог слугу и слушкињу, који су били муж и жена и имали једно дете.
Према каплареву саопштењу имао је за који дан и Вуле да се крене из Баната у Штајерску. Долазак ових интернираца бацио је у забуну штајерску земаљску владу и дирекцију полиције, јер се Вуле Илић није у опште налазио у Сигенталову попису поглавица, а ако ће и друге личности осим оних у попису долазити, онда је илузоран био цео распоред интернирања. У то је принц Хоенцолерн добио допис банатске генералне команде, који је разаснио цео неспоразум. Сигентал је послао попис поглавица, који се налазе на подручју његове команде, а банатски генерал барон Хагер јављао је дописом од 5. јануара, да је и он према упутству, добивеном из Беча, наложио арадској тврђавној команди, да пошље у Грац Вула Илића, Павла Матејића и Вујицу Вулићевића. Касније је додао овима још и браћу Хајдук Вељкову Милутина и Миљка Петровића.
Градачка полиција смести породицу Вула Илића у гостионицу 'Код Дивљег Човека', а гроф Бисинген одреди Цеље за интернацију Вула Илића и његове породице. Директор земаљске полиције Карнери хтеде да пошаље у Цеље Вулову супругу и њено друштво, али она на вест о томе бризне у плач и стаде преклињати полицијске чиновнике, да је не воде из Граца него да јој дозволе, да овде сачека супруга, јер је њој тешко у туђем свету, где не разуме језик којим се говори и где њу нико не разуме. Полицијски чиновници су и сами увиђали да је положај ове жене ужасан и да ће се још погоршати, ако је пошаљу у Цеље, те Бисинген по Карнеријевом предлогу даде до зволу, да до доласка Вула Илића породица његова остане у Грацу. Идућих дана измењена је ранија одлука те је за интернацију Вулову одређен Штанц место Цеља.
Да би се избегао двострук пут и да би се спречио састанак српских поглавица са Карађорђем, који ће доћи у Грац пре осталих, одлучи гроф Бисинген, да се све поглавице не доводе у Грац него само оне, чији пут води преко Граца, а остали да се одмах упуте у опредељена места. Према томе Карађорђа је требало довести у Грац, Симу Марковића у Брук преко Граца, Павла Матејића преко Граца и Брука у Кнителфелд, Луку Лазаревића преко Марибора и Фелкермаркта у Јуденбург, Леонтија Ламбровића преко Марибора, Фелкермаркта и Јуденбурга у Целовац, Миловановића задржати у Марибору, Ненадовића из Марибора послати натраг у Цеље, Вула Илића преко Марибора и Вилдона у Штанц, а Вулићевића преко Марибора у Лајбниц. У овом смислу издати су 2. фебруара 1814. налози подручним органима, а нарочито мариборским полицијским и војним властима.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 930



« Reply #4486 on: December 07, 2022, 10:55:19 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Грац.jpg (238.63 KB, 922x640 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 930



« Reply #4487 on: December 07, 2022, 11:05:15 am »

II.
Карађорђе се кренуо из Петроварадина 23. jануара 1814. са сином својим Алексом и две слуге. Пратио их је један потпоручник, два каплара и четворица простих војника. 4. фебр. је приспео у Грац, где је већ раније одређен био за њега стан у гостионици 'Код Града Трста'.
На жељу Карађорђеву, да му се даде приватан стан, где ће моћи за време поста готовити себи посебна посна јела према прописима његове религије, нашле су му војне власти стан у кући владиног секретара Франца Кнауера, Трг Кармелићана бр. 51. У налогу за тражење стана Карађорђу назначио је 7. фебр. принц Хоенцолерн, да треба наћи стан према компетенцији једног пуковника. Према овом налогу састојао се изнајмљени стан из четири собе и једног кабинета, из кухиње и коморе за дрва. У тај стан се Карађорђе уселио 15. фебруара те се од овог дана рачунала и кирија, која је износила годишње 400 форината.
На изненађење градачке полиције стигао је 7. фебруара пред подне у Грац Младен Миловановић са два рођака Атанасијем Миловановићем и Аврамом Поповићем, и са војном пратњом, која се састојала из подофира Антона Цифрега и четири војника. Младен се кренуо из Петроварадина 25. јануара и требао је према налогу Бисингенову од 2. фебр. остати у Марибору, али је услед забуне мариборског команданта допремљен у Грац. Градачка полиција смести Младена у гостионицу 'Код Сунца', док се не реши његова даља судбина. Одмах по своме доласку затражи Младен да говори са Карађорђем и по дозволи официра Либенвајна, који је одређен био да пази на Карађорђа, а без знања виших фактора, дошао је Младен у пратњи једног рођака у гостионицу 'Код Града Трста'. Карађорђе се јако обрадује посетиоцима, ижљуби их и почасти их вином. Идући дан се споразуме Бисинген са Хоенцолерном, да Младена не враћају натраг у Марибор него да га пошљу у Брук на Мури, а за Симу Марковића, који је требао у Брук да иде, одреде Марибор и известе о томе подручне органе и у Бруку и у Марибору. 9. фебруара је послат Младен у Брук, где је смештен у гостионици Винценца Шилхера.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 930



