PALUBA
April 12, 2024, 06:04:15 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h, ali je neophodno da novoregistrovani korisnik aktivira svoj nalog koji će dobiti putem e-pošte u navedenom vremenu
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 [315] 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 730688 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 129



« Reply #4710 on: March 20, 2023, 09:46:28 am »

Г. Н. Дубровин, вадећи из писама са времена устанка грађу за повѣстницу времена царованя Александра I. цара руског, потрудіо се обяснити и нашу ствар и дати нам грађу за нашу повѣстницу; у той грађи за руску повѣетницу на много міеста споминѣ се о Србима, и то осим овог, што є одвоено о Србима извадіо. Неће бити сувишно напоменути све што се тамо о нама говори:
1808 год. мѣсеца Марта, кад су вођени договори поради мира, рекао є княз Прозоровски турском комисару: 'Мустафа паша на валюе, да се ускори заключенѣ мира. Порта, не осврћући се на то, шилѣ џебану у логор и издае фермане противу Христяна, премда не речено, кои су то по народности христяни; али почем смо и ми христяни, на кое се односи тай ферман; а осим тога, ми смо найближи сусѣди Турске, па смо принуђени предузети мѣре предосторожности, да се сачувамо од сваког нападаня.' Турске спреме и ферман намѣрен є біо против Србie. Маршал є то знао, па є зато и говоріо Турцима, да се то тиче и Руса.
Мустафа паша Баряктар желіо є и пріятельства и савеза са Русіом; он є предвиђао да са Французима добро проћи неће; само є єдно остало Мустафи у глави, да не могао нигда пристати, да руска граница буде Дунав. Мустафа предлагао є овай уговор мира:
1. Да Русія бира княжеве, кои ће владати у Молдави и Влашкой.
2. Да Русія одреди, колико ће исти княжеви владати.
3. Ако би порта послала ферман да ове княжеве збаци, онда Русия има право, и необявивши рат, ући са својом войском у Княжества.
4. Из свію градова изићи ће и руска и турска войска.
5. Жительи градски могу остати само у тврђавама.
6. Ни єдан Турчин нема права прелазити преко Дунава, па и они Турци, кое би слала порта, имаю се уставити у Рушчуку.
7. Посланик и конзул руски могу давати нужне листове турским трговцима.
8. Мустафа паша обвезуе се поставити сву свою воену снагу броем 350.000 люди против Француске.
9. Турска флота састоећа се из 62 убойна брода и фрегата и 245 корвета и преносни бродова остае на ту цѣль и служиће за превоз войске у Марсель, Тулон и Талію.
10. Турска войска неће нигда улазити у Србію и Срби ће се налазити под покровителством руског цара.
11. Порта ће прогласити свакоег Грка слободніем, кои устане са оружѣм у руци против Француза.
12. Руска войска изићи ће из Молдаве и Влашке онда, кад се већ укрца турска войска и почну се неприятельства против Француске.
13. Кад започну Турци рат противу Француске, онда ће доћи князеви Влашки и Молдавски у Яш и Букурешт и почеће управляти су обе области по закону.
14. Овай уговор између Русie и Порте, остаће тайніем.
Руски предлог за уговор мира бio є врло кратак и то овако:
1. Да порта пристане, да Дунав буде граница.
2. Да призна независност Србског народа под покровителством Русie и порте.
3. Да призна зависност Грузie, Имеретie и Мингрeлie од руског царства.
У Ноемвру напану Яничари на врховног везира Мустафу Баряктара и послѣ крваве борбе убію га. Погибіом Мустафе наступи опет яничарска власт. Знаюћи за све те догађае и промѣне руски посланак у Бечу гроф Румянцев, пише о свему томе врховном заповѣднику руске войске у Влашкой князу Прозоровском, па вели, да є за Русію найпробитачніе упуштати се у погодбу са Портом у главніема точкама и то: Искати да буде Дунав граница и да се обезбѣди судба Србie.
Француски посланик у Цариграду Себастіяни, путуюћи по свіема источніема мѣстима, дође преко Влашке и Унгаріе у Беч, ђе є имао разговора са рускіем послаником у Бечу князом Курякином. Између осталіе разговора упита княз Курякин Себастіяна: 'А како вам се чини, шта би се могло учинити за Србе?' Себастіяни одговори: 'Hie вріедно за њих заузимати се.'
Княз Курякин настави: 'Та то є храбри народ и тай народ има подпуно право на руско покровителство и то зато, што є біо свагда привржен Русіи и шньоме є єдне и исте вѣре. За тим одговори Себастіяни: 'Ако би било могуће израдити што за Србе, то би се могло учинити оно, што и за Влашку: да буду васалніем княжеством турскіем; а княжеско достоинство да се даде Суци, єр он є чоек врло валян и кад би га Русія за добила на свою страну, біо би iой привржен. (Суцо є Грк и примао є за свою услугу ..... по 3000 фр. од Француске.
У другом уговору мира између порте и Русіе ставила є Русія поради Србіе ово:
'Чл. 5-ти. Блистаюћа отоманска порта обећава се дати Србима савршено опроштенѣ, да опрости све оно србскому народу, што є било, и да нико од тога народа, біо он ма каквог станя или званія, неће бити казнѣн, нити ће иког повлачити на одговор, од онiex, кои су за времена устанка участвовали заедно са Србима, било то у политичном или ратном смислу.
Блистаюћа порта за доказ истините желѣ мира и у знак уваженя оног участія, кое є нѣг. вел. цар руски приміо за єдновѣрни народ, даће Србима савршено право, да могу установити свое унутрашнѣ правителство по жельи свега народа и то под тieм условіем, да по данас неможе више нигда и ни под и єдніем извѣтом ући турска войска у унутрашньост Србіe; исто тако неможе се турско правителство под никаквіем видом уплетати у унутрашня дѣла Србie. Точне границе од стране портиніе области означиће комисари, кои ће нарочно зато бити одређени од обе стране са посредованѣм нѣг. вел. цара руског. Поради безбѣдности Србског народа, у овieма повластицама, кое су му дате, нѣг. вел. цар руски прима на себе ємство и покровителство над србским народом. У знак узаймног снисхођеня блистаюће порте, србски народ би ће обвезан плаћати порти годишньи данак од 100000 гроша, а ту ће суму плаћати србско правителство при свршетку сваке године, рачунаюћи од оног дана, у кои се заключи мир између порте и Русіе и то у Видину, кога порта за то одреди.'
Упутству руског пуномоћника (од 26 фєб. 1809 год.) речено є било поради Србіе ово:
'Чл. 5-ти и 6-ти тичу се Срба и садржаваю само оне пробитачности и преимућства, коя им є пріе овог обећала порта, осим єдиног царског покровителства, на кое надамо се, да ће пристати турски пуномоћници. Ако ли би се они изговарали, да Срби сад неиспуняваю свое обвезаности спрам Турака, и ако би ти пуномоћници тражили, да Русія, примаюћи на себе покровителство и ємство у корист Срба, принуди Србе да испуняваю свое обвезаности, да остану у миру и тишини, онда можете на то додати пуномоћницима, да ако Срби не би испунявали за ньих учинѣне установе, већ би почели ратовати против порте, то онда у таквом случаю да ће се нѣг. вел. цар одказати од покровителства, кое є приміо над Србима, па ће их оставити ньиховой собственой судбини и єдинственом разполаганю порте, а у томе да нема Русія никаквог уплива.'

