Српске буне

[JASON]

А, кад и Београд од Турака 30. Нојемвра 1806. год. на Свет. Андреју Срби отму 20. Декемвра 1807. год. на Скупштини у Смедереву реше: да се Совет у Београд премести, гди одма на концу истог месеца и премештен буде; ту на истој Скупштини и нов Устав за Србију начине. На основу ког са свим се уреди Србско правленије сходно устројству други држава, мислећи да ће боље одговарати потреби, земље тог доба. Но тим устројењем баш је промашена корист земље. Јер тим Уставом дођу великаши и попуне места Советска, које народ такове бирао није. И онда постане у земљи 'Влада Властничка', састављена од великаша; јер тај Савет, сад мање је зависио од народа па и од самог Вожда Србског. Јер сваки од Советника имо је у својим пределима и окрузима власт, гди је се догађало, те су они и појединце налоге истима одпуштали, држећи себе да су они и Советници и главни Команданти своји нахија, одакле су се и неспоразуми порађали. Зато на Скупштини у Београду држатој 14. Декемвра месеца 1808. год. доведу то у свој ред, да се само у име правителственог Совета и Врховног Вожда властима налози одпуштати имаду; гди се и неки главни Команданти по нахијама испостављају, и решење Скупштинско донесе, те се све Власти и Војводе на верност Вожду Кара-Ђорђу закуну и огласе наследство и на потомство његово.

[JASON]

Ово решење Скупштинско којим се Кара-Ђорђе за Врховног Вожда и Господара Србије заклетвом утврђује, и његово потомство за насљедно проглашује, у целости овде излаже се:
Ми долеподписани даємо на знање, како єсмо у договору у Тополи и у Београду держаномъ съ Верховнимъ Господаромъ и своимъ старешинама закључили и заклетвомъ взаимномъ потврдили како слѣдує:
1. Советь Народни, сви Команданти, Войводе, Кнезови и савъ народъ признаємо Господара Кара-Георгія Петровића и нѣгово законо потомство за первогъ и Верховногъ Србскогъ предводителя; коє му се сви обѣштавамо вѣрни и нѣговой заповести покорни бити; а онъ Господаръ Георгіе Петровићъ обѣштава се за савъ Народъ Отеческу бригу носити, и Советь Народни за врховни землѣ судъ припознати.
2. Све заповести издаваће Господаръ Ђорђе Петровићъ преко Совета народня и у договору са Советомъ Народньимъ. Свака наредба коя се заключи, ако ће на обшту ползу да буде, то є нуждно, да се по заповести изврши, онако као што є заповеђено; другоячіе неможе бити, докъ сваки Чиновникъ и Старешина незна од кудъ ће заповесть примати, и кому ће одговоръ за свашто давати; - зато дакле дає се на знанѣ свакомъ, кому надлежи знати, да ће се одсад наредбе и заповести издавати одъ Врховногъ Господара преко Совета Народнѣгъ. - Советъ Народньи пакъ издаваће заповесть на првогъ одъ нахіє Команданта, кои ће после примлѣну заповесть на подчинѣне себи властнике издавати, и одъ ньи совершеніє заповести изискивати; за коє ће отвѣтъ Совѣту Народнѣмъ давати.

Дає се дакле на знанѣ свакомъ за обште владанѣ и управленіе, да є Господаръ Јаковъ Ненадовићъ изабранъ и поставлѣнъ за первогъ Команданта у целой Нахіи Валѣвской на кога ће се све заповести одъ Врховногъ Господара преко Совета Народня издавати; а све проче Старешине у реченой Нахiи, да имаду одъ нѣга заповесть примати, и нѣму за свашто отвѣтъ давати, сваку покорность и послушаніе дужни су нѣму као првом у нахіи старешини одавати, кои би се нашао, да нѣму покоранъ ніє, онай ѣе и самомъ Господару Врховномъ и Совету Народнѣмъ непокоранъ бити, и такови ће се као обшти целогъ Народа непріятель сматрати, и као такови од целогъ Народа као издайникъ Отечества каштагованъ ће бити.
Тако заключено и издано.

