JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #4720 on: March 24, 2023, 10:46:26 am » |
|
У тайном предпису наложено є било Родофиникину, да добро сазна намѣре Срба, како они мисле о своем предузиманю или воеваню; за начин, како да се установи нужни саобраштай између Србie и руске войске, а тако и са Црногорцима; да дозна, какве су им нужде у оружю и новцу, и уопште каква им помоћ треба. 'Ви сте дужни о свему овоме точно и обширно сазнати и то у свему пространству Србie, а вама є оставаѣно на волю живити у Біограду или у другом коем мѣсту, ће ви за користно нађете; да се старате свуда задобити народно повѣренѣ и да га убѣђавате, да сноси сваке незгоде, кое би се могле свагда появити, ако би, чему се не надати, надячало турско господарство, или кад би се предали у очарану мрежу Француске. Тѣшите у исто време све народнѣ главаре са истинитошћу високог руског покровителства народу србском, као єдновѣрноме са Русима, у колико би непреставали то тражити. (Секретная инструкція данная Михелсономъ Родофиникину 16 iюня 1807 г. Нp. 678 Арх. воен. той. д. Нp. 23305 шкоп. 213 полк. 2.) Снабдѣванѣ Срба са оружѣм, предато є било на одговорност Родофиникина, било є разрiешено, да се дає оружѣ у таквом случаю, ако могуће буде рачунати на ньихову приврженост. Увѣрите их, - тако є казано у том упутству, - да ће се старати без свакоет сузтезаня, да ће им се помагати колико буде могуће, исто тако ако би било нужде, неће бити муке ни за новац, єдном ріечію, да нѣг. царско величество нигда неће одрицати средства за ньихово одржанѣ, да их што скорiе убѣдите, да они непрестану радити у том смислу и да остану при својой намѣри и правцу, а да раде оно, што би се подударало са царско руским правцем, кои се клони, као што є свему свіету познато, обштему добру. Родофиникину било є препоручено, да обясни и докаже важност покровителства руског у тадашньим околностима, а особито те, у коима се налазаше Русія са Турском, од колике користи може бити за србски народ покровителство Русіе, ако она одржи мегдан; Русія ће наградити србски народ за нѣгову приврженост и помоћи ће му против Турака, кои их угнѣтаваю. Осим тога, Родофиникин бio є обвезан давати точно извѣстie o брою народа како наоружаног, тако и способног за оружѣ, о истинитим наклоностима, коима се найлакше побуђую Срби у привржености к Русій; о ньиховіема одношаима са другіема народима, а особито са Французима. По овим пуномоћницима послато є било 100.000 гроша, да плате 4500 пушака, коє су куплѣне биле за Србе, а налазаху се у Земуну.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #4721 on: March 24, 2023, 10:50:12 am » |
|
Жртвуюћи тако знамениту суму и примаюћи Србе под свое покровителство, цар Александер ніе се могао задовольити са неколико писама написаніе од поединіе лица, коя су изражавала свою приврженост к Русіи и коя су молила за помоћ. Нужно є било опріети се на што гоћ яче сновніе. С том цѣли и по предпису министра иностраніе дѣла, біо є послат у Србію флигел-ађутант полковник Маркиз Паулучи. Он дошавши у Србію у логор код Неготине 27 Юлія 1807 год., заключи са Србима писмени уговор слѣдуюћег садржая: 1.) Србски народ признае покровителство цара Александра І. и свeнижайше моли, да му се што пріе пошлѣ тако, способни землѣуправитель, кои би привео народ у прилични поредак, землю србску устроіо и установіо би Устав по праву народа. 2.) Срби предаваюћи се под покровителство Русie, надаю се, да неће нигда ни найманьи діо србске землѣ ником бити уступлѣн, т. є. да не буде никаквих спaiя у земльи, и тако да нико не би могао подпадати под робство. 3.) Наименованѣ административни лица има зависити од цара Александра. Они су само молили толико, да им се непоставляю чиновници Грци, на кое Срби уобште мрзе. 4.) Да у градовима србскіема буде руска войска, како у свіема градовима, кои се налазаху у Србским рукама, тако и у оніема, кои би унапред са помоћ у руске войске били освоени, да буду руски заповѣдници. 