« Reply #4488 on: December 07, 2022, 11:10:38 am »

Јаков Ненадовић се кренуо 28. јануара из Петроварадина са две слуге и приспео је 9. фебр. у Марибор, одакле га мариборски командант упути у Грац место у Цеље те је у вече 10. фебр. стигао у Грац. Огорчена градачка полиција смести Јакова у гостионицу 'код Круне', где је остао све до 15. фебруара, а тада се кренуо за Цеље. Овамо је Јаков приспео 17. т. м. око подне и смештен је у кући Филипа Шифера. Имао је две собе са намештајем, у једној је он становао, а у другој његове слуге. Месечна кирија за стан је износила 7 форината.
Сима Марковић се кренуо 31. јануара из Петроварадина са једним слугом, за кога се касније испоставило да је његев рођени син. У подне 10. фебруара приспео је Сима у Марибор, где га сместише у кућу фабриканта стакла Лангера.
Лука Лазаревић је пошао из Петроварадина 3. фебруара. Ни Лазаревић није дошао правцем, који је за њега одређен, али се ово није догодило кривицом мариборског команданта. Лазаревић није ни долазио у Марибор, јер је Сигентал његов транспорт упутио новим правцем, преко Новог Сада, Печуја и Фирстенфелда те је 14. фебруара приспео у Грац, а 15, фебр. је послат у Јуденбург, камо је приспео 18. фебруара. Становао је у апотекаровој кући на пијаци. У пратњи Лукиној се налазио Лазар Тодоровић, кога је Лука пријавио као свог слугу. Тодоровић је некада био Лукин ађутант, а пред пад Србије слао га је Карађорђе у Беч у једној дипломатској мисији.
Епископ Леонтије се кренуо 6. фебруара из Петроварадина са два ђакона Спиридоном Николајевићем и Нестором Владимировићем и са слугом Јованом Мартиновићем те је приспео у Грац 18. фебруара, а 21. т. м. око 9 сати пре подне отпремљен је у Целовац, камо је приспео 25. фебруара и смештен је у војном стану, где је дотле бригадир становао.
По налогу ратног савета послао је накнадно барон Сигентал у интернацију два Карађорђева секретара, Јанићија Димитријевића и Стефана Јефтића. Јанићије се кренуо из Петроварадина 23. фебр. и упућен је одмах у Птуј, камо је приспео 13. марта. У Птују се уселио у стан, који се налазио у кући птујског грађанина Мацона бр. 141. Стефан Јефтић се кренуо 23. марта из Петроварадина у Фирстенфелд, где је смештен код поседника Јосифа Монтезора.
У то су почели транспорти интернираца и из Баната. Банатска генерална команда слала је уз поглавице и њихове породице у интернацију. По извештају банатског војног команданта генерала барона Хагера кренуо се 12. фебр. Вуле Илић из Арада. Није познато, шта је Вула уз пут задржало, али је у Грац приспео тек 14. марта, где се састао са својом супругом, која је била већ пала у очајање. Идући дан је упућен са супругом, дететом, слугом и слушкињом у Штанц, камо је приспео 17. марта у пола шест сати у вече, те је смештен у гостионицу Гашпара Штегера.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 930



« Reply #4489 on: December 10, 2022, 12:49:12 pm »

