PALUBA
November 09, 2024, 02:46:20 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Čitajte na Palubi roman "Centar" u nastavcima, autora srpskog podoficira i našeg administratora Kuzme
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 436 437 438 439 440 441 442 443 444 445 446 447 448 449 450 451 452 453 454 455 456 457 458 459 460 [461] 462 463 464 465 466 467 468 469 470 471 472 473 474 475 476 477 478 479 480 481 482 483 484 485 486 ... 509   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 866665 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329



« Reply #4600 on: January 22, 2023, 11:01:03 am »

Материјал из тих државних тевтера, који подсећају на неку врсту државне архиве, по спољашњој својој форми, може се овако поделити:
1.)фермани, тј. султанске наредбе, којих има у разним облицима, разнога садржаја.
2.) бурунтије, тј. наредбе које су издавали везири, сераскеријат, валије, мутеселими и др.
3.) иљами, тј. судско-шеријатска решења разноврсних процеса.
4.) хуџети, тј. судско-шеријатски протоколи разних куповина и продаја, као и измирења завађених страна.
5.) кас'ми, тј. документи о подели наследстава, заједно са описима самих имања.
6.) вакуфи, тј. завештања (која се нису могла отуђити) разних имања на корист богоугодних установа.
7.) тетбири, тј. предузимање мера месних нижих власти, као на пример: одређивање цена намирницама, наредбе (месне) о сабирању хране, итд.
8.) мазари, тј. заједничке молбене представке вишим властима, и арзоали, тј. приватне молбе становништва, било султану лично, или месним властима, поводом разних случајева.
9.) масариф-тефтери, тј. расходне књиге; у њима се налази, на пример, буџет видинског вилајета за 1792. годину, итд.
10.) разни други извештаји који су од интереса за прошлост споменутих крајева, као на пример трговински уговор Турске са Аустријом, итд.
Међутим, нема сумње да ће се објављивањем тога разноструког материала из софиских архивних тевтера расветлити много тамних питања која стоје у вези са прошлим културним животом једнога дела Јужних Словена, који су имали несрећу провести читаве векове свога живота у турском ропству.
Него да пређемо на сам наслов нашега чланка.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329



« Reply #4601 on: January 22, 2023, 11:06:00 am »

Предстојећа стогодишњица српскога устанка даде ми повода да обратим нарочиту пажњу на оне тевтере који се односе на време кад се вршио онај знаменити подвиг једнога дела Јужног Словенства. Али, на нашу жалост, показа се да из тих бурних година има само два тевтера, у којима је копирано неколико званичних докумената, наиме: фермани, бурунтије и тетбири. У тевтеру за 1804. г. налазе се документи који сведоче да је турска влада, мада се чинила да одобрава Србима хришћанима што су се били подигли против дахија и неких крџалијских вођа, ипак у ствари спремала у Софији припреме за многобројну војску. Као пример се овде може навести једна бурунтија, издана у Цариграду, којом се заповеда месним властима готово у свима европским областима да се дације, чак и из Тесалије, прикупе у натури, и да се шаљу у Софију узимајући на десет једно. У Софији се прикупљао тако исто и данак у рогатој марви (краве, волови, итд.). Из других се опет докумената утврђује да су турске власти биле издале наредбе и за прикупљање зрнастих производа (пшенице, ражи, јечма, као и сена итд.), који су без сумње требали да послуже војсци као резерва при намераваним будућим војним операцијама против Срба. И док документи из 1804. г. имају карактер искључиво припреман, дотле се они из 1805-6. год. показују у непосредном односу са самим војним операцијама, као и са главним лицима која су била одређена да раде против устанка.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329



« Reply #4602 on: January 22, 2023, 11:10:11 am »