Преводитель.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 129



« Reply #4711 on: March 20, 2023, 10:01:08 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Дубровин Николай Фёдорович.jpg (130.81 KB, 490x604 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 129



« Reply #4712 on: March 21, 2023, 10:31:45 am »

Устанак Србски од 1806 – 1810 год.

1804. год. мѣсеца Августа пођу у Петроград три пуномоћника из Србіe: Прота Ненадовић, Јован Протић и Петар Чардаклія. Они се поврате опет у Србію мѣсеца Фебруара 1805. и то са радостним гласом од руског правителства. Руски двор свѣтовао их є, да се найпріе са своим исканѣм обрате у Цариград, а да ће Русія употребити сав свой уплив кoд пopте за ньих.
Априла мѣсеца 1805 год. имали су Срби свой народски збор у Остружници, куда дођу и портини пуномоћници, коима є било препоручено од имена Султана, да обећаю србским главарима, да ће добити берате и званія врховных кнезова. Срби пак ніесу то тражили, већ су тражили, да по сад буду сви градови у Србским рукама и да им се поврате сви трошкови, кое су они имали у прошлогодишнѣму рату служећи Султану, а исто тако и новци, кои су издати троици пашама: Біоградеком Гушанцу Аліи, Бећиру и Сулейману, а найпослѣ и све трошкове, кое су они употребили на свое собствено оружанѣ. Порта не пристане на такве предлоге и то зато, што су Срби искали, да добію градове у свое руке, и такву суму новаца, коя є превазилазила годишњи данак, коег плаћаше Србія Порти.
Срби, да би дали своем исканю веће значенѣ и снагу, а исто тако уздаюћи се у руску помоћ, намисле, да напану на южне градове, у коима се iош држаху ньихови неприятельи. Карађорђе дође под Карановац, па му пође за руком, те принуди Турке, да се извуку из тог града. Яков Ненадовић упутио се бio к Ужицу, а у путу му се придружи Мелентіе архимандрит манастира Раче и Милан Обреновић из Рудника. У свію троице било є войске до 3000 люди, којом они и обсѣдну Ужице. Суво време послужи Якову згодом, те попали све куће у граду, кое су по турском обичаю биле саграђене из дрвета, те се тай град 1805 год. мѣсеца Юнія преда Србима. Зато, што су Турци добили допуштенѣ, да могу остати у граду, добію Срби од ньих 50000 гроша и 80 арапскіех коня.
Таквіем начином біо є южни край Србіе очишћен од Турака. и сами они Турци, кои су били вѣрни Султану и староме реду, радовали су се исто као и Срби, што су изтріеблѣне даiе. Али єдни и други говорили су са страхом међу собом и питали єдан другог: Шта ће бити у напріед? Турци и ако су били изтиснути из нахie, опет се ніесу ћели одрећи од своих спаинских права; а Срби су опет тражили, да им се допушти, да имаду градове у своим рукама. Сад є већ и Султан морао рѣшити ту борбу, єр су србски пуномоћници већ били стигли у Цариград и представили своя потраживаня.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 129



« Reply #4713 on: March 21, 2023, 10:32:35 am »