По наредби барона Хагера кренуше се 19. фебр. из Арада и два брата Хајдук-Вељкова, Милутин и Миљко Петровић и 6. марта око подне приспеше у Грац, одакле су 8. марта отпремљени у Радгону, камо су стигли 10, марта те су смештени у кућу гвожђарског трговца Јована Хелда бр. 101. Стан им се састојао из две собе и кујне, а кирија за стан је износила 6 фор. 40 крајцара месечно. И Милутин и Миљко су довели собом и своје супруге, од којих је Миљкова била пред порођајем те је наскоро по доласку родила дете.
Почетком марта послала је банатска команда у интернацију Павла Матејића и Вујицу Вулићевића са његовом супругом. Интернирци приспеше 27. марта у Грац. Матејићу је био одређен још 31. јануара Кнителфелд за интернацију, али је ова одлука 25. фебруара измењена те му је одређен Леобен, где се налазила једна компанија војника. Према томе је Матејић упућен у Леобен, камо је приспео 1, априла. Смештен је у стану, у коме је иначе становао један капетан. У исто време је отпремљен и Вујица са супругом у Лајбниц, те и они приспеше тамо 1. априла.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 930



« Reply #4490 on: December 10, 2022, 01:00:30 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Квитенфелд.jpg (210.32 KB, 922x636 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 930



« Reply #4491 on: December 10, 2022, 01:01:38 pm »

III.
Чим је Карађорђе приспео у Грац, стављена је пред врата његовог стана у гостионици формална стража, али је већ после неколико дана ово стражарење укинуто па је постављен један подофицир, коме је наложено, да пушта Карађорђу само познате особе и да га на улици из далека прати. Гроф Бисинген у својим извештајима министру полиције барону Хагеру нарочито је истицао повучено и мирно држање како Карађорђа тако и његовог сина Алексе.
Готово за цело време интернације српских поглавица натезало се са новцем за исхрану, за стан и за друге потребе њихове. Новаца су имали код себе једино митрополит Леонтије и Јанићије Димитријевић, којима иметак није био стављен под секвестар, те су само њих двојица живели од свог новца, а све остале поглавице су издржавале аустријске власти из благајне тајне полиције. Натезање с новцем искусили су већ први интернирци, чланови породице Вула Илића. Вуловој супруги дато је при поласку из Арада 100 форината на рачун њеног мужа. Од те своте је она морала да плати подвоз и храну за себе, за слугу и слушкињу и за децу као и за каплара, који их је пратио. У Грац је стигла без новаца те јој Бисиген одреди 50 фор. из благајне тајне полиције као предујам на рачун њеног мужа. Пошто је Вуле приспео у Грац тек после месец и по дана, долазила је његова супруга поново у крајњу материјалну беду те су је полицијске власти у три маха испомагале са мањим свотама.
Према налогу барона Хагера из Беча плаћено је сваком поглавици за месец дана у напред по два форинта дневно, а за њихове супруге, децу и слуге по једну форинту на дан. Изузетак је учињен са Карађорђевим сином Алексом и супругом Вула Илића, којима је дато као и поглавицама два форинта дневно.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 930



« Reply #4492 on: December 10, 2022, 01:02:57 pm »

По Карађорђеву диктату напише његов Алекса 31 марта молбу градачкој генералној команди, која према немачком преводу гласи: 'Кад ме издајство неких мојих потчињених војсковођа и нарочито тврђавних заповедника, затим други политички догађаји примораше да напустим отаџбину, прибегао сам под заштиту Њег. ц. кр. апостолског Величанства. Место очекиване заштите, земунски официри и чиновници не само да су мени, мојој жени и деци опљачкали цело наше имање него су моју жену и кћерке на начин, који је код мог народа срамота за женски род, по целом телу претражили. После одузимања ствари и готовог новца оделили су ме од мојих и одвели су ме са најстаријим сином и две слуге у Петроварадин. Тамо сам у тврђави пробавио неко време, а затим ме доведоше овамо у Грац. При поласку из Петроварадина добио сам 600 фор. на пут и од тога сам морао да плаћам подвоз, затим прехрану за мене, мога сина, моје слуге и за целу војничку пратњу. По доласку добио сам од поручника Јарисбурга 200 фор. и од те своте имам још свега 6 фор. Пошто сам и ових 800 фор. добио милошћу Њег. Величанства, надам се, да Њег. Величанство ни у будуће неће допустити да гладујем него ће ми или одредити издржавање према моме чину или ће ми вратити новац и драгоцености. Исто тако се надам, да ће ми Њег. Величанство вратити натраг жену и децу, за које не знам ни где су ни како живе.'
На молби је потписан: Ђорђе Петровић, генерал-лајтнант Њег. Царског Величанства свих Руса и великокрсник Аниног ордена. Затим су додате речи: 'Ово у име мога оца, Алекса Петровић.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 930