5.) Да Русія стави на Краньску и Видинску границу одѣленѣ войске, коя да се састой из 3000 пѣшака, два шкадрона кавалѣpie и єдан полк Козака. Срби се обећаваю, да ће к томе одѣленю присаединити свое войске 20.000 люди. 6.) Са стране Босне, поради сѣдиняваня са Црном Гором, Русія се обвезуе опет толико войске поставити, а Срби свое войске 15.000 люди. Ово су главне точке уговора, кои є заключен међу Србима и руским правителством. Послѣ тога уговора, Срби су наново молили помоћ: у новцу, оружю и лубардама, тражили су, да им се пошлю офицери и стручна войска, а исто тако и лѣкари, коих они никако имали ніесу. Све те точке - каже се при свршетку уговора, - нама су врло нужне, а има и много другог, кое ми не можемо знати, али найпонизніе молимо и предаемо се великодушности и великой отеческой милости нѣговог царског величества, нашег наймилостивіег бранителя и покровителя Александра I. (Арх. воен. топ. Нp. 23306 шкоп. 213. полк. 3. Уговор тай подписали су: Карађорђе, Миленко Стойковић, Еремie Гагић и Маркиз Паулучія.) Све ово изложено ясно представля тадашнѣ станѣ народа србског, свѣдочи безгранично повѣренѣ, коим су се Срби предавали под покровителство руско. Михелсон, извѣштаваюћи о том цара (од 7 Юлія 1807 г. Арх. воен. топ. Нp. 23.305. шкоп. 21. полк. 3.) сумня се, да ће Срби бити задовольни назначаванѣм Родофиника, кои є родом Грк, будући они ніесу никако желили имати Грка на челу управе своег народа. Али Родофиникин бio є наименован и опремлѣн у Србію са писмима од Михелеона Карађорђу и савѣту народа Србског.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #4722 on: March 25, 2023, 10:28:18 am » |
|
Овако пише Михелеон савѣту:
Уважаемом Савѣту народа Славено-Србског!
'Нѣгово царско величество по природном своем великодушію и за доказ царског покровителства храбром Славено-Србском народу, кои є єдновѣран са Русима, разрѣшило ми є, да пошлѣм у Србію дѣйствителног штатског Савѣтника Родофиникина, хотећи с тіем показати найвећу високу свою желю, да по могућству задовольи молби Срба, да би могао изближе сазнати све нуждe ньихове, те да им даде начин помоћи. Уважаемом Савѣту нека послужи новим доказом царског снисхођеня и у томе, што вам є послато управо лице то, за кое су ме молили ваши пуномоћници, кад су к мени дошли. Господин Родофиник има налог, да сазна све нужде и да пронађе начин, како би могуће било заеднички дѣйствовати войсци Нѣговог Величества са србском войском; да се он с вама у договору постара, како да се устрои ваша домаћа управа, кою ви желите за срећу народа, и тiем да вам покаже истинитост покровителства великог господара Руског. Я молим уважаеми Савѣт, да би имао повѣренѣ у господ. Родофиникину, како у свіема вашiема нуждама, тако и у ономе, што би он вама предлагао за вашу срећу и за обште наше заедничко дѣйствованѣ за побѣду над неприятельима.' (Арх. воен. топ. Нp. 23338 шкоп. 213 полка 3.)
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #4723 on: March 25, 2023, 10:31:22 am » |
|
Такіем на чином біо є поставлѣн основ такав, кои се ніе прекраћивао између Срба и Руса до свршетка рата. Ми смо виђели, да є послѣ Слободѣскога примирія било уговорено, да се прекине ратовање у Србіи, у околинама Видина и Фетислама, ђе є била руска войска сѣдинѣна са Србском, и што є мало доцнie иза тога, добio Исаев заповѣд, да се поврати преко Днѣстра. Глас о одлазку руске войске преко Днѣстра біо є яко узнемиріо Србе. Међу ньима почели су се били разносити гласови, као да су их Руси преварили и као да су их они одвратили од користни условия, кое им є порта обећавала при почетку рата са Русима, па као да су Руси из собствене свое користи предали Србе на жртву непримиримим непріятельима. По гласовима из Босне, чуло се и тамо, као да є проглашен мир са Русіом, на да су Турци позивали свaкoег Муамедовца, да устае и да иде на изтреблѣнѣ Срба. Ти су гласови добіяли већу вѣру тиме, што Србія са стране Босне нiе могла бранити свою границу. Србски заповѣдник войске, налазивши се на острову, писао є савѣту, да є Исаев два пут предлагао, да се напушти остров и да се одступи дублѣ у Србію, говорећи, да ако би случайно напали Турци, то да од нѣга немогу очекивати помоћи. Затим бio є дошао глас из Пореча, да се Турци умножаваю у Фетисламу и да су заузели мѣста до саме Неготине и као да су они освоили и сам остров; да од стране Ниша с дана на дан умножава се Турски логор са придолазећом войском из Видина и Арбаніе, да се око Сокола, скупило до 30000, а у Ужицу до 40000 Турака. Сви ти гласови узнемиравали су Србе, боећи се навале турске, а особито пак од стране Ниша, и у случаю прве побѣде, Турцима є біо отворен пут до самог Смедерева и Біограда, а Срби у таквом случаю не би имали ни найманѣг средства да их зауставе. Ако они не би били на брзо успокоени каквіем му драго начином, то вели Родофиникин, без сваке сумнѣ пастће они у очаянѣ и све ће напуштити. (Од 7 Юлія 1807 г. Арх. воен. топ. д. Нp. 23305 шкоп. 213 полк 2.)
