PALUBA
April 15, 2024, 03:59:49 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  
Paluba Forum Logo
Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 [316] 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 731700 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 130



« Reply #4725 on: March 26, 2023, 10:05:13 am »

Удаляванѣм наше войске, кое є први почео Маендорф, Турци су заузели остров на Дунаву, ко имам є біо врло нуждан поради саобраштая са Србима, и упркос захтѣваня княза Прозоровског, Турци неоћаху очистити остров. Главна є причина била та, што є барон Маендорф спуштio єдан діо наше Флотиле из Галаца на ушће Дунава, а Лошкарев непромозгавши, да примирie iош ніе мир, самовольно допуштio є Турцима, да тргую са княжествама, па шта више, допуштio є без сваког сметаня и саобраштай са Цариградом. (Од 17 Ноемвра 1807 од Прозоровског Родофиникину.)
По Дунаву почну пловити не само трговачке, већ и ратне турске лађе, кое су превозиле рану и воене потребе.
Настояванѣм княза Прозоровског неки од тiex бродова повратили су се са ушћа Дунава у море, од куд су и дошли, али 20 маньи бродова са лубардама и войском из Измаила, били су зауставмѣни у Галацу, они одсеку котве и пріеђу на десну обалу у Изачку, мислећи да допру до Рушчука. Намира ньихова била є та, да дѣйствую против Руса и Срба; али како нiе могуће било забранити им то, зато што ніе било флотиле, то є Прозоровски захтѣвао, да везир забрани трговачки саобраштай са левом обалом Дунава. Врховни везир пристане на то.
Страшенѣ Срба ніе било без основа. Турци ніесу преставали ратовати. У почетку Октомвра они напану на Србію са босанске стране. Проти Ненадовићу, кои є предводіо одѣленѣ србске войске, пође за руком, те разбie Турке недалеко од тврђаве Сокола и проћера их преко Дрине; али у то исто време Турска войска од 15000 люди превезе се преко рiеке Дрине на србску страну, изтисне Србе из три шанца, и у ньима се утврди, а неко одѣленѣ войске упути се далѣ у унутрашньост, те попали неколико села и много ране и сіена. Србске войске, коя се била скупила против неприятеля, било є 12000 люди. На молбу Срба, пошлѣ Родофиникин покрштеног Бега, да тамо управля войском при нападаню; покрштеник стигне тамо 12 Октомвра, раздiели Србе у три одѣленя, од које єдно одѣленѣ да пође около шуме и да ниже Сокола пріеђе преко Дрине у Босну, заповіедивши, да они час, док пріеђе, да одма пали турска села; друго одѣленѣ имало є ударити у онай исти мах на непріятеля, док опазе пожар су ону страну Дрине; треће одѣленѣ, при коем є біо сам покрштеняк, одредio є біо, да напада на само езгро турске войске. Та наредба била є точно изпунѣна. Турци тек што су виђели своя села у пламену са ону страну Дрине, а и Србе како иду са свію страна на ньих, неодржу мегдана, већ нагну бѣжати преко Дрине и то неки у чамцима, а неки су пливали преко Дрине. Прешавши преко Дрине, они засѣдну у шанчеве, кое су за такав случай за раніе ископали били; али ніесу више смѣли узнемиривати Србе, кои су се још бавили са разораванѣм ньихови села. Срби уплячкаю 1500 к. рогате марве, 1000 оваца, 300 коня, па се поврате на свою страну и преведу са собом неколико стотина христянских породица из Босне, кое су желѣле да се преселе. Покрштеняк правіо є укрѣплѣня из землѣ по найудесніим мѣстима за обрану границе, па пошлѣ босанском везиру писмо од Родофиникина, у коем га овай по други пут позива, да прекине ратованѣ од стране Босне до тог времена, док се србска дѣла са договараюћіема силама установе. (Писмо Родофиникина Прозоровском од 20 Окт. 1807.)

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 130



« Reply #4726 on: March 29, 2023, 09:22:57 am »

У то исто време стигао є біо глас, да є дошао из Цариграда у Ниш Капирибаша са Султанским Ферманом, кои кад се прочита, измeтне се 47 лубарада. У Ферману се каже, да предстои рат, и то рат озбильни, а затим налаже се паши, да купи войску. При свршетку налаже се са угрожаем, да ће му глава одлетити, ако прie paмазана непошлѣ клучеве Біограда у Цариград.
Тай є глас много узнемиріо Србе.
Родофиникин каже, да є Карађорђе говорio ово: Мени є Султан нудіо 200000 гроша, само да оставим Србію и уклоним се у Ћесарію. Я на то ніесам пристао зато, што ніесам хтѣо оставити свою браћу. Затiем нудіо ми є Султан, да ће свіема Србима опростити и дати слободу, да се под нѣговіем врховніем господарством управлямо сами. Ви на то ніесте пристали, я сам вашу заповіед испуніо. Сад сва судба Срба зависи од нашег цара Александра І. Што кажете, то ће све бити испунѣно. Али се кунем Богом, да Карађорђе неће видити Турке у своiой земльи, и они другче неће продріети, већ ако кроз мое тiело.
Страх Карађорђа ніе бio ca свим основан. Турско правителство на против старало се, да се измири са Србима, и у том смислу біо є већ учинѣн знатан корак.
13 Ноемвра у вече стигне из Цариграда у Біоград Митрополит Аксентie. Шньиме є дошао као Секретар Видинлія Поповић, кои є знао србски, грчки и нѣмачки. Они су доніели од турског правителства писмо Карађорђу, Митрополиту Біоградском и свему народу. Тіем писмима позиваю се Срби, да се покоре порти, а милост им се обећава, и да ће се све, што є пріе било, предати заборавности. Митрополит Аксентіе устмено є обявіо, да има налог, увѣрити народ о Султанской наклоности, кои пристае дати Србима такво устройство, какво они сами желе. Та су писма била представлѣна Савѣту, кои по предходном савѣту Родофиникина, одговори Митрополиту, да ће се све то представити Карађорђу, па како се он одзове, онако ће му се явити. Пет дана протезали су се ови договори. Митрополит Аксентіе за све време своег боравлѣня живіо є код біоградског Митрополита, кои є искрено предан Русіи, он є имао налог од Родофиникина, да непушта никог к томе госту, осим онie лица, коя су позната са добре стране. Карађорђе по упутству Родофиникина одговори, да тако важно дѣло он неможе сам рѣшавати, већ да є он послао заповіед свіем главарима, да се окупе у Біоград. Родофиникин є мислио, да ће главари дати такав одговор, кои се подудара са нѣговом жельoм, тіем више, што є Србски савѣт єдногласно предао то дѣло руском агенту. (Писмо Родофиникина од 14 Ноемвра 1807.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 130