Први докуменат по датуму из тога времена јесте једна тајна бурунтија, издана из цариградског сераскеријата (војног министарства) 25 маја 1805 год., коју ћемо ниже навести у целини, указујући на њен особити значај. Затим се налазе фермани за Ибрахим-пашу и за Саид-Мустафа-пашу. У њима султан Селим III обојици наређује да узму команду над војскама заједно са Мехмед-Хесапчием, који је био и хазнатар румелиског валије, и да опет ојачају разбијене војне одреде, над којима је раније командовао нишки управитељ, а затим београдски везир. Датум је из месеца рамазана 1220 год.
Везиру Саид-Мустафа-паши заповеда се да дејствује из Босне, да позове на оружје све мирмиране (месне војне старешине) из ново-пазарског округа, и да нападне на утврђење Карановац, које беше заузео Карађорђе. Докуменат је датиран месеца зилкаде 1220. год Хеџире.
У другом документу стоји да султан Селим III царским височајшим ферманом, који је датиран првих дана месеца зилхиџе 1220. г. од Хеџире (тј. 1805 год.), саопштава ради знања и управљања софиским војно-административним и судским властима да је главни имам мусломанскога света, високо-учени доктор богословља, шеријата и права, Г. Ахмед-Есад-ефенди, који сада заузима високи државно-верски положај, Шеих-ул-Ислам, издао једну свештено-правну фетву по којој се устаници српског куфарског (неверничког) бунта рачунају по праву и шериату (свештени закон мухамеданаца) као побуњена и непријатељска страна. Издавање фетве мотивише се тиме што се утврдило да српске бунтовнике предводи један вођ, да су они наоружани разновреним оружјем, и да већ теже, саобразно својој вери и верским обредима, не само да се ослободе свога ропског стања, турске власти, већ су неверници почели нападати и мусломанске градове, убијати правоверне, палити њихове куће, робити мусломанске жене и децу, и отимати њихова имања. Фетва званично одлучује да се прогласи рат (џихад) против неверника (куфара) Срба, који су са заставом изишли из граница своје покорности, свога ропства. 'На основу те фетве, ја (султан Селим III) објављујем да је проглашен рат са српском рајом, наименујући за главнокомандујућег моје румелијске победоносне војcке (сераскер) мога израније славног румелиjског валију Ибрахим-пашу, коме сам дао и неограничена права да угуши устанак, побије бунтовнике и умири побуњени крај, да тај бунт не би узео широке размере.' После овога султан позива правоверне мусломане из Софије и околине који могу носити оружје и ратовати, да се скупе и присаједине војскама Ибрахим пашиним. Они који се покажу непослушни и који се не покоре царској заповести биће строго кажњени и сматраће се као вероломници и непослушници онога што садржи фетва издата за рат против куфарског српског бунта.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329



« Reply #4603 on: January 22, 2023, 11:14:13 am »

Кад овде спомињемо само укратко садржај неких докумената тога тевтера, да кажемо да у њему има и других аката из 1806. г., као продужење оних из 1805. г., који су у вези са српским устанком. Почетни ратни успеси Срба принудили су Турке, који су се бојали распрострањења устанка и међу друге, побуњеницима суседне, хришћане, да предузму мере и да паралишу његово ширење. Султан је тога ради издао и ферман у коме се наређује да се покупи оружје од хришћана.
После ових напомена о неким документима из тевтера за 1804-5-6 год., да дамо сам превод оне тајне горепоменуте бурунтије, издане из цариградског сераскеријата и послате софијском мутесарифу (управитељу) Мустафа-беју и свима ајанима, забитима, првацима, и целокупном мусломанском становништву уопште. Њу је превео Г. Д. Ихчиев, који се сад занима описивањем турских књига у Народној Библиотеци.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329



« Reply #4604 on: January 23, 2023, 10:58:45 am »

Бурунтија (Наредба)
(серен – тајна)