У Београду 14. Декембра 1808. год.
(М. П.) Правительствуюћи Советъ Народньи Србскій.
(М. П.) Кара-Ђорђе Петровићъ врховни вождъ и предводитель Србскогъ Народа.

[JASON]

И за то време од 20. Декемвра 1807. до 1. Јануара 1811. године гди је Совет попуњен био од Великаша, и гди је Кара-Ђорђе преко Совета и у договору са Советом заповести на народ издаво; могла би се назвати владавина 'Великашка'. Но кад 1. Јануара 1811. године у Београду на народној Скупштини изиђе нов Устав, по ком се устроје и шест Попечитељства и тад подпадну све власти у Србији како грађанске тако и војене под власт надлежни Попечитеља; који Попечитељи нису имали особене своје Канцеларије, него су се у Совету усредоточавале, гди су и послови у присуству свију Попечитеља-Министера и Советника по предлогу дотичног Попечитеља заједно решавати, и потом у име Врховног Вожда Кара-Ђорђа и Совета властима наредбе одпуштате. Тад се испостављају многе Војводе, и како нове, тако и старе Војводе Дипломама утврде се, у којим и круг дужности и власти њиове означене буду; и тако сваки старешина у својој Кнежини буде за себе у кругу свом самосталан, и није више зависио од окружни Команданта, почем су та званија укинута, него чисто од надлежног Попечитеља. А главни Команданти само у време вођења војне, над војском и Војводама нарочито су постављати од Совета и Врховног Вожда Кара-Ђорђа. И тако тај четврти начин Владавине у Србији од 1. Јануара 1811. год. до 21. Септемвра 1813. године као до дана пропасти Србске мого би се назвати 'Уставно Монархичан'.

[JASON]

О границама Србије.

