PALUBA
June 14, 2024, 04:49:41 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jedan broj, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 316 317 [318] 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 329 330 ... 338   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 780859 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 216



« Reply #4755 on: May 10, 2023, 10:33:11 am »

Иза тога говорio є Прозоровски пуномоћницима да као што код ньих нема школа, то да би за Србе било користно, да пошлю од знатніи лица дѣцу у Петроград на науку, а то да неће бити ни мало противно трактатима, кои би се имали, утврдити са Турском. Пуномоћници пристану на све савѣте и молили су да им се допушти да се мало размисле, обећаваюћи се, да ће му сютрадан дати одговор. Княз Прозоровски предложи им, да би они свой одговор дали написмено - и одма, док є тай одговор приміо, пойта, те им овако одговори:
'Ваше писмо од ючерашнѣг дана примio сам, у коем велите, да народ србски не жели бити у поданству отоманске порте и да се ви плашите, да ће на конгресу тако и бити. Я сам се яко зачудіо на таква ваша разлаганя. Прiе заключеня конгреса неможе нико ништа напред знати, осим єдног Бога, єр Богом створителѣм ніе то людма дано. Сва моя суђеня о предлаганю конгреса поради вас састое се у томе: Израдити могућу корист народу србскоме, о чему ће се и старати живо. Оно, што сам држао могућим, то сам вам обясніо лично; слѣдователно ніесте имали нужде поставляти друга питаня, те да и не морам давати други одговор. Што я са вама тако искрено говорим, то чиним зато, што є мой наймилостивіи цар приміо и прима на свагда Србски народ под свое покровителство. Ово сам я покрай устменог увѣреня повторіо и у моем пређашнѣм писму. Све ово би ће ставлѣно у трактат са отоманском портом. Я пак, као пуномоћник моег наймилостивieг цара, пріятель сам народа србског. Да би пак правителство србско било у рукама самих Срба, а не Турака, о томе ће се употребити свако могуће старанѣ; све остало пак познато вам є из моег устменог обясняваня, тайне пак работе ставляти на артію, благоразумност не допушта. А може се лако догодити, да ће се скоро послѣ отвараня конгреса, мѣсто утврђеня мира, започети рат; тад и Србски народ са свое стране продужиће ратованѣ у слози са повѣреном ми войском; ако пак са помоћ у Божјом у том ратованю одржимо побѣду над Турцима, то онда и Србія може неке веће користи добити. (Од 19. Ян. 1809.)
« Last Edit: May 11, 2023, 08:45:02 am by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 216



« Reply #4756 on: May 11, 2023, 08:45:56 am »

У писму од 19. Януара молили су пуномоћници Прозоровског, да се још єдном шньиме састану. Састанак тай бio є у присуству генерала пѣхоте Голенишчева Кутузова, кои є у то време бio код врховног заповѣдника войске. Пуномоћници молили су Княза Прозоровског, да им стави на артію сва та предполаганя тичућа се Србie, коя се чине нѣму да ће бити извршена, а уєдно да би казао и то, што по нѣговом мишлѣню не може бити испунѣно. Княз одкаже се, да у томе неможе он испунити желю пуномоћника, већ рече, да им є то исто говорio пpie неколико дана. Руска држава, рече он, неможе имати поданика преко Дунава, єр се зато обећао цар двору Француском и Ћесарском да то чинити неће. (Прозоровски Родофиникину 19. Януара 1809.)
Изa тoгa рiеше се пуномоћници да не иду у Петроград, само су се колебали у том: или да остану у главной квартири, или да се врате у Србію. Княз Прозоровски оставiо им є на волю, да чине како сами знаду; али примѣти, да не би згорега било, да од ньих кои остане код нѣга, па да извѣштава правителство о течаю конгреса, па и о томе, шта ће се на нѣму учинити за Србію. Юговић остане, а друга двоица пуномоћника поврате се у Србію.
Међу тіем послѣ одлазка пуномоћника появиле су се промѣне у Србіи. Узручност, кою є біо разпаліо Младен против руског агента, почела се била мало стишавати. Родофиникин држао є свой положай у Србіи до такве степени опасним, да є држао са свіем за нужно, да спали све свое артie и преписке са врховним заповѣдником руске войске имавше, па да пође у Кралѣво, а послѣ да се поврати опет у Біоград. Сам Карађорђе покає се, извинявао се пред Родофиникином, а сву кривицу обальивао є на друге. Овако међу осталима писаше врховни вожд Србie Родофиникину: ''Ви, кои нас учите свакоем добру, хвала вам од неба до землѣ, єр се ви старате за нас. Я молим ваше превосходителство, да сваком невѣруете. Има люди, кои нам зло мисле и просиплю клеветне ріечи; али я вас увѣравам и кунем вам се са свачим и самим Богом створителѣм, да се србски народ освіестio и покорава се заповѣстима и слуша све, што му се гођ заповѣди; до душе, до сад их є било свакояки па и таквих, кои нећаху ништа разумѣти, сад пак видим да є све у слози. Прiе су била сва она окружія у слози, коя су устала, а она, коя су доцніе пристала, ишла су на страну; али сад, како су виђели шта и како и да имамо нашега покровителя цара Александра, сад видим, да су сви они сложни, кои се крсом крсте. Из он их окружія, из коих су люди ишли на разбойништво, ніесу се ћели покоравати заповѣстима, а сад су се освіестили, па кад су виђели, како их ставляю у тавнице, коє су они и другieмa казивали, те се сад сваки бои. Благодарећи Богу, до сад є све било добро, а по сад би ће све болѣ и болѣ и напредніе у име Бога и нашег цара Александра и вашег превосходителства, кои нас учите и скланяте на свако добро дѣло, како ће мо се управляти, а ми ће мо се владати по Вашіема налозима и како нам ви заповѣдите; само вас покорно молим, да пазите народ србски: што му є нужно, то ви сами видите, што и како.'
Тако є писао Карађорђе о заведеном поредку у Србіи, о слози главара и старѣшина Србског народа; али у самой ствари ніе било тако: нереди као и прie ніесу се прекидали у Србіи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 216



« Reply #4757 on: May 11, 2023, 08:47:17 am »