Србски пуномоћници мѣсто одговара на своя потраживаня буду по заповѣди Султана Селима ставлѣни под стражу, а даде наредбу Нишком паши, да разоружа Србе. Срби дознавши кретанѣ Нишког Афис паше, спреме се за бой. На самой граници између Ћупpie и Параћина, Миленко и Петар Добрняц, утврде се са 2500 люди, а подалѣ иза ньихових леђа у Ягодинской гори стаяо є Карађорђе са 5000 люди.
С почетка обсѣдне Афис паша мало утврђено мѣсто и на брзо га освои; друго укрѣплѣно мѣсто бранили су Миленко и Петар од ютра до мрака. Пред вече, видећи паша, да му се войска яко проріедила и дознавши, да Србима иде у помоћ Карађорђе, рiеши се узмаћи. Ноћу он да наредбу, да се скину заставе, кое су биле пободене по бедемима около укреплѣног мѣста, а мѣсто заставе пободе у наоколо прошће, да тіем сакріе свое измицанѣ од Срба. Он се найпріе повуче Параћину, а за тим Нишу.
С почетка ніе се обраћала особита пажня у Цариграду на србски устанак и то зато, што су Србски пуномоћници увѣравали Порту, да народ Србски жели остати под султановим господарством, и да устанак има само ту цѣль, да изтисне турске бунтовнике, кои су били овладали Србіом. Али кад се знаменита ратна снага поче прикупляти на южной граници Русіе и кад су Срби узбили били турску войску, кою є біо послао Султан противу ньих, тад се већ увѣріо и Султан и диван, да є наступio одсудни час. Султан се бio pieшio, да са свіем укроти Србе. Султан є знао, да су Срби искали помоћи у Руса, па се зато біо и поплашio, дa штo пpie погази Србе, како ови не би имали времена, да изврше свое намѣре.
Босански везир Бећир и Скадарски Ибраим паша, добію заповѣд, да казне и обезоружаю непокорне. Они напану са више страна на Србе, кои су већ били спремни за одпор. Миленко затвори пловидбу по Дунаву, за узевши остров Пореч, кои се управо налази на оном мѣсту, ђе Дунав брзо тече кроз Ђердап.
Петар Добрняц заузме утврђено мѣсто Делиград на десной обали Бугар-Мораве; мѣсто то имало є свою важност по томе, што є равница, лежећа при сліеваню двіюх Морава у околинама града Ниша, била отворена неприятельском нападаню. Подалѣ од Делиграда заузео є Младен Крушевац; у Мачви направio є Яков неколико утврђеніе міеста. Разпространѣни устанак по своема южніема краинама, бio є користан за Србе тим више, што ніесу морали оставляти много войске за обрану по горским кланцима и пролазцима, єр их браняху мѣстни жительи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 129



« Reply #4714 on: March 21, 2023, 10:35:27 am »

Са єдне стране близу Сокола укажу се Турци са 30000 люди; са друге пак близу Ниша ишао є Скадарски паша Ибраим. Яков Ненадовић почне се договарати са Турцима, кои су били ушли у Србію са стране Сокола, те то даде повода, да народ изгуби у нѣму вѣру. Почне се говорити, као да войводе оће да предаду Србе Турцима, па зато се почну Срби разилазити на различне стране. Многи се превезу на чамцима на ћесарску обалу и то управо у оно време, кад су се на другой страни чинила убиства и отимачине. Нека села била су се покорила заєдно са оним кнезовима, кое су били Турци понамѣштами. Народ се жестоко ядиковао против своих вођа; међутим примицао се Ибраим паша са 40000 войске.
Нужно є било предузети штогоћ одсудног, и утай час явio се Карађорђе спасителѣм србског народа. Он оддвои око 2500 люди под управом Катића против Ибраима, а сам пође Соколу. Катић заустави навалу турске силе, али є то главом платіо. Карађорђе стигне Турке близу Пећке, побie турску войску и дође у оне краеве, кое су заузели били Бошняци. Ту он побіе кнезове, кое су били понамѣштали Турци, а исто тако и оне, кои су подбадали народ, да се покори Турцима; сазвао є и саєдиніо є све бѣжавше Србе к својой войсци и крене се против Турака, кои су се упућивали Шабцу.
Имаюћи Карађорђе на разположеню 7000 пѣшака и 2000 коняника, стане близу Шабца на два сата и ту се ушанчи, па по србском обичаю чекао є нападанѣ Турака. Турци су тражили, да се Срби покоре и положе оружѣ, а Срби су одговорили: Дођите и узмите. Два дана узастопце нападали су Турци на шанчеве, били су се од ютра до мрака, и повраћали се у Шабац без свакоєг успѣха. Трећи дан ноћу пошлѣ Карађорђе мали брой коняника у гору, заповѣдивши, да се при првом пуцаню удари неприятелю иза леђа. Зором крену Турци сву свою снагу против Срба. Срби су стаяли мирно и ніесу пуцали, већ су чекали непріятеля у своим шанчевима. Кад начне пуцнява из шанчева, Турци се поплаше, окрену плећи и нагну бѣжати преко Дрине, а Србски коняници гонили су их.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 129



« Reply #4715 on: March 22, 2023, 10:44:35 am »