« Reply #4727 on: March 29, 2023, 09:37:26 am »

Одговорити Митрополиту ніе било лако, и тако се договараня протегну до 21 Ноемвра. Сметнѣ су се умножавале и као найглавніе бio є неизвѣстни положай Русіе са Портом, а iош већа неизвѣст била є у одношаима између Срба и Турака. Договори о миру између Русіe и Турске іош ніесу били ни почети; тешко є било предвиђети исход и опредѣлити будући положай Србіе на спрам Турске. Сви су изгледи били, да ће договори мира бити рађени у Паризу. Да не би изгубили ни у єдном ни у другом случаю, требало є поступати умѣрено: свако јогунство Срба противу Турака могло би имати само зле послѣдице и то у том случаю, кад договори мира не би испали за руком. Родофиникин промозга о свему, па є савѣтовао Србима, да одговоре Митрополиту, да они Султанове предлоге примаю са благодарношћу и да су готови користити се нѣговом милошћу. Но као што су сви люди смртни, то да би се сви за свагда увѣрили о султанском милосрђу и утврдили срећу народа на тврдом основу, молимо, да би нам у датим обећаньима било дато ємство руског цара, као оног, кой с нама єдну вѣру вѣруе, и цара Француског, као посредника између Русiе и отоманске порте. Онда и у таквом случаю биће од свега србског народа послата депутація у Цариград Французком посланику Себастіяну, и князу Прозоровскоме у Яш, у надежди да се оба цара неће одрећи, да учине то снисхођенѣ спрам Срба послѣ толикіе претрплѣніе ньиховіе страданя.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 130



« Reply #4728 on: March 31, 2023, 09:38:13 am »

Одговор Срба нашао є петроградски двор сходним са околностима, а иштући тако ємство, кое не могло никако бити пробитачно по Русію, али ни противно цару Наполеону, као доказ повѣреня Срба, нити се могла приписати упливу рускоме таква захтеваня србскога народа. Heпристаянѣ порте на предлоге Србске ніе могло имати никаквіе злie послѣдица за Србе, потоме се Срби ніесу одрицали од турског поданства.
Карађорђе давши одговор Митрополиту Аксентію, у исто време писао є патріярху цариградском. (Писац ніе нашао подлиник на србском єзику, па зато ставля писмо Родoф.)
'Светѣйши Отац! Я сам имао чест примити Ваше писмо, из коег сам са радошћу разумio, а исто и из ріечи, кое ми є саобштіо Вама послати Митрополит Аксентіе о предложеніема милостима нѣговог султанског величества.
Сав свіет зна причине, кое су нас побудиле да се подигнемо са оружѣм у руци. Причине су биле тако правичне, да нам неможе нико ништа рећи за оно, што смо учинили. Преблаги Бог, кои сваког милуе, заштићуе и брани невиног, заштитio є и нас. Постигавши пожелѣну цѣль, т. є. прогнавши оне, кои су нас угнѣтавали, ми смо се ограничили тиме, да сачувамо свое домове, недопуштаюћи да икo напада на сусѣдне землѣ. Преко 100000 наоружаніе Срба радостно би пошли за мном на сваку страну, но я сам за уздао ньихову разпалѣност, желећи увѣрити нѣгово султанско величество и сав свіет, да смо ми устали само да себе избавимо, а не да друге побунюемо на устанак. Руковођени овіема правилама, я увѣравам Вашу Светост, да є Ваше писмо испунило мою душу са радошћу, єр што може бити милie, него прекраћиванѣ крвопролића? Я сам сазвао све главаре народа Србског и предложио сам предстоеће дѣло; они су ми єдногласно одговорили, да є милост Нѣговог Величества Султана велика; али сусѣдне паше и сусѣдни жительи, коих су рођаци у различніема боевима с нама изгинули, непрестано ће нападати на нас, на кад чую, да є народ србски положіо оружѣ, продріеће у наше землѣ, изсѣће народ, а иманя ће предати пламену, надаюћи се, да ће нѣгово султанско величество, по урођеной му милости, опростити им та ньихова недѣла.
Кад сусѣдне паше и сами жительи сусѣдніе крайна увиде, да є Србія положила оружѣ ємством првіе Европскіе држава, то ће се они узтезати чинити зла Србима, и тад ће оставити Србе, да у миру уживаю милост нѣговог султанског величества. Затим, да би се єдном за свагда увѣріо народ србски о таквом султанском милосрђу и да би се утврдило благостанѣ народа на сталном основу, моле они нѣгово султанско величество само єдину милост, да би у даним нама обећаньима дало нам и ємство руског цара, као онога, кои с нама єдну вѣру вѣруе, а исто тако и цара француског, и краля таліянског, као посредника међу царством руским и портом отоманском. На тай начин да нам не би било забранѣно послати од свега народа пуномоћнике француском посланику ђенералу Себастіяну и врховном заповѣднику руске царске войске фелдмаршалу Прозоровском.
Главари народа Србског уздаю се, да ова два велика у свіету монарха: руски и французки, неће одрећи, да послѣ толикіе страданя Србског народа учине свое милостиво снисхођенѣ, будући сам и я и главари молили нѣгово султанско величество, да прими такво ємство и тiем да се доврши велико дѣло наше среће, обећаваюћи се, да ћемо такво устройство примити и вѣрно хранити на свагда. При свршетку остае ми, да молим Вашу Светост, да ме удостои Вашег одговора и да би не губећи времена могао послати наше пуномоћнике. Препоручуем се Вашим молитвама.' (од 19. Дек. 1807)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 130