Судско-шериатским софиjским властима у лицу благородног и ученог софиjског кадије; административно-полициским софиjским властима у лицу софиjског управитеља, његовог превасходства Мустафа-беја, који се броји као ађутант у императорској височајшој свити, с чином салих-шори-хасса; свима ајанима, забитима, градским првацима; и свима мусломанима, способним и неспособним за ношење оружја; и уопште целом мухамеданском становништву, коме нека бог увелича снагу и срећу:
Објављује се ради знања свима да се појавио бунт у Србији, да су српски куфари подигли главе, и да теже да се ослободе својих ропских патњи, и да, као бунтовници и устаници, не признајући султанову власт, не само отказују плаћање царског данка, већ су се подигли да, као непријатељи царевине, с оружјем у руци, војују и туку се са мусломанима. Подигнути од Срба устанак, према последњим званичним извештајима, узео је велики размер и распростро се на много места унаоколо. Сва раја која живи у санџаку Алаџа-Хисар (Крушевац) побунила се и подигла, узела оружје у руке, и у гомилама почела нападати и отимати паланке Параћин и Ражањ, које административно припадају горе казаном санџаку. Побуњена раја не само што је заузела те две паланке, не само што је ставила под нож и послала на онај свет толико невиног мусломанског становништва, већ је чак заробила жене и децу мусломанску, опленила све њихово имање, опљачкала им куће и попалила друге непокретности. Уз то су ти бунтовници имали и паклену замисао да подигну на устанак и житеље - рају - из области нишке тврђаве, да је опседну и отму. Бунтовници су напали како сами град Алаџа-Хисар, тако исто и град Алексинац, који је сад опседнут и нападнут од устаника. Тако узбуњиви извештаји стигли су званично од мусломанског становништва, како онога које живи у самом граду Нишу, тако и онога које насељава градиће и паланке око града Ниша. То се становништво, обузето очајним страхом и опасношћу, обратило за помоћ султановој влади, с молбом да му се пошље силна војска помоћу које би успело да се за времена сачува од опасности која му грози. Да би се, с једне стране, сачувао и заштитио мухамедански свет, застрашаван општим истребљењем од подигнуте раје, а да би се, с друге стране, мусломани законито осветили што им толико њихове правоверне браће би исклано, жене и деца заробљена и имања попаљења, и што су се бунтовници усудили нападати на градове, паланке и села, присвајати их и намеравати још и друге бунтовничке планове за отимање и нишке тврђаве, - треба предузети брзе и неодложне мере. Јер ако, не дај Боже, у руке бунтовника падне и нишка тврђава, створиће се за нашу царевину доста несреће и главобоље, а можда ће угушивање тога устанка доцније бити немогућно, устанак се може распрострти свуда, те се могу породити важне и судбоносне катастрофе за нашу царевину. Имајући у виду све ово, султанова влада је решила да поступа строго и немилосно са подигнутом и побуњеном рајом; зато у исти мах издаје заповест да се убија, уништава и стреља сваки бунтовник, ма где се такав ухватио, да ба се у корену могла уништити клица устанка. Овај начин поступања, успешно извршен, рачунаће се и као освета правоверних мусломана, коју налаже њихова верска дужност. Ове пак на саветовање сазвате војне старешине (мир-мирани), као и благородни родољуби и виши чиновници, нарочито о тој изненада пониклој крвавој афери са подигнутом рајом, једнодушно су решили, и то: целокупан мусломански свет, по верској дужности и ради угледа војне и државне части, дужан је да прогласи ратно-верски поход, да ратује с оружјем у руци, и да, са опасношћу свога живота, узме најживљег учешћа против подигнуте раје-куфара, да се бије и бори дотле док сасвим не буде сломљен и уништен непријатељ дин-ислама; при том је мусломанско становништво, од првог до последњег, дужно да по могућству морално и материално помогне своју пострадалу браћу мусломане у споменутим градићима и паланкама, који се сада налазе у рукама устаника. Осим тога, по дужности мога неограниченог права, ставио сам у дужност сазватом врховном војном савету да се стара о питању избора благородних војних старешина који имају поверење султанове владе и који ће управљати појединим деловима војске.
Савет је једнодушно изабрао ове благородне чиновнике, налажући им да казне и сасвим умире бунтовнике: Његово Благородство Саид-пашу, управитеља (мутесарифа) призренског санџака; Мустафа-пашу, управитеља дукакинског санџака; Иврањали-Мехмед-пашу, управитеља чирменског санџака; Ипекли-Дервиш-пашу; скопекота. министра (назари) Али-беј-оглу-Хасан-беја. А за главног војног заповедника оних војсака које ће се сабрати из каза (срезова) административно потчињених управи скопскога назарета (министеријата) назначен је царским ферманом високо-благородни мирмиран Његово Превасходство Малик-паша, коме се, ради одликовања од осталих војних старешина, даје титула 'Баш-бог'. За сва та назначења и опредељења војних старешина и лица којима је стављена у дужност војна акција за умиривање и угушивање букнулога бунта, саопштавајући вама и осталим правоверним мусломанима, оџама (ваази мухатеби) и проповедницима, деци мусломанској, синовима пророковим, извештаваш се благовремено посебно и ти, као софијски мутеселим (управитељ), ради знања, да одмах сакупиш и позовеш на оружје и под заставе цело мусломанско становништво софијске казе које је способно да ратује, да један део што пре спремиш и устројиш софијски војни одред; и то имаш највише три до пет дана рока на расположењу да брзо сазовеш и спремиш све војнике из софијске казе, и да за то време одредиш и избереш способније и јуначније од њих за старешине одељења; њих ћеш постројити у војне колоне и послати одмах под команду споменутога Баш-бога, пошто их пажљиво и озбиљно прегледаш.
Ова височајша бурунтија написана је од стране војног министарства (сер-аскериден), и један примерак од ње шаље се као упутство генерал-губернаторству у Шкодри (Ливаи-искендерие), коме је потчињена ваша административно-војна служба, а препис је остао и у Дивани Румили (врховна канцеларија за европске турске области у Цариграду).
Ова се бурунтија шаље право по једном нарочитом султановом ађутанту, благородном Ел-Хаџи-Мурад-аги, кога нека Бог награди. Кад ова бурунтија срећно стигне, будите тако добри и достојни да радите у границама упутстава која су у њој изложена, старајући се увек да избегавате радити оно што је противно њеном тексту.
Написано 9 дана месеца реби-јул-евела 1220 г. од Хеџире (25 маја 1805. г.), а стигло у Софију 15 реби-јул-евела 1220.г. (1. јуна 1805. г.).
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329