Међу тим Скадарски паша Ибраим држао є у залуду шест неђеля дана Делиград у обсади, єр су га Срби тако очаяно бранили, да при краю 1806 године, први Ибраим предложи уговор мира, за кои є біо овлашћен од дивана, кои се бояо, да ће Србима притећи у помоћ Русія. Зато є біо договор у Смедереву, на коем су Срби предложили турском правителству своя исканя. Два кнеза и єдан искуcни у политичним пословима бугарин, Петар Ичко, били су послати у Цариград. Послѣ славно одржане побѣде, Срби ніесу могли искати манѣ, него што су искали први пут, и порта є скоро била на све пристала, благодарећи вѣштини србски пуномоћника. Петар Ичко знао є представити страшило и опасност по Турке од саюза Србie са Русіом, коя є у то време већ заузела била Молдаву и Влашку, те Порта пристане на таква попуштаня, коя су била необична и противурѣчива основним начелима нѣне управе. Већ при краю Октомвра врати се Ичко из Цариграда, и дође у Смедерево, обявивши Србима, да порта пристаe, да они сами владаю земльом и да имаю свое рођено правителство, па да заузму и саме градове, задржаваюћи себи право, као знак продуженога господарства, да задржи у Біограду мухафиса са 150 Турака и да за све пређашнѣ данке иште она само 90.000 гроша годишнѣг данка, да би тим новцима могла дати награде спахiяма. Преко тога Срби ніесу могли више ни желити. -
Они су се избавили од турског угнѣтаваня и сабираня порезе, постану властницима землѣ, добію право носити оружѣ и под турским началством држати градове. Час є овай біо важан по обе стране, єр само такво примирје било є у станю уклонити непосредни саюз Србie са Русіом, па заедно са пуномоћницима већ є біо дошао у Смедерево и сам Мухафис, кои є по уговору имао живѣти у Біограду. Срби се ніесу нимало колебали, већ су примили сва условія, и одма за тим пође Ичко су два кнеза у Цариград, да се то диваном потврди. Сви су имали ту вѣру, да ће се одма потврдити. Али є испало другчie: Порта одустане од свои намѣра.
Диван користивши се поновлѣнѣм уговора, ніе хтѣо потврдити уговор поднешени Србима. Причина є била та, што су се томе противиле Даie и Муфтie, кoи су се бояли, да ће остати без своих доодака. Срби опет почну радити противу Турака. Карађорђе обсѣдне Біоград, и са помоћ у некоег Арбанасина, кои є употребio одсудне мѣре, пође му за руком освоити варош, па и сам град. Још Фебруара 1806 г. предао се Шабац Србима, а 1807 г. мѣсеца Юнія Срби освое и Ужице.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 129



« Reply #4716 on: March 22, 2023, 10:46:39 am »

У таквом положаю налазила се Србія, док и Михелсон, прешавши с войском преко Днѣетра, явio є Карађорђу, да цар Александер прима Србе под свое покровителство и да є готов дати помоћ. Глас о прелазку руске войске преко Днѣстра са найвећим усклицима дочекали су Срби, те су од свое волѣ єднодушно заключили: бити се за єдну и исту вѣру заєдно с Русима, за крст часни и за православног краля.
1807 г. желећи Михелсон, да би још болѣ утврдио свою свезу са Србима, пошлѣ им прокламацію, коя є имала велики уплив на одношае Срба к Русій. У прокламаціи својой обећавао є он то, што ніе бio у станю извршити. Тим є он ставіо у незгодни положай и везао руке и многим другим за ньим слѣдовавшим предводительима руске войске у Молдави и Влашкой. Найпослѣ вели Михелсон: дошао є час за юнаке, у коем да збаци христянство ярам турски, а да се поврате страдаюћа племена старом своем достоинству, своой слави и срећи. Порта Отоманска обявлюе рат Русіи, зато, што се она стара за срећу своих єдновѣрных народа и зато што се ми примичемо к вама. Србски народ служи примѣром, зато, што є у станю разпалити юначки дух за обрану вѣре христове и за свое отечество. Нове побѣде Руса над гордим бунтовником Европе, Бонапартом, кои ніе полагао границе своем нападаню, и осва янѣ показуе снагу руске войске.
'Мени є већ давно познато сретно освоенѣ Біограда и я вам зато честитам и опет честитам, а вама ће бити исто тако познато, да сам я са повереном ми од мог Господара войском освоio градове: Хотин и Бендер, Акерман и Киль, побѣдіо Буџакске Татаре, заузео сву землю Молдавску, побію Мустафу Баряктара и избавіо Букурешт од турског бѣснила, а скоро и сву землю Влашку, и допро сам до обале Дунава и готов сам и далѣ тући неприятеля. 19-ог прошлог мѣсеца послао сам вама осим они 4000 и iош 4000 дуката, а iош сам вам біо обећао помоћи; али што ме узнемирава, то є , што од давна немам од вас одговора. Я за вас имам помоћи од сваке руке и желіо би, да се рад мой за обшту срећу найудеснiе управи. Али незнаюћи ни снагу вашу, ни намѣре, нити нужде ваше, то немогу ни чинити разположеня; зато ускорите, да ме извѣстите о свему, што се код вас ради: каква є ваша войска, колико є има, ђе се и како налази; кажите ми, какве су ваше нужде, да вам могу помоћи, кажите, како ви мислите, ђе би могли имати поуздани саобраштай међу нама, како би и я могао учинити наредбе за све, што се клони к обштем у добру. Я пак мислим, да послѣ Біограда, остае вашим предметом Видин. Освоивши Видин, могли би сте навѣки увѣнчати и мир народа србског. Осврћући се на више изложено, не би сте ли ви са вашом главном снагом могли упутити се на споменуту страну и не би сте ли ви могли 4 или 3000 войске ваше превести у Кралѣво, да би заєдно са ове стране дѣйствовали са мном ? Молим, да ме о свему точно извѣетите. Порта у свобой незгоди увѣрила се, да є узданѣм своим у Французе преварена и тако се она неће узтезати, да све обећава, само да вас умири. Али Вас, вожда храброг народа, кои имате мудрости и постоянства, неће моћи засліепити. Вама су позната зла слѣдства таквіе примирія.
Народ Србски заслужуе бити народом. Он данас плаћа данак Турцима. Зар нie болѣ употребити те новце на воене потребе народа и за избавленѣ од турског ярма? Имам за вас и за ваше саучастнике знамените знаке одличія, коима цар руски изявлюе уваженѣ славним вашим подвизима; али мислим, да вам то пошлѣм по поузданой прилици. За войску, коя би овамо дошла, би ће ова моготова рана, а исто тако и за остало. Будите неуморими и надайте се у Бога и Александра І. и примите нелицемѣрно увѣренѣ моег пріятельства и почитаня.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 129



