PALUBA
April 24, 2024, 02:47:49 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Pozdravimo novog člana Ekapic
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 [303] 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 736601 times)
 
0 Members and 9 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #4530 on: December 25, 2022, 12:34:00 pm »

III.
Поред свега тога што су се сремски бунтовници вратили својим кућама и предали оружје, у народу је, ипак, узбуђење владало још и даље. Због тога је бечка влада појачала гарнизоне поред српске границе, наглашујући изрично непоузданост тамошњих Срба, а, уз то, издано је царско наређење да се мора најстроже спречавати сваки саобраћај са Србијом. Но, све то није много користило, јер се народна осећања и идеје не могу гушити силом ни ферманима. Када је аустријски дворски ухода, капетан Емерик Млинарић, дошао почетком јуна 1807. у Земун, да извиди ситуацију, јавио је у своме извештају у Беч, између осталога, и то како је, после вишедневног борављења у Земуну, могао да прати издајничку акцију тамошњега становништва (наиме, православних Срба); затим, поименце наводи разне угледније српске личности у Бечу, Пешти, Новом Саду, Карловцима, Земуну и у још неким местима, а међу њима изречно спомиње митрополита Стратимировића, и, најзад, вели за све њих да само чекају миг од Карађорђа, па да се и они и њихови поузданици, не само у Земуну, већ на целој граничној линији до Оршаве, придруже Србима. Ускоро по томе, почетком септембра 1807., дошао је вогањскоме попу неки младић, који се издавао за  Карађорђева брата, и стао да позива  народ да подупре српске устанике, јер  да ће они још ове јесени, или идућега  пролећа, провалити у Срем. За оружје  нека се не старају, пошто ће га доста добити из Србије, а тако исто нека се  не плаше царске војске, која је недавно  угушила Тицанову буну, јер Карађорђе  има довољно своје момчади да је пошље у помоћ. Тај човек обишао је још и нека друга сремска села, док се, најзад, није показало да је брат попа из Добринаца. Када је ствар откривена, не преостаде ни попу ни његову брату друго него да пребегну у Србију. 
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #4531 on: December 27, 2022, 10:41:44 am »

Али, истовремено, настало је кретање и у српском народу у Банату, а  нарочито кад је Русија ушла у рат са Турском, што је, дакако, снажно подигло  наде Срба у успех; познато је да су  Срби устаници звали Александра I. редовито 'нашим царем', гледајући у њему врховнога свога господара, под чији су се протекторат ставили. Негде почетком  августа 1807., неки људи из Баната упутили су писмо рускоме главном команданту, генералу Михељсону, у Букурешт, у којем су биле написане и ове значајне речи: 'Ми вама јављамо да желимо да будемо под руским двором и да хоћемо сви једногласно да устанемо против Немаца, за које ви знате да су стари издајници. Најпосле, знајте, а и сами ћете увидети, да су Немци од старине подли, нечасни и непостојани. Немац ће све наше земље са селима предати  племићима (спахијама), како би уништио српску Војну Крајину, под изговором да то не ради он него Мађар, не би ли Срби замрзили на Мађаре, а не на Аустријанце. Ма колико да Турци желе зла Србима, јер су суплеменици Руса, ипак их у томе превазилазе Немци'. Но, много је значајнији иступ познатога харамбаше војводе Станоја Главаша, који је код сремско-банатских  Срба уживао велике симпатије. Крајем  децембра 1807. (по новом) дошао је он у Београд, где се тада десио и сам Карађорђе, ступио пред Совјет и рекао  отприлике ово: 'Провинцијални кметови у Срему опет се горко туже. Они су дошли до уверења да је она царска  комисија која је имала да испита зулуме жупанијских и спахијских чиновника саставила неповољан извештај о њима, тако да се и сам митрополит Стратимировић, кога је народ замолио да у тој ствари пође к цару у Беч, повратио не оправивши ништа. Сада се Стратимировић боји свога народа, јер му није пошло за руком да изради општу, у царево име обећану амнестију и јер није  могао да наговори угарски сабор да узме у расправу тужбе сремских кметова, па је због тога у Бечу измолио  право да око себе држи оружану стражу. А како су Срби у Банату, Срему и Бачкој, па и даље све до Будима, спремни да опет скоче на оружје, ако им дође у помоћ велики јуначки српски народ и ако им он даде оружја, предлажем Совјету да се то учини. Шта више, ја сам спреман да станем на чело томе покрету, и, у први мах, не би ми требало више од десет хиљада момака, да дођем у помоћ својој потлаченој и заробљеној браћи, сродницима и једновернцима. Познајем све путеве до Будима, а моја чета, чим пређе Саву и Дунав, зачас ће нарасти на сто хиљада момака, јер ће је појачати тамошњи Срби. Са том војском ја ћу, још пре него ли дође немачка војска, освојити без иједнога хитца све тврђаве и у њима опскрбити се оружјем, муницијом и топовима, а народу не само много злата и сребра, него и големо мноштво жита и хране, да узмогне појачаном силом да ратује са Турчином и да га, борећи се заједно са Русијом, истера из Европе.'