Границе Србије Кара-Ђорђевог доба протезале су се западно од ушћа Дрине у Саву код Раче, па све северно реком Савом до Београда, и одатле источно Дунавом до утока реке Тимока у Дунаво. Одатле Тимоком до Смолца, и ту прешавши Тимок пружала је се граница Србије до близу Адлије а за тим до Белградчика, и даље јужно к Пироту заузимала је већу част Пиротске нахије; па се даље јужно пружала граница до близу Лесковца, и одатле до на речицу Ситницу и левом страном реке Ибра заузимала је планину Рогозно са њеним пределом и Старовлашком нахиом до Новог-Пазара са Ново-Пазарском нахијом, а затим прешавши реку Рашку испод Новог-Пазара до Дуге-Пољане па на Кладину, и одатле реком Увцем до реке Лима, и овом реком до у Дрину, и одатле све Дрином остављајући Вишеград у Србији на Зворник до утока Дрине у Саву. Ово су углавном границе Србије биле које је безсмртни Кара-Ђорђе са Србима од Турске Царевине завојево био и на којима су страже Србске до 1813. год. постојале; не узмајући у рачун оне предјеле који су 1809. год. у Босни заузети, и оне земље које су у Ерцеговини освојене и с Црном-Гором и Србијом саједињене.
Ове је границе Србије Турска при закључењу мира са Русијом у Букурешту 16/28. маја 1812. год. осмом точком у Трактату стављеном признала, но године 1813. негледајући Турска на тај трактат она га је у свему нарушила, и Србију наново под своје господарство подвргла.
Русија пак после окончаног рата са Наполеоном I. доцније кад је се од тешког рата опоравила, тражила је од Порте да она по 8 точки Букурештског мира од 1812. год. Србима права у реченим границама даде, и поново на Конвенцији у Акерману 25. Септемвра 1826. год. петом точком и особеним актом Порту обвеже, да 8 точку Букурештског мира испуни; но кад Турска и по тој обвези нехтене Србима права дати, Русија 1828. год. 26. Априла објави Турској рат, а 7. Маја и одпочне га, и Дибић потуче је, и по трећи пут у Адријанопољу уговором од 2. Септемвра 1829. год. шестом точком обвеже је и принуди, те она права Србији по Букурештском трактату у речиним границама одма око половине Септемвра те исте године Султанским Хатишерифом у половини Ребјул-Ахира 1245. год. Турске, призна, и објави Србском народу да ће му права дати; па на крају Септемвра ове 1829 год. пошље и Београдском Везиру Хусејин Паши ферман овог содржаја:
'Пошто добијете овај ферман кога смо ми својеручно подписали, знајте да је у смислу чланка 5-ог закљученог међу нашом Царевином и Руским дворем Акерманске конвенције, уговорено било да наша Царевина одушевљена искреном жељом да изјави Императорско Руском двору нове доказе свога дружевног осећања, а тако исто да с тачности испуни све услове мирног Букурештког трактата, намерна је да без одлагања предузме и изврши све услове што су обележени у чланку 8-ом реченог трактата, односно на Србски народ, који одавна стоји у поданству наше Царевине, плаћа нам данак, и за сва времена и свакад заслужио истинске знаке наше Султанске милости и нашег великодушија. Осим тога поменута земља подпуно је достојна те високе награде за своју, многим доказима осведочену, пpeданост и верност нашој Царевини.'
А потом другим Хатишерифом Султанским од 7. Ребјул-Евеља 1246. год. а то је од 3. Августа 1830. год. Србији права, као полу независној земљи на основу Букурештског трактата 8 точке и други наведени принудни аката у реченим границама даде.
Рок извршења Фермана и Хатишерифа условљен је од 18 месеци. И тако одређена буде 1830. год. Руско Турска комисија која ће обележити границе Србије које су под владом Кара-Ђорђевом постојале, на којима су страже Србске држате и они предели око Србије из који су људи на скупштину Србску у Србију долазили. Комисија у Марту месецу дође у Србију. Комесари су били од стране Руске, Капетан Генералног штаба - Коцебу, љубимац Дибића као преседник комисије; Кнез Мосаљски, и Капетани Лајтнанти: Енес и Каменски. А Турске стране Хаџи-Ђан, Хаџи-Ахмет са неколико млађи Турака ка којој комисији од стране Србске придодат је био Кнез Јоксим Милосављевић.
Руски комесари били су све млади интелигентни људи, и прави пријатељи Срба, имали су и начињену карту Србије докле су страже Србске у доба Кара-Ђорђево постојале, по којој и означавали су да буде граница Србије, и старали су се да што више земљишта Србији припадне. Но у тој намери нису своју цел подпуно постигли, јер Кнез Јоксим Милосављевић по налогу Књаза Милоша Обреновића уместо подпомагања на сметњи им је био, те су многе Србске земље које је Кара-Ђорђе од Турске Царевине отрго, и које су под његовом владавином стајале изван границе Србске у Турској заостале, као: читав предјел-срез Рогозно с оне стране Јастребца планине, код Ниша до на домак Бање Алексиначке, више села остало је у Турској, нахија Ново-Пазарска и друга места остану у Турским рукама. Којим попуштањем Књаза Милоша, Турци користе се па и шест округа који су тад у карту Србије ушли у које је Кара-Ђорђе завојево, и који су под Србијом били, као: Крајински, Тимочки, Параћински, крушевачки Старовлашки и Подрински задрже за себе, које тек доцније принудом Русије, Турци ји Србији 1834. год. додаду, но ипак не подпуно као што су у државини Кара-Ђорђевој постојали.
