JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4590 on: January 20, 2023, 11:16:07 am » |
|
Војска се морала вежбати од самог почетка устанка, пошто су се од сељака, како су пристизали, морали на брзу руку стварати војници. А систематско вежбање војника почело је у зиму 1804/5, и то под опседнутим Београдом. Вежбањем се постизавало двоје – полагано се стварала регуларна војска и сузбијале су се зле последице позиционога рата и беспослице, особито пљачка и бегање. Данас је, бојим се, тешко разумети колико је тада било напорно држати скорашњу војску у гомили. Прота Матија, искусан и мудар, осећао је да ће она страна надвладати где буде дисциплина јача и где остане више војника на окупу. Док је он држао српску војску на Дрини што је умео боље на окупу, гледао је својим очима како босанска турска војска осване мања него што је омркнула. Али и српским поглавицама било је тешко за време мира, како се онда говорило, војсци запт дати; било их је који то уопште нису постизавали. Први инструктори српске војске били су ранији фрајкорци и војни бегунци из Аустрије. Зато је вежбање било исто као и у аустријској војној граници. И дисциплина је, наравно била иста, и још опорија. Батине су цвале, као некад у фрајкорима. Особито оштро се поступало са бећарима који су гарнизонирали у Београду, после његова освојења 1806. Скупљени са свих страна, јунаци и авантуристе, били су бећари чудан свет, опоран свакој дисциплини. Једно време се држало као да би се од њих самих могла начинити стална војска, а сељаци да би били резерва. Но с тим је ишло мучно. Бећари су се бунили не само у Београду, него и на граници. Очевидно је Аустрија сејала међу њих узбунљиве вести, највише да ће их слати у далеке земље и замењивати за друге војнике. Нису уживали у војним вежбама ни београдски трговци и занатлије, међу којима је било много странаца, Грка и Цинцара; Арнаути се уопште нису дали свикнути на војну дисциплину.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4591 on: January 20, 2023, 11:18:56 am » |
|
Напори око увођења редовног војничког вежбања били су тако тешки и заморни, да би мало ко, осим Карађорђа, могао издржати несносан труд. Но његово је, прво, уверење било, да без реда не може бити војске, а друго, тако су му саветовали 1805. и учени пријатељи, особито Доситеј и митрополит Стратимировић. Ова два калуђера, мудра и свету вешта, у свом писму о уређењу Србије на прво су место ставили војску с оправдањем – 'то је перво и најважније'. Даље, улазили су у појединисти: 'Што вам је свагда препоручивано, а то вам се и сад препоручује и советује, да помало прибављате вами пушке с бајанетами. Говори се да Турци већ помало уче се егзерциру европеиском; ускорите дакле ви и учите се војевању и оружију чиновне војске'. Ово Карађорђу, заиста, није требало двапут говорити, јер је и сам то осећао, али му је драго било да су и учени Срби истога мишљења. То га је утврдило у намери да се војно вежбање мора наставити, маколике биле тешкоће и макакви немири. Карађорђе је сузбијао отпор регуларном вежбању не само оштрим казнама и премештањем из Београда на фронт, него и уверавањем преко једнога занимљивога прогласа који је без сумње саставио Доситеј. Та одбрана војне вежбе читана је пред постројеним београдским гарнизоном 13. фебруара 1809, и из ње се види како су се варошани бојали да не остану за увек војници, даље, како му униформа није била драга а војна дисциплина још мање. Но Карађорђе није устукнуо ни пред каквим тешкоћама – општа војна обавеза и војна вежба остале су, побијене су само узбунљиве вести, које су биле без основа.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4592 on: January 20, 2023, 11:22:33 am » |
|