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #4532 on: December 27, 2022, 10:51:51 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Иван Михељсон.jpg (122.2 KB, 451x564 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #4533 on: December 27, 2022, 10:58:14 am »

После ових Главашевих речи, иза којих се крије очито потајни споразум са пречанским Србима, устао је Карађорђе и добацио Главашу да је он хајдучки харамбаша, па је онда наставио овако: 'Ако се наша браћа, сродници и истоверци у Банату, Срему и Бачкој осећају подјармљени, нека пређу у своју отаџбину Србију и нека заједно са нама истерају Турке из Босне и Бугарске, јер, док се то не збуде, било би веома неразборито помишљати на обнову старе српске државе, а, поред тога, још за леђима стећи уз Турчина новог непријатеља. Па, све кад би и лако успело сједињење са Србима у Угарској, Срему и Банату, ипак би том приликом ове земље, а то су сада житнице за Србе у Србији, толико пострадале и биле опљачкане да би Срби били лишени сваке могућности да, у даљем ратовању са Турцима, прехране себе и руске помоћне чете. А не би ни разборито било увредити немачкога цара, који је - како причају у Београд стигли француски официри - у најбољем складу и пријатељству са Француским царем Наполеоном'. Он - Карађорђе - не разуме се у политику, већ само у ратовање. С тога препушта политику потпуно Совјету; али, ипак, опомиње совјетнике да не учине какву грешку, вођени користољубљем или другим намерама; јер, ако би кога од њих затекао на томе путу, обесиће га пред његовом кућом. После ових Карађорђевих речи Совјет није хтео ни да расправља о Главашевом предлогу. Ма да Срби у Аустрији, после овога, нису могли да рачунају на помоћ од стране Карађорђа и Срба, ипак, народ се није примирио.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #4534 on: December 27, 2022, 11:16:57 am »