« Reply #4729 on: March 31, 2023, 09:42:04 am »

Али се опет нашло людих, кои су се старали, да пробуде у Карађорђу неповѣренѣ спрам Русіе. Родофиникину су казали, да є Карађорђе имао договоре са двоицом ћесарски трговаца и неколицином главара. С самог почетка устанка ти су исти трговци снабдѣвали Србе са свима потребама; у слѣдству чега они су ступили у другованѣ са главарима и добили изключително право куповати и продавати све, и они су одиста посредством истіе главара обогатили се, а и главари шньима и поради сличне користи, желили су они, да би се колико є могуће далѣ отегло неустрояванѣ Србie. При том имали су свагда прилике спасти се бѣгством у ћесарію, ако би се политична дѣла Србіе обрнула зліем путем. Главари су гушили народ, а не бивали зато казнѣни, проповѣдали су народу, да нетреба оставляти оружѣ, да ніе доста чувати се само од Турака, већ и од Руса, кои да их себи не подчине, и ако би Срби успѣли добити од Русіе праха и олова, то се нетреба ништа бояти ни осврћати, єр они ће бити у станю бранити се из своје горскіе міеста против свіюх.
Распространяванѣ подобни гласова дѣйствовало є на честолюбie народа, главари су се показивали народу истинитим родолюбима, а у самой ствари имали су ту намѣру: продужити устанак и неред у Србіи. Ти исти главари подговорили су и земунске трговце, да убѣде Карађорђа, као да француска войска иде у Босну са намѣром, да завлада Србіом, као да є у Земуну од иста познато, да є Родофиникин сам захтѣвао, да се из Цариграда пошлѣ Митрополит Аксентіе, 'да би шньиме на мѣсту рѣшio, каквіем начичом да прода Србію Турцима', и као да у том послу служи посредником Біоградски Митрополит.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 130



« Reply #4730 on: March 31, 2023, 10:10:55 am »

Ово лудило - пише Родофиник у своем писму од 9. януара 1808. г. (арх. воен. Топ. Д. Н. 23,306 шкап. 313 полк. 3) - потврђавали су главари своем мозганѣм и ствар се сврши тиме, те су се сви изопiяли на мртво име, те су легли и ту заспали, а кад су се пробудили, опет су почели пити и наговарали Карађорђа на оно, на што су и пріе. То све као да личи лудой кући; а Карађорђу могуће є било све увртити у главу, када држи чашицу у руци, а још више онда, кад му ласкаю и представляю, да є он непобѣдим, онда є готов вѣровати свіема подобніема разговорима; на овоме договору било є рiешено то, да се замоли овдашньи Митрополит, да убie Митрополита Аксентія или да га затворе у манастир. Понятно є, вели Родофиникин, да послѣ оваквіе заключеня, ніесам могао ни я очекивати великіе учтивости. Већ шести мѣсец, од како я живим међу овіем народом, па сам привикао гледати равнодушно свирѣпство нѣгови главара а и гнусности, и тако ніесам се ни мало уплашio, кад ми є дошао овай глас, кои се ніе могао ни скрити, єр є Карађорђе дозвао к себи овдашнѣга митрополита, уговарао га на то дѣло па и пріетіо самом смрти… Любимац Карађорђа капетан Чардаклія, руски приврженик, по савѣту Родофиникина даде обѣд, на кои позове обоицу. Родофиникин чиніо се и невѣшт, да зна за све, што се радило, старао се, да представи врховном вожду Србском сву срамоту подобни гласова, што му и пође за руком, єр є Карађорђе почео много разлагати. Капетан Чардаклія, вели Родофиникин, свршio є и без мене посао, єр є Карађорђе остао за столом до поноћи. Други дан послѣ овог свега, біо є он код мене први пут, послѣ своег долазка овамо. И тако су ево нѣгова заключеня остала празна, док му опет когођ незаврти мозгом.
Карађорђе одпусти Митрополита Аксентiя и говоріо є, да се бои, да не би опет предали Србію под Турке. Он се дуго узтезао написати писмо, коє є предлагао и саставіо Родофиникин, шилюћи к нѣму више пута своег секретара, да му обясни: не би ли болѣ било послати писмо управо у Цариград по нѣмачкой пошти, а не пуштати из Србie Митрополита Аксентія, да не би могао ништа радити у Цариграду противу користи Срба.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 130



« Reply #4731 on: April 03, 2023, 08:56:01 am »