Поручик Бег покрштеняк (новокрещенный) руски офицер, а родом Арнаут, коег є Михелсон послао још онда у Србію, кад є први пут ушла войска руска у Молдаву и Влашку и кад се први пут почео рат са Турцима. Он є онда дошао у Србію, кад су почети први одношаи Русie са Србима и кад се тражило, да се доставляю извѣстія врховном заповѣднику руске войске о станю ствари у Србіи. Покрштеник за све то време остане у Біограду и пође му за руком, те добие уплив и повѣренѣ првих главара. У први мах тражіо є он то повѣренѣ за свое личне користи. Са помоћу реченіе главара, пође му за руком, те узме под закуп со да є продае, а затим и шуму у Србіи, од чега є он добіяо велике доодке. Осврћући се на то, нѣму дође та мисао у главу, како да се дочепа неке власти у савѣту. Покрштеник се слиже са Младеном и с помоћу овог пође му за руком те се протури у савѣт народа србског, у коем є послѣ одлазка пуномоћника присуствовао сваки дан. Послѣ, неколико времена иза тога, чує Родофиникин да су шуме у Србіи дате под закуп Милою, покрштеняку и Павлу члану магистрата, под тим уговором, да они плаћаю савѣту нешто више од 4000 гроша на годину; а они су за сваки фат дрва извезени у Ћесарію примали по 1 грош; таквих фатова извозило се на годину по 50000 и то зато, што є већи діо Баната и Сріема добіяо дрва одовуд. Ніе тешко било домислити се, да є све то било Младеново масло, кои є све то радіо преко Милоя, са коим є он бio неразлучим у свіема пословима и предузиманьма; а покрштеника узели су били у ортаклук само као средство да затворе уста Карађорђу и другiема главарима за овай посао, у кои є біо уплетен руски огицер. Покрштеник купи себи кућу, неколико пари волова и коня и наймio є біо раднике, кои ће му сѣћи и возити дрва и почео є говорити, како он жели за свагда остати у Србіи. Покрштеняку ніе било доста то, већ измисли неку већу ствар: он ступи у одношае са протођаконом црногорског Митрополита, коег є овай прогнао поради Абата Долчія, па я живіо у Біограду, а неко време код Родофиникина. (Родофиникин узео га к себи само зато, да га има непрестано на очима и да тим уклони сплетке и нереде, у кое се яко уплетао покрштеняк.) Покрштеняк примами на свою страну протођакона, са намѣром да са нѣговом помоћу састави неко устройство Србіе и да iой даде законе. С почетка постара се протођакон за себе, па затим пріе свега почну радити да саставе синод, у коем є међу осталим бio и он чланом. Али тіем ніе се све свршило; покрштеняк напише себи диплому од имена народног савѣта, у коiой є он похвальивао свое заслуге, кое є он тобоже учиніо Србіи, и препоручивао є сам себе да састави врховни духовни суд. Он однесе ту диpлому у савѣт, коя се без сваке муке подпише и приложи се печат. Све се то чинило без знаня Митрополита Біоградског. Иза тога послѣ неколико дана дође Покрштеняк Родофиникину и каже му, како му є дао народни савѣт власт, да са стави из свію біоградски жителя народну войску и осим тога, да є он обвезан на учити 250 люди регулатой служби. Родофиникин му є говоріо, да се немеће у такве послове, али се Бег покрштеняк ніе ни мало на те речи освртао, већ на брзо иза тога почне пописивати све жителѣ біоградске па и саме трговце, постави офицере и подофицере, и почне их скупляти на ученѣ. Біоградски жительи оду Родофиникину и моле га за обрану. Они говораху: Да ли є заповѣд од Московског цара, да нас тако немило муче? До сад смо се били са непріятелѣм и ми смо готови пролити свою крв за Русію и за свое отечество, али солдатима нећемо да будемо.
Родофиникин им одговори, да за тай посао нема никакви високи заповѣди. Вас немисли нико учинити солдатима; но я знам, да є желя вашег врховног вожда та, да би се ви мало по мало учили и привикивали на воєно устройство, кое би вама могло бити користним за такав случай, кад би имали посла са неприятелѣм.
Родофиник тим умири оне, кои су били дошли к нѣму, па одма иза тога пошлѣ по Младена и свѣтовао га є, да се са людма поступа наблажіе, да не би отуд букнула буна, при коiой би он први біо жртвован.
Кад є Покрштеняк већ све то устроіо, помисли он бити главним заповѣдником све войске, кою є он тако саставio, али се у той надежди люто преваріо, єр су Младен и Милоє били употребили нѣга cліепим орудием, само да постигну свое намѣре. Милое предузме заповѣдништо над новоустроеном и обученом войском и заповѣди да нема никог слушати осим нѣга єдног, а Младен заиште у Покрштеняка, да поврати диплому, кою му є біо дао савѣт за устрояванѣ врховног духовног суда. Али Покрштеняк неоћаше повратити, а Младен опет запріети, да се несмie тай суд саставляти. (Од 12. Феб. 1809.)
То є  све наведено зато, да се ясніе види у каквом се станю онда налазила Србія и онда владавши у ньой нереди.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 216



« Reply #4758 on: May 14, 2023, 10:47:10 am »