О границама Србије које су између Србије и Турске означене по Султанском Хашишерифу од почетка Реџепа 1249. год. или Новембра 1833 год. који је Србима на Скупштини у Крагујевцу о светом Тривуну 1834. год. објављен, у ком је стајало: да се Србији права као полунезависној земљи по Букурештском трактату од 1812. год. и границе Србије од 1813. год. које су тад постојале одређују, и враћају они шест предела који су под Србијом 1813. год. били, и то: Крајина, Кључ и Црна Река, Гургусовац (Кнежевац) Бања, Сврљик-Бања, Алексинац, Ражањ, Параћин, Крушевац, једна част Пазарске, једна част Старог-Влаа, Јадар и Рађевина.
Комисари који су ишли од места у место и омеђили Србске границе у реченом Хатишерифу означене, а на основу Букурештског трактата од 1812 год. стајале су, и остале овако:
Омеђашење границе почето је од утока реке Тимока у Дунав; и комесари ишли су левом страном Тимока до села Вражогрнаца и одатле до близу виса Тупња, после речицом Бездом, од те на Вршку-Чуку; на Затворену Пољану; на Остричеву Пољану; на Бабин Нос; на Китку Планину; на Клисуру; на теснац Кади-Богаз; на Ресавази камен; на Светог Николу; на Писану Букву; одавде право на село Дивчинцу (Репушницу) близу села Папратне; (на Коренатац) у планини Доноврт; и онда на Уланац близу села Влао'ва; па на Периш; Лозан; Лозан; Чернојевиц; Рибар; Преко ноге; Грамаде Планине; на Љути Врх, Курилово. После остављајући Капај-Кошару на десно и Пописну; сишав речици Тополници; па преко ње у Мораву, два сата више Алексинца. Па преко Мораве на село Суповац; на планину Мали Јастребац па на Велики Јастребац; на теснац Јанкову Клисуру (звану Дрмна); одатле преко Батотала; Лепинца; Шошетина; Белог Брда; Високи Вршина у Копаоник; па преко Јаринске косе у реку Ибар; при селу Јарини; Ибром на ниже до утока Рашке; и Рашком на више у гору Паресију; од ове по вр'у горе Голије на Вратинице; до Јанкова Камена; и одавде косом планине Јавора, имено Василина Вр'а; силазила је у Ојковачко-Брдо, близу реке Увца. Па затим брегом Увца до Кожаља близу села Доброселице; и одавде на Орлић, Виогор и Препелицу која се налази на врху Ивице; и Ивицом у реку Дрину и све Дрином до утока Дрине у Саву према Рачи.
Ово су главне границе Србије које су комисијом означене, и које је Султан Хатишерифом својим од године 1831. призно и на исте Карту издо, но ипак остали су Турци у речени шест округа који су тек у почетку 1834. год. и из ти места Турским комисаром Ћашиф-Агом изселени.
Доцније између ови главни погранични точака подигнуте су свуд карауле (стражаре), и то: Полазећи од Дрине сувом Ужичком границом, подигнута је код села Јогоштице прва караула која се зове Штула па даље друга; Дивака, Плоча, Запоље, Столац, Балван, Дубље, Гуманци, Цигља, Крмељаш, Крајчиновица, Тусто Брдо, Сјеништа, Волујак, Кокин Брод (ови последњи 6 налазе се на Увцу), Трудово (на сувој међи), Дебело Брдо, Витлишта, Кадина Стјена, Тисовица, Јавор (Василина чесма), Вучија Пољана, Радишковина, Васиљевићи, Суви Хрт (Бјели Камен), Стека чесма, Осман Пашино Брдо, Крњача и Одвраћеница (ова граница износи 56 ½ сати).
Одавде настаје Чачански округ и у њему се налазиле на овим местима карауле, имено: Бањска, Кути, Голице, Борје, Аниште и Рашка. Даље прелазила је граница у Крушевачки округ, у ком су подигнуте биле ове карауле: Казновска, Попово поље, Шарпељ, Јариње (ове све покрај Ибра), Криви Лаз, Остранско Гувно, Исево или Голиш, Гувниште, Суво Рудиште, Беђировац, Кошаре, Шошићи, Дебела Глава, Златарија Магово, Мала Липа, Велика Липа, Равна Главица, Церова, Мечја Шапа, Јанкова Клисура, Смрдан, Суво Брдо, Главна, Сенокос, Црна Чука, Добра Вода, Мачници, Прокоп, Страцимир, Равна Гора (свега 39 ½  сата).
Даље иду границе округа Алексиначког у ком су биле ове карауле: Касанова Чука, Три кладенца, Гревачка, Јасенова Вода, Голешничка, Змијина Глава, Суповац, В. Дренова, Шаренац, Тешица (на Морави), Каписка (гди се Капија налази на путу од Алексинца за Ниш), Добрујевац, Кашун, Бистровац, Баушовац, Липа, Брестовик (око 17 сата).
Даље у округу Гургусовачком (Кнежевачком): Драговац, Шупљи Горун, Топола, Курилово, Дебели Дел, Грамада, Пошошница, Коларница, Плеш, Пернатица, Баре, Пандирало, Младеновац, Блато, Црквенац, Жљевина, Причем, коренашац, Шљива, Иванова Ливада, Писана Буква, Расовати Камен, Кадибогаз, Китка, Тресак, Суви Кладенац, Оштричевица, Шашка и Затворена Пољана. И на последку у округу Црноречком: Вршка Чука, Рајков Суват, Дугачки Рт, Тупањ, на сувој међи не дошав до Тимока; али после ове страже, граница слазила је у Тимок испод села Вражогрнца, и левом страном Тимока до у само Дунаво.
Ово су пограничне точке биле које су у обште Србију од Турске Царевине до 1876. год. одељавале; а од ове године од после Србско Турског рата, Србске су границе само на југу разширене и заузимају нешто већи простор него што је бесмртни Кара-Ђорђе са својим јуначким Србима од 1804-1813. год. завојево био, и које је требало да је на основу Букурештског мира 8 точке од 1812. год. при самом међашењу Србије 1831. и 1834. год. под Србију дошло. А на југо западу преко и изнад Дрине остале су и данас старе границе Србије.