Већ почетком априла 1808. сазнао је генерал Симбшен из 'поузданога извора' како неки војни бегунци из Срема и Баната причају у Београду о томе да, тобоже, неких 17.000 момака у приправи чека на аустријској територији стотину оружаних Србијанаца, па да ће онда заједнички навалити на Петроварадин. Кад је то дочуо, Симбшен позва у Петроварадин читав један пук и размести га у околини по разним позицијама. Мало по томе јављено је Симбшену да се, у јуну 1808., спрема нова буна у Земуну и у Новом Саду. И одиста, почетци буне показали су се већ у мају, када је једна чета од 30-40 момака, под водством харамбаше Радојице Марковића - сина онога учитеља из Вогља - узела да агитира по народу, прешавши из Србије у Срем. Но, аустријска војска брзо их је растерала, а сам Марковић погибе у отвореном сукобу. Ускоро се показало да су најглавнији агитатори против Аустрије били баш неки њезини Срби поданици, који су у Карађорђевој Србији говорили да је дошао земан да се Срби и свето православље, уз помоћ једновернога православнога рускога народа, опет подигну и да васкрсну стару државу, само треба пре свега освојити Босну све до Сарајева. И тако се састајемо са карактеристичном чињеницом да је идеја о уједињењу православних Срба или 'пропаганда' настала међу аустријским Србима, који су од првога часа Карађорђев устанак схватили као нешто 'своје'. Разуме се, по природи саме ствари, та је идеја најпре загрејала суседне крајеве - Срем, Бачку и Банат, и одатле се брзо раширила даље - на запад и југ. У априлу 1807. командант подмаршал Хилер јавља из Загреба надвојводи Лудвигу да православно свештенство са великим одушевљењем шири по читавој хрватској војној крајини гласове о славним победама Карађорђевим над Турцима, а народ 'не само да са занимањем прати ове вести, него - јер му је дотешчала (аустријска) војна служба у доба непрекидних ратова са Французима - са завишћу посматра сјајне прилике до којих се довинуше Срби'. На крају примећује генерал Хилер да се, додуше, засада не треба бојати устанка, 'али, незадовољни народ, ипак, могао би, ако невољи његовој брзо не дође крај, да почини какав непромишљен корак'. Слично је карактерисао и генерал Симбшен надвојводи Карлу из Винковаца у јуну 1807. прилике у славонској војној крајини. Шта више, не само граничарске, него и провинцијалне редовите чете убрзо ухвати неки немир и одушевљење за Карађорђа, што се манифестовало у слабљењу војне дисциплине и у дезертирању пешака и хусара. У фебруару 1808. предан је цару Фрањи извештај хрватско славонских војних власти, у којем се каже да је у последње време дезертирало у Србију 515 момака, од тога 327 граничара и 188 момака из редовитих пешачких и коњичких пукова.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #4535 on: December 27, 2022, 11:20:45 am »

IV.
Као што је славни устанак Карађорђев узбудио Србе у Срему, Бачкој, Банату, Славонији и Хрватској, исто тако је снажно продрмао и Србе у Босни и Херцеговини, а нарочито је разбудио интересовање Црне Горе и њезиног тадашњег владике, умнога Петра I Петровића-Његоша.
У Босни и Херцеговини положај Срба био је куд и камо тежи од онога у Србији, јер је земља била пуна не само турских утврда и кула, него и густо насељена домаћим муслиманима, наоружаним до зуба, који су будним оком и са великом мржњом пратили сваки покрет 'бунтовне раје' с ове и с оне стране Дрине. Шта више, управо ови босанско-херцеговачки муслимани били су, за све време српскога устанка, најљући непријатељи устаника. Но, уза све то, мисао да ослободи и Србе у Босни већ је одмах заносила Карађорђа и његове другове, како је то веома лепо истакао народни певач Филип Вишњић на крају прекрасне песме Почетак буне против дахија овим речима:

Кад је Ђорђе Србијом завладо,
И Србију крстом прекрстио,
И својијем крилом закрилио
Од Видина пак до воде Дрине,
Од Косова те до Биограда,
Вако Ђорђе Дрини говорио:
Дрино водо, племенита међо
Измеђ Босне и измеђ Србије!
Наскоро ће и то време доћи,
Када ћу ја и тебека прећи
И честиту Босну полазити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #4536 on: December 28, 2022, 09:44:13 am »