Ми смо виђели, да су Срби, почем су изтиснули Турке, приступили да бираю себи поглавицу или управителя, коег они до тог времена ніесу имали. У први мах добивене самосталности, одма су Срби изявили желю, да установе судове и тим судским дѣлом занимали су се они сваког празника послѣ литурђie, ђе су све устмено рѣшавали. Уобште Србима є тешко било наћи учителя и руководителя. Србско свештенство нiе могло упућивати народ по томе, што є оно само било без сваке науке и са свим сиромашно. Зато, што су Турци забраньивали христянима зидати богомолѣ, било є причином, те се сва духовна служба србског свештеника састояла у читаню молитава при крштеню, вѣнчаню, погребу и у обясняваню, кад пада и у кои дан кои светац по календару. Ніе био никог, кои би се за ньих заузео, и премда су духовна дѣла одправляли Епископи; али почем су ти Епископи били Грци, то су они били отуђени народу. Грк владика єздio є на богато украшеном коню, са мачем о бедри и буздованом (знаци власти) и біо є услужником турском правителству, са коим є он живіо у далеко тѣшньой свези, него са својом паством. Срби су мало уважавали свештенике.
Србски свештеници ніесу могли живити са оним новцем, коег су они примали за извршиванѣ свое духовне дужности; онай би се броіо богатим, кои є имао свою кућу и ньиву; они су као и остали селяци косили сіено, орали землю и сѣкли дрва. По уведеном обичаю, народ се изповіедао код калуђера; али и калуђери ніесу имали обилати средства за уживанѣ, нити су имали великог уплива на народ.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 130



« Reply #4732 on: April 03, 2023, 08:59:34 am »

Све то било є причином, те су Срби осѣтили, кад су дошли до своє самосталности, да немаю административне власти ни закона. Од єдном и на брзо разпространѣни устанак подигао є неколико люди на виши степен, кои су се одликовали са юнаштвом у рату, а народ неимаюћи кога другог, обрне се за овіема. Они су се скупляли под заставу таквих войвода, коима є народ давао власт над собом; од ньих є народ тражіо обрану против неприятеля како против споляшньи, тако и против унутрашньи. Са свим є природно, да при таквом положаю появило се само воено устройство у земльи, тим више, што су и сами селяци узели то воено начело: Сваки Србин треба да се сам наоружа, да спрема заиру, и као слободни чоек излазio є он на мегдан юначки, да се бie са притѣенителѣм своег завичая. Таквим начином она лица, коя су била главарима войске, учинише се уєдно и єдиним разполагачима унутрашнѣг устройства Срба.
Оснажене войсковође или войводе, не само да су владали над окружiяма, већ су имали код себе момке, кои су били єдини коняници войске србске. То ніесу били безкућни айдуци, већ люди из больи породица, живили су код своег войводе, кои их є ранio, снабдѣвао коњима и лепим рувом, и премда им ніе давао плате, али им є давао дарове и діелio є шньима плячку, зато су они били обвезани служити га, никад га не оставляти, већ га бранити како од Турака, тако и од других непріятеля. У некіех войвода било є таквих по 50 момака. и по том є понятно, да су войводе биле више господарима него вођама народа, а кнезови на спрам ньих ніесу имали никаквог значеня. Неки од тiех войвода узимали су на граници своих окружія ђумрук; други су опет за узели били непокретна иманя, коя су пріе била властитост Турска; разрезивали су порезе, кои су у нека времена сабирани, опредѣливши извѣстни діо за себе; узимали су десетак и нагонили селяне на кулук. Званіе войвода увело се било неким наслѣдством; єр по смрти войводе заступіо би нѣгово мѣсто син или брат, и ако овай наслѣдник не би се показао достойним своег предмѣетника.
По несрећи међу србским главарима появи се неслога и то у рѣшаваню обшти ствари: сваки є хтѣо чинити оно, што се нѣму оће, и премда су се важнiя дѣла рѣшавала по обштем збору, опет су ти зборови били од мале користи.
На зборовима или скупштинама договорили су се они о будућима мѣрама како о административним, тако о политичним и военим. Ту су се разбирале тужбе, одређивале казни и ніесу били поедини случаеви, да су по коег войводу осуђивали на заточенѣ. Войводе, кое су проводиле преко године више времена у рату, ніесу управо имале кад бавити се са унутрашньим пословима. Срби су били убѣђени, да є крайня нужда, имати правителство, ма оно било какво му драго.
Све то било є причином, те су Срби осѣтили, кад су дошли до своє самосталности, да немаю административне власти ни закона. Од єдном и на брзо разпространѣни устанак подигао є неколико люди на виши степен, кои су се одликовали са юнаштвом у рату, а народ неимаюћи кога другог, обрне се за овіема. Они су се скупляли под заставу таквих войвода, коима є народ давао власт над собом; од ньих є народ тражіо обрану против неприятеля како против споляшньи, тако и против унутрашньи. Са свим є природно, да при таквом положаю появило се само воено устройство у земльи, тим више, што су и сами селяци узели то воено начело: Сваки Србин треба да се сам наоружа, да спрема заиру, и као слободни чоек излазio є он на мегдан юначки, да се бie са притѣенителѣм своег завичая. Таквим начином она лица, коя су била главарима войске, учинише се уєдно и єдиним разполагачима унутрашнѣг устройства Срба.
Оснажене войсковође или войводе, не само да су владали над окружiяма, већ су имали код себе момке, кои су били єдини коняници войске србске. То ніесу били безкућни айдуци, већ люди из больи породица, живили су код своег войводе, кои их є ранio, снабдѣвао коњима и лепим рувом, и премда им ніе давао плате, али им є давао дарове и діелio є шньима плячку, зато су они били обвезани служити га, никад га не оставляти, већ га бранити како од Турака, тако и од других непріятеля. У некіех войвода било є таквих по 50 момака. и по том є понятно, да су войводе биле више господарима него вођама народа, а кнезови на спрам ньих ніесу имали никаквог значеня. Неки од тiех войвода узимали су на граници своих окружія ђумрук; други су опет за узели били непокретна иманя, коя су пріе била властитост Турска; разрезивали су порезе, кои су у нека времена сабирани, опредѣливши извѣстни діо за себе; узимали су десетак и нагонили селяне на кулук. Званіе войвода увело се било неким наслѣдством; єр по смрти войводе заступіо би нѣгово мѣсто син или брат, и ако овай наслѣдник не би се показао достойним своег предмѣетника.
По несрећи међу србским главарима появи се неслога и то у рѣшаваню обшти ствари: сваки є хтѣо чинити оно, што се нѣму оће, и премда су се важнiя дѣла рѣшавала по обштем збору, опет су ти зборови били од мале користи.
На зборовима или скупштинама договорили су се они о будућима мѣрама како о административним, тако о политичним и военим. Ту су се разбирале тужбе, одређивале казни и ніесу били поедини случаеви, да су по коег войводу осуђивали на заточенѣ. Войводе, кое су проводиле преко године више времена у рату, ніесу управо имале кад бавити се са унутрашньим пословима. Срби су били убѣђени, да є крайня нужда, имати правителство, ма оно било какво му драго.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 130