[JASON]

Кара-Ђорђева екзерцирна правила пешачке службе.

Боженственомоћије.

Небило вас викајућих глупо
На екзерцир, и војено знање,
Ким стотина тисуће разбија,
У сред поља, от' прсију градом!
По је посла духом војевати.
Кара-Ђорђе тог' је важност узн'о,
И жељевши вјерно се укрепит',
Примјер љепши имав у Сријему.....!
                         
Чубра Чојковић.

[JASON]

Предговор или објаснење.

Како је Кара-Ђорђе 24. Јануара 1804. год. усто противу Турака, и у Орашцу 2. фебруара на Сретење Господње подиго у вис блистајући крст на Србској застави противу тамног месеца, да још од Косова од 15. Јуна 1389. год. згуснуту тамнину над Србством разбије и да сунчани зраци Србство обасјају, увидио је да му је нуждно и знање војничко, да свето предузето то дело лакше изврши, крв своје браће заштеди и варваре порази, па је одма добавио из Аустрије и вештог екзерцир-мајстора, неког Проку Славонца од близу Пакраца, који је био намењен за Цесарске Гарде Гранатира, и он је први одпочео из Крагујевачке нахије у Тополи код дома Кара-Ђорђевог обучавати Србе у војничкој вештини.
У почетку тог вечбања ишло је потеже обвикнути Србе војеном реду, дисциплинарној навики, знању и запту, па су неки и негодовали на то. Но кад буде извечбат у екзерциру Крагујевачке нахије народ, и ступи у бој са Турцима, који стане својом вештином много већу силу Турску разбијати са уштедом саме своје крви. Тад угледавши се на јуначке Крагујевачке нахије војнике, Драгачевци, за овима Ваљевци и Шабчани, па Београдске и Смедеревске нахије Срби, за тим и по другим окрузима по целој Србији омиљен буде Србима екзерцир; добаве се екзерцир-мајстори и стану се Срби свуда по Србији екзерцирати. У екзерциру обучавати су пробрати помлађи људи из народа, а и омлађе Војводе, Капетани и друге војене старешине.
Па као што је речено прво одпочео је у Тополи обучавати у екзерциру Крагујевчане Прока Славонац, а потом у Карановцу Драгачевце, Војвода Лазар Мутап, Ваљевце, Војвода Јеврем и Сима Ненадовић, које је он Прока оба прва, прво екзерциру обучио. Шабчане обучаво је неки Јаковчић родом из Аустро-Угарске. Београдце обучаво је Мијаило Ђурковић родом из Аустро-Угарске са Јакшићем својим Ађутантом, и са Војводом Чарапићем, Смедеревце обучаво је Војвода Вуле Илић, и после ови народ у Србији обучаво је Капетан Жикић Краишник, Коста Глигоријевић, Михаило Костић и Зрнић Н. Хрвати, Прока Славонац, Јевта Н. и Димитрије Симоновић из Срема, сви из Аустро-Угарске, и Ђорђе Симић из Сремчице Београдске нахије, који су сви добили капетанске чинове и звали се капетани и екзерцир-мајстори.
Прво сва војска обучавата је по нахијама, у праздничне и у оне дане кад није било пољски радова, и кад су се у логорима без бојева наодили. Сви војници обучавати су прво по немачким правилама, па су из ти издвајани људи способни за коњанике, топџије и добошаре, ови последњи, топџије и добошари, обучавали су се стално у Тополи пред очима Кара-Ђорђевим, који су и своје особено одело војничко на себи имали, и тим разликовали су се од пешачке народне војске.
Војска прво обучавата је по начину Аустријске војске правилама, а подељена била на срезке баталионе, кумпаније и десетине, а кад су Руси 1807. год. са Србијом сајуз учинили и у Србију дошли, онда војска преустројена је и по начину руски правила обучавата је, и подељена је била на баталионе у ком је било 718 војника, а ови на четири дивизије, а ове на две чете, и чете на десетине. Подпун баталион као што се из Кара-Ђорђеви писати и на крају печатати пешачки правила у плану 1. и фигури 1.