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #4724 on: March 26, 2023, 10:00:04 am » |
|
У то време бивши у Біограду србски пуномоћник Іован Юговић, обрати се молбом Князу Прозоровском, да му даде утѣшително писмо за народ, кои послѣ удаляваня Ђенерала Исаева, зато, што Срби ніесу ставлѣни у примиріе, бое се, да ће бити лишени руског покровителства у данашньим критичним околностима. Неимаюћи другог средства да задовольи молби Срба, него само устмено увѣренѣ, да се руско покровителство прекинути неће, те тако моліо є Княз Прозоровски Юговића, да извѣсти народ, како цар ни сад неће лишити Србе своег обећаног покровителства. (Од 7 Авг. 1807. Арх. воен. топогр. д. Нp. 23338 шкоп. 213 полк. 3.) 'На основу даног ми упутства од цара, я сам имао прелиску са врховним везиром и са Француским послаником Себастіяном. Овай послѣдньи, кои има уплива на Отоманску порту, употреби ће све могуће мѣре, да се све измѣни по жельи нѣговог величества и одклониће све редовне точке примирія, кое су биле ставлѣне у слѣдству несхваћaня тайног Савѣтника Лошкарева и неосновне утврђене класификацie Барона Маендорфа, кои є по найвишему указу од 19 Септембра одпуштен из службе. Преко свега на мое захтѣванѣ са убѣђенѣм увѣрава ме Себастіяни, како се порта обећала, да ће Срби до свршетка уговора мира са портом остати на миру, уз то ми є обявлѣно и то, да є прошло турско нападанѣ било против волѣ вишег правителства, чему и я вѣруем. О свему томе явите ви пристойним начином свіема оніем чиновницима, којема Ви знате да є нужно.' Иза тога моліо є Княз Прозоровски Родофиника, да увѣри сав савѣт народа Србског, па и самог Карађорђа, да ће се приврженост ньихова к престолу руском представити, Цару, а да се они узалуду плаше. У осталом - додає Прозоровски - свѣтуйте им од мое стране, да се моле Богу са вѣром, као првобитном створителю людске среће и свега народа; а затим да се уздаю на истинито покровителство нашег цара Александра I., кои одиста неће престати старати се, да Србія, Влашка и Молдава добію больи удес при установляваню мира, него што су пріе имали. Да речемо, да и то буде истина, као што ми долазе гласови од турскіе чиновника, да ће се мир уговорити у Паризу, али све то неће ни мало изменити положай ствари, па бio тaй мир ће му драго, єр ће опет бити по мисли и саображаю нашег цара.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #4725 on: March 26, 2023, 10:05:13 am » |
|
Удаляванѣм наше войске, кое є први почео Маендорф, Турци су заузели остров на Дунаву, ко имам є біо врло нуждан поради саобраштая са Србима, и упркос захтѣваня княза Прозоровског, Турци неоћаху очистити остров. Главна є причина била та, што є барон Маендорф спуштio єдан діо наше Флотиле из Галаца на ушће Дунава, а Лошкарев непромозгавши, да примирie iош ніе мир, самовольно допуштio є Турцима, да тргую са княжествама, па шта више, допуштio є без сваког сметаня и саобраштай са Цариградом. (Од 17 Ноемвра 1807 од Прозоровског Родофиникину.) По Дунаву почну пловити не само трговачке, већ и ратне турске лађе, кое су превозиле рану и воене потребе. Настояванѣм княза Прозоровског неки од тiex бродова повратили су се са ушћа Дунава у море, од куд су и дошли, али 20 маньи бродова са лубардама и войском из Измаила, били су зауставмѣни у Галацу, они одсеку котве и пріеђу на десну обалу у Изачку, мислећи да допру до Рушчука. Намира ньихова била є та, да дѣйствую против Руса и Срба; али како нiе могуће било забранити им то, зато што ніе било флотиле, то є Прозоровски захтѣвао, да везир забрани трговачки саобраштай са левом обалом Дунава. Врховни везир пристане на то. Страшенѣ Срба ніе било без основа. Турци ніесу преставали ратовати. У почетку Октомвра они напану на Србію са босанске стране. Проти Ненадовићу, кои є