« Reply #4733 on: April 06, 2023, 02:30:57 pm »

За све, што є за сад учинѣно и што се слаже са здравим разумом, Срби су обвезани памети налазећег се код ньих професора Харковског свеучилишта, Тодора Филиповића, кои є прошле 1807 год. умро, капетану Чардакліи, кои є исто сад умро, овдашнѣму Митрополиту и трговцу Петру Ичку, кои є имао особити дар, бавіо се дуже времена у Бечу и Берлину код турског посланика. Тако пише Родофиник у своем писму князу Прозоровском (од 17. Фебр. 1808).
Док су били Срби у опасности, слѣдовали су савѣтима како речене двоице умрших тако и ове двоице живих; али док су осѣтили олакшицу долазком руске войске у Молдаву и Влашку и имали узданѣ на велику и брзу помоћ, они су помрзѣли на ове люде, измишлявали су свашта против ньих и више пути пріетише им са смрћу, показуюћи се тиме, да су злобни и незналице и да не могу трпѣти међу собом просвѣштене люде.
Кад су србски пуномоћници ишли у Петроград, у путу своем познаду се они у Харкову са Србином Филиповићем родом из Унгаріе, кои є біо доктором права, те га позову, да пође шньима. Филиповић тим радie пpиcтaнe нa ньихов позив, што є нѣгово здравлѣ поремећено било и нужно му є било тражити мекше поднебје. Филиповић біо є први, кои є убѣдіо Србе, да є пріека нужда завести ред у управи и у судовима. Устроени савѣт, кои є по нѣговом мнѣнію морао бити найвишом грађанском власти народа Србског ступio є y живот при свршетку 1805. г. у благовѣштенском манастиру; затим се скупляо савѣт у манастиру Боговађи и у Смедереву, па и у Біограду у главной вароши Србie. Филиповић біо є први секретаром тога новоустроеног савѣта. У том савѣту засѣдавало є дванаест чланова, и то по брою окружія, єр свако окружие имало є своег заступника. Ти заступници или савѣтници примали су плату из обште народне азне, а осим тога сваки савѣтник добіяо є из своег окружія рану; на примѣр: ако у окружію има винограда, то су му давали вино, а пред Божић догонили су му неколико крава.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 130



« Reply #4734 on: April 06, 2023, 02:35:41 pm »

Са временом савѣт почне губити свою важност. Главари имали су бити зависним од савѣта, и покоравали су се само у таквом случаю, кад им є савѣт могао помагати, да их брани; у свieма осталіем случаевима поступали су они самовольно, не осврћући се ни мало на Правитествующій Совѣт Народа Србског. Неслога међу члановима савѣта, од коих тегліо є сваки на свою страну, била є причином, те є и то устройство пропало.
У савѣту имао є Карађорђе два главна приврженика своя: Iована Юговића, кои є по смрти Филиповића біо поставлѣн секретаром савѣта, и Младена Миловановића, заступника Крагуевачког, кои є біо и род Карађорђу: синовац Маденов имао є ћер Карађорђа за жену. Памећу и ріечитошћу успѣдне Младен толико, да є већ 1807. год. біо преузео власт у савѣту.
Неслога савѣта у почетку 1808. год. дошла є била до крайности. Сурови, а у исто време безкарактерни и без сваке науке Карађорђе, ніе знао, шта да ради. Он се негда покоравао и слушао савѣте Младена, а неке путе савѣте Родофиникина и неке путе тражіо є обране у Родофиникина, моліо га, да му опрости, и клео се, да неће ништа ни чинити ни предузимати без нѣговог пристаяня. - Я ћу оставити Србію, говорio є Кaрађорђе, я нити уміем, нити могу шньоме управляти; мой є посао бити се са Турцима, а друге послове я неразумiем. Єдан діо главара неслаже се са мном; неки су дошли овамо са шестдесет, неки са педесет наоружаних людих, да им се даду новци, коє као да су они потрошили за народске потребе. Єдни траже 90 хиляда, други 70 хиляда гроша. Я сам с почетка допуштio, да се продаю дућани и куће, па да се подмире ти дугови. Говорили су ми, да ће то бити доста; а сад се види, да се неможе ни половина тога подмирити. Они навалюю, да є пріека нужда, да се удари данак на народ; а я на то немогу пристати: єр ће нас народ све побити, а има и право! (Како тай, тако и слѣдуюћи разговор извађен є из годишни писама Родофиникина Прозоровском.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 130



« Reply #4735 on: April 07, 2023, 12:58:27 pm »