Знамените промене у војничком вежбању настале су од српских веза с руском војском, 1807. године. Отада су у Србији два начина вежбања, аустријски на западу и руски на истоку, док руски није потпуно преовладао због љубави према Русији и због разумевања језика; сачувани правилници о војној команди, са сликама стројева, из Карађорђева доба, израђени су по руском. Карађорђе је био неуморан у наређивању да се војници, особито млади људи (старије је штедео), ексерцирају 'по московски' или 'по руски', да их се регула. Врло често је наређивао да се пола војске ексерцира, а друга пола да ради пољске послове, или да једно време сви вежбају, па се онда мало распусте. Особито се старао о подофицирима и официрима и оштро наређивао да се пази на њихово вежбање. Сам се највише бавио коњаницима, и вежбао их у Тополи; Аустријанци су истицали да је српска коњица одлична; у њој су служили богатији, и сами су морали дати коња; цела опрема за коњанике била је прописана; још је било наређено кнезу Аксентију 'да ексерцира и коњанике како год и пешаке, да науче најпре пешачки ексерцир, пак ћемо онда учинити наредбу да се и на коњима ексерсирају'. Успех вежбања утврђивао се строгим прегледањем војних јединица, о чему се подносио писмени рапорт. Уопште је скоро невероватно, колико је Карађорђе, сам неписмен, држао до честог и тачног писменог извештавања. Оштро је наређивао: Свако дан шаљите књиге. То се тицало обично обавештења о кретању непријатеља, али и целог живота у војсци; вест о непријатељском кретању морала се, на његову заповест, набавити; није хтео да чује ни за какве изговоре.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4593 on: January 20, 2023, 11:24:29 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4594 on: January 21, 2023, 12:31:15 pm » |
|
Потребу вежбања било је најлакше доказати тобџијама и добошарима. До њихове вежбе Карађорђе је много држао, бегање се кажњавало са сто врућих батина и, осим тога, ноћу затвор а дању вежбање. Карађорђе је високо ценио важност топова. Тачно је знао важност артиљеријске припреме и много се намучио да добије што више топова и што бољих тобџија, сам је знао топ послуживати, и радио је и то. Тражио је од сваке нахије по 10 тобџија и 5 добошара. Они су на народном трошку били, као и војводе и сам господар, вожд. Правитељствујушчи Совјет морао се старати о њима, и међу његовим одлукама о оделу тобџија има и ова 'да (се) начине iошт єдне чакшире и капу Господару, и тако да се састави цѣли кат альина'.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4595 on: January 21, 2023, 12:35:44 pm » |
|
Због војничке вежбе било је много повике на Карађорђа. У вестима аустријских ухода реч је врло често о незадовољству с војном регулом, које је и Аустрија сама потпиривала ширењем којекаквих неистинитих вести. За то незадовољство је знао и Вук, али га није тачно разјаснио. Он је био, наравно, против Карађорђа, док је Сима Милутиновић оставио у својој Сербијанки одушевљену похвалу својој вежби, која, по његову претераном начину изражавања, прави од људи богове. Такав је и натпис песми – Божанствено моћне. Почетак је довољан да се наслути садржина читаве песме:
Не било вас викаiућих глупо На егзерцир, и воено знанiе, Ким' стотина тисуће разбиа, У сред полiа, от' прсиу градом! По iе посла духом воевати. Карађорђе тог' iе важност узн'о, И желiевши вiерносе укрепит', Примiер лiепши имав у Сриему, Проку нађе ако Иностранца, И Славонца од' Пакрца близу, А племеном и мiестом Судара, Намiенiена Цару Гранатиром, Добро вiешта егзерцират' воiску, Научит' их Параде бити, Каре строит', колонам' се кретат', И плутон'ма заушиват' враге.
Карађорђе је, вели Сима, у Тополи разложио војницима важност војне вежбе, на:
Свак iе знао и опит'о собом Да егзерцир устоструча снаге.