« Reply #4493 on: December 10, 2022, 01:04:10 pm »

Већ раније, када су 'Бечке Новине' 7. марта 1814. донеле вест, да је руски цар подарио Карађорђу титулу руског царског генерал-лајтнанта и орден Александра Невског, запитао је принц Хоенцолерн председништво ратног савета, да ли ће ово високо одликовање повући за собом и промену у опхођењу према Карађорђу. Одговор је гласио, да о том именовању није ни ратном савету ни дворској канцеларији службено ништа саопштено те поступање према Карађорђу нека остане по старом. Пошто је на цитираној молби Карађорђе потписан као генерал-лајтнант, пошаље принц Хоенцолерн пензионисаног пуковника Левачића, који је знао српски, до Карађорђа, да га пита, може ли он показати патент, којим је именован а генерал-лајтнанта. Карађорђе одговори Левачићу, да је он, кад су руске помоћне чете ушле у Србију и у Београд, добио не само врховну команду над тим четама него и један пакет из Петрограда, у коме је био патент о том именовању, написан златним словима и на њему велики печат у кутијици, обешеној за патент врпцом од зелене и беле свиле. Осим тога су у пакету биле две зелене униформе са богато искићеним златним оковратником и огрлицама и један ћурак од самура. Овај пакет је из опрезности чуван у једном манастиру са многим другим драгоценостима и списима. При инвазији Турака одао је неко њима, где се ове драгоцености налазе те Турци дођоше у манастир, везаше игумана и овај им мораде све то предати. Међутим би се могло, ако генерал Хоенцолерн дозвољава, писати у Беч руском посланику па ће он нов патент прибавити.
Карађорђу је исплаћен даљи предујам из благајне тајне полиције, а тако исто су давани предујмови и осталим поглаварима, по гдекад са закашњењем. До краја јула издато је 4.415 фор. интернираним поглавицама. Од те своте је Карађорђу за време од 1. апр. до краја јула исплаћено 546 фор., а Вулу Илићу, који је имао највише друштва, 837 фор. Овде није урачуната кирија за станове интернирцима, коју су полицијске власти такође плаћале.
Интернирци су се тужили да немају одела ни веша те су молили, да им се дозволи посебна свота за набавку најпотребнијих кошуља и хаљина, али им је молба одбијена те су морали од својих дневница све то да набављају. Што се хаљина тиче, нарочито су у бедном стању били Младен Миловановић и Павле Матејић. Овај последњи је имао много издатака и око лечења својих болесних ногу.
Лука Лазаревић је у Јуденбургу живио ванредно повучено. Собу није тако рећи ни напуштао. Издавао је себе и свога пратиоца Лазара Тодоровића за врло сиромашне људе. Уз јела је редовнито захтевао јака пића. Јакова Ненадовића је хвалио његов кућни газда Шифер као врло уредног и мирног човека.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 930



« Reply #4494 on: December 10, 2022, 01:05:33 pm »