За прву побуну Срба сазнајемо у августу 1805., када су се на босанскога везира Мустафа-пашу обратили тужбом неки одличнији муслимани из Плеваља (Таслиџе), јављајући му да је 'раја' у Дробњацима (данас у Црној Гори, тада још у Јужној Херцеговини) устала на оружје, на наговор суседних Црногораца. Против побуњених Срба изаслан је из Скопља Сулејман-паша, и он ускоро, уз помоћ велике војске, опет успостави ред и мир. Но, следеће године, 1806., у марту, већ је било устаничких покушаја и у Босни, како се тужи веће босанских одличника у Цариград: 'Од некодико година устала је српска раја на отпор, - кажу ови, - те муслиманима наноси неизмерну штету. У београдском санџаку касапе, села пале ватром, много џамија и месџида су порушили и разорили, становнике од имања и душе раставили, а који су се становници у босански ајалет, голе душе и плачући, у касабе и села населили, ти су се спасли. Исти устаници подговорили су рају по неким босанским кадилуцима и уздигли је на непокорност. На исти начин договор чине са црногорским непокорницима и са московским генералом.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #4537 on: December 28, 2022, 09:49:30 am »

У исто време сазнало се да има хајдучких чета и у самом сарајевском кадилуку и да се неки одважнији Срби, тако поп Хаџи-Милутин, упуштају у тајне и опасне везе са српским устаницима, спремни да у згодан час скоче на оружје. Комешање у Босни није остало тајна. Већ у јануару 1807. прочуло се у Бечу да је неки сарајлија, Хаџи-Јован Селак, ускочио у Сремску Митровицу, тобоже јер су Турци ухватили његову преписку са Карађорђем у чијој да је чети служио и старији му брат и у тој преписци да се радило о томе да и босански Срби дигну устанак. Овај извештај, додуше, брзо се показао као претеран и нетачан; но, већ у септембру исте године очекивала се општа буна Срба у Босни; шта више, сам сарајевски владика Краљевић пребегао је у Аустрију. И Француски и аустријски извештаји из Босне кроз годину 1807. и 1808. пуни су таквих алармантних вести; међутим, када се ти извештаји добро проуче, изгледа да су те вести бачене у свет само за то да забаве Турке у Босни и да их задрже од навала на Србију. Несигурно стање у Босни појачавале су још и честе провале Срба-устаника преко Дрине, које су довеле Карађорђа у везу са црногорским владиком Петром I. Још 15. фебруара (по ст. кал.) 1806. обратио се владика Петар на Карађорђа и замолио га да га опширно извести о стању у Србији. На ово је Карађорђе одговорио владици (други пут 29. маја по ст. исте године), између осталога, и овим, са на националнога гледишта веома значајним речима: 'С непримиривом Босном данас се находимо у највећој ватри и у најнемилостивијој кавзи. Она (понајвише Сарајевци) учињена од нас представленија мира не прима и препјатствујет толико шчастију нашему, да је већ јавно да ми праведно намјерени наш конац пређе получити не можемо, док њу не поразимо; она раслабљава нас тако да ћемо ми с њом доста муке имати, ако је ви не обуздате. Против ове, дакле, невјерне и душманске Босне, која је од старине свагда главне и заклете непријатеље српскога имена и вјере у њедрима својима хранила и која, нечастивога Бранковића сјеме проклето, данас о томе ради, да угаси са свијета јадом својим и да избрише сасвим име и благочестије српско, - против овога, велим, заклетога, вечнога домаћега непријатеља нашега просимо ми од вас скорију и не одложимују вооружену помоћ, на коју смо ми у самоме почетку основанија нашега велику надежду имали. Заклињујући вас светим оним вере, племена и крви свезом, по којему се једна браћа називамо и јесмо, призивљемо с пламеним срцем и с раширеним рукама вас и чрез вас сву нашу црногорску, далматинску и ерцеговачку храбру, премилу и предрагу браћу у онај положитељни сојуз који је међу старима и праоцима нашима, док су славни били, био, сирјеч у друштво оружја и у међусобни одбранитељни и нападатељни свез.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #4538 on: December 31, 2022, 11:05:43 am »