Тако су важност војне вежбе доказивали тада и вожд српски и митрополит српски, и највећи тадашњи српски филозоф и највећи тадашњи српски песник. Збиља ратничка нација! Сваки изнимно велики војни успех увек је последица неке новине у ратовању. Она је његова тајна. Па у чему је Карађорђева новина ратовања? У што јачој артиљерији и у заштити дисциплинованог војника заклоном а целе војске шанцом. Чим је скупио јаку артиљерију, он је сузбијао нестрпљиву насртљивост војске, а тек после јаке топовске паљбе пуштао је на јуриш. А на заклон храстова прошца свикавао је војнике тако што га је и сам пред собом носио, а њему се бар није могло пребацивати да није храбар. О шанцу се старао као Римљани о табору. Свом зету Пљакићу писао је 1809: 'А особито вама препоручујемо да без шанца нимало не седите ни дана ни ноћи'. Јагодинцима је наређено да спреме грађу за шанац, али сами ништа да не почињу 'пак ћемо ми едан доћи, или господар или Яанићiе,да наипре уштудирамо како ћемо на кою руку шанац градити'. То је била велика вештина. Прота Матија је писао да сваки шанац мора бити 'чиновно' уређен; знали су, наравно, и за маскиране шанце, кад су око њега, и у шуму посадили. Језгру резервне војске и муницију било је карађорђу најмилије држати у Топли, да буде, како се говорило 'на средоточiю'.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4596 on: January 21, 2023, 12:38:45 pm » |
|
О храни се испрва старао сваки војник сам, осим тобџија и добошара, али на даљим ратовањима није се то дало извести. А без хране се не ратује. Карађорђе је пребацивао војводама што су се мало бринули око хране војника, па су зато повраћали кућама. Милошу Обреновићу је наређивао да се храна мора слати, 'єр гладан воєвати не може, и она воиска, коя гладна воює, слабо какву кураж показати може'. И оружје су морали војници сами набављати. Сваки је морао имати пушку кремењачу, један или два пиштоља и јатаган. Сиромашнима је село набављало пушку. Дуго лишени оружја, сељаци су уживали у њему; Карађорђе је забрањивао салве, у којима су војници уживали; а он је чувао муницију. Када су савладали прве тешкоће војне вежбе, била је сељацима она драга. Српски сељаци су слутили, што је Стојан Новаковић срећно рекао, да је војска 'народ у најкраснијој и најнајмужаственијој појави његовој'. У борби с Турцима чинили су чуда од јунаштва, а у миру су радо показивали шта умеју, како знају у редовима марширати, правити колоне и формирати каре. Имали су много смисла за војне параде, особито ако су њима могли наљутити Турке; прота Матија је одлично описао Карађорђеву такву једну пркос-параду на Дрини, с пешадијом и коњицом, с добошарима и таламбасима. Војска је имала своје заставе, испочетка налик на црвене барјаке. Прва послана из Карловца, имала је поред светитељских ликова поносит натпис: Съ нами Богъ разумѣите язици и покаряите ся, яко єъ нами Богъ. За њ се чуло чак у Француској! Митрополит Стратимировић послао је Карађорђу и пољску капелу. Карађорђе је водио бригу да војска има своју комору, па и своје ранаре. За српски свет била је Србија права држава пре свега зато што, као и друге државе, уређену и добро увежбану војску, а не гомилу оружаних људи. Српски сељаци су тачно слутили да је војска темељ државе. Уопште је с војницима било тешкоћа око вежбања само у почетку и по варошима, али с војводама је била мука.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4597 on: January 21, 2023, 12:43:30 pm » |
|
Карађорђе је пун пребацивања самовољним војводама да се махну 'којекаквих теранки'. Тужио се да су му 'војску разградили', истерујући права и кривице. Одвише су се били понели. Он им је заповедао да се са народом пристојно 'опкоде', особито Вељку, али силовитим војводама то није лако падало. Сам Карађорђе је на све мислио, на војску највише. Србија се већ ближила својој пропасти, кад је он мислио на дисциплински правилник за војску. Али у вежбању војника он није гледао само војнички занат, него и средство за стварање људи од реда, јер на то је јамачно мислио кад је наређивао да се војници вежбају и поучавају. Из војске су стварно излазили и народни управници и угледни домаћини. Ослобођена српска земља уређивала се, пре свега, ради војних потреба. Њена прва административна подела била је у исти мах и војна и цивилна. Нахије су биле војводине, кнежине су стајале под подвојводама, села под буљубашама, којих је у великим селима могло и више бити. Кад се погледају сачувани спискови војника, види се како су и мала села давала велики број бораца. Нужда је била велика, па и терети огромни.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4598 on: January 21, 2023, 12:46:25 pm » |