Почетком 1809. год. како є почео рат, то Турци почну нападати на Србе. Врховни везир Юсуф остане у Шумли, а Почетком 1809. год. како є почео рат єдан діо свое войске одреди противу Србie, а осим тога дао є заповѣд Солунском и Серезком паши, да и они иду тамо. Турска войска куд камо превазилазила є Србску. Срби су започели први, али им є свуд била нерука.
У пролѣће пріеђе Карађорђе преко гора близу Сѣнице, и у намѣри да се састане са своіема єдновѣрцима живећим у Рашкой на високим обалама pieкe Лима, коя се сліева у Дрину. Паша га обколи са многобройном войском на широкой поляни близу Суводола, и принуди Карађорђа да започне шньим бой на отвореном полю, од чега се Карађорђе укланяо. Срби су се били окупили око лубарада и благодарећи хитрини и досѣтльивости Вула Илића из Смедерева, одрже побѣду. Вуле са неколико коняника ускочи у неприятельску войску, вичући турски: 'Бѣжте Турци!' И тако є он избавіо Србе од коначне погибіe. Турци од иста поплашени од те вике, начну бѣгати. Карађорђе крене се далѣ, освои Сѣницу, уђе у Васоєвиће и Дробняк, а на брзо за тим ступи у договор са Црногорцима.
У Босни є сав народ Србског племена и христянске вѣре бio готов да устане и да єднодушно удари на Турке. Али се Карађорђе пре свега крене, Новом Пазару, кои лежи на разкршћу тамошньи велики путова, кроз кои иде скоро сва трговина и сваки саобраштай између Босне и Румелie. Он освои варош и принуди гарнизон, те се затвори у горньи град, кои се не могао на дуго одржати.
То напредованѣ би за кратко време, єр Карађорђу на брзо почеше долазити жалостни гласови.
Княз Прозоровски у првим мѣсецима, послѣ обявлѣня рата, ніе ништа предузимао, а и оно што є предузимао ніе му ишло за руком, те то охрабри Турке, па су били устаню кренути знатну войску, коя прође кроз Ниш и продре близу Алексинца у Србію.
Срби не уздаюћи се, да се могу сами одупріети Турцима, молили су Княза Прозоровског да им даде помоћ. Карађорђе и савѣт народа Србског извѣштаваюћи Княза Прозоровског о своем напредованю, пишу му:
'Премда се ми не сумнямо, да є дѣйств. штат. Савѣтник Родофиникин явio Baшему Ciятелству о данашньим нашим подвизима, али ми опет зато сматрамо за свою дужност, да извѣстимо о свему Ваше Ciятелство. Будући савршено увѣрени како о стараню за нас цара, нашег наймилостивіег покровителя, тако и о благонаклоности Вашег Ciятелства к нама, ми, кад нам є дошао глас од Родофиникина, да є Русія наново обявила рат Турской, по ваповѣсти В. С. дали смо заповѣд свіема нашима войводама да удараю они на Турке, што су они са помоћу Божіом и учинили. Предузеће наше досад є било тако срећно, да є наше оружiе по свiема краевима било увѣнчано са успѣхом. Ђе є била найвећа опасност, тамо сам я предводіо войску т. є. у Арбаніи и Ерцеговини и то зато, што су тамошньи жительи угнѣтени и доведени скоро до ништа; ньима є одузето оружје, па сам мислio, кад дођем међу ньих, да их наоружам. Ове су се мое мисли испуниле, єр кад сам стигао тамо, то они, кои су се избавили од Турака (Турци су у овим мѣстима млого люди исѣкли) са радошћу добѣжавали су кмени, али без оружія.
Неприятель дознавши да я предводим войску са многим лубардама, ніе се усудіо дочекати ме у неким мѣстима, већ є бѣжао, оставляюћи сва мѣста, а они, кои су ме дочекивали, осѣћали су силу нашег оружя. Ми смо освоили Нову варош и Сѣницу, и єдно село. Турци у Сѣници предали су се на капитулацію, я сам их пропустіо здраве читаве у Румелію. Таквим начином ми смо разширили нашу стару границу, и то од 15 - 20 сати простора, кои є принадлежао Турцима. Наша войска налази се сад на ріеки Лиму, коя се близу Вишеграда сліева у Дрину; друга є срећно прешла преко Дрине и пружила се до града Сребренице; трећа войска пошла є против Ниша, ђе су наши имали три боя против храбро борившег се непріятеля па су обколили Ниш, али га још ніесу освоили. У таквом положаю налазимо се ми данас са помоћу Божјом и премилостивог цара Александра.
Ми смо яко узнемирени, што од вас немамо никаквог гласа, осим оног писма, кое сам добio 3. Мая у логору, у коем ми явля В. Сіят. да сте град Браило са лубaрдaмa и бомбама са свіем разорили…. Ми смо готови воевати, као што смо и почели са Божіом помоћи, нештедећи ни свое животе ни иманя док гођ узхтѣне Ваше Ciятелство, али будући смо са свію страна обколѣни са неприятелѣм и то: од Босне, Арбаніе и Руменліе, одкуд по већи діо турске войске придолази, то молимо Ваше Ciятелство, као што се већ налазите у Бугарской, да изволите заповѣдити, да иде ако ће бити и мали діо ваше войске против Ниша. Таква помоћ оснажиће нашу войску и служиће великим пооштраванѣм. Я сам са народним савѣтом и по савѣту Вашег Ciятелства рiешio се послати к вама на неко време моег Секретара Янићія Димитрieвића; он зна све овдашнѣ околности, и он ће моћи све устмено казати Вашему Ciятелству; само да би изволѣли имати повѣреня у нѣму. Ваше Сіятелство може га и на будуће задржати код себе, доклен ви за добро нађете, само да му допуштате, да нам што пріе поврати нашег курѣра. Ако би било што у напріед нужно, то ћу я о том писати и на сва ћу писма Вашег Ciятелства одговарати.' (Од 8. Мая 1809).

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 216



« Reply #4759 on: May 14, 2023, 10:48:10 am »