Карађорђе продужи говор: Я знам, да се ти на нас лютиш, али немаш право. Шта оћеш од оніе люди, кои су до юче пасли свинѣ, или су били разбойници? Ти треба да нас пожалиш и да с нама управляш, а не да се лютиш на наше незнанѣ. Ти си сад ту єдини, кои нас можеш извући из неволѣ; мой є живот у твоим рукама. Молим те, прегледай рачуне главара, па ме научи, шта да чиним.
Родофиникин одговори: Я се не лютим на вас, већ ми є ядно гледати, како се сви ваши поступци клоне више к ослабляваню него ли утврђеню поредка. Данас слушате ви мое савѣте, а сютра чините са свіем противно, а све на свою и свега народа штету. Ваши пуномоћници молили су од имена свега народа, да ме пошлю овамо, да вас на учим, како да се управляте. Я сам дошао. По моем упућиваню устроили сте правителствуюћи савѣт, варошки суд, да разбира тужбе и да пресуђуе, и полицію поради ваше и мое сигурности. Ви сте дали власт савѣту да управля земльом, а я сам му дао правила. Сви началници вароши покорили су се савѣту.
Ви сте уклонили Младена из савѣта. Он є долазіо тамо са наоружаним момцима. Сви су се савѣтници плашили тако яко од нѣга, да ніесу смѣли рећи ни єдне ріечи против нѣговіе заповѣди, а зна се да га сви главари мрзе.
Карађорђе є ћутао; он є сѣдіо са наслонѣним лактом на столу и пальиво є слушао, што є овай говорio. - Требало вам є држати се онога, што сте учинили били - продужи Родофиникин – па би сте били и спокойни и сигурни; али ви сте опет повратили Младена у савѣт, кои є почео још самовластное поступати. По нѣговом примѣру, многи главари неће да се покораваю. А што вас є на то побудило? Вама су говорили, да Руси оће мало по мало да подберу све у свое руке и да узму сву власт у Србіи, да ћу я вас да продам и многе друге подобне непристойности. Зар се ви ніесте до сад увѣрили, да вама Русія жели добра? Зар сте ви по захтеваню Руса устали против Турака? Не. Зар сте ви учинили какву услугу Русіи? Никакву. Необзираюћи се на све то, цар по човеколюбном осѣћаню своем к єдновѣрном србском народу, одклоніо є посредством своег посланика у Цариграду, да вас неби поново покорили Турци. Он є заповѣдіо, да вам се пошлѣ велика сума новаца, лубарада, праха и олова, и ако є біо у рату са Французима и са Турцима, па опет вас ніе звао у помоћ својой войсци, већ є заповѣдіо поради ваше обране, да се пошлѣ преко Дунава ђенерал Исаев. Ви говорите о продаи Србіe; вѣруйте, да за вас неће нико дати ни паре и то зато, што вас нико без волѣ првих европских држава неће купити. Ако ли пак те дражаве узхтѣну дати вас коме, то вас зато неће ни питати, да ли ви на то пристаете или не, нити ће зато тражити вашег савѣта, знаюћи да ви ніесте кадри томе се противити. Србія є напротив велики држава то, што капля воде на спрам мора. И тако вама неостае друго, већ да са преданошћу цару и добром унутрашньом земальском управом заслужите милост Нѣговог Величества и ону срећу, кoю вам жели Русія. Ви сте и заборавили на то, да благодарите главном заповѣднику войске, за писмо, кое вам є писао, а исто тако и за дар, а сѣтили сте се писати надвойводи Карлу и то против мои савѣта. Сад реците, какве савѣте да вам даем, кад их ви неслушате! Али опет зато се я неодричем, да вам будем користним; єр заповѣди, коє су ми дате, налажу ми, да се старам за срећу Србie и да одкланям раздоре. Мой є савѣт тай: неслушати безразсудне наговоре и бити господаром дане ріечи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 130



« Reply #4736 on: April 12, 2023, 08:50:50 am »

С тим се разговор довршio. Карађорђе є увѣравао, да ће на вѣк слушати савѣте и ріечи Poдофиникина, али ніе пристао да уклони Младена и нѣговог друга Милоя и то зато, што ови имаду велику партаю и много приврженика. Међу тіем пише княз Прозоровски Карађорђу: 'Долазе ми гласови, да међу вама има зліе людих, кои су засліеплѣни само својом користи и иду само на то, да се обогате. Я сам увѣрен о вашой разборитости и проницаваню; али неке путе тежко є сазнати зле люде, кои по спoляшнѣм облику и увѣраваню скриваю свое кадкад врло пагубне намѣре. У таквом случаю, я вам даем мой искрени савѣт, да се чувате од подобнiе сплетака. Ти зли люди, налазећи се у вашой околини, могу неке путе и явити се сумньивим. Ви се управо сад налазите под очинскіем покровителством моег цара, од коег се може очекивати само срећа за вашу землю, а без нѣга остаете осамлѣни. И зато я налазим, да Вама треба на све то обратити особиту пажню. Ви се можете користовати савѣтима заступника моег високог монарха налазећег се код вас, дѣйствителног штатског савѣтника Родофиникина, кои ће ме о свему извѣштавати, а я ћу му давати за вас користна упутства.'
Али сва ученя княза Прозоровског била су од мале користи за Србію. Карађорђе є само у ріетко долазio у Біоград, већ є живіо непрестано у своем селу Тополи. Док би се бавіо Карађорђе у Біограду, обдржавала би се нѣгова упутства и заповіеди, али док би он отишао, опет би све пошло по староме. Младен є по пређашнѣм управляо самовольно са савѣтом. Родофиникин узтезао се и ніе се хтѣо міешати у домаће послове, боећи се да тіем поступком не учини іош горе, већ є само при згоди наговарао врховног вожда, да предузме овакве или онакве мѣре.
Карађорђе знао є врло добро, да срећа србског народа зависи само од покровителства руског, єр є Русія снабдѣвала Србію са свачим: раном, новцем, оружѣм, прахом и са осталіема военима потребама; па иако є све то признавао, опет ніе могао ништа учинити. У нѣговом характеру овладала є смѣса свирѣпства са слабости, коя є произтѣцала, колико од лаковѣрства, толико и од подозріеваня, чим су се многи главари знали користовати за свое намѣре. Карађорђе добивши власт над Србіом, бояо се од оних главара, кои су далеко од Біограда живили и имали свою войску. Сваки савѣт тіе люди држао є он за зли и свагда є на ньих подозрѣвао, да они имаю злоумишлѣне намѣре. Они, кои су се налазили у околини Карађорђа , ласкали су му; те є люде он слушао и држао их за свое приврженике. Ако би се хтѣло склонити Карађорђа на што му драго било, или га наговорити на какав корак, то є требало радити кроз кога му драго, само кой є имао уплива на нѣга, иначе се код нѣга ніе могло ништа учинити. Тако є радіо и Родофиникин, осланяюћи се на капетана Чардаклію, кои є бio наклонѣн Русій, а искрен и предан своему народу, а любимац Карађорђа. Послѣ смрти капетана Чардакліе, Родофиникин, да би сачувао свой уплив на србског вожда, наговори Јеромонаха Доситеа, да воспитава Карађорђевог сина, да се пресели са својем питомцем у нѣгову кућу. Таквіем начином, Карафорђіе є за времена своег бaвлeня у Біограду долазio сваки дан Родофинику, да види своег сина. Те тако є имао Родофиникин прилику говорити на само са Карађорђем и давати му упутства. (Писмо Родофиникина Прозоровском од 17. Феб. 1808. год.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 130