По Грацу и околини проносиле су се вести, да су интерниране поглавице јако богати људи и да су при преласку из Турске пренели неколико милиона форината. Принц Хоенцолерн се побојао, да ће лаковерни свет поверовати у те бајке и чинити позајмице интернирцима те се с тога споразуме са грофом Бисингеном, да се по свима местима, где се Срби налазе, обнародује, да имање српских поглавица не премаша своту од 60.000 форината, да је тај иметак под секвестром и у парници и да неће ни залећи за сва потраживања аустријских трговаца, чија штета, претрпљена падом Србије, износи преко пола милиона форината.
Властима, које су имале задатак да мотре на интернирце, издат је налог, да са српским поглавицама не треба поступати као са заробљеницима, али да треба у потаји будно пратити њихово понашање, њихову околину, њихове везе и њихову преписку. Треба осујетити свако споразумевање између поглавица, нарочито њихово споразумевање с Карађорђем. Поштарима је наређено, да сва писма, која стигну на интернирце, предаду полицијским властима, ове су та писма слале у Грац Бисингену, а он их је достављао у Беч барону Хагеру.
Највише је писама стизало Карађорђу и одмах за њим Младену Миловановићу. Осим писама на директну адресу, у стизала су писма поглавицама и другим, заобилазним путевима. Градачки поштански контролор ухватио је једно писмо за Карађорђа у прилогу другога писма, управљеног једном градачком трговцу и добивеног из Ердеља. Лука Лазаревић из Јуденбурга послао је два писма у Брук на адресу гостионичара Шилхера, но која су у ствари била упућена Младену Миловановићу, који је код Шилхера становао. Сва писма, која су стизала интернираним поглавицама и која су они слали, преведена су у Бечу на немачки и проучена је њихова садржина, па су онда запечаћена и враћена у Грац, да се преко поште уруче адресатима као да су тек тада приспела. Сва су писма пронађена као недужне садржине сем два. Једно је било писмо Лазара Тодоровића из Јуденбурга, управљено бечком трговцу Вулко, јер се из тог писма видело, да интернирци стоје у тајној вези са руским архимандритом Спиридоном Филиповићем, а друго писмо Младена Миловановића, којим је позивао Милоша Урошевића, земунског трговца, да дође к њему у Брук ради неких важних послова. Ово писмо протурио је Младен до Урошевића преко свога рођака Аврама Поповића, који је са дозволом полицијске власти отпутовао средином маја из Брука у Нови Сад. Урошевић место да се одазове Младенову позиву, преда његово писмо војним властима, које су услед овог случаја пооштриле пажњу на рад и кретање Младеново.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 930



« Reply #4495 on: December 11, 2022, 12:56:24 pm »

IV.
Од свих интернираца први се избавио из Штајерске Јанићије Димитријевић. Он је као Карађорђев секретар последњих дана устанка био у интимним везама са руским дипломатским агентом Теодором Недобом, а преко њега и са руском владом, коју је обавештавао о догађајима у Србији. И после пада Србије Јанићије се није одвајао од Недобе све док није одведен у интернацију. Природно је, што су се Руси пре свих других заузели за Јанићијево ослобођење. На интервенцију руске владе дао је ратни савет у Бечу Јанићију дозволу, да може по вољи изабрати земљу, у којој ће становати. Јанићије изјави, да жели ићи у Русију и то преко Новог Сада, да поведе отуд своју породицу и понесе новац и драгоцености, које се налазиле депоноване у Петроварадину. На то је Јанићије разрешен од интернације те се крене 14. маја 1814. из Птуја у Петроварадин.
Крајем јуна већ се у Грацу знало, да се у Бечу воде преговори о изручењу српских поглавица руској влади и да ће се ускоро ово изручење обавити, те су војничке и полицијске власти почеле да попуштају у строгости надзора над преписком интернираца.
Кад су завршени преговори руско-аустријски у овом питању дошао је у Грац 25. августа са пасошем дворске канцеларије колешки асесор Симон Орловић и донео је пасош за Карађорђа. Директору полиције Карнерију изјавио је Орловић, да ће он пратити Карађорђа преко Загреба и Ср. Карловца у Хотин и замолио га је, да за њега и Карађорђа одреди троја кола и да се одмах издаду налози свима областима, да српске поглавице без задржавања пропусте и да се одреди подвоз и за све остале поглавице. На питање, да ли је он донео пасоше и за друге интернирце, одговорио је Орловић, да ће осталима стићи пасоши директно од дворске канцеларије. Пошто руска влада услед неспоразума није затражила пасоше и за Вула Илића и Павла Матејића, Орловић је обећао, да ће упозорити руског бечког посланика грофа Штакелберга, да се накнадно и њима издаду пасоши.
Гроф Бисинген наложи 26. августа оним окружним капетанима, на чијем се подручју налазило српских интернираца, да чим интернираном поглавици стигне из Беча пасош, тим моментом престаје његова интернација и он се може одмах кренути на пут. За подвоз интернирцима нека се постарају полицијске власти. У исти мах изда Бисинген налог, да се за Карађорђа и његово друштво спреме троја кола са десет коња те се 27. августа Орловић и Карађорђе кренуше из Граца за Сремске Карловце. 12. септембра приспели су у Петроварадин и одатле пођоше у Карловце.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 930