Нови пуномоћник стигне у главну квартиру руске войске и то у оно време, кад се руска войска налазила у мѣсту Сербешће. Янићie Димитрieвић моліо є княза Прозоровског за помоћ, кои премда ніе одрицао помоћ, али вєсвѣтовао да се почека: 'Я сам одоцніо явити Вам - пише Прозоровски народном савѣту (од 20. Мая 1809.) - о моем предузећу против града Браила, кое сам пропуштio само зато, што ми време не допуштало тадай, да пріеђем преко Дунава, єр премда се мени повѣрена войска и кренула раніе на бойно полѣ, али є пролѣће било касно, те зато ране за марву ніе iош било у Бугарской. Я сам чекао на болѣ вріеме, али међутим наступише велики изливи свію ріека па и самог Дунава, што ме и побудило приступити мимогрeд граду Браилову. Премда є Браило біо са свію страна обколѣн са войском и са сува, а на води са флотицом, разлив воде давао є неприятелю згоду, те се провлачio на малим бродовима, коима флотица ніе могла сваки пут стати на пут, и по томе непріятель є могао непрестано добіяти помоћ. На градске опкопе я  сам юришао су мало войске, али без сваког већег успѣха; у осталом губитак люди са наше стране нie велик, а Турака погинуло є много. Међу тим, док сам се я бавіо под Браилом, у то настане и пролѣћнѣ време: рана за стоку била є порасла, и я сам намисліо біо на сваки начин ићи преко Дунава и ако се ова рiека била у велико разлила, кад од єдном добіем заповіед од цара, да размишлям о започетом рату између Француске и Ћесаріе. Нѣгово Величество на основу свезе, кoю има са Француском морало є прекинути сваки пріятельски одношай са Ћесаpioм и одазвао є своег посланика из Беча. Ова нова околност принудила ме, да се обустави план ратованя, коег сам бio саставіо, да не би біо послѣ преласка войске преко Дунава пресѣчен, ако би од ћесарске границе ушла войска у овдашнѣ землѣ. Док дознам праве намѣре ћесаріе против нас, я ћу међутим спремати мост преко Дунава и док пріеђем, одма ћу вам о том явити. Што се тиче шиляня руске войске пут Ниша, то сад ніесам у станю учинити; али да вам се поможе, намислio сам дати вам Ђенерала Исaiева са приличним одѣленѣм войске; али док се то оствари, треба зато неколико времена.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 216



« Reply #4760 on: May 14, 2023, 10:49:10 am »

Међу тим Турци се крену од Алексинца. Србски войвода Петар Добрняц, кой є браніо тай край Србie, спремао се за бой, али и тога пута сплетке Младена сметале су му да учини успѣх. Младену пође за руком, те опане многе главаре код Карађорђа и улie му подозрѣнѣ против тie главара и тако Младену пође за руком, те убѣди Карађорђа да преда главну управу войске налазивше се под Нишом и у тамошньим околинама своему другу Милою, а на Дрини кнезу Сими. Први є познат біо као крайня страшивица, а други као први глупан. Ньяма не пође за руком да приме заповѣдништво над войском, єр су се главари били позавађали, кои су тамо пріе заповѣдали са войском. Петар Добрняц ніе се хтѣо покоравати Милою, а Милое ніе ни скривао свою мржню против Добрньца и свію нѣговіе приврженика. И тако неслога, коя є пріе била у савѣту, прешла є сад у логор войске, коя є бранила ону границу, коя є найвећма била изложена непріятельском нападаню. Милое против навальйваня другie искреніе главара, а особито Петра Добрньца, раздроби под Нишом воену снагу у четири шанца. Турци ударе на предньи шанац. Срби налазећи се у том шанцу борили су се очаяно против турске навале, и Турци су пет пута юришали на први шанац, а пет пута су били узбіени са великим губитком, али напослѣдак Турци са своiом многобройном войском продру ушанац и побію све Србе. Милое за све то време крвавог боя стаяо є само пустим гледаоцем; он несамо да не давао помоћи гинућим Србима, већ кад є издалека опазіо, да су Турци освоили први шанац, он први узями на коня и побѣгне у Делиград, те тако крене се и сва войска, кою су непрестано гонили Турци.
Сад наступи обшта узручност међу Србима. Они су викали иза свега гласа, да су се радіи покорити Турцима, него ми стаяти под влашћу таквіе главара, као што є Милое, кои их угнѣтаваю удоба мира, а жртвую у доба рата.
Младен, да свали са себе и са своих приврженика кривицу за претрплѣну несрећу и да пребаци незадовольство и огорченѣ народа на другу страну, почне распростирати гласове, да сва несрећа произходи од Руса, кои их издаю, а не прелазе преко Дунава, кад су се већ Турци окренули против Срба и да их є већ дошло 60000 люди; говорio и то, да су Руси у различним сукобима са Турцима били побіени и т. д. Видећи да се раздраженост народа нестишава Родофиникин у своем извѣетію - Младен пузи за Карађорђем, да би одклоніо зле послѣдице од себе и од Милоя, у чему ће он, я сам уверен, као што я познаем характер врховног Србског вожда, савршено успѣти. (Писмо Родофиникина од 27. Мая.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 216



« Reply #4761 on: May 15, 2023, 07:48:18 am »

Турци више ніесу наилазили на одпор у Србіи. Хвалиша Милое, кои се хвалио да ће освоити Ниш и у нѣму се населити, остави град па и без боя. Петар Добрняц ніе хтѣо у діела нити се борити за Милоя, он разпушти свою войску са том наредбом да спасаваю сами себе и оно, што є спасти могуће.
Ти гласови дођу до Карађорђа у оно врieме, кад є он бio обколіо Нови Пазар. Срби су молили за помоћ. Они су молили Княза Прозоровског, да заповѣди Исаеву, кои є тадай біо у Малой Влашкой, дa пpieђе са войском преко Дунава и да им поможе. 'Само да се появе Руси – пишу - удариће страх у Турке и нас ће те избавити'. Княз Прозоровски одговоріо є: 'Руска флотица стои у Галацу и неможе се кренути по Дунаву од градова, кои су у турским рукама: Браилова, Силистрie, Рушчука, Бурђева, Никополя и Видина, и по томе Исаев са лубaрдaмa и коньицима без флотице неможе пріећи на рибарским чамцима. Я вас свѣтуем, да се стрпите док прieђе руска войска преко Дунава'.
Рат између Француске и Ћесаріе біо є причином, што є княз Прозоровски одказао Србима помоћ. Нерѣшительни фелтмарешіял бояо се послати Исаева преко Дунава дотлен, док невиди далѣ намѣре бечког двора. Он се бояо, да кад би он прешао преко Дунава, те да би му ћесаровци зашли иза леђа и пресѣкла би му саобраштай. Међутим ово одказиванѣ помоћи неприятно се одзивало код Србског народа. Гонѣни Турцима, а изгубили надежду на помоћ, србски народ видіо є да є оставлѣн на волю судбине, остао без главара и управителя, па найпослѣ, као што є са своем природно, тражіо є спасеня у бѣгству. Срби почну прелазити у Ћесарію. Турци су све више и више продирали у унутрашньост Србіе, а они Турци, коє є зауставляо Карађорђе, утврђивали су се у шанчевима. Вика явна у Србій против Руса нiе се прекидала. Тад добie и княз Прозоровски мирне гласове о радньи бечког двора, а боєћи се да неизгуби поверенѣ народа, рiеши се помоћи Србима. Он заповѣди Ђенералу Исаеву дa пpieђе преко Дунава и да освои тврђаву Кладово или Фет-Ислам, кои лежи више Видина, и кои є по своем положаю важна точка за непрестани саобраштай са Србима.
У извѣетію, коє є послао Прозоровски своему цару, (од 8. Юлія Арх. воен. топ. Д. Н. 50,295. С. Н. 17.) вели: За сад ніе могуће дати праву помоћ Србима; єр би им требало дати найманѣ 20000 люди сваковрстног оружя; а осим тога нема се на чему превозити войска, до на рибарским чамцима, поправлѣним на балванима, у коє ће єдва стати до 40 людих; а осим тога уз ову войску мораю бити лубaрде и коняници са свіема осталiема потребама, єр ови краеви немогу се сравнити са осталіема населѣним европским земляма: єр ође за готов новац неможе се добити ни печеног лѣба; а найглавнія є околност та, што у Србій не само да нема никаквie магазина, већ и саме ране врло мало, тако да и сами Срби немаю што єсти. У Фет-Ислам или Кладово, кои лежи на Дунаву, могуће є довозити водом, па сам тамо и послао не велико одѣленѣ войске.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 216