« Reply #4605 on: January 23, 2023, 01:44:02 pm »

Садржај и значење првог документа

Горња тајна бурунтија садржи ове одељке:
1) Сераскеријат (Војно министарство) саопштава из Цариграда да се српски устанак распростро и изван крајева београдског пашалука, у крушевачки санџак, и да су паланке Параћин и Ражањ пале у руке устаника. Ови намеравају да побуне и рају из града Ниша и околине; чак су напали Алаџа-Хисар (Крушевац) и Алексинац. Мусломанско становништво моли за помоћ. Пред опасношћу од овога покрета војна власт је решила да са бунтовницима поступа строго и немилосрдно, и издала тога ради наредбу да се убија сваки од њих. Тај начин поступања уједно је и освета правоверних, коју им налаже верска дужност.
2) Сераскеријат извештава да је сазвао врховни војни савет, који је решио да се, ради угледа војне части царевине, прогласи ратно-верски поход против Срба, и позвао све правоверне да морално и материјално помогну пострадалу браћу.
3) Сераскеријат је ставио у дужност врховном војном савету да избере војне старешине који ће руководити појединим војним одредима. Ови су морали имати пуно султаново поверење. Саопштава се који су изабрани.
4) Софијском мутеселиму Мустафа-беју наређује се да одмах позове под заставу све мусломанско становништво из подвласне му казе, да одреди за војне заповеднике искусније и јуначније, и дa их у року од три до пет дана пошаље нишкој тврђави; софијски регрути остају под командом скопскога 'баш-бога', Малик-паше.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329



« Reply #4606 on: January 23, 2023, 01:46:35 pm »

Али пре него што приступимо објашњавању историског значаја горња четири одељка нашега документа, сматрамо да није излишно да овде наведемо укратко оно што се до сада зна о устанку из времена на које се односи наш докуменат; тиме ће нам постати много јасније његово значење.
После успешне борбе српских устаника са дахијама у 1804. години, и после мирног презимљавања, чим грану пролеће, почеше се српске војводе наново сакупљати, да реше шта ће даље предузимати. 29. априла већ је био сакупљен велики број представника из нахија, у Пећанима, недалеко од Београда, до Остружнице, који између осталога решише да обнове преговоре са В. Портом, да плате харач и да се рачунају за верну рају султанову. Али је најважније решење те скупштине био избор једне трочлане депутације ради одласка у Цариград да писмено изложи султану српске жалбе и жеље. Посланици су се кренули 15. маја 1805. г., и 9. јуна, преко Букурешта, стигли у Цариград. И док је скупштина, са Карађорђем на челу, поступала још лојално, дотле се у југозападним нахијама београдског пашалука, које су служиле за прибежиште кабадахија и субаша, беху заметнула непријатељства, нарочито у Ужицу, Соколу и Карановцу. И ако је велики део српских крајева био под влашћу устаника, ипак јаничари у јужним крајевима, по својој старој навици, не могоше обуздати своју грамзивост, и, не бојећи се од северне стране, почеше још с пролећа пљачкати несрећну рају из јужних нахија, као што су то чинили у доба своје моћи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329



« Reply #4607 on: January 23, 2023, 01:48:32 pm »