« Reply #4496 on: December 11, 2022, 01:30:04 pm »

Младену Миловановићу је у Бруку 29. августа уручен пасош дворске канцеларије те је он 30. августа отишао са својим слугом преко Граца у Хотин. По извештају окружног капетана Вернера из Брука остао је Миловановић дужан гостионичару Шилхеру 200 форината.
За Јакова Ненадовића је 29. августа приспео у Цеље пасош дворске канцеларије. Он хтеде одмах идући дан, 30. августа, да се крене, али га страховит пљусак примора, да одгоди до 31. августа. Са неописаном радошћу полазио је Јаков на пут и при поласку је непрестано и на све стране захваљивао на заштити, која му је у Цељу указана. Исто тако је 29. августа приспео пасош и за Луку Лазаревића те се он са својим пратиоцем Лазаром Тодоровићем кренуо 30. авг. из Јуденбурга у Хотин. Сваком поглавици је саопштена порука руског бечког посланика, да ће Темишвар бити место скупљања, одакле ће се све поглавице заједнички кренути у Русију.
Стефану Јефтићу је 16. септембра уручен пасош, али он није имао новаца за пут те му је полиција у Фирстенфелду дозволила да дође у Грац и да затражи новаца за даље путовање. Павле Матејић је добио пасош 24. септембра и одмах је идући дан отпутовао у Грац, камо је приспео 26. септембра. За стан и кост остао је дужан 112 форината. У Грацу су Матејића подвргли испиту о том дугу и он је изјавио, да не може ни порећи ни потврдити тај дуг. Он се је хранио у четири гостионице и пошто не зна језика, зависио је потпуно од тих гостионичара. Они су му доносили шта су хтели и рачунали су му, колико су хтели. Матејић и Стефан Јефтић кренули су се 1. октобра заједнички из Граца за Хотин.
Вујици Вулићевићу је у Лајбницу 8. октобра уручен пасош те се он одмах идућег дана кренуо преко Марибора и Петроварадина за Русију. Вуле Илић је добио у Штанцу тек 25. окт. у вече пасош за Русију и одмах идућег дана кренуо се у Грац, где је 27. окт. затражио и добио издржавање, које му је до тог дана припадало. 28. окт. отишао је из Граца са својом породицом за Хотин.
Најгоре је прошао Сима Марковић. Његов пасош је потписан од дворске канцеларије још 16. августа, међу првим пасошима, али је уз пут негде забачен. Кад је Карађорђе у повратку из Граца пролазио кроз Марибор, нашао је Симу на мариборској улици те се је разговарао с њиме. Од тог доба ишчекивао је Сима, да и њему стигне пасош и ургирао га је пуна два месеца с дана у дан код мариборских власти. Напослетку је 19. окт. умолио грофа Бисингена, да га обавести, зашто његов пасош још не стиже? Он је отац многобројне породице и тешко му пада, што је тако дуго удаљен од ње, а по свему му изгледа, да су више власти на њега и његовог сина сасвим заборавиле. Симина молба је донела успеха. Забачени пасош је пронађен и 28. окт. уручен је Сими у Марибору. Дневнице за октобар нису му биле исплаћене и он је послао био молбу у Грац да му се даде издржавање и за октобар, али добивши пасош не хтеде чекати решење ове друге молбе него изјави, да жели одмах да отпутује. 29. окт. кренуо се Сима са својим сином из Марибора у правцу Срема и са њиховим одласком довршена је интернација српских поглавица у Штајерској.

Напомена. Историјске чланке: Борба Срба и Турака 1910. године, Ратовање Срба и Турака 1811. године, Србија и време Букурешког мира 16. маја 1812. године, Катастрофа Србије 1813. године, Интернација Карађорђа и његових војвода у Штајерској од јануара до септембра 1814. године, - објавио је др Алекса Ивић у књизи Из доба Карађорђа и сина му Александра.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 930



« Reply #4497 on: December 12, 2022, 09:56:39 am »

Прилози историји Карађорђевог устанка
Пропаст Србије 1813.
Прелаз Турака из Босне. - Пад Неготина и Кладова. - Велики везир креће Нишу са 80.000 војника. - Држање Пореча и Београда. - Пад Смедерева и улазак Турака у Београд. (Из Бечких Новина)