« Reply #4762 on: May 15, 2023, 07:54:32 am »

Исаев, кои се кренуо из Кралѣва, пріеђе 2. Юлія преко Дунава и под кладовским зидинама сѣдини се са србском войском, коє є било свега 1000 люди и коя се била утврдила у гори. Сву свою войску (састоєћу се из 6 баталiона, 2 полка козака и 30 пандура) раздieлio є Исаев на пет колона и єдну резервну. Прва колона полковника Турчанова имала є освоити шанчеве са батеріяма, а затим нагло навалити на капію цитаделе; друга колона полковника Желтухина, имала є ударити на десну батерію, освоити шанац и заузети варош; трећа колона полков. Курта имала є отети палисад непріятельски и ући у варош; четврта колона полковника Ахте, одређена є била да дѣйствуе против цитаделе; пета майора Глѣєбова стояла є на бродовима и имала се крећати уз Дунав и уставити се около саме цитаделе, изкрцати єдан діо своег баталiона, обићи палисад па юришити; шеста полковника Вайса, била є резервом. Пртляг бio є оставлѣн у србским укрѣплѣньима, коег су чували Срби.
По даном знаку, све су се колоне имале кретати без вике и да се нигђе не зауставляю. Пред колонама ишло є двадесет стріеляца са офицером; за ньима су носили Срби мѣснице и фашине; а за колонама ишли су Козaци.
Зором 9. Юлія крене се сва войска на юриш. Прва колона прiе другiе, попела се била на шанац, али є била узбіена у яму. Ту се рани Турчанов, а заступивши нѣгово мѣсто полковник Афанасѣв погине. Кад се друга колона примицала своiой точки, у то Срби, кои су носили фашине и мѣснице, побѣгну пріе, но што су дошли до яме; колона и ако се била спуштила у яму, неимаюћи мѣсница не могла ништа учинити. Трећа колона састоявша се из пандура нiе ни дошла до одређеног мѣста. Четврта борила се четврт сата на шанцу; али нiе подпоможена са резервом, коя є била пошла незгодним путем, била є исто принуђена одступити. Пета колона бивша на бродовима била є зауставлѣна са лубарденим стрѣлянѣм из тврђаве.
На мою несрећу - пише Исаев (од 10. Юлія 1809.) - видіо сам, да, кад немам средства, ніесам могао ни поправити и то зато, што су сви били ушли у яму и разштркали се по ньой, те сам біо принуђен наредити да се скупляю, бранећи ньихов излазак из яме са лубaрденом ватром. За любов истине морам рећи, да се било извршило све онако, као што сам био наредио, то би била тврђава у нашим рукама; али неизвршивши войници свою дужност, изишла є само штета и срамота.
Други дан поврати се Исаев на ліеву обалу Дунава. Тако и та експедиція ніе пошла за руком. Княз Трубецкой, кои є ту на мѣсту біо, пише цару: Жалим и прежіалити немогу, што немогу да явим Вашему Величеству весели глас о кладовской битки: она є несрећна, али ніе по разпоређеню ђенерала Исаева, већ по погрѣшки войника, кои су засѣли били у яму шанца, ђе су били притіеснѣни са непріятельским огнѣм.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 216



« Reply #4763 on: May 17, 2023, 07:06:03 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 216



« Reply #4764 on: May 17, 2023, 07:08:19 pm »

Устанак Србски од 1806 – 1810 год.