Устаници, природно, нису могли хладнокрвно гледати на судбину својих суграђана, и то сад кад су им прилике биле наклењене. Они су покушавали ослободити те југозападне нахије још и с тога што су оне биле значајне у стратегијском погледу. 24. јуна 1805. г. Карађорђе се крену из Тополе за Карановац, где је стигао 27. јуна. Тек 11. јула предадоше се карановачки Турци. Али док је Карађорђе још био пред карановачким утврђењем, добио је извештај да је Хафис-паша, нишки управитељ, назначен од султана за београдског везира, са наредбом да скупи војску и да се крене на Србију, да тамо ма на који начин успостави мир и поредак.
Међутим, српски су се делегати у Цариграду морали борити са великим тешкоћама. Они су само преко васељенског патријарха могли уручити своју молбу султану, и не само што нису могли добити никаква одговора, него им је и живот био у опасности; били су стављени под строг надзор.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329



« Reply #4608 on: January 23, 2023, 01:50:47 pm »

18. августа 1805. г., Хафис-паша са двадесет хиљада војника био је пред Иванковцем. Од јутра до мрака, он је нападао слабе српске позиције, али је од Срба био одбијан са знатним губитцима. Пред мрак, не смејући остати близу Иванковца, Хафис-паша поведе војску ка Параћину. Али кад је сутрадан сазнао да се Карађорђева војска сјединила с војском војводе Миленка, који га је раније одбио, толико се уплаши да одмах изда војсци заповест да се поврати у Ниш, где је после неколико дана умро од стида и срама.
Кад се обрати пажња на податке у нашем документу, па се они сравне са овим што је довде изложено о току устанка, на први поглед постаје јасно да устаници уопште нису могли да проникну у сам дух турске владе; они нису погађали намере В. Порте. И ако су устаници платили један део свог данка, и обећали плаћати га и у будуће, и ако су свуда говорили како они не устају против власти султанове већ само против султану непокорних дахија, кабадахија и субаша, њихова је судбина ипак била решена од врховног војног савета још у другој половини месеца маја 1805. г., чак пре него што је њихова депутација и стигла у Цариград. Висока Порта је тражила или да се раја покори, или да се устаници сасвим затру. Концесије бившим робовима, нису допуштали ни вера, ни обичаји и појмови мусломана. Да би нам све ово било јасније, потребно је да учинимо следећа објашњења.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 07:40:15 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 329



« Reply #4609 on: January 24, 2023, 10:46:10 am »

Османска се Империја, као што. је познато, убројава међу теократске државе, и принципи њене управе оснивају се на светим књигама: корану и шеријату. А коран својим следбеницима проповеда: Бијте се с неверницима док нестане већих устанака и док не остане само вера Алахова (II, 129); и још: Убијајте невернике где год их нађете (IV, 91), и Убијајте све невернике (IХ, 36). Међутим, непрестане сурове борбе мухамеданаца са хришћанима кроз цео Средњи Век изменише унеколико горње варварско учење. Имами, мусломански тумачи вере, под утицајем друштвеног и државног уређења, беху принуђени да неким текстовима светих књига даду блажије тумачење, помоћу чега се неверницима допушта да живе као поданици у мусломанској држави, под условом да хришћани буду у тешком ропском положају, и да раде на добро правоверних. Исти мусломански тумачи, опет на основу светих књига, израдили су и претходна решења о неким важним питањима која су била у вези са односима између мусломана и неверника. А пошто је овде реч о устанку хришћана против мусломанске власти, прибегли смо фетви, тј. претходном разрешењу питања како да се поступи с неверницима који се буне против падишахове власти. У даном случају ћемо се послужити фетвама шепх-ул-пелама Али-ефенди,1) које су издате недавно пред устанак и које, сачињавају фетаван-шерифи, тј. свештено-правна решења највише инстанције, коју није допуштено подвргнути никаквим изменама. Оне (фетве) се налазе у софијској Народној Библиотеци, у рукопису писаном 1743. г.

1)Али-ефенди је рођен у граду Чаталџи; као врло учен имам, написао је зборник фетава. Он је два пута заузимао високи положај шеих-ул-ислама, у току тринаест година, како за царевања султана Ибрахима (1639.1648), тако и његовог наследника Мехмеда; а умро је 1691. г.
Logged
Pages:  1 ... 436 437 438 439 440 441 442 443 444 445 446 447 448 449 450 451 452 453 454 455 456 457 458 459 460 [461] 462 463 464 465 466 467 468 469 470 471 472 473 474 475 476 477 478 479 480 481 482 483 484 485 486 ... 509   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.027 seconds with 22 queries.