« Reply #4717 on: March 23, 2023, 10:39:18 am »

У то време добio є ђенерал Исаев заповѣд, да прелази у Србію. Войска нѣгова, кое є било 1500 люди, пріеђе 27 Априла у Кралѣво. Исаеву било є  препоручено, да учини саобраштай са Карађорђем, да га подпомаже, и тим да одвуче силу великог везира са нижнѣг Дунава. Из Кралѣва послао є он одѣленѣ войске к утврђеним мѣстима Зимнице и Турна, коя су била заузета Турцима, да развиди, какав є положай. Међу тим моліо є Карађорђе Исаева, да се примакне Дунаву поради личног разговора о будућой военой радньи. 17 Мая крене се из Кралѣва Исаев и за узме дунавску обалу и очекивао є Србског чиновника, кои є біо назначен да се шньиме разговори; али тай чиновник ніе дошао и то зато, што су Срби били одвоени од Руса силном турском войском, те є та турска войска за три дана нападала на србски логор.
Прелазак Турака на ліеву обалу Дунава код Турна принуди генерала Исаева, те остави Kралѣво, да себи обезбѣди леђа. Дознавши Турци за долазак Исаева у Кралѣво, одма се врате преко Дунава; Исаев пак остави Кралѣво и пође к малом Изворину, да се састане са поглавицом Србске войске Миленком Стойковићем. На том састанку било є  уговорено, да одѣленѣ руске войске прieђе преко Дунава и да се саедини са Србима, да се напaнe нa видинског Мула пашу, кои є стаяо са 5000 войске у укрѣплѣном логору код Малайнице на рѣци Штубици.
18. Мая пріеђе Исаев у остров Илмора и саедини се са србском войском. Сютрадан 19. Мая, они се крену заедно к обали Штубице и ріеше се, да напану на Турске шанчеве и то руским лieвим крилом. Прво нападанѣ Срба, кои су ишли напред, ніе пошло за руком; тад Исаев крене руску войску, коя є имала 4 лубарде. Шанчеви се освоє; Турци побѣгну, оставивши четири лубарде и 13 застава; Мула паша ранѣн затвори се у Видин. (Овай бой код Малайнице са свіем є зблизіо Србе и Русе. О том є писао Михелсон, да су Срби имали прилику увѣрити се, да независи од количине невѣштака побѣда, већ од храбрости уређене войске и доброг предводителства началника. Карађорђе, кои се пріе тога ладно обходіо са Исаевим, послѣ овог почео му є ласкати. Карађорђе, послѣ овог догађая, кад би се гођ сретао са Русима, питао би: Да ли има ту мое браће? Тако є он називао олонецки полк.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 129



« Reply #4718 on: March 23, 2023, 10:43:22 am »

Исаев є остао на десной обали Дунава и ніе се упуштао дублѣ у Србію, боећи се оставити малу Влашку без сваке заштите против турског нападаня.
У то исто време правителствуюћи савѣт народа србског добивши руско покровителство, пошлѣ Михелсону три своя пуномоћника поради пространіег договараня и сближаваня. Они су предали врховном предводителю руске войске писмо, у коем су молили:
a) Да им се пошлѣ чиновник, кои би предсѣдавао у ньиховом савѣту и научio би их, како да се устрой унутрашня управа землѣ; уз то и iош єдног чиновника, кои би се налазio при Карађорђу, неколико инжинерски офицера поради утврђаваня градова и єдног артилериста, кои би обучавао Србе у артилѣріи и стрѣляню из лубарада. Поради поправляня градова, біо є послан майор Грамберг, а поради обучаваня артилѣріе било є у почетку одређено, да се пошлѣ єдно одѣлѣнѣ Срба у Кралѣво, єр се предполагало, да би се могли поучити у войсци ђенерала Исаева, али се од тог одустало и біо є послан у Србію майор Лавров, кои є много помогао, те се устроило технично заведеніе у Србіи. Срби су били са Лавровим яко задовольни, кое се види из писама, коя су они писали врховном заповѣднику руске войске.
б) Срби су молили, да им се пошлѣ 10.000 пушака, праха и олова, у чему су имали велику оскудицу.
в) Молили су, ако не могуће више, а оно да им се даде 200000 гроша, кои су им нужни за исплаћиванѣ своје многiе дугова.
г). Да им се пошлю два рударска офицера, кои би нашли начин, како да ваде и обрађую руде.
Іош прiе те молбе послао є Михелсон Србима са войском Исаева 6 лубарада, кое су за ньих нарочито биле израђене и спремлѣне са свом оправом и прахом. Доцніе, већ у мѣсецу Септембру, послато им є било иляду пудова праха (14000 ока) и 500 пудова олова (7000 ока).
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 129