Подпун баталион состоје се из:
III. - Штабс-официра... 1
A. – Ађутанта... 1
K. – Капетана... 4
П. – Поручника... 4
IIII. – Подпоручника... 4
Пр. – Прапорчика... 4
В. - Вахтмастора (наредника)... 4
Е. - Естандард фирера (барјактара)... 2
У. - Унтер-официра (поднаредника)... 34
Б. - Барабанчика (добошара)... 12
Солдати редови... 648
Свега... 718

У плану 1. фигури 1. разширеног у фронт баталиона по самом оригиналном плану Кара-Ђорђеви правила стављена су и почетна слова чинова, гди је коме место, и гди треба да се који налази, као што ће читаоц из самог плана увидити моћи.
Ова Кара-Ђорђева екзерцирна пешачка правила по Руском су начину врло чисто и јасно написана, којим је 10 чртежни планова додато, са 27 фигура разни пешачки постројења нацртати тако, да се и данас лепше нацртати руком немогу. У свима фигурама први у дјејству редови измалати су жутом бојом с лева на десно, а задња врста или ред зеленом бојом с десна на лево, а заставе са црвеном бојом.
Ова правила руком писата су у Београду, и такова разаслата по целој Србији војеним старешинама, те су они по истима војску обучавали. Овог правила један екземплар послат је и Ужичком пешачком Капетану Јовану Митровићу Демиру, по ком је он своје војнике вечбао, и по паденију Србије 1813. год. он је са својом дипломом Кара-Ђорђем издатом му са више писама сачуво, и до своје смрти као драгоценост чуво, и оставио на аманет својим потомцима на чување, од који мени су такова до руке дошла, која као драгоценост овде печатана увршћавам, заједно са литографисаним плановима и фигурама.
Вечна нек буде успомена сјењи великом јунаку Капетану Јовану Демиру, и велика захвала његовом потомству, на сачувању ове драгоцености која се на углед читајућем свету предаје.

Константин Н. Ненадовић,
Краљ. Срб. Арт. Капетан.

[JASON]

Команда.

Команћеръ Командуетъ Смирно! Равньаисъ! Баталионъ отъ Ноги Разъ! два!
Втора Шеренга на право и на лѣво! Маршъ! Маршъ! Слушай!