Међутим, у тај мах, владика Петар био је и сувише заокупљен француским заплетима у Боки Которској и код Дубровника, па тако се и није одазвао Карађорђу. Но, ускоро се и то десило. На сам Ускрс, 14. априла по ст. 1807., Карађорђе је добио под Ужицем три писма владичина, једно од 19. новембра (по ст.) 1806., друго од 26. фебруара, а треће од 9. марта 1807. На тај корак владичин утицала је и руска дипломатија, идући тада за тим пошто је цар Александар био у рату са султаном да се образује савез између владике Петра и Карађорђа, и да они, потом, сложно побуне Србе у Босни и Херцеговини. Оба српска главара одазвала су се томе, шаљући преко својих поузданика прогласе на народ, владика Херцеговцима, а Карађорђе Босанцима; али, многи од тих њихових поузданика пали су Турцима у руке и мученичком смрћу платили љубав своју према ослобођењу отаџбине. У поменутим писмима, а нарочито у оном од 26. фебруара и 9. марта, владика Петар поново тражи од Карађорђа да му јави у каквом се стању налазе устаници у Србији. Карађорђе му је, још исти дан, међу осталим писао ово: 'Јављамо вам у коме се стању данас налазимо; велике војне против некрштених (Турака) на све стране имамо и велико крвопролиће непрестано трпимо: 1. против Видина, Ниша и Пазара, то јест, против силе Урумели-Валиса; 2. Ужице смо са свију страна умуасерили (опколили) и једнако велики огањ на њ бацамо; 3. покрај Дрине свуда нашу војску држимо и велику помоћ прекодринској браћи давати морамо, јер су се и они опет побунили и од нас у свачему траже помоћи, а нарочито наших старих војника због упућивања и поучавања. А принуђен сам давати им и хришћански род добро чувати, да не би преко мере у некрштене руке у ропство запао. Али, нису се само они тамо побунили наново, већ више таквих случајева имаде, тако цио видински пашалук, па нишки, љесковачки и пазарски. И толики род хришћански данас у свачему помоћи тражи, јер је у невољи. Ми, колико смо у стању, дајемо им помоћи; али, и сами у свачему оскуђевамо, јер ништа готово немамо, него што год нам је потребно морамо по скупе новце из Њемачке (Аустрије) узимати, и то с великим мољакањем, због чега смо у велико сиромаштво пали. Али, поред свега тога, морамо Богу захвалити, и против непријатеља до последње капи крви борити се морамо, и ниједан не мислимо се покорити Турцима, нити пак можемо'.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #4539 on: December 31, 2022, 11:16:35 am »

Баш у то време, када је Карађорђе писао ово писмо владици Петру, ухватише Турци на путу од Грачанице на Спречи према Маглају петорицу српских поузданика и код њих нађоше Карађорђев, српским језиком написан проглас на хришћане у Босни, да се дижу на оружје. Четворица су погубљени на месту где су ухваћени, а пети је доведен у Травник везиру и тек онде смакнут. Француски конзул у Травнику, Давид, јавља у Париз (26. априла) да је ове по узданике издао некакав Бошњак. Међутим, из прокламација и похватаних писама, те од својих ухода, Турци сазнаше за везе између српских устаника и неких села у босанском Подрињу, па с тога наумише да их потпуно униште и да поубијају све живо, старо и младо, мушко и женско. Али, сазнавши за то, босански везир изда заповест којом забрани овај покољ. На то Турци опколише три српска села и запретише становништву да ће их све исећи, ако не прокажу између себе оне који су на страни устаника. И одиста, заплашени сељаци проказаше њих 330, који се беху посакривали или по овим селима или по околини, Сада зареда по Босни немилосрдно разоружавање раје, затварање попова и друге народне интелигенције, за које се сумњало да су приврженици Карађорђеви. Једва да има народа на свету чије је свештенство толико крвних жртава допринело на олтар народне слободе колико српско.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #4540 on: December 31, 2022, 11:28:20 am »