|
Доситеј је с најлепшим надама писао Карађорђу како милиони, уздрхтана срца, у њега гледају шта ће учинити, али он и поред свих својих сјајних војводских способности, ништа не би могао учинити да тадашње српско поколење, радећи за многа, није понело и терете читавих поколења. Најтежи напори били су око војске, која се стварала са сто невоља, да се у кратком времену развије у добро организовану силу, подобну да у славним биткама порази војске моћне турске царевине. Сав свет је са удивљењем гледао како Срби с војском, коју су сами створили и сами увежбали, васкрсавају своју давно изгубљену слободу. Но ови напори су – и за српске ратнике – били превелики. Српску војску почиње од 1810. нагризати велики умор. Сасвим разумљиво. На војсци је све почивало, у свему је војска предњачила, стално је стајала према много јачем непријатељу, увек је над њом лебдела Карађорђева порука – где непријатељ смисли омркнути, ту мораш, пре њега, осванути. Највиша част, народна самосталност, могла се, истина, извојевати највећим напорима, али они су и одвише дуго трајали. Српска војска је и премного крви пролила. Леополд Ранке, сав у хришћанском хуманитету, оправдавао је проливену српску крв с вечном истином. Без самосталног оружја нема на земљи политичке самосталности. За њ, као и за све просвећене савременике, борили су се Срби не само за своју самосталност, него и за победу напредног западног духа над тадашњим турским варварством. Те залоге биле су вредне великих жртава, али млада још Карађорђева војска, борећи се за њих, уморила се и подлегла. Да ли је с њом пропао и дух Карађорђеве војске? Заиста није. Уређење српске војске за Првог устанка било је тако спретно подешено према народним ратничким способностима и тако срећно задахнуто Карађорђевим војводским талентом да је преживело кратак прекид српске самосталности. Српска војска је остала онаква како ју је Карађорђе створио – чврсто дисциплинована и у исти мах способна за личну иницијативу бистрих српских ратника. Само Карађорђе је умео сложити оштре војничке заповести с човечанском болећивошћу, и постићи да се војници строго држе али и да се с њима човечно поступа. Само српска војска је израсла из једног истог друштвеног реда и у њој се никада није заборављало да је сваки војник и самосталан сарадник свога војводе, да је брат. Те традиције нису никада напуштане. Оне су од српске војске начиниле одлично дисциплиновану војну силу и изразиту народну војску као ниједна друга.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 10:06:58 am
Location: Prokuplje
Posts: 9 335
|
|
« Reply #4599 on: January 22, 2023, 10:58:42 am » |
|
Георги Димитров Баласчев Нeиздати Турски Документи о Српском Устанку 1804. и 1813. године
Јуна месеца ове (1905) године први пут ми се даде прилика да објавим путем штампе да се у Народној Библиотеци у Софији налазе многобројни турски архивни тевтери који садрже важан историјски материјал, како за европску област Османске Империје уопште, тако и за суседне јој балканске државице напосле, а нарочито за северозападну Бугарску и суседне североисточне крајеве српске краљевине. Ти су тевтери сабрани у Софију не само из месне турске библиотеке, која се налазила у Султан-Селимовој Кара-Џамији, где је било и медресе (турска школа), већ и из видинске, а можда и из самоковске; они се чувају заједно са делима која су припадала видинској библиотеци од Пазвантоглу-Осман-аге. Број тевтера достиже до 318, неједнаког обима; неки од њих имају 180, други 150, трећи 120 или 80 листова, дужине 40 см., а ширине до 14 см. Најстарији од њих почиње од 1604 године, а последњи досеже до 1850. год. Али је штета што тевтери нису за сваку годину, него се такви налазе само по један, два или три за читаве десетине година. Осамдесет до деведесет од њих садрже обилан материал за епоху до продирања рефорама у Турској; они су баш од већег интереса за нас, пошто до тога времена још не беху одузете привилегије, било мусломана, било хришћанског становништва, које су им биле подарене још од султана-завојевача; а, осим тога, и инострани су извештаји о оним временима оскуднији него о доцнијим.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|