предводіо одѣленѣ србске войске, пође за руком, те разбie Турке недалеко од тврђаве Сокола и проћера их преко Дрине; али у то исто време Турска войска од 15000 люди превезе се преко рiеке Дрине на србску страну, изтисне Србе из три шанца, и у ньима се утврди, а неко одѣленѣ войске упути се далѣ у унутрашньост, те попали неколико села и много ране и сіена. Србске войске, коя се била скупила против неприятеля, било є 12000 люди. На молбу Срба, пошлѣ Родофиникин покрштеног Бега, да тамо управля войском при нападаню; покрштеник стигне тамо 12 Октомвра, раздiели Србе у три одѣленя, од које єдно одѣленѣ да пође около шуме и да ниже Сокола пріеђе преко Дрине у Босну, заповіедивши, да они час, док пріеђе, да одма пали турска села; друго одѣленѣ имало є ударити у онай исти мах на непріятеля, док опазе пожар су ону страну Дрине; треће одѣленѣ, при коем є біо сам покрштеняк, одредio є біо, да напада на само езгро турске войске. Та наредба била є точно изпунѣна. Турци тек што су виђели своя села у пламену са ону страну Дрине, а и Србе како иду са свію страна на ньих, неодржу мегдана, већ нагну бѣжати преко Дрине и то неки у чамцима, а неки су пливали преко Дрине. Прешавши преко Дрине, они засѣдну у шанчеве, кое су за такав случай за раніе ископали били; али ніесу више смѣли узнемиривати Србе, кои су се још бавили са разораванѣм ньихови села. Срби уплячкаю 1500 к. рогате марве, 1000 оваца, 300 коня, па се поврате на свою страну и преведу са собом неколико стотина христянских породица из Босне, кое су желѣле да се преселе. Покрштеняк правіо є укрѣплѣня из землѣ по найудесніим мѣстима за обрану границе, па пошлѣ босанском везиру писмо од Родофиникина, у коем га овай по други пут позива, да прекине ратованѣ од стране Босне до тог времена, док се србска дѣла са договараюћіема силама установе. (Писмо Родофиникина Прозоровском од 20 Окт. 1807.)
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #4726 on: March 29, 2023, 09:22:57 am » |
|
У то исто време стигао є біо глас, да є дошао из Цариграда у Ниш Капирибаша са Султанским Ферманом, кои кад се прочита, измeтне се 47 лубарада. У Ферману се каже, да предстои рат, и то рат озбильни, а затим налаже се паши, да купи войску. При свршетку налаже се са угрожаем, да ће му глава одлетити, ако прie paмазана непошлѣ клучеве Біограда у Цариград. Тай є глас много узнемиріо Србе. Родофиникин каже, да є Карађорђе говорio ово: Мени є Султан нудіо 200000 гроша, само да оставим Србію и уклоним се у Ћесарію. Я на то ніесам пристао зато, што ніесам хтѣо оставити свою браћу. Затiем нудіо ми є Султан, да ће свіема Србима опростити и дати слободу, да се под нѣговіем врховніем господарством управлямо сами. Ви на то ніесте пристали, я сам вашу заповіед испуніо. Сад сва судба Срба зависи од нашег цара Александра І. Што кажете, то ће све бити испунѣно. Али се кунем Богом, да Карађорђе неће видити Турке у своiой земльи, и они другче неће продріети, већ ако кроз мое тiело. Страх Карађорђа ніе бio ca свим основан. Турско правителство на против старало се, да се измири са Србима, и у том смислу біо є већ учинѣн знатан корак. 13 Ноемвра у вече стигне из Цариграда у Біоград Митрополит Аксентie. Шньиме є дошао као Секретар Видинлія Поповић, кои є знао србски, грчки и нѣмачки. Они су доніели од турског правителства писмо Карађорђу, Митрополиту Біоградском и свему народу. Тіем писмима позиваю се Срби, да се покоре порти, а милост им се обећава, и да ће се све, што є пріе било, предати заборавности. Митрополит Аксентіе устмено є обявіо, да има налог, увѣрити народ о Султанской наклоности, кои пристае дати Србима такво устройство, какво они сами желе. Та су писма била представлѣна Савѣту, кои по предходном савѣту Родофиникина, одговори Митрополиту, да ће се све то