Но, врхунац заједничке српско-црногорске акције на ослобођењу Српства пада на пролеће 1809., када Срби, у исти мах, предузеше на више страна офанзиву, док су Руси требали да пређу преко доњег Дунава у Бугарску. Међу тим, пре него што је започео војну, Карађорђе се обраћа, 30. марта (12. априла), црногорскоме владици писмом, у којем му јавља да му руске чете долазе у помоћ, а онда наставља овако: 'Такођер и ми смо нашу војску из дубине на границе расположили и врло лијепо с топови и са џебаном задовољно осигурали јесмо, и прваго априла текуштаго доба хоћемо на непријатеља ударити на све стране за ослободити нашу браћу, која под Турском находе се у великој муци; са свим околним народом договор утврдили јесмо и са џебаном у садашњем бившем примирју доста и потпунили јесмо, и како ми на непријатеља ударимо и преко наше досадашње границе преступимо, тако ће и они сви на Турке са великом силом подићи се и с нами у слоги бити хоћеју. Тога ради и вами препоручујемо, да бисте и ви љубав милосрдно к роду хришћанскоме показали и на непријатеља ударили и у напредак амо к нами поступили, и сву браћу хришћанску возбудили, и на непријатеља некрштеног сви сложно да ударимо са свих страна, е да би преблаги Спаситељ нас помиловао за истребити из наше праотеческе државе агарјанску силу проклету. И ми, у име Бога, радимо да који час прије на воду Тару дођемо и ту какогод да бисмо се с вами састали. Тога ради похитите и ви колико год могућни јесте и ваше храбре витезове потисните, који се и досад против непријатеља храбро показивали јесу и своје отечество бранили јесу'.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #4541 on: December 31, 2022, 11:39:05 am »

Средином априла (по ст.) остави Карађорђе Београд и пође преко Ужица на границу Новопазарскога Санџака, а онда паде под важни град Сјеницу и опседне га. Сјеница - још у X веку српска тврђава именом Дестник - била је на раскрсници друмова који су водили у Босну и Македонију са једне, а у Црну Гору и Србију са друге стране. Сама варош брзо изгоре, на што се Турци заклонише у тврди град. Да спречи околним Турцима ненадану навалу на његов табор, Карађорђе посла омање чете према Новом Павару и Пријепољу на Лиму; на то сјенички Турци, видећи да им нема помоћи, предадоше 9. маја (по нов.) град. После тога, Карађорђе се спреми да пође на Нови Пазар стари српски Рас но у том стиже скопски Сулејман-паша онај исти који је још 1805. умирио побуњене Дробњаке с овећом четом босанских Турака; али, Карађорђе га потуче код Сјенице, а тако исто, после некодико дана, и пећског Нуман-пашу на оближњем Суводолу. Сада, тек, крене Карађорђе према Новом Пазару, куда стиже средином јуна (по новом). Варош сама би одмах освојена; али, тврђаву је требало овде дуже опседати. У то доба, још у Сјеници, поклони се Карађорђу око 350 људи из племена Васојевића и више Црногораца, и тиме је у јуну 1809., веза између Србије и Црне Горе први пут после векова била успостављена; али, само за кратко време, јер брзо потом стиже Карађорђу глас да је главна српска војска потучена код Ниша и да велика турска сила проваљује у Србију. То је био познати пораз од 31. маја (по новом) и наредних дана, што га је скривила неслога међу војводама и неспособност оних којима је Карађорђе поверио да чувају јужну српску границу. На ту вест Карађорђе напусти Нови Пазар и похита у Србију, где је нашао управо очајне прилике. Само чињеница да Турци нису дошли до Београда, већ су се после дужег бављења на обалама Мораве почели да враћају натраг, разлог је да није дошло до панике и катастрофе у народу, кога је само лични ауторитет и храброст Карађорђева спасла од великога зла.
Но, много је важније у томе догађају очајно искуство са Русима, јер управо њихова немарност и нерад на Дунаву омогућили су Турцима да главном својом силом навале на Србију. Вика на Русе била је с тога општа, и сви су у њима гледали и тражили кривце за несрећни резултат летње војне године 1809. У таквом расположењу Карађорђе је скренуо своју пажњу на цара Наполеона, на његов рат с Аустријом и, потом, на ново створену Илирију.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #4542 on: December 31, 2022, 11:40:55 am »