« Reply #4719 on: March 24, 2023, 10:39:13 am »

По тим пуномоћницима послати су били дарови различним лицама: Карађорђу богато украшена сабля са надписом: Защитнику веры и отечества; Миленку саблю са надписом: за храбрость; далѣ єромонаху Доситею напрсни крст, а пуномоћници добили су сваки по прстен, и 50.000 гроша савѣту народа Србскога. У исто то време явля Михелеон цару: 24 Априла дошли су овамо у Букурешт три пуномоћника, кое є послао врховни савѣт србски к мени. Они су ми предали писмо од савѣта и Карађорђа, писмо Миленка и неограничено пуномоћіе, кое є дато тим пуномоћницима од савѣта и Карађорђа. Найглавніе є то, што они траже и око чега найвише настояваю, да би им царском милошћу біо одређен чиновник, кои би предсѣдавао у Савѣту и руководіо би сва ньихова дѣла… Колико сам я могао опазити, ньихова є главна желя, да би могли имати надмоћie над войсковођама, коих се они бое; по овом предмету усуђуем се представити, кое би без сваке сумнѣ било користно и за нас имати у средини Срба чоека, кои би упућивао люде по нашему правцу, и то зато, ако би се рат морао продужити, єр би нам Срби могли бити врло нужни па и користни. (Донесеніе од 8-го Апрѣля 1807 г. Нp. 30 Арх. в. топ. Нp. 23305 шкап. 223 полк. 2.)
За одправлянѣ у Србію біо є одређен дѣйствителни савѣтник Родофиникин, кои є до тог времена біо началником тайне експедиціе, коя є била устроена поради разпространяваня наше свезе у турским областима (Арх. в. топ. Д. Hр.23306 шк. 213 полк 3.) да се дознае станѣ и снага непріятельске войске, исто тако и француских увода, коих є било много код турске войске и т. д. Експедиція била є дужна скланяти те уводе на нашу страну и од ньих узнавати све свезе француског правителства у турским областима; придобіяти на свою страну жителѣ турске области, од ньих узнавати, какве су населбине, упућивати народно мнѣніе, да одговара нашой цѣли.
У обвезаности Родофиникина било є и то, да сви дипломатични чиновници налазе се под нѣговом управом, кои се налазаху у Молдави и Влашкой и коих дужност имати сношенѣ са мѣстном управом и са страним агентима. Одлазак Родофиникина у Србію и бавленѣ нѣгово међу народом, кои є привржен к Русіи, служило є доказом искрене желѣ цара Александра, да по могућству задовольи желяма Срба, тіем више, што су исти пуномоћници молили сами устмено Михелсона, да им даде Родофиникина.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 129



« Reply #4720 on: March 24, 2023, 10:46:26 am »

У тайном предпису наложено є било Родофиникину, да добро сазна намѣре Срба, како они мисле о своем предузиманю или воеваню; за начин, како да се установи нужни саобраштай између Србie и руске войске, а тако и са Црногорцима; да дозна, какве су им нужде у оружю и новцу, и уопште каква им помоћ треба. 'Ви сте дужни о свему овоме точно и обширно сазнати и то у свему пространству Србie, а вама є оставаѣно на волю живити у Біограду или у другом коем мѣсту, ће ви за користно нађете; да се старате свуда задобити народно повѣренѣ и да га убѣђавате, да сноси сваке незгоде, кое би се могле свагда появити, ако би, чему се не надати, надячало турско господарство, или кад би се предали у очарану мрежу Француске. Тѣшите у исто време све народнѣ главаре са истинитошћу високог руског покровителства народу србском, као єдновѣрноме са Русима, у колико би непреставали то тражити. (Секретная инструкція данная Михелсономъ Родофиникину 16 iюня 1807 г. Нp. 678 Арх. воен. той. д. Нp. 23305 шкоп. 213 полк. 2.)
Снабдѣванѣ Срба са оружѣм, предато є било на одговорност Родофиникина, било є разрiешено, да се дає оружѣ у таквом случаю, ако могуће буде рачунати на ньихову приврженост. Увѣрите их, - тако є казано у том упутству, - да ће се старати без свакоет сузтезаня, да ће им се помагати колико буде могуће, исто тако ако би било нужде, неће бити муке ни за новац, єдном ріечію, да нѣг. царско величество нигда неће одрицати средства за ньихово одржанѣ, да их што скорiе убѣдите, да они непрестану радити у том смислу и да остану при својой намѣри и правцу, а да раде оно, што би се подударало са царско руским правцем, кои се клони, као што є свему свіету познато, обштему добру. Родофиникину било є препоручено, да обясни и докаже важност покровителства руског у тадашньим околностима, а особито те, у коима се налазаше Русія са Турском, од колике користи може бити за србски народ покровителство Русіе, ако она одржи мегдан; Русія ће наградити србски народ за нѣгову приврженост и помоћи ће му против Турака, кои их угнѣтаваю.
Осим тога, Родофиникин бio є обвезан давати точно извѣстie o брою народа како наоружаног, тако и способног за оружѣ, о истинитим наклоностима, коима се найлакше побуђую Срби у привржености к Русій; о ньиховіема одношаима са другіема народима, а особито са Французима. По овим пуномоћницима послато є било 100.000 гроша, да плате 4500 пушака, коє су куплѣне биле за Србе, а налазаху се у Земуну.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 129