О судбоносној 1813 години, и тадашњем српском ратовању с Турцима, Бечке Новине почињу доносити извештаје тек августа месеца дајући доста опширне вести о започетим биткама и турској новој најезди. Први извештај о томе 21. августа гласи:
'У Србији је опет избио рат тамошњег становништва против Турака, пошто сви преговори о миру нису могли довести до каквог повољног резултата. Турци су под командом Травничког везира и Бањалучког беглербега, наступили преко Дрине из Босне, и 21. јула напали су Србе код Зворника, који су се ту ушанчили. Кад су Турци већ дошли до Лознице и Шапца, настао је 24. јула крвави бој у коме би им као надмоћнијима било и успело да Србе потпуно потуку, да се није сасвим изненада из горе појавио Црни Ђорђе с једном четом и напавши тако лево турско крило запретио је да сруши мост код Зворника. То је Турке приморало да се повуку с великим губитцима.
Према једној вести коју смо добили из Земуна, Турци су се после овога пораза повукли у Босну како би се тамо поново окупили, те су 6. ов. м. поново прешли Дрину код Новог Села и Скукеца. Срби, чија се главна снага налази код Лознице, скупљају се са свију страна како би непријатељу дали што јачи отпор.'

Бечке Новине од 25 августа доносе следећи извештај:
'Велики везир је по добивеној заповести од Порте изненада напустио 1. јула Једрене и пошао са својом послугом, официрима и 1000 људи преко Видина и Софије у Ниш, да тамо лично опреми турску војску. По овоме се може закључити да је Порта овога пута решена да још ове године озбиљно иступи против Срба. Ћаја бег Галиб ефендија и Рајс Ефендија Хусни бег, остали су у Једрену. Први у својству кајмакама.'


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 930



« Reply #4498 on: December 12, 2022, 09:59:24 am »

16 септембра Бечке Новине доносе следећи извештај:
'Како се из Видина доставља, турске су трупе 16. августа на јуриш освојиле српске шанчеве код Неготина, и сву су посаду од 5000 људи делом побили а делом заробили. Познати Хајдук Вељко је такође погинуо. По једној другој вести из Оршаве од 23. августа, Срби су ноћу 18. истог месеца шанчеве код Текије, пошто су варош спалили, својевољно напустили и повукли се на острво Пореч где су добегли и остатци потучене војске код Неготина. Они су такође напустили и ушанчено Велико Острво, и не сачекавши Турке. А како се посада из Кладова, која је била послана да дочека турске предстраже, није ни вратила, то ће и ова варош бити врло лако заузета. Велики је везир био неколико пута у Неготину, овај разгледао, па се опет вратио у Видин. 20. августа су стигле турске трупе, јаке до 3000 људи под командом царског коњушара Реџеп Аге испред Кладова и бомбардовали су ову утврђену варош са суве стране. Треба да је истога дана стигао и један део војске из Неготина који је гонио Србе, па је онда почела опсада Кладова које као и Пореч, спречава Турке у даљем продирању. Од оних Турака с Дрине, трупе су стигле чак до Лознице и изгледа да ће бити ускоро опседнут и Шабац.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 930



« Reply #4499 on: December 12, 2022, 10:01:40 am »

23 септембра Бечке Новине доносе један извештај из Букурешта:
'Према извештају од 2. септембра из Букурешта, турска је војска у јачини од 15.000 људи по заузећу Неготина и гонећи Србе, допрла до Кладова, кога брани свега 1000 Срба. Тврђава је била опкољена и позвана прво на предају. Срби су захтевали слободан излаз под оружјем и да могу собом понети све своје ствари. Турци су ове преговоре одуговлачили под изговором да чекају одговор од Великог везира, док су у самој ствари хтели да своју војску повећају на 20000 војника. Тако су једне ноћи тврђаву на јуриш узели, и сву српску посаду исекли. Турци сада несметано даље напредују у Србији, палећи и пљачкајући села и одводећи жене и децу у ропство. Неколико хиљада оваквих жртава понуђено је на откуп владајућем кнезу Валахије, који је 1 септембра послао у турски логор у Кладово једног свог бојара с већом сумом новаца да ово робље откупи и насели га у Валахији.'

Logged
Pages:  1 ... 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 [300] 301 302 303 304 305 306 307 308   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.046 seconds with 22 queries.