V.
Као што је познато, победом код Славкова (Аустерлица) у Моравској (2. децембра 1805.) цар Наполеон учинио је крај аустро-руском савезу. Већ сутра-дан сматрао је цар Фрања потребним да лично пође у табор свога противника, где је пристао на примирје, после кога је онда, 26. децембра (по новом), дошло до мира у угарском Пожуну (данас Братислава у Чехословачкој). Тим миром Аустрија се одрекла читаве територије бивше Млетачке Републике, то јест, поред Венеције, 'Млетачке Истре' (уз западну морску обалу без Трста и без читаве унутрашњости), још и Далмације са Боком Которском, коју је нови француски цар, тобоже као наследник Карла Великога, хтео да има. Али, није то био једини разлог са којега је Наполеон зажелео да се учврсти на источној обали Јадранскога мора. За њега, наиме, Далмација није била тек историјски саставни део некадашње Млетачке Републике, већ нешто куд и камо важније. Далмација беше за њега лука, или, боље рећи, читав низ пристаншта, која отварају пут у унутрашњост Балканскога Полуострва. На северу могао је да ступи у додир са Карађорђем и српским устанком, а на југу, из Котора, није му било далеко до немирне Албаније, па ни до Крфа, откуда је могао да пружи Грцима руку и да им помогне да се ослободе. Но, у тај мах, Наполеон није још имао пред очима распад и деобу Турске, већ је свом снагом прегнуо да обнови традиционалну оријенталну политику Француске још од времена краља Фрање (из дома Валоа), наиме: да спасе Турску од расула и да буде њен савезник. С тога су француски посланик код Порте и бројни француски конзули у земљи свагда били саветници султанови и његових паша, и с тога се, француским утицајем, турске луке и пристаништа затворише енглеским лађама. А за случај да се Наполеон заплете у рат са Русијом, француска војска могла је из Далмације - прешавши Босну, Србију и Бугарску – са југа, преко Влашке и Молдавије, да провали у Русију. Најзад, за случај да Турско царство пропадне, буди под ударцима непријатељскога мача, буди услед унутарњега нереда и буна, Наполеон је био близу и лако је могао да пресудно утиче на даље догађаје. Ето, то су били разлози са којих се Наполеон зажелео Далмације, али, то беху такође разлози са којих, су се Руси толико противили француској власти на Јадрану, непрестано наговарајући северне Далматинце на буну против њихових нових господара и водећи, у за једници са Црногорцима, крваве бојеве против Француза у јужној Далмацији. Мржња на Французе прешла је из Далмације и у Босну, где су махом сви муслимани стрепели од Наполеона, гледајући у њему погибељна непријатеља, а никако султанова савезника.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #4543 on: January 02, 2023, 11:38:43 am »