« Reply #4721 on: March 24, 2023, 10:50:12 am »

Жртвуюћи тако знамениту суму и примаюћи Србе под свое покровителство, цар Александер ніе се могао задовольити са неколико писама написаніе од поединіе лица, коя су изражавала свою приврженост к Русіи и коя су молила за помоћ. Нужно є било опріети се на што гоћ яче сновніе. С том цѣли и по предпису министра иностраніе дѣла, біо є послат у Србію флигел-ађутант полковник Маркиз Паулучи. Он дошавши у Србію у логор код Неготине 27 Юлія 1807 год., заключи са Србима писмени уговор слѣдуюћег садржая:
1.) Србски народ признае покровителство цара Александра І. и свeнижайше моли, да му се што пріе пошлѣ тако, способни землѣуправитель, кои би привео народ у прилични поредак, землю србску устроіо и установіо би Устав по праву народа.
2.) Срби предаваюћи се под покровителство Русie, надаю се, да неће нигда ни найманьи діо србске землѣ ником бити уступлѣн, т. є. да не буде никаквих спaiя у земльи, и тако да нико не би могао подпадати под робство.
3.) Наименованѣ административни лица има зависити од цара Александра. Они су само молили толико, да им се непоставляю чиновници Грци, на кое Срби уобште мрзе.
4.) Да у градовима србскіема буде руска войска, како у свіема градовима, кои се налазаху у Србским рукама, тако и у оніема, кои би унапред са помоћ у руске войске били освоени, да буду руски заповѣдници.
5.) Да Русія стави на Краньску и Видинску границу одѣленѣ войске, коя да се састой из 3000 пѣшака, два шкадрона кавалѣpie и єдан полк Козака. Срби се обећаваю, да ће к томе одѣленю присаединити свое войске 20.000 люди.
6.) Са стране Босне, поради сѣдиняваня са Црном Гором, Русія се обвезуе опет толико войске поставити, а Срби свое войске 15.000 люди.
Ово су главне точке уговора, кои є заключен међу Србима и руским правителством. Послѣ тога уговора, Срби су наново молили помоћ: у новцу, оружю и лубардама, тражили су, да им се пошлю офицери и стручна войска, а исто тако и лѣкари, коих они никако имали ніесу.
Све те точке - каже се при свршетку уговора, - нама су врло нужне, а има и много другог, кое ми не можемо знати, али найпонизніе молимо и предаемо се великодушности и великой отеческой милости нѣговог царског величества, нашег наймилостивіег бранителя и покровителя Александра I. (Арх. воен. топ. Нp. 23306 шкоп. 213. полк. 3. Уговор тай подписали су: Карађорђе, Миленко Стойковић, Еремie Гагић и Маркиз Паулучія.)
Све ово изложено ясно представля тадашнѣ станѣ народа србског, свѣдочи безгранично повѣренѣ, коим су се Срби предавали под покровителство руско. Михелсон, извѣштаваюћи о том цара (од 7 Юлія 1807 г. Арх. воен. топ. Нp. 23.305. шкоп. 21. полк. 3.) сумня се, да ће Срби бити задовольни назначаванѣм Родофиника, кои є родом Грк, будући они ніесу никако желили имати Грка на челу управе своег народа. Али Родофиникин бio є наименован и опремлѣн у Србію са писмима од Михелеона Карађорђу и савѣту народа Србског.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 129



« Reply #4722 on: March 25, 2023, 10:28:18 am »

Овако пише Михелеон савѣту:

Уважаемом Савѣту народа Славено-Србског!

'Нѣгово царско величество по природном своем великодушію и за доказ царског покровителства храбром Славено-Србском народу, кои є єдновѣран са Русима, разрѣшило ми є, да пошлѣм у Србію дѣйствителног штатског Савѣтника Родофиникина, хотећи с тіем показати найвећу високу свою желю, да по могућству задовольи молби Срба, да би могао изближе сазнати све нуждe ньихове, те да им даде начин помоћи. Уважаемом Савѣту нека послужи новим доказом царског снисхођеня и у томе, што вам є послато управо лице то, за кое су ме молили ваши пуномоћници, кад су к мени дошли. Господин Родофиник има налог, да сазна све нужде и да пронађе начин, како би могуће било заеднички дѣйствовати войсци Нѣговог Величества са србском войском; да се он с вама у договору постара, како да се устрои ваша домаћа управа, кою ви желите за срећу народа, и тiем да вам покаже истинитост покровителства великог господара Руског.
Я молим уважаеми Савѣт, да би имао повѣренѣ у господ. Родофиникину, како у свіема вашiема нуждама, тако и у ономе, што би он вама предлагао за вашу срећу и за обште наше заедничко дѣйствованѣ за побѣду над неприятельима.' (Арх. воен. топ. Нp. 23338 шкоп. 213 полка 3.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 129