представити Карађорђу, па како се он одзове, онако ће му се явити. Пет дана протезали су се ови договори. Митрополит Аксентіе за све време своег боравлѣня живіо є код біоградског Митрополита, кои є искрено предан Русіи, он є имао налог од Родофиникина, да непушта никог к томе госту, осим онie лица, коя су позната са добре стране. Карађорђе по упутству Родофиникина одговори, да тако важно дѣло он неможе сам рѣшавати, већ да є он послао заповіед свіем главарима, да се окупе у Біоград. Родофиникин є мислио, да ће главари дати такав одговор, кои се подудара са нѣговом жельoм, тіем више, што є Србски савѣт єдногласно предао то дѣло руском агенту. (Писмо Родофиникина од 14 Ноемвра 1807.)
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #4727 on: March 29, 2023, 09:37:26 am » |
|
Одговорити Митрополиту ніе било лако, и тако се договараня протегну до 21 Ноемвра. Сметнѣ су се умножавале и као найглавніе бio є неизвѣстни положай Русіе са Портом, а iош већа неизвѣст била є у одношаима између Срба и Турака. Договори о миру између Русіe и Турске іош ніесу били ни почети; тешко є било предвиђети исход и опредѣлити будући положай Србіе на спрам Турске. Сви су изгледи били, да ће договори мира бити рађени у Паризу. Да не би изгубили ни у єдном ни у другом случаю, требало є поступати умѣрено: свако јогунство Срба противу Турака могло би имати само зле послѣдице и то у том случаю, кад договори мира не би испали за руком. Родофиникин промозга о свему, па є савѣтовао Србима, да одговоре Митрополиту, да они Султанове предлоге примаю са благодарношћу и да су готови користити се нѣговом милошћу. Но као што су сви люди смртни, то да би се сви за свагда увѣрили о султанском милосрђу и утврдили срећу народа на тврдом основу, молимо, да би нам у датим обећаньима било дато ємство руског цара, као оног, кой с нама єдну вѣру вѣруе, и цара Француског, као посредника између Русiе и отоманске порте. Онда и у таквом случаю биће од свега србског народа послата депутація у Цариград Французком посланику Себастіяну, и князу Прозоровскоме у Яш, у надежди да се оба цара неће одрећи, да учине то снисхођенѣ спрам Срба послѣ толикіе претрплѣніе ньиховіе страданя.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #4728 on: March 31, 2023, 09:38:13 am » |
|
Одговор Срба нашао є петроградски двор сходним са околностима, а иштући тако ємство, кое не могло никако бити пробитачно по Русію, али ни противно цару Наполеону, као доказ повѣреня Срба, нити се могла приписати упливу рускоме таква захтеваня србскога народа. Heпристаянѣ порте на предлоге Србске ніе могло имати никаквіе злie послѣдица за Србе, потоме се Срби ніесу одрицали од турског поданства. Карађорђе давши одговор Митрополиту Аксентію, у исто време писао є патріярху цариградском. (Писац ніе нашао подлиник на србском єзику, па зато ставля писмо Родoф.) 'Светѣйши Отац! Я сам имао чест примити Ваше писмо, из коег сам са радошћу разумio, а исто и из ріечи, кое ми є саобштіо Вама послати Митрополит Аксентіе о предложеніема милостима нѣговог султанског величества. Сав свіет зна причине, кое су нас побудиле да се подигнемо са оружѣм у руци. Причине су биле тако правичне, да нам неможе нико ништа рећи за оно, што смо учинили. Преблаги Бог, кои сваког милуе, заштићуе и брани невиног, заштитio є и нас. Постигавши пожелѣну цѣль, т. є. прогнавши оне, кои су нас угнѣтавали, ми смо се ограничили тиме, да сачувамо свое домове, недопуштаюћи да икo напада на сусѣдне землѣ. Преко 100000 наоружаніе Срба радостно би пошли за мном на сваку страну, но я сам за уздао ньихову разпалѣност, желећи увѣрити нѣгово султанско величество и сав свіет, да смо ми устали само да себе избавимо, а не да друге побунюемо на устанак. Руковођени овіема правилама, я увѣравам Вашу