Но, Далмација се, после руско-француског мира у Тилжи (1807.), примирила бар на око, шта више, две године доцније, власт француска још више се учврстила на Јадрану. После новог несрећног рата са Наполеоном, Аустрија је морала, миром у Шенбруну (14. октобра 1809.), француском цару да уступи не само сву Далмацију са Боком и Дубровником, него, поред осталих земаља, још и сву Истру, Трст и Горицу, западни део Корушке (око Бељака), читаву Крањску, и Хрватску са десне обале Саве до ушћа Уне код Јасеновца, заједно са Горским Котаром, Ријеком и Ликом. Ове земље Наполеон је захтевао нарочито с тога да добије директну копнену везу са Далмацијом, надаље, да утврди француску премоћ на Средоземном и Јадранском мору, и, најзад, да стече још ширу базу за непосредно утицање на послове Турскога Царства, на чију је пропаст и деобу почео, онако издалека, да помишља откако се измирио са руским царем Александром I. О томе је сам Наполеон изјавио цару Фрањи, у једном писму још од 16. септембра, ово: 'Вашем Величанству неће избећи да себи не придржавам (од аустријских земаља) ништа друго сем оно што ми треба да успоставим директну везу између Далмације и мојих осталих држава, па да тако узмогнем припазити да се код Порте ништа не деси што се не би слагало са интересима мојих народа. Због слабости мојих садашњих поморских сила а то је последица четири рата што сам их морао да водим с Аустријом ја немам другог начина да утичем на равнотежу по земљама око Средоземнога мора'.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #4544 on: January 02, 2023, 11:40:00 am »

Шенбрунским миром дођоше под Француску власт сви Словенци сем штајерских, велики део Хрвата и Срба од Трста, Пазина и крањске међе до Котора, Будве и црногорске међе. Све те земље уједини цар Наполеон у Илирију, или боље у илирске провинције, те их као засебну покрајину францускога царства, посве одвојену од краљевине Италије, са средиштем у Љубљани, предаде у управу маршалу Мармону, који је још од 1806. вршио у Далмацији службу врховног војничкога заповедника, а од 1808. носио почасну титулу 'војводе дубровачкога'. Под француском управом оживе и препороди се читав наш народ у оним крајевима, дошавши први пут у дотицај са модерном слободоумном управом; сада процвета и судство и школство, као још никад до сада. Сада је Словенац, после хиљаду година, први пут опет постао потпуним човеком, јер не беше више роб немачке господе, а тако је и хрватски сељак престао да буде роб своје властеле. Маршал Мармон уведе словеначки и српско-хрватски језик као службени језик у саобраћају са странкама у сва надлештва и у све школе. Сада су штампане прве словеначке школске књиге, и први пут писани су тим језиком судски и други службени акти. Сва покрајинска управа сем врховних надлештава прешла је у руке домаћих синова; дух слободоумља, праве демократије и човечности стаде да провејава наше крајеве од Триглава и Соче до Ловћена и Будве, први пут после небројених векова.
Због своје краткотрајности - у Далмацији осам, у Истри, Словенији и једном делу Хрватске четири године - француско владање у нашој народној прошлости заправо је само епизода. Међутим, поред свега тога, оно је имало јак утицај на дух и мишљење интелигентних народних слојева. У првом реду, оно је у нас усадило здраву клицу идеје народности и тежњу за уједињењем територије на којој станује један исти народ. Наполеонова Илирија, наиме, први пут је ујединила, под модерном централном управом, знатан део Словенаца, Хрвата и Срба, с ужом Хрватском стопила источну Истру са северним острвима (Крком, Цресом и Лошињем), а Сочу учинила етнографском границом спрам Италије, и тако Трст оставила као природно пристаниште свога залеђа у Илирији. Шта више, и сам Наполеон помишљао је на проширење своје Илирије, кад је сновао како би се, у евентуалном рату са Турском, дало из Дубице 'провалити у Босну' - како пише 14. августа 1810. своме војноме министру,генералу Кларку, војводи од Фелтра. Међутим, то су очекивали још крајем 1809. не само у Бечу, него и у самој околини Наполеоновој, истичући при томе сродност у језику становништва Илирије с оним у Босни и Србији. Сасвим је природно да овакве крупне промене у непосредној близини Карађорђевој нису могле остати без утицаја, а то тим више што је тада члан српскога Совјета био први апостол народног нашег уједињења Доситије Обрадовић.
Logged
Pages:  1 ... 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 [303] 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.038 seconds with 22 queries.