II.
У исто оно време, кад є біо разговор међу князом Прозоровским и Юговићем, біо се обратіо савѣт народа србског Родофиникину, да пошалѣ друге поштеніе пуномоћнике, кои уживаю повѣренѣ народно и кои би могли обяснити данашнѣ право станѣ народа србског. За Юговића (Юговић се звао Савић, он є родом из Бачке, па прешавши у Србію проміенio є свое презиме; тако су радили и други прелазивши из Ћесаріе у Србію и то по налогу ћесарске власти !...) и нѣгову дружину, говорили су представници србског правителства, да є ньима дата била порука, да само однесу писмо двору руском, а ніесу имали никаквог упутства.
Нови пуномоћници стигну у Яш 25. фебруара 1809. године, а 1. Марта дођу князу Прозоровском, а пратіо их є Юговић, кои є біо заостао у руской главной квартири. Княз Прозоровски опоминяюћи се, шта є говорio са Юговићем и пређашньим пуномоћницима, рекао є, да проглас Михелсона ніе нашао одзива у србском народу (11. Януара 1807. год. писао є Михелсон Карађорђу); србски пуномоћници пак молили су, да би будући положай ньихов и отношай србског народа спрам Русіе біо изложен у неким тайним и ясним чланцима и точкама, коє би за свагда имало свою снагу, да би с єдне стране могла Русія рачунати на снажно судѣлованѣ Србie, а с друге стране, да би Србія могла имати вѣчити и истинити ослон будуће свое судбине. Они су молили за такве установе, говорећи, да є србски народ и нѣгов врховни вожд Карађорђе искрено привржен рускоме цару, за коег су готови у свако доба подићи оружіе против сваког неприятеля Русіе и жртвовати иманя и животе свое. Княз Прозоровски старао се сваким начином, да одбie ньихова захтеваня, налазећи, да є немогуће дати им ма какву писмену обвезаност, нити є могао пристати да се заключи какав тайни уговор између Русie и Србіе. Али видећи - вели Прозоровски у своем извѣстію - жестоко упорство, а особито Юговића, да оће те оће, да имаю на писмено, я сам біо принуђен и ако против мое волѣ, дати им писмено обясненѣ, у коем не би могао изоставити, а да не опровргнем ньихова предполаганя и да им докажем мое убеђенѣ, тичуће се ньихових обясняваня.
Будући да слѣдуем оной наклоности и любави, кою я имам спрам народа србског княз Прозоровски (7. Марта) пуномоћницима народа србског - сматрао сам за свою дужност, упуштати се у разговор са г. Юговићем, како я лично, тако и преко другie чиновника, па сам се разговарао потанко и обширно о том предмету; я сам о свему говоріо устмено, єр у то време ніе се могло ставити све на артію, што сам му я говорio. Я  сам му доказивао, да є са свіем не могуће испунити оно, што є Юговић предлагао, кое као да є происходило од народа србског. Я сам му говоріо, да нiе могуће, да народ србски има такве намѣре, єр є народ свуд єднак: без просвѣте, па нема ни понятия о политики. Ти су предлози не умѣстни, коє су може бити саставили неки главари, єр они са свіем личе сниваню, али никако основніема мислима, коє се осниваю на зрелом разсудку, єр ти сачинительи немаю ни найманѣг знаня о политичном положаю европски држава, нити познаю ньихову снагу, нити узаймне отношае, нити свезе дворова, нити посебне користи, нити найпослѣ мѣстни положай ньиховіе земаля и области.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 216



« Reply #4765 on: May 17, 2023, 07:10:21 pm »

Юговић є убѣђен са основним причинама, кое су му разложене, а поняти є могао из потанког обясняваня, да велики покровитель Србіе, мой премилостиви цар, може и готов є све учинити за срећу народа србског, све оно, само што не би било штетно по нѣга и нѣгово царство; найпослѣ он ме и писмено и устмено увѣріо и то у присутству Ђенерала Голенщиков Кутузова, да є он са свіема моіема предлозима и обясняваняма савршено задоволян и убѣђен, да ће народ србски на мое разлоге пристати, по томе, што се они клоне на корист истог народа. Сад пак, я сам се управо зачудіо, да се то питанѣ наново запођело.
Сувишно би било, да я сад опет наново почнем оно исто обширніе обяснявати, кад су се сад появиле нове околности. Те нове околности учиниле су то, да смо започели рат, а конгрес се нiе могао ставити. И по томе за сад неможе бити конгрес, па тако нема се о чему ни обяснявати; али боећи се, да не би мое ріечи, коє сам говорio, представили пуномоћници на други начин врховном вожду и савѣту народа србског, то сам се рieшio ставити свое мисли на артію, тим више, што ће сад, као што се по свему види, почети рат, па се може и говорити отвореніим начином. Мой предмѣетник, покойни Ђенерал Михелсон, ніе біо овлашћен од цара, као што сам я, и тако нѣгова обећаня, на коя се опиру пуномоћници, не могу имати праве снаге; и зар се подудара са здравіем разумом, да се може штогоћ одсѣчно обећати прiе времена, ђе се још незна, како ће се рат cвршити? За ясни доказ овог истинитог заключеня може се навести то, да є он сам свое собствено обећанѣ опровргао, єр ніе бio у станю да уведе и србски народ у примиріе, кое сам я моіем силнiем настояванѣм учино, те є нa тo свeчано пристала порта и на основу тога мир Србie ніе бio поремећен, а народ србски могао се тиме користити да обрађуе свое землѣ, да сабере рану и да заведе унутрашнѣ устройство свое.
Я сам вам говорio одсѣчніема ріечима, а то говорим опет и сад, да цар, ваш покровитель, на основу ріечи, кою є дао другіем европскieмa дpжавама, само да неће узимати никог у свое поданство, већ неће ни своiой власти да подчинява никакве землѣ нити народе, кои се налазе на десной обали Дунава; у противном пак случаю, Русія би морала ратовати са свіема државама. Русiя има на три края своег царства войску против неприятеля: єдну у Финландии против Шведа, другу у Грузіи против Персiяна и Турака, а трећу ође, кoю имам чест я предводити. Осим тога пространи предѣли царевине свуда су ограђени многобройном войском. Издржавати сву ту войску, оће се те како велики трошкови и по томе Русія неможе одваяти тако велике суме за Србе.
Царево покровителство над Србіом истинито є, непоколебимо и без сваке сумнѣ. Я сам намисліо ставити у трактат ове точке, кое су познате Юговићу:
1) Савршену амнистію, илити, да се све прошло преда заборавности тако, да ни єдан Србин неможе бити изложен ни найманьой освети за пређашнѣ поступке.
2) Да вам се допушти имати собствену свою унутрашню управу, а да порта у том нема никаквог уплива нити діела, и да право остане у вашим рукама без свакіе препона, а исто тако градови и укрѣплѣня она, коя се данас налазе у Србским рукама.
3) Сви Христяни, кои су били турски поданици, а прешли су к вама из различнie турскіе области, да остану код вас. У знак обвезаности и награде свіюх подобнie пopтиніе добротворства, а особито за то, што остае код вас велики брой нѣніе поданика, кои су прешли на вашу страну у доба рата, ви ће те ioй плаћати одређени годишньи данак, кои ће бити умѣрен и неће се мieняти.
4) за сабиранѣ тога данка, неће порта слати вама егзекуцію, нити какве друге сабираче, него ће те iой ви сами предавати, а само ће те се звати васалима порте.
5) Цар ће се старати као ємац и покровитель Србie, да се те повластице точно испуняваю.
Покровителство ово било би од велике важности, єр мисли Нѣгово Величество да услови на првим европским државама, буде од стране ове царевине Дунав границом: тад би у Малой Влашкой свагда била руска войска; остров пак, кои служи за саобраштай са Србіом, біо би пpисaєдинѣн Малой Влашкой и заузет нашом войском; из тог може свако увиђети, да таква разполаганя не само што обезбѣђую биће Србіе, већ даю примику, да може србски народ мирно уживати све више-изложене повластице. Осим тога, царско руски посланик, кои ће бити код отоманске порте, би ће дужан радити и заступати сва ваша дѣла у Цариграду. Ево, ово вам є одговор на ваша питаня: у чему ће се састояти покровителство мога цара, премда такво питанѣ не пристои народу, кои има покровителство, да пита своег покровителя.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 216