« Reply #4737 on: April 12, 2023, 08:58:04 am »

Међу тіем умножило се било незадовольство главара против Карађорђа. Многи Турци, послѣ осваяня Біограда, осланяюћи се на рiеч Срба, давали су некіема Србима на сахрану новце и скупоцѣне ствари. Многи од тie Турака били су послѣ тога убіени; а неки су примили христянску вѣру. Ови се населе у Біоград и почну искати своє новце и ствари; али кад то ніесу могли добити, обрате се врховном вожду. Ньима пође за руком те склоне Карађорђа на то, кои изда заповіед, да им се све оно поврати, што су били дали Србима на оставу Али се свега тога мало нашло. У зиму 1807. год. нађе се много тіех ствари код приватніе люди, те ти то све отму силом люди, кои су служили код Младена, а то све извршавало се по заповѣди Младеновой и нѣговог друга Милоя. Кривци су се одговарали тиме, да су све ствари одузете правилнiем на чином, али као турска властитост. Они су знали, да се са Карађорђем шалити неможе, а желили су задржати оно, што су уграбили, те они почну радити противу вожда. Користуюћи се примѣром строгости, кога є Карађорђе учинио над єдніем главаром, незадовольници почну бунити варош. Младен са многіема члановима савѣта и са својем секретаром пође Родофиникину, да му каже, како є обште незадовольство против Карађорђа.
'До данашнѣга днева', говораше Младен, 'сви ми из реда (из любави мира и надежди да ће на брзо бити промѣна, кою смо очекивали да изврши Русія) скривали смо неспособност Карађорђеву, да он ніе за старѣшину; али нас сад нагопи крайня нужда да прибѣгнемо к вама, па да вам обяснимо све и да вас молимо да нам дате савѣт.'
Иза тога поче он разказивати неправедне Карађорђеве поступке, непостоянство нѣговог характера, лаковѣрност и наклоност піянству, злобу, кою є он подраньивао противу свію оних, кои су имали повѣреня у народу. Напослѣдак, Младен са осталіема, кои су шньиме дошли, рече, да су се они одважили наоружати се, сазвати народну скупштину, представити іой све вишеречено и заключити, каква средства да се предузму, да се уклони зло, кое може произићи за народ од Карађорћевог владаня. Више од три сата траяла є препирка. Найпослѣ кад се већ Родофиникин обећао, да све прима на себе и да ће све поправити, незадовольници се утишаю и разиђу се по своема кућама.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 130



« Reply #4738 on: April 13, 2023, 08:53:13 am »

Сютра дан донесе секретар савѣта писмо Poдофиникину, кое є написао савѣт, да се од имена истог пошлѣ Карађорђу. У том писму излаже савѣт причине своег незадовольства и то оне исте, кое су биле представлѣне Родофиникину, и извѣштава, да є на мислio cазвати све старѣшине народа и казати им, да се савѣт налази у таквом положаю, да ніе у станю свршавати свое послове, па да моли, да би народ изабрао друге савѣтнике. Родофиникин савѣтовао им є, да не шилю писмо. - Я  не ємствуем - рече он да кад прими Карађорђе писмо, да неће доћи са войском у Біоград и вас све потући.
Родофиникин пође сам у савѣт, састане се са многіема савѣтницима, говорio є са свакіем на по се, и напослѣдак убѣдіо их є, да остану на миру и да се ослоне на њега. Иза тога посѣтio є Poдофиникин Карађорђа, убѣђавао га є, да своє владанѣ поправи, да га удеси спрам данашньих околности, и да одклони по могућству све, што би могло раздражити главаре народске против себе, па да гледа, да не би міеняо никако савѣт, кои є саставлѣн вольом нѣговом и руског пуномоћника. Од Карађорђа пође Родофиникин кнезу Сими, приврженику Младена, кои є имао найвише уплива у Србіи. Тако склонивши Родофиникин ньих на свою страну поврати се у Біоград, те позове к себи на обѣд сва она лица, коя су саставляла народни савѣт србски, ђе их убѣди, да буду мирни.
О томе писао є Родофиникин князу Прозоpoвeком: 'Я мисліо, да є већ све свршено и радовао сам се, да су мои трудови имали успѣха; али ми є Карађорђе задао још веће бриге. Он се пяним у своем селу неотесано изговоріо, рекавши своіема, да є сад нужда трпити и слушати савѣте Родофиникина, али да ће доћи време и згода и за нѣга, при коiой савѣтник Младен и нѣгова дружина неће избѣћи удеса и среће, кoю им он спрема. Те ріечи, кое є говорио својема услужніема людма, они су их разтрубили чак овамо, и утишани пламен разпалio се још жешће, но што є пpie бio.'
Младен са својом дружином опет дође Родофиникину и каже му оне ріечи, кое є говорio kaрађорђе, и каже му, да они нити имаю спасеня нити какве друге надежде, већ да предупреде Карађорђа у нѣговой злой намѣри. Родофиникин тражіо є, да му се даде времена, да се размисли, рачунаюћи да ће с тіем добити времена, а првом наоштрити пилу. Он предложи, да се близу Біограда населе бѣжавши Бугари, па под тiем видом пође он са свіема савѣтницима на уречено удесно мѣсто, кое є било два сата далеко од Біограда, Тай план пође за руком: Родофиникин овіем протезанѣм уздржао є незадовольнике од буне; али они почну молити, да им допушти, да пошлю свое пуномоћнике врховном заповѣднику руске войске, и да му представе садашњи положай ствари у Србій. Родофиникин им предложи, да он напише писмо князу Прозоровском на основу ньиховie ріечи. (Писмо Родофиникина од 25. Апр. 1808. год.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 130