« Reply #4723 on: March 25, 2023, 10:31:22 am »

Такіем на чином біо є поставлѣн основ такав, кои се ніе прекраћивао између Срба и Руса до свршетка рата.
Ми смо виђели, да є послѣ Слободѣскога примирія било уговорено, да се прекине ратовање у Србіи, у околинама Видина и Фетислама, ђе є била руска войска сѣдинѣна са Србском, и што є мало доцнie иза тога, добio Исаев заповѣд, да се поврати преко Днѣстра.
Глас о одлазку руске войске преко Днѣстра біо є яко узнемиріо Србе. Међу ньима почели су се били разносити гласови, као да су их Руси преварили и као да су их они одвратили од користни условия, кое им є порта обећавала при почетку рата са Русима, па као да су Руси из собствене свое користи предали Србе на жртву непримиримим непріятельима. По гласовима из Босне, чуло се и тамо, као да є проглашен мир са Русіом, на да су Турци позивали свaкoег Муамедовца, да устае и да иде на изтреблѣнѣ Срба. Ти су гласови добіяли већу вѣру тиме, што Србія са стране Босне нiе могла бранити свою границу. Србски заповѣдник войске, налазивши се на острову, писао є савѣту, да є Исаев два пут предлагао, да се напушти остров и да се одступи дублѣ у Србію, говорећи, да ако би случайно напали Турци, то да од нѣга немогу очекивати помоћи. Затим бio є дошао глас из Пореча, да се Турци умножаваю у Фетисламу и да су заузели мѣста до саме Неготине и као да су они освоили и сам остров; да од стране Ниша с дана на дан умножава се Турски логор са придолазећом войском из Видина и Арбаніе, да се око Сокола, скупило до 30000, а у Ужицу до 40000 Турака. Сви ти гласови узнемиравали су Србе, боећи се навале турске, а особито пак од стране Ниша, и у случаю прве побѣде, Турцима є біо отворен пут до самог Смедерева и Біограда, а Срби у таквом случаю не би имали ни найманѣг средства да их зауставе. Ако они не би били на брзо успокоени каквіем му драго начином, то вели Родофиникин, без сваке сумнѣ пастће они у очаянѣ и све ће напуштити. (Од 7 Юлія 1807 г. Арх. воен. топ. д. Нp. 23305 шкоп. 213 полк 2.)

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 129



« Reply #4724 on: March 26, 2023, 10:00:04 am »

У то време бивши у Біограду србски пуномоћник Іован Юговић, обрати се молбом Князу Прозоровском, да му даде утѣшително писмо за народ, кои послѣ удаляваня Ђенерала Исаева, зато, што Срби ніесу ставлѣни у примиріе, бое се, да ће бити лишени руског покровителства у данашньим критичним околностима.
Неимаюћи другог средства да задовольи молби Срба, него само устмено увѣренѣ, да се руско покровителство прекинути неће, те тако моліо є Княз Прозоровски Юговића, да извѣсти народ, како цар ни сад неће лишити Србе своег обећаног покровителства. (Од 7 Авг. 1807. Арх. воен. топогр. д. Нp. 23338 шкоп. 213 полк. 3.)
'На основу даног ми упутства од цара, я сам имао прелиску са врховним везиром и са Француским послаником Себастіяном. Овай послѣдньи, кои има уплива на Отоманску порту, употреби ће све могуће мѣре, да се све измѣни по жельи нѣговог величества и одклониће све редовне точке примирія, кое су биле ставлѣне у слѣдству несхваћaня тайног Савѣтника Лошкарева и неосновне утврђене класификацie Барона Маендорфа, кои є по найвишему указу од 19 Септембра одпуштен из службе. Преко свега на мое захтѣванѣ са убѣђенѣм увѣрава ме Себастіяни, како се порта обећала, да ће Срби до свршетка уговора мира са портом остати на миру, уз то ми є обявлѣно и то, да є прошло турско нападанѣ било против волѣ вишег правителства, чему и я вѣруем. О свему томе явите ви пристойним начином свіема оніем чиновницима, којема Ви знате да є нужно.'
Иза тога моліо є Княз Прозоровски Родофиника, да увѣри сав савѣт народа Србског, па и самог Карађорђа, да ће се приврженост ньихова к престолу руском представити, Цару, а да се они узалуду плаше. У осталом - додає Прозоровски - свѣтуйте им од мое стране, да се моле Богу са вѣром, као првобитном створителю людске среће и свега народа; а затим да се уздаю на истинито покровителство нашег цара Александра I., кои одиста неће престати старати се, да Србія, Влашка и Молдава добію больи удес при установляваню мира, него што су пріе имали. Да речемо, да и то буде истина, као што ми долазе гласови од турскіе чиновника, да ће се мир уговорити у Паризу, али све то неће ни мало изменити положай ствари, па бio тaй мир ће му драго, єр ће опет бити по мисли и саображаю нашег цара.
Logged
Pages:  1 ... 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 [315] 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.069 seconds with 22 queries.