« Reply #4766 on: May 18, 2023, 09:40:33 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Михельсон, Иван Иванович.jpg (117.52 KB, 500x600 - viewed 4 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 216



« Reply #4767 on: May 18, 2023, 09:43:00 am »

Писмо пошлѣ княз Прозоровски пуномоћницима са преводчиком, коем є било речено, да та разтолкуе представницима и то оно, што они не би разумѣли. Пуномоћници били су задовольни са овим обећаваньма и рекоше, да ће и савѣт и народ србски бити шньима у том єдне мисли, премда, ако ћемо право рећи, Срби ніесу то ни тражили.
И од иста є тражило и надало се србско правителство, да ће при заключеню мира бити установлѣно: да се граница Србіе протегне до ріеке Марице, т. є до Єдрене. Они су мислили, да под покровителством руским узпоставе независно србско царство, да им се присаєдини Видин, Ниш, Нови Пазар, єдном рiечи све оно, што є у старо време обуваћало србско царство; да имаю слободну пловидбу по Дунаву све до црног мора; да могу ковати свой новац у Србіи, из они рудника, кои су већ били отворени; да заведу регулату войску; да имаю као и остале државе свое посланике и консуле. Срби су изявльивали и ту желю, да имаю у своiой земльи слободно пристаниште (porto franco), да установе свезу трговине са Александрiом, од куда би они дововили у Србію памук и друге производе тіех земаля. (То се види из разлаганя кнеза Рашковића.) Као прости люди, они мишляху, да при данашньой згоди, а осланяюћи се на свою снагу и разположенѣ свію осталих у Турской живећих єдноплеменика, да они могу све то постићи, само ако се томе не узпротиве ћесаровци или Французи или други кои европски двор.
Княз Прозоровски, кад є давао своя обећаня, ніе се освртао на та предлаганя тичућа се Срба, коя є чинио Юговић.
Мени є Юговић говорio - пише Фелтмарешіал истим пуномоћницима -  да су се Срби усудили правити уговоре са сусѣдним народима и то тайно и мимо своег покровителя и нѣговог министра, кои живи у Србіи (то є Родофиникин). Я немогу ни болѣ ни истинитіе сравнити, већ овако: да є покровитель отац, а онай народ, коег он покровителствуе нѣгова дѣца. Каква су дѣца, коя тайно и без знаня своег оца, сама раде и разполажу? Я оставлям свакоем благоразумном, просвіештеном и правичном чоеку, само не сплеткашу, да разсуди, да ли я право говорим, пак сам увѣрен, да ће сваки такав бити самном єдне мисли.
Юговић се изговоріо, да ће Срби послѣ учинѣног мира између Русie и Порте, сами са своiом войском ратовати против Турака. Я сам му обясніо неумѣстност тога предполаганя, єр ће на сваки начин турски пуномоћници тражити на конгресу, да ємчи цар руски за дане повластице Србима и да ће србски народ остати у миру. Зар се то подудара єдно с другим, доликуе ли Србима ратовати противу користи Русіе и ньиховог покровителя, у коем ће они имати свагда потребу и може ли цар бити покровитель таквог народа, кои упркос и против нѣгове волѣ поступи! Я имам сва упутства и све тайне точке у рукама, коє су дане Юговићу, о коима немогу друкчie судити, већ да су права сниваня, па као за таква, нека изволи србско правителство опростити сачинительима таквіе писама. Ни єдна европска држава па ни сама порта отоманска неће допуштити никаквим начином да у Србіи буде княз, кои да не зависи ни од кога, нити ће допустити да се под нѣгову власт стави сав онай простор землѣ, кои сачиняваше старе границе Србіе. Међу свима точкама, само є на єдном мѣсту речено паметно , да Срби без знаня своег покровителя неће заключавати никакве посебне уговоре. Али Србія, или управо нѣни управительи, већ су угазили у то тайним начином, кои противурѣчи той ньиховой установи. Юговић ме убѣдіо, да су сви Срби у Арбаніи, Босни, Ерцеговини и Црной Гори средни и да су шньима у свези, па осим тога, да се могу присадинити и Срби живећи у Ћесаріи, само кад би их Русія бранила од Ћесаріе. Са свим є природно, да ако побуне све те споменуте землѣ, то ће они побунити и Далмацію и Боку Которску, коя припада францускоме цару.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 216



« Reply #4768 on: May 18, 2023, 09:45:08 am »