« Reply #4739 on: April 13, 2023, 08:58:13 am »

'Покровительство наймилостивіег Цара, кои є узео наше отечество под свою силну обрану, давало нам є радостну надежду, да ћемо видити унутрашньи положай Србіе у скором времену уређен, да ће се народ обрадовати и осигурати се, кое мудри закони и даю свакоме.
Увѣраваня Вашег Ciятелства, кад су нам више пута саобштена била дѣйствителним штатским савѣтником Родофиникином, іош више подраньивала су у нама надежду. То нас є и принудило, да трпѣливо сносимо свако зло, кое се међу нама угніездило, а произишло є од нашег незнаня па и од саміе околности. Ми видимо, да нам данашньи политични положай Европе смета, да још неможемо за неко време поставити наше биће на тврди основ. А исто тако видимо, да ће наше ћутанѣ при продужаваню примирія довести наше отечество до пропасти и то поради унутрашнѣг устройства. Ми сматрамо за свою дужност, вама као своему оцу и добротвору одкрити наша срца и изложити на пространо истинити положай наших ствари.
Карађорђе на брзо послѣ нашег устанка противу Турака са својом свирѣпошћу и крвожедношћу, у прве свуд є бio задао страх и ужас, мало по мало почне он присваяти себи суд и размирице, а найпослѣ нас принуди, да га признамо врховним вождом. Премда смо ми сви виђели нѣгову савршену неспособност за то важно званіе; али са друге стране знаюћи да є пріека нужда имати точку сєдиняваня и єдну главу, нашли смо за, добро, утврдити га у той власти, у надежди да ће га са временом честолюбие и слава поправити и да ће се нѣгова свирѣпост и све зле пакости умалити и бити и ако неспособніем, дай буди сносльивим главаром. Али нас є надежда наша преварила.
Овай чоек не само да є многе честите у нашой средини налазеће се люде побіо и то или својом руком, или кроз свое приврженике, већ є разпростирао свою мржню противу свію оние люди, кои су са своiем юнаштвом и памећу задобили били любав народа. Нико неможе мирно, живѣти у своему дому, већ се сваки мора бояти ненадне напасти, убиства и граблѣня иманя. Само док опази и найманѣ наше старанѣ, да оћемо да заведемо у земльи ред, то се он одма стара, да такве люде уклони. То є било причином, те су сви трудови Родофиникина, тичући се реда и управе наше, били узалудни и без успѣха, и ніе прилике, да би ми игда могли под управом данашнѣга врховног главара ишто предузети или учинити, што би послужило за срећу наше землѣ.
Он окружен будући таквіема людма, кои су найгорег владаня и кои немаю никакве наравствености, а он са својом лаковѣрношћу окреће се, на свако зло, кое би било за ове невалялце згодно, єр ти люди траже за себе користи ма оне од кое му драго руке биле. Не само ми, већ и сам народ осѣћa тeгoтy тога лакоумія. Ово дана наћерао є он више од три иляде Срба у свое село, да му изсіеку велику гору, па да мѣсто те горе добіє ливаде и ораћу землю, што є видіо и сам г. Родофиникин. Све ово дає нам лакше средство, да га са слогом народа збацимо; на такав начин и при извршаваню тога посла, произишла би међусобна борба; али уважаваюћи савѣте г. Родофиникина, кой су користни за нас и за наш народ, нећемо да угазимо у то; али ми чисто видимо, да се ми од те борбе избавити нећемо, ако Ваше Ciятелство милостиво не уђе у разсматранѣ нашег положая, єр ми више на овай начин живити неможемо, єр сваки час чекамо, кад ће нам главе одлетити: єр не може бити ништа светог у оног чоека, кои є дигао руку на оца и брата. Навикнут из малена живѣти по горама са себи равніема, он мало мисли за свою славу и за славу народа, и све кад би он знао, да ће се опет повратити у свое пређашнѣ станѣ, то се он неће сустегнути од зала, ма она била каква му драго.
Ми се несумнямо, да г. Родофиникин ніе све то явіо Вашему Ciятельству, єр он у многiема приликама показао є свою любав србскоме народу, па и саму желю, да нас види срећніема; али опет држимо за необходимо представити и ово и молимо найпонизніе и по други пут, да се вѣштіем начином уклони између нас данашньи наш вожд и да нам дате правила, по коiема ћемо се управляти ми и народ.'
Logged
Pages:  1 ... 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 [316] 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Paluba Forum Logo
Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.058 seconds with 22 queries.