На Караулъ!... 3 темпа
На Плечо!...2 темпа
ŵ Дожда!...3 темпа
На Плечо!...3 темпа
На Руку!...2 темпа
ŵ  Ружіе на Превезъ!...1 темпо
На Руку!...1 темпо
На Плечо!...2 темпа
С'Плеча!...2 темпа
На Молитву!...4 темпа
На Плечо!...6 темпа
На Караулъ!...3 темпа
На Погреб!...3 темпа
На Караулъ!...3 темпа
На Плечо!...2 темпа
Повратно. На Право!....во фронтъ
На ЛѢво!....во фронтъ
Полу Боротъ на право!...во фронтъ
Полу Боротъ на лѣво!....во фронтъ
На льво Круг – омъ!
На льво Круг – омъ!
К'Заряду……2 темпа
Без Командье
С Патрономъ Зарежай! (На ову Команду с'вакъ по себи пунй и наплечо доноси.)
Баталионъ на мѣстѣ Шашируй весь Башалионъ.Го-товъ!
Равньаисъ!
Баталіонъ Зарежай Оружіе!
Слушай!
К'Заряду!...... 2 темпа
По Командье без патрона чехлйдолу Заре – жай… 5 темпа
Обраћи Оружіе…….1 темпо
Шомпъ……1 темпо
Бей……1 темпо
Вложъ…..1 темпо
На Плечо!....2 темпа
К'Заряду!.....2 темпа
По Командье с'патрономъ Заре – жай!......5 темпа
Обраћи Оружіе!.....1 темпо
Шомпъ……1 темпо
Бей……..1 темпо
Вложъ……1 темпо
На Плечо!....2 темпа
Безъ Командье с'патрономъ на право! Баталионъ Кладсъ!
Одставъ!
Безъ Командье с'патрономъ налѣво! Баталионъ Кладсъ!
Одставъ!
Безъ Командье с'патрономъ Баталионъ Кладсъ Па - ли!
Заре - жай!
Безъ Командье безъ патрона верхъ! Баталионъ Кладсъ Па-ли! Ку-роъ в'зводъ!
На Плечо разъ два!
Строй Шеренгу на право и на лѣво Маршъ Маршъ!

[JASON]

Строенiе комплетаго баталиона.
(Зри план 1-ви фигура 1-ва.)

Вистроеніе с' Баталиона С'трелковъ.
Перво одѣленіе Стрелковъ в' Предъ Маршъ Маршъ! На ову Команду излази 1-го, 3-го, 5-го и 7-го звода втора шеренга Рядами на право, мећу индерваловъ зводовъ предъ фронтъ и строютсе в'линію на лѣво по 2. в'рядъ такъ чтоби вишедшй Стрелка еднаго звода прикрили два звода.
(Зри планъ 2. фигура 2.)
Второе одѣленіе Стрелковъ в'предъ Маршъ, Маршъ! Ови дѣлаютъ на лѣво 2-го, 4-го, 6-го и 8-го звода втрора шеренга и ви ходи као перви в’индервалу зводовъ предъ фронтъ и строются в’линію на право.
(Зри планъ 2. фигура 2.)

Вистроеніе с'фронта Колону с'места по первомъ зводу.
Справа в'Колону строися перви зводъ, стой Колону с места по прочи на право Маршъ, Маршъ! (Унтеръ-Офицѣри, кои су на деснимъ Крилу зводовъ командираю своимъ зводамъ кадѣ зводъ за зводъ заишао стой! и во фронтъ !)
(Зри планъ 3. фигура 3.)

Вистроеніе фронта с'Колоне на мѣстѣ.
Строися на лѣво перви зводъ стой прочи на лѣво! (Унтеръ-Офицѣри на линію на ову команду изъ ходе Унтеръ-Офицѣри с десногъ крила зводовъ на линію на слѣдующе Маршъ, Маршъ! Командираю Унтеръ-Офицѣри на лѣвимъ Крилу своимъ зводамъ стой и во фронтъ а на деснимъ вторе Глиде.) Маршъ, Маршъ! Како доће зводъ у свою дирекцію то Командира Унтеръ-Офицѣръ, кои е изишао на линію стой! И дирекціа на право!
(Зри планъ 3. фигура 3.)

[JASON]

Вистроеніе съ фронта Колону с'места по Осмомъ зводу.
Слѣва в' Колону строися 8-ми зводъ стой прочи на лѣво! Маршъ, Маршъ! На ову команду ушедши звод за звод командираю Унтеръ-Офицѣри, кои су на лѣвимъ Крилу зводовъ Командираю стой и во фронтъ.
(Зри планъ 3. фигура 3.)