Светост, да є Ваше писмо испунило мою душу са радошћу, єр што може бити милie, него прекраћиванѣ крвопролића? Я сам сазвао све главаре народа Србског и предложио сам предстоеће дѣло; они су ми єдногласно одговорили, да є милост Нѣговог Величества Султана велика; али сусѣдне паше и сусѣдни жительи, коих су рођаци у различніема боевима с нама изгинули, непрестано ће нападати на нас, на кад чую, да є народ србски положіо оружѣ, продріеће у наше землѣ, изсѣће народ, а иманя ће предати пламену, надаюћи се, да ће нѣгово султанско величество, по урођеной му милости, опростити им та ньихова недѣла. Кад сусѣдне паше и сами жительи сусѣдніе крайна увиде, да є Србія положила оружѣ ємством првіе Европскіе држава, то ће се они узтезати чинити зла Србима, и тад ће оставити Србе, да у миру уживаю милост нѣговог султанског величества. Затим, да би се єдном за свагда увѣріо народ србски о таквом султанском милосрђу и да би се утврдило благостанѣ народа на сталном основу, моле они нѣгово султанско величество само єдину милост, да би у даним нама обећаньима дало нам и ємство руског цара, као онога, кои с нама єдну вѣру вѣруе, а исто тако и цара француског, и краля таліянског, као посредника међу царством руским и портом отоманском. На тай начин да нам не би било забранѣно послати од свега народа пуномоћнике француском посланику ђенералу Себастіяну и врховном заповѣднику руске царске войске фелдмаршалу Прозоровском. Главари народа Србског уздаю се, да ова два велика у свіету монарха: руски и французки, неће одрећи, да послѣ толикіе страданя Србског народа учине свое милостиво снисхођенѣ, будући сам и я и главари молили нѣгово султанско величество, да прими такво ємство и тiем да се доврши велико дѣло наше среће, обећаваюћи се, да ћемо такво устройство примити и вѣрно хранити на свагда. При свршетку остае ми, да молим Вашу Светост, да ме удостои Вашег одговора и да би не губећи времена могао послати наше пуномоћнике. Препоручуем се Вашим молитвама.' (од 19. Дек. 1807)
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #4729 on: March 31, 2023, 09:42:04 am » |
|
Али се опет нашло людих, кои су се старали, да пробуде у Карађорђу неповѣренѣ спрам Русіе. Родофиникину су казали, да є Карађорђе имао договоре са двоицом ћесарски трговаца и неколицином главара. С самог почетка устанка ти су исти трговци снабдѣвали Србе са свима потребама; у слѣдству чега они су ступили у другованѣ са главарима и добили изключително право куповати и продавати све, и они су одиста посредством истіе главара обогатили се, а и главари шньима и поради сличне користи, желили су они, да би се колико є могуће далѣ отегло неустрояванѣ Србie. При том имали су свагда прилике спасти се бѣгством у ћесарію, ако би се политична дѣла Србіе обрнула зліем путем. Главари су гушили народ, а не бивали зато казнѣни, проповѣдали су народу, да нетреба оставляти оружѣ, да ніе доста чувати се само од Турака, већ и од Руса, кои да их себи не подчине, и ако би Срби успѣли добити од Русіе праха и олова, то се нетреба ништа бояти ни осврћати, єр они ће бити у станю бранити се из своје горскіе міеста против свіюх. Распространяванѣ подобни гласова дѣйствовало є на честолюбie народа, главари су се показивали народу истинитим родолюбима, а у самой ствари имали су ту намѣру: продужити устанак и неред у Србіи. Ти исти главари подговорили су и земунске трговце, да убѣде Карађорђа, као да француска войска иде у Босну са намѣром, да завлада Србіом, као да є у Земуну од иста познато, да є Родофиникин сам захтѣвао, да се из Цариграда пошлѣ Митрополит Аксентіе, 'да би шньиме на мѣсту рѣшio, каквіем начичом да прода Србію Турцима', и као да у том послу служи посредником Біоградски Митрополит.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|