…По томе плану, требало би, да Русія ратуе са ціеліем свіетом. Зар могу люди, кои имаду іоле понятия о свіету, да уврте себи у главу такву мисао, да се Русія жртвуе поради Србіе, да се изтроши у людству и новцу и да претвори свою величину и снагу у слабост? Чини ми се, да се ніесам ни мало преваріо, кад сам назвао такав план саняріом.
Права є тайна цѣль свію гореспоменутих предполаганя та, да се са свіем упропасти турско правителство у Европи, па да се узпостави старо грчко царство. Я би вас запитао: Ко би біо царем те узпоставлѣне царевине, или може бити да су србски проекташи већ и нашли кога за то? У осталом пак, има много Христяна, кои желе, да се утре мусулманско господарство, али то не само да ніесу у станю Срби, већ ніе ни Русія у станю сама, ако не би пристале на то и друге европске државе, кое у том имаду користи; то се не брои по томе, да се не би могло одолѣти снази турской, єр ако ћемо узети само снагу, то би я могао сам свршити са повѣреном ми войском, а особито сад, у каквом се положаю налази порта, коя є запала у жестоки шкрипац поради унутрашньи побуна и нереда.
'Са овим писмом ви добiяте ултиматум, све вам є разяснѣно и све можете схватити. Ако пак Юговић ніе схватіо, онда морам мислити да ту лежи нека сплетка, єр сам му я све ясно разложіо и навео све те околности, кое сам ође написао: у каквом се сад положаю налази Русія са портом и кад већ неможе бити конгрес, то я држим за излишно, да се пуномоћници ође дуже баве, већ свѣтуем, да се поврате и да кажу своему правителству овай мой одговор; ако ли би пак по каквим му драго околностима біо конгрес, то ѣу я одма писати да се што пріе пошлю пуномоћници'.
Ово є писмо знаменито - вели писац – и оцѣнює како наше одношае спрам Србіе, тако и удіоништво, коє є показала Русия при устрояваню дѣла Србског народа.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 216



« Reply #4769 on: May 19, 2023, 08:07:31 am »

Сютрадан 8. Марта, позове княз Прозоровски све пуномоћнике на обѣд, а послѣ обѣда одведе их у свой кабинет, те сваког обдари. Уговарао их є да остану код нѣга до 12. Марта, па да заєдно прославе дан ступаня на престол цара Александра. Прозоровски одпуштивши пуномоћнике, явіо є Карађорђу, да ће скоро прекинути примиріе, а отворити рат. Он позива врховног вожда Србie, да учини све нужне наредбе за спрему, како би біо на први глас рата готов, али да раніе не починѣ, док не стигне коначни одговор од порте.
У први мах и за пріеке потребе послао є Прозоровски Србима 30.000 гроша, а осим тога обећао є послати им при првой удесной прилици 1000 пушака и у то исто време одредio є надворног савѣтника Недобу за помоћника Родофиникину, давши му нужна упутства.
Кад се започне на ново рат против у Турака, петроградски двор старао се сваким на чином, да се даде помоћ Србима и то зато, да би у предстоєћем рату заєдно са Русима воєвали и да не би оладнили спрам Русіе. Русія ніе нигда имала на уму да завлада Србіом. Руско правителство држало є немогућим присаединити Србію Русій, а држало є да то неби ни политично било. А што се Русія старала да убѣди Србе на заедничко дѣйствованѣ против Турака, то се чинило колико за свое олакшанѣ, толико и зато, да би се у будуће могла судбина Срба рѣшити по ньиховой жельи. (Писмо Княза Румянцева князу Прозоровском од 10. Априла.)
У свима писмима и обећаньма, коя є давало руско правителство Србима, а тако исто и у проектима, у записницима и предлозима, кои су намѣнѣни били устройству србскіе дѣла, свуд се види чоечност и безкористност, са коима су се Руси уплетали у послове Србског народа. Прiе би се могло пребацити ондашнѣму правителству - вели писац - да є тако рећи разсипало и сувише водило бригу о Србима, него да є тражило отуд какве пробитачности. Краћим ріечма рекавши: Ріеч покровитель, кою є често употреблявало Србско правителство у своим писмима, писаним руском, правителству, подпуно качествуе руске одношае спрам Србског народа.
'Цар допушта - пише гроф Румянцев князу Прозоровском, да Ваше Ciятелство у прве извѣсти Србе, да нѣгово Величество яко негодуе на порту, што є она у исто време, кад се почела договарати за мир са Русіом, вѣроломним начином заключила савез са Енглеском, и послѣ таквог поступка, ми се више нећемо ни найманѣ освртати на користи турског царства. Затим дайте надежду Србима, да, кад би се опет поновили уговори мира, то ће цѣль нашег стараня бити та, да Србію ослободимо од портине зависности и израдићемо то право, да Србія остане под покровителством Русiе и да добие свой устав по своiой вольи.'
Што є руско правителство поступило тако спрам Срба и спрам свію христяна налазећих се под турском власти било є причином то, што є за Русію било велико осѣћанѣ и любав христянског народа. То осѣћанѣ и та любав обратило є пажню сусѣдніе држава и као што смо виђели, Ћесарія є била прва, коя се упиняла из петніе жила, да оладни то осѣћанѣ и ту любав, а она да привуче Србе на свою страну.
Од оног доба, од како є Ђенерал Симбшен онако безуспѣшно ступіо біо у договоре са Србима и нудіо их, да траже покровителства у ћесарског правителства, надали су се єднако, да ће привући Србе на свою страну. Желя некiex главара да буду нереди и да нема управе, што би за ньих добродошло било, и као што се вели, ловити рибу у мутной води, давало є повода ћесаровцима надати се, да ће успѣти, да ће се удружити са Србима и задобити уплив за свое намѣре. Ћесарски трговац Милош Урошевић, кои є трговао по Србіи, бio є вѣрни слуга своег правителства, али безуспѣшно.
'Срца су србска - пише Родофиникин князу Прозоровском - са свіем предана Нѣговом Величеству, єр оне ладноће, коя бѣше послѣ повратка пуномоћника из Молдаве, нема више, осим у єдном Юговићу. Да не говорим ништа о народу, кои од свега срца люби име руско и обожава своег покровителя, него и већи діо главара на исти є начин привржен. Само нека лица, о коима се прie писало, не любе никог, до свой џеп. Ови люди траже, да буду независни, желе да разшире свою власт и да одрже народ у робству, а да ником не даю рачуна о своема самовластніема поступцима. Али и ти люди, и ако биваю ређа обясняваня шньима, увѣрили су се, да ми немислимо уплетати се у ньихове унутрашнѣ послове, а да устройство ньиховог политичног бића зависи само од Русіе, па по томе чини ми се, да би се сад могло и на ньих поуздати, да неће ни они ступити у тайне договоре са ћесарскіема уводама.' (7. Мая 1809. године.)
Logged
Pages:  1 ... 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 316 317 [318] 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 329 330 ... 338   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.072 seconds with 22 queries.