Вистроеніе фронта с'Колоне на мѣстѣ.
Строися на право 8-ми зводъ! стой прочи на право! (Унтеръ-Офицѣри на линію на ову команду излазе унтеръ Офицѣри слѣвога Крила зводовъ на линію на слѣдующе Марш! Маршъ! Командираю унтеръ Офицѣри на правимъ Крилу с'воймъ зводамъ стой и во фронтъ! (а на лѣвимъ вторе Глиде) Маршъ! Маршъ! како дође звод у свою Дирекцію то Командира унтеръ Офицѣръ кои е изашао на линію Стои и Дирекціа на лѣво!
(Зри планъ 3. фигура 4.)

Вистроеніе съ фронта Колону в'пред по первомъ зводу.
Справа в'Колону въ предъ Строися! Перви та Колону в предъ зводъ прямо прочи лѣвое плечо в'предъ Маршъ! на слѣдующе Марш! поће перви зводъ в'предъ за свою ширину а прочи учине лѣвое плечо в'предъ по симъ слѣдуетъ Стой! Колонъ тихимъ шагомъ в предъ Маршъ! (овде имаду унтеръ Офицѣри на деснимъ Крилу своихъ зводахъ Дирекцію и зводну дищанцію обдержавата).
(Зри планъ 4. фигура 5.)

Изъ зводне Колоне по заћи перваго звода фронтъ встроић.
Дирекція на Право по первомъ зводу Строй фронтъ!на ову Команду комамидуетъ унтеръ Офицѣръ на лѣвимъ Крилу первого звода лѣвое плечо в'предъ Маршъ! поће 3. Корака у управо и командира Стой! и равньаисъ! а прочи зводи заходе слѣдьи и улазе по тоиже Командье у фронтъ.
(Зри планъ 4. фигура 6.)

Изъ зводне Колоне на лѣво фронтъ вистроићъ.
Дирекція на лѣво! зводами правое плечо в предъ Маршъ! на ову Команду мораду унтеръ Офицѣри на лѣвимъ Крилу перво Дирекцію обдержатъ, друго дищанцію а треће на слѣдующе Маршь! да се сместа не макну и ако се то обдержи онда ће фронтъ паралелнй бити.
(Зри планъ 4. фигура 7.)

[JASON]

Вистроеніе съ фронта Колону в'предъ по 8-момъ зводу.
Слѣва в'Колону в'предъ строися осмй зводъ Стой прочи правое плечо в'предъ Маршъ на слѣдующе Маршъ поћи осми зводъ в'предъ за свою ширину а прочи учине правое плечо в'предъ посимъ слѣдуетъ Стой! Колонъ тихимъ шагомь в'предъ Маршъ ту имаду унтеръ Офицѣри на деснимъ Крилу Дирекцію и дищанцію обдержаватй.
(Зри планъ 5. фигура 8.)

Изъ зводне Колоне позаћи осмаго звода фронтъ вистроићъ.
Дирекціа на лѣво по осмомъ зводу строи фронтъ! на ову Команду Командуетъ унтеръ Офицѣръ на правимъ Крилу осмаго звода правое плечо в'предъ Маршъ поће 3 корака управо и Командира Стои равньаисъ! а прочн зводй заходе слѣдьи и улазе по тоиже Командье у фронтъ.
(Зри планъ 5. фигура 9.)

Изъ зводне Колоне на право фронтъ вистроићъ.
Дирекція на право зводами лѣвое плечо в' предъ Марш! на ову Команду мораду унтеръ Офицѣри на правимъ Крилу, перво Дирекцію обдержаћ второ зводну дищанцію а треће на слѣдующе Маршъ! да се сместа немакне и ако се то обдержи онда ће фронтъ Паралелнй битй.
(Зри планъ 5. фигура 10.)

С фронта по 4- и 5-омъ зводу Дивизіоную Колону вистроићъ.
По срединѣ баталіона Строй дивизіонй 4. и 5-тй зводъ в'предъ Маршъ! по сей Командье Командуютъ унтеръ Офицѣри перве поле баталіона на лѣвимъ Крилу свакога звода на лѣво приньимай! а отъ фторе на правимъ Крилу свакога звода на право приньимаи, и приньима с'права 3. 2-гй и перви звод а с'лѣва 6. 7-ми и осмй зводъ и замкнутся под Командье прямо.
(Зри планъ 6. фигура 11.)